Upotreba ћирилице i latinice
- Začetnik teme GOJE
- Datum pokretanja
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Milorad Pupovac u dnevniku nove tv o dvojezicnim plocama (video)
http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/milo ... 96891.html
http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/milo ... 96891.html
Црногорски језик службени и у Врбасу?
ВРБАС -
Општина Врбас могла би постати друга у Србији у којој је црногорски језик у службеној употреби уколико Скупштина изгласа иницијативу Националног савета црногорске националне мањине. Иако у Савету тврде да им евентуално усвајање црногорског језика отвара врата у свим сферама, грађанима баш и није најјасније које користи могу да имају и које промене званичан језик са собом доноси. Сем два слова. ...
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/crno ... 30143.html
ВРБАС -
Општина Врбас могла би постати друга у Србији у којој је црногорски језик у службеној употреби уколико Скупштина изгласа иницијативу Националног савета црногорске националне мањине. Иако у Савету тврде да им евентуално усвајање црногорског језика отвара врата у свим сферама, грађанима баш и није најјасније које користи могу да имају и које промене званичан језик са собом доноси. Сем два слова. ...
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/crno ... 30143.html
Хрвати спалили 3 милиона књига српских писаца
Иван Миладиновић | 23. август 2015. 14:17 | Коментара: 0
Сусрет са историјом: Највећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институција у Загребу
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... 1%86%D0%B0
Иван Миладиновић | 23. август 2015. 14:17 | Коментара: 0
Сусрет са историјом: Највећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институција у Загребу
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... 1%86%D0%B0
Његоша протерују из црногорских уџбеника
Велиша КАДИЋ | 31. август 2015. 22:00 | Коментара: 7
Званична Подгорица забрањује лик и дело Петра Петровића у образовним и културним установама. Са “Горским вијенцем” основци се први пут сусрећу у осмом разреду. Власт подлеже тврдњи из Сарјева да је реч о “геноцидном песнику”
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300 ... -udzbenika
Велиша КАДИЋ | 31. август 2015. 22:00 | Коментара: 7
Званична Подгорица забрањује лик и дело Петра Петровића у образовним и културним установама. Са “Горским вијенцем” основци се први пут сусрећу у осмом разреду. Власт подлеже тврдњи из Сарјева да је реч о “геноцидном песнику”
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300 ... -udzbenika
Свака одговорна култура води највећу бригу о свом наслеђу, о вредностима које трају вековима. А то понајвише важи за језик
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... e-cirilicu
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... e-cirilicu
Арабизми или турцизми
Међу арабизмима у нашем језику преовлађују исламизми, технички термини у вези са верским животом и обичајима муслимана, као и они из јуридичке сфере, а има и речи из свакодневног живота
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... mi.sr.html
Међу арабизмима у нашем језику преовлађују исламизми, технички термини у вези са верским животом и обичајима муслимана, као и они из јуридичке сфере, а има и речи из свакодневног живота
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... mi.sr.html
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.993
- Pohvaljen
- 42.159
НОВАКОВА ТЕМА Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи
Тања Њежић/Невен Џодан | 16. 09. 2015. - 19:15h | Komentara: 98
Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свету, она полако губи битк
Мирослављево јеванђеље писано је на ћирилици између 1169 и 1197.
Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоји консензус око две ствари. Треба јој скинути баласт политизације и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима.
Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матија Бећковић и Душан Ковачевић.
На питање како увести ћирилицу у 21. век, Матија Бећковић каже:
Матија Бећковић
- Већи је проблем како увести нас у 21. век, а ћирилица је ушла захваљујући Билу Гејтсу. Овде се пуно причало о томе да ћирилица није за нову еру, а испоставило се да нисмо ми.
Људи који познају нове технологије доказали су да су у том технолошком смислу ствари врло једноставне. Кад може кинеско, јапанско и не знам која све писма, зашто не би могла ћирилица. А кад би знали да на свету већи број људи пише ћирилицу него латиницу увидели би да ћирилица неће страдати ако је ми не зарезујемо... Тешко њој кад би од нас зависила - у свом стилу коментарише Матија Бећковић.
