Upotreba ћирилице i latinice

[relja]

Pa kad je jeftinije stampati knjige na latinici tako bar kazu ,pa su onda poceli i knjige za djecu da rade na latinici ,pa dok nadjes slikovnicu na cirilici posjedis

Odakle to, ko to tvrdi?
Baš me zanima kako je moguće formirati nižu cenu štampe istog teksta samo na drugom pismu???

 

[direktor]

Manje prostora zauzima kazu da je jeftinije 20 posto upravo se vodi rasprava na ssc u istoj ovakvoj temi

Ево испитајте овде http://www.konvertor.co.rs/

Исти текст од 20-ак страна провуците кроз овај систем и упоредите разлику у дужини текста.
'
dedonja sa ssc

Тачно је да исти текст штампан латиницом заузима мању површину него кад је штампан ћирилицом:

ииииииииииииииииииии
iiiiiiiiiiiiiiiiiiii

фффффффффффффффффффф
ffffffffffffffffffff

лллллллллллллллллллл
llllllllllllllllllll

Овде смо по 20 истих слова штампали упоредо једним и другим писмом, истим фонтом (тајмс њу роман) и истом величином (12). Разлика је осетна.

Е сад, да баш то пресуди да људи пристану и на нестанак ћирилице...

Ја сам стар и болестан деда, али ми није тешко да унучиће ама баш сваког дана кад нема кише водим у игру. При том не размишљам шта би ми било "лакше, јефтиније"... него шта је деци потребно, важно и корисно!

Мени би било лакше да се збабим, извалим, ленчарим, али би деци било досадно, не би били физички активни (бицикли, тротинети, ролери, љуљашке, тобогани, трамбулине, пливање), уз рачунар и телевизор би остали килави, смотани, постали би болесни!

И што је најважније - деда не би био најбољи другар!

А јесте!
Жељко Филиповић
http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... 48&page=32

 

[relja]

Svatam šta hoćeš da kažeš, ali to što tvrde je malo blesavo: pa zašto bi neko insistirao na istom fontu? Glupo je, a i postoji struka koja se bavi time. Ovaj intervju mi se jako dopao, pa sam ga potražio:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... pa.sr.html

Култура
ИНТЕРВЈУ: ЈОВИЦА ВЕЉОВИЋ, типограф
Запуштена српска штампа

Књиге више личе на бомбоњере и козметичка паковања него на књиге. Само се још типографи – занесењаци и мали издавачи, труде да одрже неки ниво


Јовица Вељовић, аутор фонта листа „Политика”, који је у употреби од 2008. године, реализовао је нови тип слова „агмена”.

Вељовић је завршио Факултет примењених уметности и дизајна у Београду, магистрирао 1983. године и на овом факултету предавао типографију. Данас живи и ради у Хамбургу, где на Факултету за дизајн, медије и информације предаје писмо и типографију од 1992. године. Добитник је бројних награда за свој рад, а најдража му је награда „Шарл Пењо” Међународног удружења типографа.

Да ли сте нови фонт „агмена” радили специјално за неку намену?

„Агмена” је конципирана као књижно писмо, за примену у књигама и часописима. Може се користити и за текстове где се захтева да слова буду веома читљива, у малим типографским величинама. Фонт је урађен и лиценциран за Линотип библиотеку фонтова која је у концерну Монотајп имиџинг (САД).

Свако може да купи фонт и користи га. Линотип нуди „агмену” у две верзије: једноставнију, у којој су само знакови за западно европске језике и такозвану паневропску верзију у којој су осим латинице, ћирилица и грчка слова. Ова верзија је наравно скупља, осам фонтова колико је у фамилији фонта продају за 848.47 евра, једноставнију верзију продају за 77.35 евра по фонту.

Најчешћи купци су велике издавачке куће, концерни али и појединци могу куповати фонтове.

Шта је основна карактеристика овог новог типа слова?

Карактеристика се може сажети у три речи: поетично, хармонично, функционално. „Агмена” у сваком резу има преко 1.600 знакова и нема типографске жеље коју не може испунити.

„Агмена” је рађена у ћирилици, латиници и на грчком писму. Које сте специфичности ових писама притом поштовали?

