Пантограф":hxb5xv78 je napisao(la):
Сад ми је јасно - размишљаш на по мени коректан начин, али су нам полазишта потпуно различита. Ја за разлику од тебе мислим да је ћирилица у Србији озбиљно угрожена и да је из положаја у којем је данас овде само корак до амбиса савременог црногорског друштва, тј. апсолутне латинизације јавне сфере, уз бедне остатке ћирилице у приватном и "српском" домену.
Drzava koristi skoro iskljucivo cirilicu.
Хајде да оставимо велике бројке по страни. Од четири високотиражна дневна листа у Србији, само се "Вечерње новости" штампају на ћирилици; "Курир", "Блиц" и "Ало" не.
Velike brojke su jedino realno merilo, ostalo je selektivno uzimanje informacija. U nedostatku neke ankete ili popisa ("koje pismo najvise koristite?") relevantne su brojke o stampanim knjigama te periodici. Za ovo gore si u pravu - no, Vecernje su i dalje valjda najcitanije, a upravo se ugasio jedan visokotirazni list na latinici - Press. Inace neki spisak novinskih tiraza ne mogu nigde da nadjem (zanima me NIN vs. Vreme i Politika te regionalne novine ali to kao da je neka drzavna tajna).
Од гледаних телевизијских канала, изузев јавног сервиса, НИЈЕДАН није "ћириличан" (није чак ни напредњачка ТВ "Свет+ инфо").
RTS i RTV su skroz cirilicni, a od nedavno i Studio B. Jeste da je to ograniceno kao sto kazes samo na javne servise, ali RTS1 je i dalje najgledaniji TV kanal.
Највећи издавач у земљи - "Службени гласник", наследник "Новина сербских", државна кућа која објављује Устав и законе - све књиге "по дифолту" (!) штампа латиницом, осим на изричит захтев аутора!
Ja nesto ne verujem da je ovo tacno, na standu Sluzbenog glasnika na sajmu knjiga je bilo po mojoj proceni bar 70-80% cirilicnih izdanja, ukljucujuci i npr. knjigu Fridriha Hajeka, koji je odavno mrtav te ne moze da zatrazi stampanje svoje knjige na cirilici.
Највећи издавач белетристике, "Лагуна", ради исто, а разлог је закључак до којег су дошли да књига штампана на латиници има за 1% (један одсто) бољу прођу код купаца.
Ovo za Lagunu je tacno, kod njih je sigurno 90% naslova na latinici. Medjutim, ja tu imam jedno drugo glediste - ako od "Lagune" i "Kurira" zavisi buducnost srpskog jezika, dozvoli da kazem da me onda bas briga kojim ce se pismima pisati za 50 ili 100 godina, i da li ce taj jezik uopste i postojati. Ja cak mislim da postoji neka skoro pa neformalna podela u srpskom izdavastvu, "ozbiljnija" dela (naucna narocito istorijska ili filozofska, te ozbiljni romani) se vise stampaju cirilicom, a "laka" i sund dela (kao npr. 99,99% opusa Lagune) latinicom. Andrica ili Selimovica ces pre naci na cirilici, a neku pink-spisateljicu pre na latinici. Ili npr. - dela o tehnici ili prirodnim naukama se vise stampaju latinicom, a dela o istoriji se vise stampaju cirilicom. Bar je to neki moj utisak.
Не памтим озбиљну (скупу) рекламну кампању на ћирилици (обрати пажњу на билборде, на ТВ-спотове, на имена "брендова" - при том не инсистирам да се страни транскрибују на наш језик).
Итд.
Skoro svaka politicka kampanja je na cirilici. Jedino LDP, LSV i manjine imaju stranacka obelezja i reklamni materijal na latinici. Svi ostali (pa i DS i Dinkic) koriste cirilicu. Reklame NISa su, ako ne gresim, bar delom cirilicne. Sto se ostalog tice - mislim da je razlog tome sto su ti brendovi - strani. Problem je u tome sto nema mnogo nasih brendova. U TV spotovima cesto ni ne vidis nikakav tekst osim imena brenda, tj logotipa. Na bilbordima - pa ljudima jednostavno izgleda neuskladjeno da pise npr. "Mr. Proper" latinicom (logotip) a ispod neki cirilicni tekst. I meni izgleda neuskladjeno. Tu se dizajneri vode estetskim principima, i logicnije im je da uz postojeci latinicni tekst koji je obavezan (a to je logotip nekog stranog brenda) ide i latinicni tekst na srpskom. Uostalom, pravopis zabranjuje mesanje dva pisma (!), dakle onaj koji ispod logotipa "vip" (koji mora da ubaci na reklamu) stavi latinicni tekst, postupa po pravilima.
И, да, ја верујем да постоји веза између уплива страних речи и имена и употребе латинице у српском језику. Заједнички именитељ им је помодарство засновано на самопорицању (при том уопште не мислим да нема људи који приватно користе латиницу из других разлога, можда зато што им се, ето, тако више свиђа, на шта апсолутно имају право).
Ja mislim da veze ipak nema. Srpski je jezik koji je otvoren za asimilaciju stranih izraza i reci, i takav je bio i pre masovne upotrebe cirilice. Hrvati su odma skovali "zrakoplov" dok su Srbi i pre masovnog koriscenja latinice to zvali "aeroplan" (tek kasnije "avion"); Hrvati su uvek imali "stroj" i "sustav" dok je kod Srba to bila "masina" i "sistem". Hrvati su zadrzali stare slovenske nazive za mesece u godini; a Srbi odavno poceli da pisu i govore decembar, septembar (nekada "dekemvrij", "septemvrij"). Dok smo bili pod Turcima, jezik je bio pun turcizama, od kojih su mnogi ispali iz upotrebe od kraja 19. veka pa do danas. Ako veze ima, onda onda ide obrnutim smerom - nije upotreba latinice uzrok usvajanja stranih reci, nego je otvorenost ka usvajanju stranih reci dovela i do otvorenosti za usvajanje latinice.