Upotreba ћирилице i latinice
- Začetnik teme GOJE
- Datum pokretanja
О киселом купусу и слаткој ћирилици
Симо Ћулум: Футошки купус - ћирилица и никако другачије, Срна Радовић, Вијести онлајн:
http://www.vijestio.com/vijesti/region/simo-culum-futoski-kupus-cirilica-i-nikako-drugacije/
Робна марка: ЋИРИЛИЦА И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ!
Кад су почели да извозе свој купус, саветовали су их да га назову некако другачије. Међутим, декларација и паковање од првог дана су на ћирилици – „Футошки купус“.
- Не можемо га писати на другом језику кад се он производи у Србији. Како је онда наша робна марка ако је туђе писмо?
Ово је српска робна марка и мора бити српско писмо. Другачије код мене не може. Ако некоме ово не одговара, нек опрости. „Футошки купус“ је на ћирилици и тако ће остати. (...) Тако је од првог дана, тако ће и остати – указује Симо Ћулум.
...........................................
И на Јутјубу:
http://www.youtube.com/watch?v=HaS43PF8VbU
Симо Ћулум: Футошки купус - ћирилица и никако другачије, Срна Радовић, Вијести онлајн:
http://www.vijestio.com/vijesti/region/simo-culum-futoski-kupus-cirilica-i-nikako-drugacije/
Робна марка: ЋИРИЛИЦА И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ!
Кад су почели да извозе свој купус, саветовали су их да га назову некако другачије. Међутим, декларација и паковање од првог дана су на ћирилици – „Футошки купус“.
- Не можемо га писати на другом језику кад се он производи у Србији. Како је онда наша робна марка ако је туђе писмо?
Ово је српска робна марка и мора бити српско писмо. Другачије код мене не може. Ако некоме ово не одговара, нек опрости. „Футошки купус“ је на ћирилици и тако ће остати. (...) Тако је од првог дана, тако ће и остати – указује Симо Ћулум.
...........................................
И на Јутјубу:
http://www.youtube.com/watch?v=HaS43PF8VbU
Реч је о већем ресторану тог имена у Блоку 22, сви натписи на њему су у ћирилици.
https://www.facebook.com/17897340555515 ... =1&theater
https://www.facebook.com/1789734055...8973405555153/685982318187590/?type=1&theater
https://www.facebook.com/17897340555515 ... =1&theater
https://www.facebook.com/1789734055...8973405555153/685982318187590/?type=1&theater
Недавна преписка с једним предузећем - уклонио сам све податке који могу да укажу о ком предузећу је реч због обавештења на крају сваког њиховог писма да је поверљиво.
From: []
Sent: Thursday, February 12, 2015 11:15
To: (...)
Subject: Re: Specijalna ponuda
Поштовани,
Заинтересован сам за Вашу рекламу.
Молим Вас да ми је пошаљете на службеном српском језику.
Хвала, поздрав,
..., Београд
.............................................................
Poštovani gospodine ....,
Prvenstveno Vam se zahvaljujemo na obraćanju, čime ste nam pružili mogućnost da ostvarimo efikasnu dvosmernu komunikaciju.
Kako biste saznali više detalja u vezi sa ponudom, molimo Vas da kontaktirate zaposlene iz kompanije (...) osiguranja putem besplatnog korisničkog servisa (...) ili putem telefona (...) ili putem mejl adrese (...). Ukoliko želite, uz Vašu saglasnost, mi ćemo im proslediti Vaš zahtev, a oni će Vas u najkraćem mogućem roku kontaktirati. U tom slučaju Vas molimo da nam prosledite broj svoje Super Kartice i svoj broj telefona.
Hvala Vam na ukazanom poverenju.
S poštovanjem,
Vaša (...)
.................................................
Поштовани,
Не можемо остварити "ефикасну комуникацију" док ми не одговорите на званичном, службеном српском језику.
Ако желите да се ја, као потенцијални клијент, прилагођавам Вама и Вашем неформалном, нестандардном начину рада и комуникације, а не Ви мени, онда не можемо даље никако да комуницирамо.
Поздрав,
...
Београд
............................................................
Poštovani gospodine ...,
Zahvaljujemo Vam se i ovom prilikom na Vašem obraćanju, jer nam svaki komentar veoma znači i pružate nam mogućnost da budemo bolji za Vas, što nam je i cilj.
