Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Свако ко унапред дисквалификује и вређа проглашавајући сопствене ставове, мерила и правила као опште важеће, не може се сматрати учесником у разговору - зато што му другачије мишљење и овако није потребно.
 
Шта би било да је Југославија остала краљевина можемо да знамо исто толико колико и шта би било да су се овде населили Марсовци. Мене то не занима.

Оно што ме занима је оно што је стварно било, а, било је веома, веома лоше, и с таквим последицама да многи још нису тога свесни. Зато што нису тога свесни, још нам је прилично, прилично лоше.
 
U sustini to jeste isti jezik.
E sad, sto su ljudi optereceni nacijom pa im je bitno da li je srpski, srpsko-hrvatski, bhs, jugoslovenski, to je druga tema.
 
Они који су променили назив српског језика су ти који су били и остали оптерећени нацијом. На српски језик апсолутно никаквог утицаја није имало било што што је део исчезлог хрватског језика, напротив, они су ти који су прихватили нашу реформу писма и делимично језика. Они су 1000 година били под немачко-угарском чизмом и нису имали никакве капацитете нити права за стандардизацију сопственог писма и језика. Били бисмо апсолутно луди па и неодговорни према сопственом наслеђу и култури када би се повиновали националистичким акробацијама сусједних племена и прихватили неке друге називе српског језика и писма.
relja":2i6dfl6r je napisao(la):
Свако ко унапред дисквалификује и вређа проглашавајући сопствене ставове, мерила и правила као опште важеће, не може се сматрати учесником у разговору - зато што му другачије мишљење и овако није потребно.
Седи 1 није увреда.

Свако ко не разуме оно што чита не може се сматрати учесником у преписци.
 
Valjda sam ,,isčačkao,, pravu stvar

najstarije-pismo-srbica.jpg


a ko bukvar vezuje za našeg (zaludjivača) Vuka S. K.
evo koja reč o pravom bukvaru

Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, после чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више до да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.

На првој страни је штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, имена свих слова (аз, буке, веде…). Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Но, остао је заборављен. Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два века имају сопствену књигу по којој се могло учити српски читати и писати. „Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893, а у српску културну баштину српског народа биће уврштен, веома стидљиво, тридесетак година касније, када ће га Љуба Стојановић ставити у Каталог Народне библиотеке.

:sesir:
 
Delija":ei1um0ts je napisao(la):
Drakche":ei1um0ts je napisao(la):
Srpski jezik u odnosu na hrvatski je nesto "siromasniji" u smislu da nemamo toliki fond reci za razne pojmove, vec smo usvajali strane reci i naturalizovali ih u domacem jeziku.
Седи 1. "Хрватски језик" је "богатији" за оне примитивне сложенице изведене од српских речи по угледу на енглески језик који је такође оскудан са терминима. Језик који се користи данас у Хрватској је де факто српски језик са тим полтичко-националним деформацијама у виду тих комичних сложеница. Да макар нису усвојили српску реформу писма па и да дискутујемо око овога али овако, нема простора за расправу. Посебно што је изворни хрватски језик замро негде у централно-источној Европи.

Свако ко у некој аргументованој расправи користи идеолошки испрдак "српско-хрватски" не може се схватити озбиљно.
----
Они који су променили назив српског језика су ти који су били и остали оптерећени нацијом. На српски језик апсолутно никаквог утицаја није имало било што што је део исчезлог хрватског језика, напротив, они су ти који су прихватили нашу реформу писма и делимично језика. Они су 1000 година били под немачко-угарском чизмом и нису имали никакве капацитете нити права за стандардизацију сопственог писма и језика. Били бисмо апсолутно луди па и неодговорни према сопственом наслеђу и култури када би се повиновали националистичким акробацијама сусједних племена и прихватили неке друге називе српског језика и писма.

"Srpsko-hrvatski" jeste ideoloska tvorevina, ali Sve je manje-vise ideloska tvorevina od vremena prosvetiteljstva (jedini period kada je nacionalizam imao nekog smisla i neke koristi), pa i kasnije 90ih ponovno razdvajanje na "srpski" i "hrvatski" je takodje ucinjeno pod snaznim ideoloskim uticajem, no barem je za vreme Jugoslavije postojala svest o tome da vecina nas govori istim jezikom, ma kako ga nazivali, jer je priroda stvari prosto nametala to da nam se jezici Ne zovu drugacije. To sto nikad nismo uspeli da smislimo jedan jednostavan ultimativan naziv za nas zajednicki jezik ne znaci da on ne postoji. Jezik je ziva stvar, a sve ostalo oko njega je umetno, ukljucujci pismo.

Hrvatski jezik je bio bogatiji u smislu da je imao vise naziva za pojmove za koje na terotoriji danasnje Srbije i sire nisu ni znali da postoje. Postojao je uticaj nemackoj jezika, ali ne samo kao prisvajanje pojmova, vec kao ugled na jezik koji je vec bio reformisan, struktuiran, uveliko se koristio kao knjizevni. Uopsteno, mislim na kulturu komunikacije, modernizacije za to vreme, sve manjeg opterecivanja arhaizmima koje niko nije koristio u svakodnevnom govoru.