Oпстанак
Славни писац Душко Ковачевић је свој исказ о ћирилици насловио “Судбина народног писма”. Он сматра да је питање ћирилице суштински везано за наш кључни, горући проблем.
Како увести ћирилицу
у ново дигитално доба
Новак каже: Не само да је ћирилица део нашег идентитета, него је то писмо којим су написане све наше књиге, тапије, крштенице и заклетве. Ако бисмо то писмо заборавили, не бисмо могли прочитати своју личну карту, постали бисмо неко други, рекао је једном Матија Бећковић. Морамо да сачувамо наше писмо, али то неће бити нимало лако.
- Брига да се наше ћирилично писмо очува све је тежа и са годинама и деценијама које долазе та борба ће бити скоро немогућа. Краткорочно гледано, ми данас, у овом очају и беди која нас је као народ снашла, можемо да донесемо неке законе за спас ћирилице, али оно што је суштина проблема нашег писма везано је за опстанак нашег народа који пише и говори та већ поприлично заборављена слова - наводи Душан Ковачевић.
Чувени драмски писац каже да су могуће повећане мере опреза у школству - повећање броја часова српског језика са посебном пажњом посвећеном ћириличном писму.
- То може и то је потребно, али оно што школски систем не може, а што је дужност и брига државе, почива у чињеници о катастрофалној демографској статистици. Подаци говоре да нас
Душан Ковачевић
је сваке године мање за око 50.000 становника. Преведено на ћирилицу; у односу на укупан број становника који се изјашњавају као Срби (и куну се да пишу ћирилицом) до 2050. године биће нас мање за око 1,5 милиона.
То значи одумирање једне четвртине азбуке. Ако би се то нестајање наставило само том простом прогресијом, за 200, 300 година нестао би цео народ који је некад, не тако давно, писао неким чудним језиком сачуваним у стакленим витринама музеја за изучавање изумрлих језика са посебно издвојеним рукописом романа посвећеног неком каменом мосту, званом ћуприја, романа који је пре 385 година награђен Нобеловом наградом - објашњава Ковачевић.
Породица
По његовим речима, очување ћирилице може се остварити једино и само очувањем народа, а то значи породице, а то опет значи да је прва и највећа обавеза и брига државе, брига о младима и њиховим породицама.
- У противном, шта ће нам путеви и коридори који ће се ужелети Срба, али Срба више бити неће. Данашњи уредник „Блица“, велики господин Новак Ђоковић, млад, паметан и за пример и чуђење озбиљан човек, са супругом Јеленом води фондацију која је препознала овај проблем и која посвећује пажњу деци и генерацијама које ће очувати и Србију и ћирилицу - закључује Душан Ковачевић.
Ћирилица без проблема и у информатици
Др Горан Воротовић, стручни сарадник на Машинском факултету, појашњава да оперативни системи не представљају проблем када је реч о коришћењу ћирилице у информатичком свету. За све озбиљније платформе оперативни системи подржавају ћирилицу.
- Технички не постоји никакав проблем да се ћирилица као таква користи у информатичкој сфери. Друга је ствар што људи немају навику да користе ћирилицу и читава та информатичка сфера је углавном обојена латиницом. И не само информатика. Изађите напоље, погледајте излоге, билборде, свуда око нас је латиница, подсећа Воротовић.
Он каже да не мора да буде тако. Као добар пример коришћења ћирилице наводи Машински факултет.
Веб-сајт и интернет презентација су на ћирилици. Све апликације, како за нас тако и за клијенте факултета, на ћирилици су. Наравно, постоји и део на енглеском језику, али мислим да је то прави пут како да сачувамо ћирицу. Свака јавна институција би морала да има такав софтвер. Што се тиче неких изузетних ствари, софтвера за рецимо пројектовање или прорачуне, они су на латиници, на страном језику, и то се засад не може избећи, али оно на шта можемо да утичемо јесте да у свим осталим ситуацијама више користимо ћирилицу - закључује Воротовић.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/591070 ... nas-zavisi
Тања Њежић/Невен Џодан | 16. 09. 2015. - 19:15h | Komentara: 98
Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свету, она полако губи битк
Мирослављево јеванђеље писано је на ћирилици између 1169 и 1197.
Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоји консензус око две ствари. Треба јој скинути баласт политизације и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима.
Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матија Бећковић и Душан Ковачевић.
На питање како увести ћирилицу у 21. век, Матија Бећковић каже:
Матија Бећковић
- Већи је проблем како увести нас у 21. век, а ћирилица је ушла захваљујући Билу Гејтсу. Овде се пуно причало о томе да ћирилица није за нову еру, а испоставило се да нисмо ми.
Људи који познају нове технологије доказали су да су у том технолошком смислу ствари врло једноставне. Кад може кинеско, јапанско и не знам која све писма, зашто не би могла ћирилица. А кад би знали да на свету већи број људи пише ћирилицу него латиницу увидели би да ћирилица неће страдати ако је ми не зарезујемо... Тешко њој кад би од нас зависила - у свом стилу коментарише Матија Бећковић.
Oпстанак
Славни писац Душко Ковачевић је свој исказ о ћирилици насловио “Судбина народног писма”. Он сматра да је питање ћирилице суштински везано за наш кључни, горући проблем.
Како увести ћирилицу
у ново дигитално доба
Новак каже: Не само да је ћирилица део нашег идентитета, него је то писмо којим су написане све наше књиге, тапије, крштенице и заклетве. Ако бисмо то писмо заборавили, не бисмо могли прочитати своју личну карту, постали бисмо неко други, рекао је једном Матија Бећковић. Морамо да сачувамо наше писмо, али то неће бити нимало лако.
- Брига да се наше ћирилично писмо очува све је тежа и са годинама и деценијама које долазе та борба ће бити скоро немогућа. Краткорочно гледано, ми данас, у овом очају и беди која нас је као народ снашла, можемо да донесемо неке законе за спас ћирилице, али оно што је суштина проблема нашег писма везано је за опстанак нашег народа који пише и говори та већ поприлично заборављена слова - наводи Душан Ковачевић.
Чувени драмски писац каже да су могуће повећане мере опреза у школству - повећање броја часова српског језика са посебном пажњом посвећеном ћириличном писму.
- То може и то је потребно, али оно што школски систем не може, а што је дужност и брига државе, почива у чињеници о катастрофалној демографској статистици. Подаци говоре да нас
Душан Ковачевић
је сваке године мање за око 50.000 становника. Преведено на ћирилицу; у односу на укупан број становника који се изјашњавају као Срби (и куну се да пишу ћирилицом) до 2050. године биће нас мање за око 1,5 милиона.
То значи одумирање једне четвртине азбуке. Ако би се то нестајање наставило само том простом прогресијом, за 200, 300 година нестао би цео народ који је некад, не тако давно, писао неким чудним језиком сачуваним у стакленим витринама музеја за изучавање изумрлих језика са посебно издвојеним рукописом романа посвећеног неком каменом мосту, званом ћуприја, романа који је пре 385 година награђен Нобеловом наградом - објашњава Ковачевић.
Породица
По његовим речима, очување ћирилице може се остварити једино и само очувањем народа, а то значи породице, а то опет значи да је прва и највећа обавеза и брига државе, брига о младима и њиховим породицама.
- У противном, шта ће нам путеви и коридори који ће се ужелети Срба, али Срба више бити неће. Данашњи уредник „Блица“, велики господин Новак Ђоковић, млад, паметан и за пример и чуђење озбиљан човек, са супругом Јеленом води фондацију која је препознала овај проблем и која посвећује пажњу деци и генерацијама које ће очувати и Србију и ћирилицу - закључује Душан Ковачевић.
Ћирилица без проблема и у информатици
Др Горан Воротовић, стручни сарадник на Машинском факултету, појашњава да оперативни системи не представљају проблем када је реч о коришћењу ћирилице у информатичком свету. За све озбиљније платформе оперативни системи подржавају ћирилицу.
- Технички не постоји никакав проблем да се ћирилица као таква користи у информатичкој сфери. Друга је ствар што људи немају навику да користе ћирилицу и читава та информатичка сфера је углавном обојена латиницом. И не само информатика. Изађите напоље, погледајте излоге, билборде, свуда око нас је латиница, подсећа Воротовић.
Он каже да не мора да буде тако. Као добар пример коришћења ћирилице наводи Машински факултет.