Želimo ovim putem da Vas obavestimo da, kako su ćirilično i latinično pismo ravnopravni po našem Ustavu, ćirilično pismo je obavezno samo za državne organe (sudski postupci, postupci pred organima uprave i slično) i koristi se u službenoj upotrebi. Pri tome je srpski jezik na latiničnom pismu uobičajena poslovno-privredna praksa u Srbiji, koja je opšte prihvaćena od strane svih, pa i domaćih trgovinskih lanaca i kompanija iz drugih sfera delatnosti.
Uverevamo Vas da u svakom trenutku i pri svakoj našoj aktivnosti, veoma vodimo računa o tome da ne uradimo ništa što je u suprotnosti sa našim običajima i tradicijom, koji su u našoj kompaniji veoma poštovani, a samim tim i svi naši korisnici.
Budite slobodni da nam se obratite sa Vašim komentarom, jer mi smo tu za Vas i na svaki Vaš upit ćemo odgovoriti u najkraćem mogućem roku.
Hvala Vam na razumevanju.
S poštovanjem,
Vaša (...)
.............................................
Поштовани,
Захваљујем Вам се на Вашим одговорима.
Ћирилица и латиница НИСУ равноправни према Уставу Србије, сем ако нисте у стању да то докажете. Члан 10 Устава каже да је службено писмо српског језика ћирилица, а Ваше тумачење тог члана и речи "службено" је вероватно у тону с онима који не виде већину грађана Србије, њихову државу, просвету, судство, војску, полицију, општине, њихова имена на кућним вратима, њихове потписе, њихова гробља, већинску цркву, писане споменике током једног миленијума ...
Ако тврдите да су два писма равноправна у српском језику, како то можете да докажете на примеру из свог пословања? Где то има равноправности код Вас?
Ја видим само потпуну искључивост, само једно писмо, и потпуну нетолерантност према другом, уз потпуну дискриминацију потенцијалних клијената којима је ћирилица прво, Уставно и једино писмо на српском језику.
Где је та равноправност за нас којима је српски службени језик, онај на којему се школујемо, помоћу којег општимо са својом државом, на којему су нам лична документа и исправе, који је у нашим породицама онолико колико сеже породично памћење - где ја тај језик, где је та равноправност за нас?
Будите љубазни и укажете ми на примере равноправности два писма у Вашем пословању. Према мом увиду, оно је у целости пример дискриминације већине грађана, и пример нетолеранције према основном писму српског језика.
Хвала Вам, поздрав,
...
Београд
(није било више никаквог одговора)
................
(на Аутокоманди)
From: []
Sent: Thursday, February 12, 2015 11:15
To: (...)
Subject: Re: Specijalna ponuda
Поштовани,
Заинтересован сам за Вашу рекламу.
Молим Вас да ми је пошаљете на службеном српском језику.
Хвала, поздрав,
..., Београд
.............................................................
Poštovani gospodine ....,
Prvenstveno Vam se zahvaljujemo na obraćanju, čime ste nam pružili mogućnost da ostvarimo efikasnu dvosmernu komunikaciju.
Kako biste saznali više detalja u vezi sa ponudom, molimo Vas da kontaktirate zaposlene iz kompanije (...) osiguranja putem besplatnog korisničkog servisa (...) ili putem telefona (...) ili putem mejl adrese (...). Ukoliko želite, uz Vašu saglasnost, mi ćemo im proslediti Vaš zahtev, a oni će Vas u najkraćem mogućem roku kontaktirati. U tom slučaju Vas molimo da nam prosledite broj svoje Super Kartice i svoj broj telefona.
Hvala Vam na ukazanom poverenju.
S poštovanjem,
Vaša (...)
.................................................
Поштовани,
Не можемо остварити "ефикасну комуникацију" док ми не одговорите на званичном, службеном српском језику.
Ако желите да се ја, као потенцијални клијент, прилагођавам Вама и Вашем неформалном, нестандардном начину рада и комуникације, а не Ви мени, онда не можемо даље никако да комуницирамо.
Поздрав,
...
Београд
............................................................
Poštovani gospodine ...,
Zahvaljujemo Vam se i ovom prilikom na Vašem obraćanju, jer nam svaki komentar veoma znači i pružate nam mogućnost da budemo bolji za Vas, što nam je i cilj.