Mislim da je istina da su oba "jezika" uticala jedan na drugi na razne nacine u razlicitim periodima. Ne samo jezik, vec generalno kultura. Mi i dan danas gledamo kako je nesto u HR, pa razmisljamo kako to isto da upotrebimo kod nas, ako moze.

Ono cega bi trebali sa obe strane pod hitno da se otarasimo jeste taj dosadni diskurs kako je "nase jedino pravo, prvo, autenticno... a njihovo nije". Koga je bre vise briga?.. To je nije tema diskusije za ozbiljne ljude, naucnike.
Resenja mozemo da pronadjemo jedino ako budemo gledali u buducnost, nekim vecim gestovima itd, u suprotnom cemo samo da trupkamo u mestu, vecito zaostajuci za svetom.
 
Чувајмо ћирилицу
Ј. Н. | 13. јул 2015. 13:40 | Коментара: 0

Импровизовани трамвај на линији "9Ћ" постављен у Улици Војводе Степе. Насликано возило скреће пажњу на угроженост писма


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 1%86%D1%83
 
primetio sam da domaći novinari islamsku državu označavaju kao IS (islamic state). ako je tekst na srpskom onda bi trebalo da koriste skraćenicu ID (islamska država)
 
MilisaV":1uxdw10g je napisao(la):
primetio sam da domaći novinari islamsku državu označavaju kao IS (islamic state). ako je tekst na srpskom onda bi trebalo da koriste skraćenicu ID (islamska država)


Naši novinari su proizvod našeg obrazovanja, njihovo izražavanje je rezultat pada svih kriterijuma.
Osim tog primera, može se reći i da pisanje i konstrukcija rečenice u pisanim medijima sve više podsećaju na engleski umesto na srpski jezik.
Ono što je menu uvek paralo uši: "NATO avioni"... pa majku mu, valjda se kaže "avioni NATO-a", zar je moguće da je neome u mozak ušao izraz "NATO planes" i da ne ume da se izrazi na maternjem jeziku???

Takođe, jedna od novinarskih gluposti koje su ušle u svakodnevni govor, pa čak i domaću službenu upotrebu: "Američki državni sekretar". Neko je, ne poznajući terminologiju, nazive ustanova i titule američke administracije, a tek engleski jezik, bukvalno preveo "Secretary of State", ne znajući odakle potiče naziv položaja američkog ministra spoljnih poslova. Ministri su je "sekretari" (Treasury, Defense, Energy, Education...) a ministarstvo spoljnih poslova je "Department of State". SAD su jedna od retkih zemalja sa engleskog govornog područja koaj koristi taj termin umesto "Foreign".
 
А некада смо и ми имали секретаре уместо министара.
 
Наша деца не знају да пишу ћирилицу
Б. ЂОРЂЕВИЋ | 17. јул 2015. 13:39 | Коментара: 0

Одбор за српски језик скз о забрињавајуће тешком стању српског језика, културе и националног идентитета: Код нас је питање идентитета, националног језика и културе у сфери политичке манипулације

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... u-cirilicu
 
Дошљак":zyx0xsg1 je napisao(la):
А некада смо и ми имали секретаре уместо министара.
У министарству одбране Србије саветници су постали државни секретари, ваљда љепше звучи, а чим је "државни" може и већа плата!?
 
М.О. је отишло у.. откада су протерали официре и поставили партијаше који немају благе везе са послом.
Због њиховог идиотизма људи су оштећени, масовно туже државу и добијају је, па ћемо сви ми да плаћамо а они и даље да седе на својим радним местима и..
 
Ћерање ћирилице из Црне Горе
В. КАДИЋ | 18. јул 2015. 16:54 | Коментара: 13

У Скупштини Црне Горе није прошао предлог закона о заштити српског писма. Пресудили посланици Ђукановићевих и Кривокапићевих социјалиста


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... -Crne-Gore
 
relja":gruyl46t je napisao(la):
MilisaV":gruyl46t je napisao(la):
primetio sam da domaći novinari islamsku državu označavaju kao IS (islamic state). ako je tekst na srpskom onda bi trebalo da koriste skraćenicu ID (islamska država)


Naši novinari su proizvod našeg obrazovanja, njihovo izražavanje je rezultat pada svih kriterijuma.
Osim tog primera, može se reći i da pisanje i konstrukcija rečenice u pisanim medijima sve više podsećaju na engleski umesto na srpski jezik.
Ono što je menu uvek paralo uši: "NATO avioni"... pa majku mu, valjda se kaže "avioni NATO-a", zar je moguće da je neome u mozak ušao izraz "NATO planes" i da ne ume da se izrazi na maternjem jeziku???