Веб-сајт и интернет презентација су на ћирилици. Све апликације, како за нас тако и за клијенте факултета, на ћирилици су. Наравно, постоји и део на енглеском језику, али мислим да је то прави пут како да сачувамо ћирицу. Свака јавна институција би морала да има такав софтвер. Што се тиче неких изузетних ствари, софтвера за рецимо пројектовање или прорачуне, они су на латиници, на страном језику, и то се засад не може избећи, али оно на шта можемо да утичемо јесте да у свим осталим ситуацијама више користимо ћирилицу - закључује Воротовић.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/591070 ... nas-zavisi
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Интервју Ивана Клајна који сам скоро имао незадовољство прочитати ме је крајње изнервирао. Злонамерни ћирилицомрсци и примитивни идеолошки фосили још увек настављају да се крију иза оних истих излизалих и превазиђених аргумената и изговора, и покушавају да представе свој застарели и поглед на свет као нешто 'модерно'. Помињу се СМС поруке, регистарске таблице, математички, хемијски и физички знакови и формуле, адресе веб страница и Бог зна шта још. Као да смо још у деведесетима, и да на телефонима нема ни оних квакастих сподоба од слова 'српске' латинице (да ли људи уопште виде колико су та слова одвратна, чисто из естетског угла?), а камо ли ћирилице, и као да употреба научних знакова у облику латиничних слова - а користе се и грчка слова, као и разноразни знакови који уопште нису слова - има икакве везе са употребом латинице коју критикујемо. Као да се неко буни против самог познавања латиничног или било ког другог писма, а не потискивања ћирилице као примарног писма српског језика.
И кад смо већ код регистарских таблица, нема никакве предности у употреби латинице, нити потребе за њеном употребом. Низ земаља света користи своја слова, па и своје бројеве, на својим регистарским таблицама, и то чини без икаквог проблема. Само су се паметни Срби нашли да над самима собом спроводе културни империјализам. Шта више, из даљине је немогуће разликовати 'C', 'Ć' и 'Č', 'Z' и 'Ž' као и 'D' и латинично 'Ђ', што не само да иде у прилог ћирилици, која има само два таква релативно слична слова ('Ћ' и 'Ђ'), већ и одузима право на аргумент да је латиница доступнија странцима - није, јер садржи њима непозната слова.
Ту је и омиљени аргумент да су латинични натписи доступнији странцима, као да је тим странцима српски матерњи, али ето, стицајем околности нису савладали ту назадну ћирилицу, који би ми хтели да видимо у широј употреби. Па где ће нам душа?! Какви смо то ми домаћини? Па све и да јесу доступнији, то се своди на искључиво визуелно препознавање знакова, јер језичка препрека остаје. Да ли је 'Pazi, rupa!' једном Немцу (јер их Драги Вођа тако пуно воли) ишта разумније од 'Пази, рупа!', и да ли за то што ће он препознати тих додатних шест слова треба жртвовати нашу културу и постати саучесник у оном што је Аустроугарска започела 1915? Наравно, све то наводим без имало наивности по питању онога што се крије иза ових аргумената. Они који су спремни да напусте писмо, биће спремни и да напусте језик. Немац би још више 'разумео' да је знак исписан немачким. Логично. А логика у одстуству морала је увек рађала монструме.
Није само ствар у томе да ли користити ћирилицу или латиницу - то уопште није питање -, већ и томе да се српском језику и ћирилици мора дати првенство части. На табли која је исписана српским и енглеским, на пример, српски језик никако не може бити primus inter pares, већ се путем величине слова мора дати до знања да је то срж, а све остало су опционални додаци. А и кад смо код додатака, није добра пракса успостављања енглеског као главног медијума за комуникацију са спољним светом. На локацијама од изразитог туристичког значаја, српском и енглеском треба додати и друге језике. Руски, кинески, па ето и француски, немачки, италијански итд.
Коментар пишем у терапеутске сврхе. Не очекујем да ће ико читати ову грдосију.