Želimo ovim putem da Vas obavestimo da, kako su ćirilično i latinično pismo ravnopravni po našem Ustavu, ćirilično pismo je obavezno samo za državne organe (sudski postupci, postupci pred organima uprave i slično) i koristi se u službenoj upotrebi. Pri tome je srpski jezik na latiničnom pismu uobičajena poslovno-privredna praksa u Srbiji, koja je opšte prihvaćena od strane svih, pa i domaćih trgovinskih lanaca i kompanija iz drugih sfera delatnosti.
Uverevamo Vas da u svakom trenutku i pri svakoj našoj aktivnosti, veoma vodimo računa o tome da ne uradimo ništa što je u suprotnosti sa našim običajima i tradicijom, koji su u našoj kompaniji veoma poštovani, a samim tim i svi naši korisnici.
Budite slobodni da nam se obratite sa Vašim komentarom, jer mi smo tu za Vas i na svaki Vaš upit ćemo odgovoriti u najkraćem mogućem roku.
Hvala Vam na razumevanju.
S poštovanjem,
Vaša (...)
.............................................
Поштовани,
Захваљујем Вам се на Вашим одговорима.
Ћирилица и латиница НИСУ равноправни према Уставу Србије, сем ако нисте у стању да то докажете. Члан 10 Устава каже да је службено писмо српског језика ћирилица, а Ваше тумачење тог члана и речи "службено" је вероватно у тону с онима који не виде већину грађана Србије, њихову државу, просвету, судство, војску, полицију, општине, њихова имена на кућним вратима, њихове потписе, њихова гробља, већинску цркву, писане споменике током једног миленијума ...
Ако тврдите да су два писма равноправна у српском језику, како то можете да докажете на примеру из свог пословања? Где то има равноправности код Вас?
Ја видим само потпуну искључивост, само једно писмо, и потпуну нетолерантност према другом, уз потпуну дискриминацију потенцијалних клијената којима је ћирилица прво, Уставно и једино писмо на српском језику.
Где је та равноправност за нас којима је српски службени језик, онај на којему се школујемо, помоћу којег општимо са својом државом, на којему су нам лична документа и исправе, који је у нашим породицама онолико колико сеже породично памћење - где ја тај језик, где је та равноправност за нас?
Будите љубазни и укажете ми на примере равноправности два писма у Вашем пословању. Према мом увиду, оно је у целости пример дискриминације већине грађана, и пример нетолеранције према основном писму српског језика.
Хвала Вам, поздрав,
...
Београд
(није било више никаквог одговора)
................
(на Аутокоманди)
То подразумевам (бацање у корпу за отпатке) ...
Ипак, ко зна?
У Србији се не може ни очекивати да људи одмах схвате тако фину ствар која се тиче језика, културе и државе, као што не схватају ни проблеме у архитектури, урбанизму, привреди, образовању, политици, законодавству, правима грађана и, практично, свему другом. Тешко смо заостали и као друштво, и као држава.
Причамо да је лоше, а мало ко жели да зна како може да буде боље, а тек да нешто уради ... Ако се јави неко с нечим паметним, увек се нађе гомила бучних бу**** и злобника који спремно скоче да га угуше и извређају. Ја их увек видим, не знам тачно зашто, као оне који су чупали бркове сељацима после Другог рата, лако их је напујдати на непочинства, једва чекају, таква им сорта ...
Стање са српским језиком је као с општим стањем у урбанизму/архитектури, на пример. Лоше, нерегуларно, ван стандарда, некултурно, ружно и штетно, али, мало ко види даље и зна боље, па се већина свикла и саобразила, и прихватају га како јесте. Чак га сматрају и некаквом предношћу, нашом особеношћу и богатством.
И кад неко предложи нешто боље, мало ко то разуме, и то тешко пролази. Тако је деценијама, у практично свему, трагедија која се никако не окончава. Не постоји јасна представа како би могло боље - ни код грађана, ни у држави (питање је кокошке и јајета ко ту на кога утиче и ко је стварно крив) - па зато не постоје ни системска решења, законска регулатива и начини за њихово спровођење.
Ипак, места за наду мора увек да има, и зато пишем и објављујем писма као што су горња.
Ипак, ко зна?
