Bugarski: Progon latinice, a ne čuvanje ćirilice
ZAŠTO?·THURSDAY, 9 AUGUST 2018
Lingvista Ranko Bugarski, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, za 'Zašto' komentariše najavljene izmene zakona kojim se propisuje obavezno korišćenje ćirilice i kazne u slučaju da se ne poštuje to pismo.
Ne pretnjama
Generalno ili teorijski govoreći, država u okviru mera jezičke politike može da preduzima ono što smatra adekvatnim. Drugo je pitanje da li baš sada i da li baš na ovaj način treba da interveniše u jednoj materiji koja je izuzetno osetljiva. Tu bi odgovor bio negativan. Ne na ovaj način. Dakle ne pretnjama, ne zakonima, ne prisilnim metodama. Ako država misli da je ćirilica zaista ugrožena, ona može da razmišlja o nekakvim stimulativnim merama i načinima njenog daljeg popularisanja ili čuvanja. Međutim, ovo kako je predstavljeno, to više liči na progon latinice nego na čuvanje ćirilice.
Ćirilica neće nestati
Po mom mišljenju, ne postoji nikakav veliki problem. Ćirilica sigurno nije ugrožena koliko se sada predstavlja. Pitanje je zapravo šta znači biti ugrožen. Ako je ćirilica, iz poznatih i jasnih razloga, istorijskih, geopolitičkih, društvenih, kulturnih, civilizacijskih, tokom poslednjeg veka ovde u Srbiji prepustila deo svog prostora latinici, to je proces koji se sada naknadno ne može poništavati. Takvo širenje domena latinice u prostore gde je ranije postojala pretežno ćirilica još uvek ne znači da će ćirilica ako se ništa drastično ne preduzme biti potpuno potisnuta, da će nestati. Da će maltene u budućnosti moći da se nađe samo na grobljima.
Već smo čuli takve katastrofične scenarije... Mislim da je to uveliko preterano, mislim da ćirilica nije u toj meri ugrožena. Ona će postojati i bez ovakvih mera naporedo sa latinicom. Možda uz neke preraspodele, ali sigurno će ostati. A šta garantuje da će ostati? Prvo, Ustav Srbije propisuje da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Pa se onda dodaje da u službenoj upotrebi mogu biti i drugi jezici i pisma, što određuje zakon na osnovu Ustava. Drugim rečima, latinica se u Ustavu uopšte ne pominje. To je već dovoljna ustavna zaštita.
Nehumana pretnja kaznama
Druga još važnija, sa praktičnog i životnog stanovišta, vrsta zaštite je činjenica da se u Srbiji ne može završiti škola bez dobrog poznavanja ćirilice. Bez toga se niko ne može opismeniti. Deca u svim školama prvo uče ćirilicu pa tek onda latinicu. Svi školski udžbenici su obavezno na ćirilici. To je, po meni, vrlo jak stepen zaštite ćirilice. Dok postoji školstvo u Srbiji iole pismeni ljudi će znati ćirilicu, tako da nije ugrožen njen opstanak u tom smislu.
Drugo je pitanje koliko će ko da koristi ćirilicu a koliko latinicu. Ali to nije pitanje za zakonsko regulisanje, a najmanje za kaznene mere. To će zavisiti od odluke na koju svaki pojedinac ima pravo. S obzirom na njegove okolnosti, na profesiju, na njegove preferencije, šta mu više odgovara, da koristiti ćirilicu ili latinicu. Ili će koristiti oba ta pisma i ne obraćajući posebnu pažnju kojim se pismom služi, što je inače po meni jedini racionalan pristup ovom pitanju. To je dakle stvar u domenu lične odluke. A da se uteruju zakonskim merama pod pretnjom visokih kazni mislim da je ne samo nedemokratski nego i protivustavno, ali i nehumano na kraju krajeva.
I latinica i ćirilica su srpska pisma
Naravno da su oba pisma, i ćirilica i latinica, srpska pisma. Ako hoćete i Hrvatska, mada o tome ne govorimo. Kroz istoriju su se i Srbi i Hrvati služili i ćirilicom i latinicom. Poslednjih decenija došlo je do nekakve preraspodele tako da je latinica ostala kao skoro jedino pismo u sadašnjoj državi Hrvatskoj. Ali to ne znači da u Srbiji sada moramo mi na to da se ugledamo, pošto je Hrvatska usvojila samo latinicu a recimo zanemaruje ili proteruje ćirilicu. Da sada mi treba da usvojimo samo ćirilicu i da kažemo da je samo ćirilica srpsko pismo, a latinica hrvatsko, da ne nabrajam neke druge kvalifikative koji se čuju kao što su tuđinsko, kominternovsko ili vatikansko pismo. Već ceo jedan vek veliki broj Srba, i u Srbiji i van nje, prihvatio je oba ova pisma kao svoja.
Smatram da je potpuno deplasirano deliti, u okviru nekakvog nacionalističkog modela mišljenja, da je samo ovo naše a ono drugo njihovo. To samo vodi potpuno nepotrebnim konfrontacijama i svađama. Obični ljudi u Srbiji su već uveliko navikli na ćirilicu i latinicu. Mislim da je ispravan stav da su danas ta dva pisma, kakva god bila istorija, pisma srpskog jezika. Što je sasvim u skladu sa činjenicom da se srpski jezik danas piše obama pismima. A drugo, gledano lingvistički, pismo kojim se neki jezik služi jeste i pismo toga jezika iako se i drugi jezici možda pišu tim istim pismom. To ne znači dakle da to prestaje da bude i pismo srpskog jezika. Sasvim je jasno i očigledno da su i ćirilica i latinica pisma srpskog jezika. Što ne znači nužno pisma samo srpskog jezika.
https://www.facebook.com/notes/za%C5%A1 ... 157403371/
), a neki su insistirali da bude na ćirilici. Samo što su ti neki uživali poštovanje i ugled kod studenata tako da kad oni kažu nešto mi smo to prihvatali i poštovali, jer su stvarno bili predavači za primer. A ne ko neki drugi profesori koji glume patriote i veličine vatanjem za ćirilicu ali su zato nule i kao stručnjaci i kao ljudi.