Моје интересовање је да обликујем писма за све европске језике. Овде говоре како нема довољно ћирилице за рачунаре, а у књижарама у Србији готово да и нема књига на ћирилици. Схватам то као потпуно одсуство свести о томе ко смо и одакле смо. То је поражавајуће. – Ћирилица, марш бре! – то је најсуровија стварност коју је Матија Бећковић записао у књизи „Кад будем млађи”. Ритам у текстовима на грчком је најлепши, као што је најлепше византијско певање. Да досегнем такав ритам, био је мој циљ.

Колико вам је времена потребно за осмишљавање новог фонта?

За обимна писма као што је „агмена”, потребно је пуно времена. Нисам бројао месеце, можда године. Данас се лакше и брже ради, захваљујући технологији. Гарамонду је у 16. веку требало 12 година за само три величине у олову за грчко писмо.

Радили сте обликовање слова за „Политику”. Како оцењујете, описујете графички дизајн дневне и недељне штампе у Србији?

За „Политику” се с правом тврди да је најугледнији дневни лист, са озбиљним журналистичким садржајем и прикладним графичким изгледом. У Србији као да нема ни снаге ни жеље да се бар графички уреде новине, иако је то најлакше и најјефтиније. Тенденције у свету су да се новине повремено графички освеже. Дневне новине и недељна штампа у Србији изгледају прилично запуштено.

Како се стање може поправити?

Србија има младе, даровите дизајнере, и не само младе. Зоран Костић и професор Александар Додиг се неуморно залажу и за праведнији третман ћирилице. Не разумем младе људе кад кажу: не исплати се радити у Србији. У уметности се никад ништа није финансијски исплатило, а управо је уметност покретач друштвеног развоја. Од креативних људи потичу идеје. Добре ствари увек неко препозна и подржи. Волео бих да се прича о Србима ствараоцима, не о криминалцима.

Можете ли да издвојите пример добро, односно лоше дизајниране књиге у Србији и шире?

И код нас и у свету све је мање прикладно обликованих књига. Глобалисте само новац интересује. Они су немилосрдни. Књиге више личе на бомбоњере и козметичка паковања, него на књиге. Постоје само још типографи – занесењаци и мали издавачи, који се труде да одрже ниво добро обликоване књиге.

Све гласније се чује да класични облик књиге губи корак пред електронском књигом? Какав је ваш став према томе?

У Америци свега 20 посто читалаца чита књиге на екрану, у Европи још мање, свега седам посто. Вековима смо се навикавали да читамо књиге са леве и десне странице, осим тога свака књига има своју температуру, тежину, боју и структуру папира, стално нас посматра с полице. Памтимо је и по графичком изгледу. Недавно је на аукцији у Хамбургу књига коју је обликовао Хенри ван де Велде достигла цену од 43.000 евра. Не верујем да ће икада један гигабајт електронске књиге постати колекционарски примерак. Не говорим о садржају већ о графичкој форми. Не мислим на речнике и књиге које само консултујемо, већ на белетристику, поезију.

Поред писма шта би најрадије обликовали?

Сабрана дела Иве Андрића, одштампана „агменом” у Андрић-граду.
Марија Ђорђевић
објављено: 01.12.2012.

Jedino logično objašnjenje je - izdavači neće da plate ni tipografa, kao što neće da plate ni kvalitetnog prevodioca, niti kvalitetan papir.

 

[relja]

I još nešto o našim izdavačima: kada uđem u knjižaru i vidim na udarnom mestu Ajn Rand, dođe mi da povratim.

 

[direktor]

 

[direktor]

blago nama

 

[relja]

E, ovo je već skandal (makar se radilo samo o omotu), ali je upravo i ono o čemu i pričamo: komercijala na najnižem mogućem nivou.

 

[Felix]

Највећи камен спотицања у овој теми заправо не постоји јер су обе стране у праву али ниједна не признаје другу.

Ћирилица јесте угрожена делом као последица забрана, али истовремено то није разлог њеног рапидног истребљења.

Окупаторске забране јесу узрок нестајања ћирилице у српском народу на просторима Босне, Хрватске и севера Србије. Истовремено, нестајање ћирилице на простору старе Србије нема никакве везе са тиме, и то је природан процес. Да постоји нека завера против саме ћирилице не би је било ни у Македонији, нити у Бугарској.

Сад ћу поновити став одраније по питању саме Југославије: "Југославија је нешто најбоље што се десило Балакну али не и српском народу" Југославију су стварали идеалисти по истом узору по коме су настале и Италија или пак Немачка. Међутим, за разику од те две државе, Југославија је имала фаталну ману - народи су имали различите основне карактеристике који дефинишу једну нацију - религија и писмо. И ЈУгославија је у старту осуђена на смрт.