У Србији се не може ни очекивати да људи одмах схвате тако фину ствар која се тиче језика, културе и државе, као што не схватају ни проблеме у архитектури, урбанизму, привреди, образовању, политици, законодавству, правима грађана и, практично, свему другом. Тешко смо заостали и као друштво, и као држава.
Причамо да је лоше, а мало ко жели да зна како може да буде боље, а тек да нешто уради ... Ако се јави неко с нечим паметним, увек се нађе гомила бучних бу**** и злобника који спремно скоче да га угуше и извређају. Ја их увек видим, не знам тачно зашто, као оне који су чупали бркове сељацима после Другог рата, лако их је напујдати на непочинства, једва чекају, таква им сорта ...
Стање са српским језиком је као с општим стањем у урбанизму/архитектури, на пример. Лоше, нерегуларно, ван стандарда, некултурно, ружно и штетно, али, мало ко види даље и зна боље, па се већина свикла и саобразила, и прихватају га како јесте. Чак га сматрају и некаквом предношћу, нашом особеношћу и богатством.
И кад неко предложи нешто боље, мало ко то разуме, и то тешко пролази. Тако је деценијама, у практично свему, трагедија која се никако не окончава. Не постоји јасна представа како би могло боље - ни код грађана, ни у држави (питање је кокошке и јајета ко ту на кога утиче и ко је стварно крив) - па зато не постоје ни системска решења, законска регулатива и начини за њихово спровођење.
Ипак, места за наду мора увек да има, и зато пишем и објављујем писма као што су горња.
Често се запитам шта ће на форуму о архитектури, или на теми о језику, они који не разумеју значај форме.
Мене такви подсете на оне који на крову вредног историјског здања у центру града подигну своју дивљу зидану ругобу. За њих је то пуко питање форме - шта има везе, зграда па зграда, важно је да се он сместио ту и задовољио за себе суштинску потребу за становањем. Баш ту.
И, доле, наравно, кола остави на травњаку. Јер, шта има везе, каква трава, форме и бакрачи ... у односу на суштинско животно питање да су му кола одмах ту, испред улаза!
Како таквом ишта објаснити? Нарочито што, ако то покушате, бациће вам циглу на аутомобил одозго, или вам замазати улазна врата ...
Такви су они, верујте ми. Владају скоро три четвртине века и у држави, и у улазима зграда.
Мене такви подсете на оне који на крову вредног историјског здања у центру града подигну своју дивљу зидану ругобу. За њих је то пуко питање форме - шта има везе, зграда па зграда, важно је да се он сместио ту и задовољио за себе суштинску потребу за становањем. Баш ту.
И, доле, наравно, кола остави на травњаку. Јер, шта има везе, каква трава, форме и бакрачи ... у односу на суштинско животно питање да су му кола одмах ту, испред улаза!
Како таквом ишта објаснити? Нарочито што, ако то покушате, бациће вам циглу на аутомобил одозго, или вам замазати улазна врата ...
Такви су они, верујте ми. Владају скоро три четвртине века и у држави, и у улазима зграда.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.816
- Pohvaljen
- 18.883
STF
Ako nije etiketa, onda nema značenje, to je izmišljena reč.
Osim toga, latinica je deo školskog gradiva, sviđalo se to nekome ili ne, zabrana korišćenja ne postoji, naprotiv, koišćenje nije sporno, tako da dovođenje u isti rang sa bahatim, divljačkim, nepristojnim i nekulturnim ponašanjem u svakodnevnom životu je, ja bih rekao - maliciozno.
Ako nije etiketa, onda nema značenje, to je izmišljena reč.
Osim toga, latinica je deo školskog gradiva, sviđalo se to nekome ili ne, zabrana korišćenja ne postoji, naprotiv, koišćenje nije sporno, tako da dovođenje u isti rang sa bahatim, divljačkim, nepristojnim i nekulturnim ponašanjem u svakodnevnom životu je, ja bih rekao - maliciozno.
CBET
Intermediate
@Саша, свака Вам част што улажете толики труд. Много ми се допала ова Ваша преписка. Међутим, бојим се да је то што радите борба са ветрењачама. Ништа тиме не добијате. Напротив, можете само да имате штете. Рецимо, ако Вам сутра затреба да се запослите у тој компанији, или у некој другој где се пише хрватском латиницом. А таквих фирми је, ако изузмемо јавна предузећа, барем 95%.