И кад смо већ код регистарских таблица, нема никакве предности у употреби латинице, нити потребе за њеном употребом. Низ земаља света користи своја слова, па и своје бројеве, на својим регистарским таблицама, и то чини без икаквог проблема. Само су се паметни Срби нашли да над самима собом спроводе културни империјализам. Шта више, из даљине је немогуће разликовати 'C', 'Ć' и 'Č', 'Z' и 'Ž' као и 'D' и латинично 'Ђ', што не само да иде у прилог ћирилици, која има само два таква релативно слична слова ('Ћ' и 'Ђ'), већ и одузима право на аргумент да је латиница доступнија странцима - није, јер садржи њима непозната слова.
Ту је и омиљени аргумент да су латинични натписи доступнији странцима, као да је тим странцима српски матерњи, али ето, стицајем околности нису савладали ту назадну ћирилицу, који би ми хтели да видимо у широј употреби. Па где ће нам душа?! Какви смо то ми домаћини? Па све и да јесу доступнији, то се своди на искључиво визуелно препознавање знакова, јер језичка препрека остаје. Да ли је 'Pazi, rupa!' једном Немцу (јер их Драги Вођа тако пуно воли) ишта разумније од 'Пази, рупа!', и да ли за то што ће он препознати тих додатних шест слова треба жртвовати нашу културу и постати саучесник у оном што је Аустроугарска започела 1915? Наравно, све то наводим без имало наивности по питању онога што се крије иза ових аргумената. Они који су спремни да напусте писмо, биће спремни и да напусте језик. Немац би још више 'разумео' да је знак исписан немачким. Логично. А логика у одстуству морала је увек рађала монструме.
Није само ствар у томе да ли користити ћирилицу или латиницу - то уопште није питање -, већ и томе да се српском језику и ћирилици мора дати првенство части. На табли која је исписана српским и енглеским, на пример, српски језик никако не може бити primus inter pares, већ се путем величине слова мора дати до знања да је то срж, а све остало су опционални додаци. А и кад смо код додатака, није добра пракса успостављања енглеског као главног медијума за комуникацију са спољним светом. На локацијама од изразитог туристичког значаја, српском и енглеском треба додати и друге језике. Руски, кинески, па ето и француски, немачки, италијански итд.
Коментар пишем у терапеутске сврхе. Не очекујем да ће ико читати ову грдосију.
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Милисаве, ако си ти већ одлучио да будеш никоговић, не очекуј и од осталих да ти се придруже. Наставићу истим темпом у нади да теби и таквима бар мало сметам, јер штета коју ви наносите нама смета далеко више.
Пријатно
Пријатно
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Очигледно сукобљене стране.
Naravno, pošto je opšte poznato da cela Evropa zna ćirilicu i svakodnevno je koristi.
Ne znam šta mu dođe ovaj "kulturni imperijalizam", ali postoji nešto što se zove "Bečka konvencija o drumskom saobraćaju" po kojoj su zemlje obavezne da na tablicama ispisuju latinična slova i arapske brojeve.
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Тај аргумент би и био валидан да цела Европа подједнако не зна латиницу и свакодневно је не користи, и да сва она слова латинице која нису заједничка свим латиничним писмима Европе, а јесу у употреби, не представљају подједнаку препреку.Dejan011":33pdt4h7 je napisao(la):Naravno, pošto je opšte poznato da cela Evropa zna ćirilicu i svakodnevno je koristi.
Не чуди ме да не знаш, а очигледно то нису знали ни потписници ове конвенције, који су уместо да инсистирају на употреби искључиво оних слова која су заједничка ћириличном, латиничном и грчком писму, пристали на правило о употреби латинице - уз право да се уз њу употреби и неко друго писмо, што уопште није практично -, која ни сама није јединствено писмо, већ назив за читав низ абецеда које се разликују.
Пуна кућа - ћирилице; недалеко од Каленићеве пијаце:
............
Поштовани 毋不敬，儼若思，安定辭, добар текст, солидно написан, с добрим аргументима! Само напред!
............................
Неколико слика сплавова на Ушћу с именом у ћирилици:
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1017412714943890&id=202569033094933
............
Поштовани 毋不敬，儼若思，安定辭, добар текст, солидно написан, с добрим аргументима!
Само напред!............................
Неколико слика сплавова на Ушћу с именом у ћирилици:
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1017412714943890&id=202569033094933