Ипак, и поред Југославије, у самој Србији ћирилица је опстајала све до - деведесетих. Тек од тада креће њено рапидно потискивање, парадокса ли, паралелно са јачањем национализма!!! Па ту нешто није у реду зар не? Нешто се не уклапа у причу о намерном потискивању ћирилице?

Zašto te to čudi? U vremenu jačanja nacionalizma/rata/ispiranja mozga/sankcija došlo je do erozije svih vrednosti. Nisu bile pošteđene ni ćirilica ni latinica ni zdrav razum. Čitava kultura je doživela regresiju. Dobro je da smo ostali normalni..

Evo par meni dragih fontova, tipografskih i kaligrafskih rešenja ćirilice i latinice (slikara Radomira Stevića Rasa, Dušana Petričića i nepoznatog autora izdavačke kuće Narodna knjiga) kada se o tome malo više vodilo računa a za koje neki tako paušalno tvrde da je "antićirilično mračno vreme SFRJ" i jednog lepog novijeg rešenja u izvedbi Službenog glasnika.

 

[Delija]

Какво распиривање национализма? Можда вербалног и лажног национализма зарад личне користи. Чињенице говоре супротно:

- Једина регуларна ЈНА војска се уз минималан отпор повукла
- Србија ни једног тренутка званично нити у неком озбиљнијем капацитету није била у рату у СФРЈ
- Срби су једини народ који нису након распада СФРЈ формирали нациналну државу а на њеном челу је био тешки југословен, комуниста и атеиста.
- Србија је увела санкције РС а потом препустила Хрватима да коначно реше српско питање преко Дрине

Од тог национализма имали смо само галамџије(шешељ, вук) и по којег ратног профитера и самопрокламованог четника а водили су нас комунисти, југословени и титоисти.

Ко и како нас је водио тако смо и прошли у тим ратовима.

 

[Саша]

Највећи камен спотицања у овој теми заправо не постоји јер су обе стране у праву али ниједна не признаје другу.
Ћирилица јесте угрожена делом као последица забрана, али истовремено то није разлог њеног рапидног истребљења.
Окупаторске забране јесу узрок нестајања ћирилице у српском народу на просторима Босне, Хрватске и севера Србије. Истовремено, нестајање ћирилице на простору старе Србије нема никакве везе са тиме, и то је природан процес. Да постоји нека завера против саме ћирилице не би је било ни у Македонији, нити у Бугарској.
Ипак, и поред Југославије, у самој Србији ћирилица је опстајала све до - деведесетих. Тек од тада креће њено рапидно потискивање, парадокса ли, паралелно са јачањем национализма!!! Па ту нешто није у реду зар не? Нешто се не уклапа у причу о намерном потискивању ћирилице?

Слажем се у вези с утицајем окупације на промену писма на територији Србије, то је фино запажање. Мало ко је променио писмо због тога - окупационо наметање латинице се, на пример, после Првог светског рата решило обичним декретом за пет дана, без негативних последица.

Међутим, има и ствари с којима се не слажем.
Бугарска је била у Источном, совјетском блоку, и није било никаквог основа по ком би се у њој наметала латиница. Главни језик Источног блока је био руски. Штавише, у Румунији, Пољској, Чехословачкој и другим земљама Источног блока које користе латиницу у својим језицима није било, чак, ни покушаја наметања ћирилице. Морали су, вероватно, да у школама уче руски (као што се данас учи енглески), али није се мењало писмо њихових језика.

