Вербић за стандардизацију ћириличног писма
Срђан Вербић (Фото Танјуг)
Након писма Удружења војвођанских учитеља које је прошле недеље објављено у нашем листу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је јуче иницијативу Српској академији наука и уметности и Одбору за стандардизацију српског језика да у оквиру својих надлежности покрену питање стандардизације ћириличног писма.
Наиме, учитељи су поднели захтев министарству и Матици српској за коначну стандардизацију букварског писма српског језика, објашњавајући да је основни проблем у томе што се у протекле две деценије, слова која деца треба да науче – у буквару пишу различитим графемама. То значи да у пракси деца уче да пишу на различите начине, зависно од мишљења учитеља и родитеља, односно од тога да ли се придржавају правописа и изабраног буквара.
На овај проблем Удружење војвођанских учитеља је још од 2003. године у више наврата скретало пажњу како Заводу за издавање уџбеника, осталим издавачима, тако и Министарству просвете Србије, Матици српској, Одбору за стандардизацију српског језика, користећи и сваки већи скуп просветних радника. Тако је остало до данас.
Међутим, овога пута учитељи имају подршку министра, јер се на документу упућеном САНУ, а који је добила „Политика”, налази и потпис др Срђана Вербића. У њему се наводи да је у просветној, као и у широј стручној и научној јавности Србије одавно уочена потреба да се српско писмо стандардизује, а да су ови захтеви постали још актуелнији када је Закон о уџбеницима омогућио и другим издавачима, осим Завода за уџбенике, да се баве издавањем школске литературе, па су издавачи у своју понуду укључили и букваре који су основне књиге за почетно читање и писање.
Помоћница министра просвете и члан Националног просветног савета др Зорана Лужанин, подсећа за наш лист да се приликом решавања захтева за одобрење таквих уџбеника, често запажа ортографска неуједначеност и произвољност у представљању ћириличних слова. Прегледачи таквих рукописа суочавали су се са проблемом на који документ да се позову приликом оцене ћириличне ортографије понуђене у будућим уџбеницима, па су се најчешће позивали на Правопис српског језика Матице српске из 2010. године, што очигледно није довољно.
Међутим, иако је писмо упућено председнику одбора, академику Ивану Клајну, он за наш лист каже да још није добио овај документ и подсећа да је ово питање којим би требало да се баве и педагози и ликовњаци...
Упркос очигледној доброј вољи, ситуацију додатно отежава и чињеница да одбор не функционише већ девет година.
– Откако смо изгубили нашег колегу, секретара одбора и врсног социолингвисту Бранислава Брборића, одбор се практично није ни састајао, нити је доносио икакве одлуке. Укратко, одбор је у истом стању као и Народни музеј – објашњава Клајн и каже да нема одговор на питање како настала ситуација може да се разреши.
Учитељи с друге стране кажу да имају већ готов предлог: Савез учитеља Републике Србије је 2004. године, на основу договора са Министарством просвете, окупио републичку радну групу, два месеца се тешко радило и на крају су постигнути договори око стандардизације букварског писма. Све је предато министру просвете.
С. Гуцијан