Према томе, иако ценим то што радите, заиста мислим да нема ефекта. Било би можда ефекта када би још барем милион људи у томе учествовало, јер би тада та фирма морала да поступи у складу за захтевима тржишта. Овако, бојим се да само себи можете да нашкодите.
Иначе, све сте у праву. И пример са паркирањем на травњаку је на месту. Али мислим да једино што ми, којима је стало до српског језика и писма, можемо да урадимо је да се, нажалост, помиримо са чињеницом да смо у дебелој мањини. Већини до тога није стало. Па њима није стало до тога да им место у коме живе буде чисто, а камо ли до очувања писма. Просто, наш народ је такав.
Према томе, иако ценим то што радите, заиста мислим да нема ефекта. Било би можда ефекта када би још барем милион људи у томе учествовало, јер би тада та фирма морала да поступи у складу за захтевима тржишта. Овако, бојим се да само себи можете да нашкодите.
Иначе, све сте у праву. И пример са паркирањем на травњаку је на месту. Али мислим да једино што ми, којима је стало до српског језика и писма, можемо да урадимо је да се, нажалост, помиримо са чињеницом да смо у дебелој мањини. Већини до тога није стало. Па њима није стало до тога да им место у коме живе буде чисто, а камо ли до очувања писма. Просто, наш народ је такав.
(упозорење: текст који следи није за оне који су несклони теоретском разлагању, па им се препоручује да не троше време на њега)
Није чудно што људи у Србији не разумеју важност форме, деценијама их све око њих (под утицајем идеологије и политике) одвраћа од њеног схватања и признавања, и разбија суштинску везу између ње и садржаја.
Зато је овде већ веома дуго форма пука љуштура, без икакве везе са садржајем и суштином. Свуда се инсистира на њој, а она ништа не значи, иза ње је велико ништа.
У зрелим нацијама пропис је пропис, закон је закон, обавештење нешто значи, форма је у тесној вези са садржајем, језик служи за делотворну комуникацију.
Овде пропис није пропис, закон није закон, обавештење и молба нису то, речи су празна форма и немају значење које треба да имају.
Саобраћајни знаци, на пример: забрањен пролаз, паркирање, претицање, прекорачење брзине, све то махом ништа не значи, ту је, а не поштује се. На вратима ординације или неке канцеларије пише: "Не улази без позива", али, практично сви улазе све време кроз њих "само да нешто питају"; чак и тамо где никако не би смели да улазе, где тиме угрожавају безбедност и строге радне и хигијенске услове, а не само мир и ред.
Конкурси нису конкурси, јер су пука маска за приватне, родбинске, материјалне и друге интересе, а не начин да предузеће добије квалитетног радника, или да посао добије најбољи понуђач. Полиција је у многим стварима само мимикрија полиције, судови исто, школе и факултети исто ... Погледајте на шта личе куће и где све и како стоје по Србији - ни једна у сто није таква да не вређа поглед и добар укус на неки начин. А, формално, прописи постоје, али су пука форма без примене и значења. Кућни ред у зградама је само шарени плакат згодан за жврљање и цепање у пролазу. Прича о општем и државном интересу је само прича, без везе са стварношћу и животом. Политички систем је празна љуштура, јефтини игроказ за масу која не схвата ништа и пуки је објекат манипулације вештих у поигравању формом. Иза те форме не стоји ништа.
Зато се не разумемо са тим светом, зато смо на зачељу Европе. Србија се деценијама распада у свему због неразумевања везе између форме и суштине. Неразумевања које је подстицано и неговано. Зато су најгласнији и најглавнији они који не разумеју ништа и не знају скоро ништа. Одмах нападну оне који су за ред, за наду, за промену, за довођење форме у склад са садржајем и суштинску везу између њих. То је постао менталитет у Србији, изврнута стварност у којој живимо деценијама. Зато је најбоље што можете да пожелите своме детету да оде из Србије, не зато што је другде много боље, већ зато што другде не постоји толика шизофрена разлика између форме и суштине, између речи и онога што оне значе и какво дејство производе, између језика (а језик су и прописи, закони, језик архитектуре, језик уметности, језик емоција, језик структура и организације, и све врсте комуникације) и праксе.
Употреба ћирилице у српском језику у малом показује колико смо се вратили нормалном и смисленом у покушају приближавања форме и суштине после толико дугог раздобља њиховог раздвајања. Као кад упоредите било који пропис, или било чију реторику (форму) с дејством које производи (суштином).