Увођење другог писма се у СФР Југославији наметало само на српско-хрватском језичком подручју (српски и хрватски су, лингвистички, један језик), покушајем успостављања диграфије. Није ни у македонском (ћириличном), ни у словеначком (латиничном).
А само на српском подручју се системски укидало основно писмо, ћирилица. Није ту било никаквог "природног процеса"! Када држава повуче ћириличне машине за куцање из администрације и нареди престанак њихове производње (!!!), шта ту има природно? Било је природно колико и избори за органе власти у послератној Југославији. Имаш једну партију, комунистичку/социјалистичку, па бирај колико хоћеш.
На жалост, не знамо своју новију историју, и за то нису криве нове генерације. Једино одакле се могу обавестити о њој су књиге и чланци разних аутора, а ту влада прилично шаренило. Али, званичну историју која би се заснивала на чињеницама и непристрасној критици, без јаког утицаја идеологије и политике, немамо, на жалост. Исто је, уосталом, и у скоро свим другим областима, као нација још немамо пуну свест о себи. Зато смо на последњем месту у Европи, потпуно закономерно. Занимљиво је и мени тешко објашњиво да су народи око нас, иако толико слични нама, бар у том погледу националне свести на знатно вишем нивоу. Неки били све време, а неки је накнадно стекли. Само су Срби још без државе, уређеног језика, јасних националних циљева, друштвеног консензуса око најбитнијих питања, колико-толико јасног и здравог система вредности ...

Даље, пошто сам тада свесно живео и добро се сећам, почетком деведесетих је дошло до делимичне обнове ћирилице, а не њеног потискивања! Први пут су се појавили транспаренти на ћирилици у већем броју. Тада је, уопште, први пут почело њено јавно и слободно истицање и спомињање, кренула су сведочења, предлози, пробуђене су наде. Било је то време кад се по први пут после Другог светског рата осетила слобода да се каже нешто о српској ствари, тада су људи почели да причају о до тада неподобним темама, пишу о њима (новине и часописи су то објављивали), организују се, верују у промену.

На жалост, лоша власт, лоша политика, неуређена држава и незрела нација, уз неповољне геостратешке околности, брзо су све то распарале и растуриле. Људи су се разочарали, повукли, бројни из ината окренули на супротну страну ...

Отада су, уопштено говорећи, присутне две супротне струје: за ћирилицу, и за латиницу. Латинична углавном под маском диграфије. Али, то је и даље било много боље него пре деведесетих, јер се тада није смело ни спомињати питање српског језика и писма - и дан-данас има оних који добију оспице на спомен придева српски! Тако да је та ћирилична страна бар могла да опстаје, да први пут дише и објави своје постојање под колико-толико нормалним условима. А то је било довољно да може да се истражује, размишља, враћа унатраг, да се повезују ствари, предлаже понешто.
Али, нама је као нацији потребно јако много времена за све, јако смо спори, нисмо научили да мислимо својом главом, поводљиви смо. Држава је и даље, испод нове и друкчије (демократске, либералне) реторике, под јаким утицајем старог система, старе идеологије и политике. Никако да се изборимо за јасност, за вредност, за добро, за истину.

Интернет је донео прво јак отклон на једну страну, а онда повратак и потврду друге. Отада иде на боље, полако ствари сазревају, има све више материјала и различитих мишљења на интернету, постоји све више могућности и прилика да се слободно изнесу и сучеле мишљења и ставови.

Иначе, већина оних који су за обнову ћирилице залажу се за решавање питања писма на начин који је у СВИМ европским земљама (и на начин на који се на боље уређују закони и прописи у многим другим областима), на корист уређене државе и друштва, и уз пуно ПРИЗНАВАЊЕ слободе у индивидуалној употреби писма и језика.

Занимљиво је како мало коме смета што му држава намеће да вози у августу, на јари од 40 степени и по усијаном асфалту који бљешти тако да боде у очи, с упаљеним светлима, а толико има противника да се српски језик уреди онако како би било добро и за језик, и за грађане Србије, и за Србију, да се тиме врати на оно што је било, и што је добро, и што је општа (неписана) норма у свету! Притом, учили би, знали и употребљавали латиницу онолико колико је то потребно, као што знамо толике друге системе знакова и начине комуникације. Нико не би био оштећен, а свима би било боље!
Као кад се сви држимо једне званичне мере за све, на пример метра, а приватно можеш да колико хоћеш користиш лакат, палац ...

Ја, а и многи други, верујем - колико пута то треба поновити? - против латинице и против оних који пишу њоме немамо ништа - било би то бесмислено, неправедно, ван сваке памети. Напротив, за признавање сам највишег нивоа слобода и права у тој области, свима. Ми се само залажемо за уређење те области по стандарду који важе другде, свуда. Већ сам писао зашто сам за ћирилицу, а не за латиницу.

Два писма у истом језику су најгоре решење.

 

[Felix]

Što volim ove koji pišu u ime naroda i za dobrobit države. To su komunisti obožavali da rade, Tito bi bio ponosan na tebe.

