Азбука и међународна абецеда
Свестан сам да су моје објаве дугачке и тешке за разумевање већини, и у њима повремено напишем и разлоге за то.
Иначе, све своје објаве и коментаре објавим и на другим местима, с детаљима и везом до њих.
Тако, на једном месту где преносим своје објаве одавде, недавно је уследило овакво реаговање:
Коментар: Гдине. ..., свака вам част на труду и стрпљењу којима се носите са тамошњим усијаним главама и „обареним Србима“.
Ја: - Хвала. Само, више бих волео да, уместо похвале овде, тамо буде још неко ко би на паметан начин учествовао у дијалогу.
Коментар: Признајем да немам стрпљења да се носим с таквом количином глупости. Послао бих их сместа у мајчину.
Мој допринос теми никада неће бити "слање у мајчину" било кога. Имам своје разлоге зашто се повремено упустим у писање објава овде, упркос томе што, као и горе наведени коментатор, немам баш добро мишљење о квалитету овог дела форума. Они који се најчешће јављају не разумеју тему, немају шта да кажу на њу, и ту су да се каче за истргнуто из контекста, ухвате за реч, да се напрасно увреде, инате, вређају без разлога ...
Добро, то је тако, свако оставља свој траг.
Занимљиво ми је и јер на такве одговоре (не само овде), будући да нису ретки и појединачни, гледам као на основу за дијагнозу српског друштва и његовог непромењеног менталитета, и у њима налазим објашњење за то што се овде мало и споро ствари мењају на боље. Јер, као што критична већина не разуме питање писма српског језика (и у њему појмове као што су језик, стандард, уређен систем, држава, демократија), тако не разуме ни већину других чије је схватање неопходан услов за промене.
Џаба, на пример, ја напишем нешто толико пута - један незанемарљив број коментатора га схвати махом - супротно. Што би било комично, да није, уопштено и на дужи рок гледано - трагично. Људи су још преплашени да им се не одузме то мало што (мисле да) имају, па се грчевито хватају за њега колико год да је већ лоше и пропало.
Пример из претходне објаве: решење за пасош није нимало ново, устаљено је као добро у много држава (вредни појединци су одавно сакупили и објавили слике таквих пасоша), и многим нашим људима, највише из Немачке, би решило проблеме које имају с идентификацијом на основу пасоша, управо због слова гајевице која не постоје у другим језицима; сем тога, као што сам написао, такво решење је већ предвиђено обрасцем пасоша. Разлог што није примењено је у лошој држави која не хаје за проблеме грађана, и у - ономе о чему овде говорим.
Исти проблем с појединим словима гајевице постоји и на регистарским таблицама, и годинама људи који путују указују на проблеме с њиховим оптичким очитавањем (у Румунији, Мађарској, нпр.).
То решење би било систематско решење за државу, а, као што сам написао, и по стоти пут понављам, нико никоме не би, нити може да забрани да пише како хоће. Ни најмање разлога за панични страх од правописног облика Radisha Lyuboyevich не постоји. Мада, стручњаци би га, и неко је то овде већ рекао, сматрали квалитетнијим за међународну употребу од онога написаног гајевицом.
Али, џаба. Срби раде на страх (од промена), и неразумни инат. Воле да су браниоци нечега што никоме не пада на памет да им узме. Хероји са сметлишта, браниоци ничега, витлају својим праведничким мачем, и тако то. Људи потлачени тоталитаризмом су највећи његови обожаватељи. Ако им неко прође поред куће и добронамерно их посаветује како да нешто направе боље, они одмах посумњају у његове намере, у незнању се увреде што се неко пача у њихове ствари у којима мисле да су неприкосновени колико год да су заостали, нарогуше се, и не пропусте прилику за грубу реакцију, па ће у том свом слепом бесу рађе порушити то што имају него да уваже различито и разборито изнето мишљење, и унапреде постојеће. То је менталитет који нас, уз незнање и ниску свест, држи деценијама заковане за мртва и трула решења.
Таква нам је и Скупштина била у прошлом сазиву, без опозиције и другачијег мишљења, најбоља за наш менталитет. Без промена на боље, тако да све остане исто. Циркус који одговара већини и врти једну, бедну представу све време.
Као што је она о красном решењу с два "равноправна" писма у једном језику.
Све се слаже.