Ништа више.
Није чудно што људи у Србији не разумеју важност форме, деценијама их све око њих (под утицајем идеологије и политике) одвраћа од њеног схватања и признавања, и разбија суштинску везу између ње и садржаја.
Зато је овде већ веома дуго форма пука љуштура, без икакве везе са садржајем и суштином. Свуда се инсистира на њој, а она ништа не значи, иза ње је велико ништа.
У зрелим нацијама пропис је пропис, закон је закон, обавештење нешто значи, форма је у тесној вези са садржајем, језик служи за делотворну комуникацију.
Овде пропис није пропис, закон није закон, обавештење и молба нису то, речи су празна форма и немају значење које треба да имају.
Саобраћајни знаци, на пример: забрањен пролаз, паркирање, претицање, прекорачење брзине, све то махом ништа не значи, ту је, а не поштује се. На вратима ординације или неке канцеларије пише: "Не улази без позива", али, практично сви улазе све време кроз њих "само да нешто питају"; чак и тамо где никако не би смели да улазе, где тиме угрожавају безбедност и строге радне и хигијенске услове, а не само мир и ред.
Конкурси нису конкурси, јер су пука маска за приватне, родбинске, материјалне и друге интересе, а не начин да предузеће добије квалитетног радника, или да посао добије најбољи понуђач. Полиција је у многим стварима само мимикрија полиције, судови исто, школе и факултети исто ... Погледајте на шта личе куће и где све и како стоје по Србији - ни једна у сто није таква да не вређа поглед и добар укус на неки начин. А, формално, прописи постоје, али су пука форма без примене и значења. Кућни ред у зградама је само шарени плакат згодан за жврљање и цепање у пролазу. Прича о општем и државном интересу је само прича, без везе са стварношћу и животом. Политички систем је празна љуштура, јефтини игроказ за масу која не схвата ништа и пуки је објекат манипулације вештих у поигравању формом. Иза те форме не стоји ништа.
Зато се не разумемо са тим светом, зато смо на зачељу Европе. Србија се деценијама распада у свему због неразумевања везе између форме и суштине. Неразумевања које је подстицано и неговано. Зато су најгласнији и најглавнији они који не разумеју ништа и не знају скоро ништа. Одмах нападну оне који су за ред, за наду, за промену, за довођење форме у склад са садржајем и суштинску везу између њих. То је постао менталитет у Србији, изврнута стварност у којој живимо деценијама. Зато је најбоље што можете да пожелите своме детету да оде из Србије, не зато што је другде много боље, већ зато што другде не постоји толика шизофрена разлика између форме и суштине, између речи и онога што оне значе и какво дејство производе, између језика (а језик су и прописи, закони, језик архитектуре, језик уметности, језик емоција, језик структура и организације, и све врсте комуникације) и праксе.
Употреба ћирилице у српском језику у малом показује колико смо се вратили нормалном и смисленом у покушају приближавања форме и суштине после толико дугог раздобља њиховог раздвајања. Као кад упоредите било који пропис, или било чију реторику (форму) с дејством које производи (суштином).
Ништа више.
rasho62":1pb08rx9 je napisao(la):
CBET":1pb08rx9 je napisao(la):
Хвала вам на лепим речима.
Како може нешто што је истинито, праведно и добро да нема смисла?
Сајт и форуми које сам уређивао или уређујем имају до сада скоро милион и по посета, не рачунајући текстове и чланке објављене на другим местима и додатно расејане широм интернета. Има смисла, и има утицаја, не би се толики људи враћали на њих.
Погледајте овај форум ако вас занимају писма слична оном горе: http://www.srpskacirilica.org.rs/forum/ ... d6390265a7
Смисао почиње када увидите смисао, као ви, и то преимућство и тај осећај су ненадмашни. Верујте више у себе и свој осећај. Као када научите да препознајете истински склад и лепоту неке грађевине, и то вам уживање нико не може порећи, па макар били последњи на свету који их види.
Наш народ је добар, али страшно и неправедно запуштен. Утуцан у главу. Злоупотребљен и посустао. Без државе, без система вредности, без националних циљева, без елите, без прилике да се искаже. Утолико пре и више су му потребни прави путокази и искрена намера.
https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D ... 33?fref=ts