Digrafija nije komunistički izum kao što nije bila ni Jugoslavija. Uvedena je Vidovdanskim ustavom 1921. godine. Koliko si imao godina u vreme SFRJ? Imaš li kućnu biblioteku? Video nekada u životu naše knjige iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina? Ja ih imam tonu. Ćirilice koliko god hoćeš. Najpopularnije dečije knjige iz 80tih edicija "Plava ptica" (izdavačke kuće Jugoslavija i Prosveta) su ćirilične. Knjige Duška Radovića i Timotija Džon Bajforda bile su ćirilićne. Čuvena omladinska edicija "Kadok" iz 70tih i 80tih (izdavačke kuće Delta Press i Prosveta) su isto bile štampane ćirilicom. Biblioteka "Velikih romani" sa vrhunskim delima svetske književnosti (izdavačka kuća Prosveta) iz 60tih isto ćirilica.

Svest ljudi ne formiraju pisaće mašine iz administracije nego knjige, ono što im se nalazi na policama i ono što čitaju dok odrastaju. Najgore rešenje nisu dva pisma, nego veliki borci za nacionalnu ili bilo koju drugu stvar koji pričaju paušalno, napamet i iz druge ruke.

 

[Саша]

За даље читање, у сваком погледу првокласан чланак какав ниједан српски језичар није успео да напише пола века, с подацима које сва српска језичка наука није успела да сабере и објави исто толико дуго:

Затирање српске ћирилице - план или случај?, Василије Клефтакис, НСПМ

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/za ... lucaj.html

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/zatiranje-srpske-cirilice-–-plan-ili-slucaj.html

 

[Kartograf]

NSPM :laugh: :laugh: :laugh:

:blah:

 

[Саша]

Слажем се у вези с утицајем окупације на промену писма на територији Србије, то је фино запажање. Мало ко је променио писмо због тога - окупационо наметање латинице се, на пример, после Првог светског рата решило обичним декретом за пет дана, без негативних последица.

Али, с друге стране, то јесте одличан показатељ - и зато се често наводи - да је наметање латинице сматрано правим средством за обезглављивање и промену идентитета Срба и њихово превођење у другу нацију, веру, државу.
Аустроугари и Хрвати су то и желели, док Немци (2. св. р.) нису имали ту амбицију - њима је било важно да имају миран пролаз, сировине и што мање проблема овде.

Комунисти су то, очигледно, врло добро знали. Још од пре Другог светског рата Срби су у њиховој идеологији и политици били "хегемонистички" народ који треба ... Па, зашто би крајем рата комунисти наводили западне савезнике на бомбардовање Београда и других српских градова, а Загреб, као главни град једне болесне геноцидне творевине остао нетакнут? Тада је Београд више страдао него од немачког бомбардовања почетком рата.

 

[relja]

'ajde to što čovek polemiše sam sa sobom, ali ko mu dade plus...?

 

[Delija]

NSPM :laugh: :laugh: :laugh:
:blah:

:notok: Једно до ретких преживелих острвцета где се може прочитати слободоумна мисао неког озбиљног интелектуалца код нас а богами једно од још ређих места где се критикује владајући диктатор и аргументовано преиспитује безалтетернативни пут за који нас иначе нико није ни питао на референдуму.

 

[mekbejn]

Iako sa NSPM ne delim sve ideološke stavove (pogotovo po pitanju spoljne poliktike), moram reći da tu ima zaista pristojnog i pametnog sveta, i čak i kada se ne slažem sa njima sa zadovoljstvom pročitam dobar deo tekstova.

@Relja od mene je dobio jedan plus za dobru volju

 

[relja]

Ja mislim da bi država morala da interveniše kod izdavača kako bi se knjige više štampale na ćirilici.
Ovde se priča o nekim komunističkim zaverama za ubijanje pisma, a činjenica je da u "ono vreme", dok su izdavačke kuće bile državne, knjige su štampane na ćirilici kao da je to najprirodnija stvar (nije "kao" nego jeste), a od kada je ta branša privatizovana knjige se masovno štampaju na latinici. Pa nije razlika u ceni 1 eur po štampanom primerku, kao god da se knjiga opremi.
Neka me neko ubedi da su dela Isidore Bjelice i Jelen Bačić Alimpić masovno čitane u Hrvatskoj i Federaciji BIH, pa da se zbog stranog tržišta štampaju na latinici...