Takođe, jedna od novinarskih gluposti koje su ušle u svakodnevni govor, pa čak i domaću službenu upotrebu: "Američki državni sekretar". Neko je, ne poznajući terminologiju, nazive ustanova i titule američke administracije, a tek engleski jezik, bukvalno preveo "Secretary of State", ne znajući odakle potiče naziv položaja američkog ministra spoljnih poslova. Ministri su je "sekretari" (Treasury, Defense, Energy, Education...) a ministarstvo spoljnih poslova je "Department of State". SAD su jedna od retkih zemalja sa engleskog govornog područja koaj koristi taj termin umesto "Foreign".




Реља, има много грозних примера неписмености и неукости у медијима, а већ годинама је, рецимо, међу перјаницама национална агенција Танјуг ("железничка несрећа у Италији, код града Турина" и сл.).
Допринос интернет-новинарства, такође, није занемарљив, јер се сад буквално свако бави писањем, тј. новинарством, а то не иде.
На једном информативном сајту сам, тако, недавно прочитао име државе - Совјетска Унија. Да дође човеку да повраћа.

Е, али за америчког државног секретара баш и ниси у праву, јер, то се тако одувек говори, а и код нас су министри до пре 25 година били - секретари. Постоји, ипак, једна честа грешка: US attorney general се упорно преводи као "амерички државни тужилац", иако то благе везе нема - реч је о министру правде и тако смо га некад (док су образованији људи били у улози посредника између стварности и јавности) и звали.
 
Mislim da sam lepo objasnio taj primer: Secretary of State nije Sekretar države - Državni sekretar nego Sekretar "State Departmenta".
Sama titula "sekretar" nije uopšte sporna, već čega je on sekretar - nije državni, već sekretarijata spoljnih poslova. To što oni svoj MIP zovu Secretary of State ne znači da mi treba da prevodimo bukvalno.
Zbog takvog prevoda neki ljudi misle da je "Državni sekretar" - predsednik vlade, iako u SAD tu funkciju obavlja predsednik.
 
Вожд":23r878it je napisao(la):
Наша деца не знају да пишу ћирилицу
Б. ЂОРЂЕВИЋ | 17. јул 2015. 13:39 | Коментара: 0

Одбор за српски језик скз о забрињавајуће тешком стању српског језика, културе и националног идентитета: Код нас је питање идентитета, националног језика и културе у сфери политичке манипулације

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... u-cirilicu


Delija":23r878it je napisao(la):
И јако ми смета ова огромна (да будем поштен често и случајна) количина лицемерства коју исказују заговорници равноправности.

Наиме стално причају о потребама савременог друштва, инфоорматици, међународној комуникацији, глобализацији итд. Онда крену да причају како им је свеједно које писмо користе и да то треба да буде ствар личног избора те да два писма треба да буду равноправна.

Е ту долазимо до парадокса и лицемерства о којем причам. Рецимо да је избор писма лична ствар и да 50% грађана користи једно а 50% користи друго писмо и/или да мешају оба писма. О каквој ми равноправности два писма причамо ако је 100% грађана на овај или онај начин приморано да користи латиницу у информатици, читавом низу наука, образовању, комуникацији са страним фирмама, људима, познаницима...?! Дакле, та "равноправност" коју наводно заговарају ти "објективни, неострашћени грађани света" у пракси подразумева апсолутну доминацију латинице. И онда остајемо ми дивљи бизантијци и србочетници са својим варварским писмом.

Из ове тренутне катастрофалне позиције где нпр. сликамо ћириличне натписе у граду као неке ретке, зачуђујуће појаве и споменике прошлости и где нам деца не знају сопствено писмо јер се у пракси током дана срећу скоро искључиво са латиницом (интернет, телефони, геџети, дописивање, друштвене мреже) управо заговорници неке равноправности два писма би морали фанатично да форсирају ћирилицу током наредних неколико деценија да бисмо уопште дошли до односа 50-50%
 
Овај блиц изгледа никада није био гора новина, претворили су се у фејсбук портал :D
 
"Trg od ćirilice" u Herceg Novom »
14. Avgust. 2015 | 18:19, Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari

Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore i IK"Svetigora" u saradnji sa opštinom Stari Grad u Herceg Novom, prošle godine osnovali su književnu manifestaciju "Trg od ćirilice", koja se održava od 1. do 31. avgusta.

U okviru ovog programa dodeljuje se nagrada pečat Hercega Šćepana.

Na samom početku smotre promovisano je fototipsko izdanje „Oktoiha", od čije je prve pojave prošlo 520 godina.

"Živa reč na otvorenom stvorila je od ovog festivala novi književni medij i za one koji govore kao i za one koji slušaju, obzirom da se radi o otkrivanju novih vrednosti u kulturi" ističe jedan od organizatora programa, pesnik Radomir Uljarević.

U nastavku programa očekuju se trideset pesnika iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Rusije i Bugarske, zemalja čija je kultura nezamisliva bez ćirilice.

Studio B

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=124497
 
Vrh