@Mekbejn - evo i tebi jedan, kada se već tako dele šakom i kapom

 

[stf]

Баш тако Реља. Навео си пример мешања државе по питању ћирилице који је више него коректан. О таквим потезима треба да дискутујемо а не о забрани латинице или пак ћирилице.

Дакле, навести издаваче да се више издања ради на ћирилици. Опет, можда не обавезама или забранама, већ стимулацијом у виду мањих пореза на ћирилична издања или већим порезима на латинична. Створити такав економски однос да штампање ћирилице не буде скупље, чак ни једнаке цене, већ јефтиније.

 

[SRBO]

Проблем је што нико не прави тастатуре за српску ћирилици јер су ст*** лења

 

[stf]

Ne razumem ovo sa tastaturom ... meni je tastatura na laptopu "srpska", tj za srpsko tržište. Zna se gde je koje slovo, jeste tipografski znak napisan na latinici ali se tim tasterom piše to slovo i na ćirilici.

 

[laki72]

Проблем је што нико не прави тастатуре за српску ћирилици јер су ст*** лења

To nije problem nikakav, vec stanje trzista i cene. Od proizvodjaca mozete naruciti tastaturu sa odgovarajucim slovima na tasterima, a mozete ih i odstampati na stampacu i prelepiti na odgovarajuca mesta, kao sto se to radi kod mene u firmi na video serverima gde su neke specificificne komande po gotovo pola tastature.

@Stf

Mislis imas 'yu' tastaturu, ili 'qwertz' tastaturu...
To ipak nije 'cirilicna' tastatura, koju je gotovo nemoguce naci u prodaji. Trazio sam je pre par godina kada je klinac sam naucio cirilicu, ali nije jos savladao latinicu, pa je bilo velikih zabuna oko slova. Na kraju sam odstampao cirilicne nalepnice i polepio po tasterima.

 

[Drakche]

Blic. M. Laketić | 04. 02. 2015.

Potpredsednik Treće Srbije (TS) Andrej Fajgelj i direktor Kulturnog centra Novog Sada obećao je na svom Tviter nalogu da će zakonom uvesti ćirilične tastature na mobilnim telefonima.

- Kad Treća Srbija formira vladu, nećemo se mučiti da pišemo na svom pismu - napisao je Fajgelj na društvenoj mreži, što je šokiralo mnoge.

- Zaštita ćirilice je važna, bez obzira na to što se na njen pomen kod zlih ljudi izazove provala hejta. U KCNS ću nastaviti da promovišem i srpsku tradiciju jer verujem da to što danas imamo „ajpede“ i bežičnu tehnologiju ne znači da treba da preziremo svoju tradiciju - rekao je za “Blic” Fajgelj.

- Osim ćirilice, za Srbe su najvažnije gusle.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/53...e-Srbije-Kad-pobedim-mobilni-samo-na-cirilici

Mada provale doticnog nisu ni vredne citiranja, jer su vise na novou senzacionalizma (kako je preneto) i popularizma (kako i kome se obraca), opet uzimam za primer kao jednu nus pojavu danasnjice koju ne treba ignorisati.
Nije metafizika razumeti zasto ovo zvuci kao "razuman stav", a zapravo je zastrasujuce.
Na kraju, nije ni bitno koji je stav, jer svi mozemo da pricamo jedno te isto isto, vec od koga dolazi i kakva mu je krajnja motivacija.

 

[stf]

@Stf

Mislis imas 'yu' tastaturu, ili 'qwertz' tastaturu...
To ipak nije 'cirilicna' tastatura, koju je gotovo nemoguce naci u prodaji. Trazio sam je pre par godina kada je klinac sam naucio cirilicu, ali nije jos savladao latinicu, pa je bilo velikih zabuna oko slova. Na kraju sam odstampao cirilicne nalepnice i polepio po tasterima.

Мислио сам на 'qwertz' тастатуру на којо су обележена и наша слова. Додуше, обележена су на српској латиници, тј. на српско-хрватском писму. Ћирилице нема.

То је донекле логично, јер смањује трошкове производње и дистрибуције истих уређаја на 4 тржишта. Тастери са ћириличним словима би се могли увести као обавеза, услов нашег тржишта. Не знам како је то дефинисано у примера ради Бугарској, Македонији или Русији?

 

[laki72]

http://www.buypcsupplies.com/product/38608/