Upotreba ћирилице i latinice
- Začetnik teme GOJE
- Datum pokretanja
Не знам ко су моји "саборци" и да ли се слажу или ми замерају али ме то ни не занима.
Никада нисам ни тежио томе да се будем "део чопора", било ког чопора, а своје ставове о стварима које ме занимаји нисам ни формирао утицајам других већ самосталним истраживањима.
Као атеиста, неко ко није тврди антикомуниста већ према комунизму има релативно амбивалентан став и неко ко по доста друштвених питања има прилично либералне ставове поприлично штрчим из фолдера "традиционалиста/десничар".
Са друге стране, као национално освешћени антиглобалиста и антиатлантиста и неко ко је поносан на традиције народа коме припадам, културно наслеђе, историју не уклапам се ни у "европљани/грађани света" фолдер нити сам икада желео да се негде уденем.
Никада нисам ни тежио томе да се будем "део чопора", било ког чопора, а своје ставове о стварима које ме занимаји нисам ни формирао утицајам других већ самосталним истраживањима.
Као атеиста, неко ко није тврди антикомуниста већ према комунизму има релативно амбивалентан став и неко ко по доста друштвених питања има прилично либералне ставове поприлично штрчим из фолдера "традиционалиста/десничар".
Са друге стране, као национално освешћени антиглобалиста и антиатлантиста и неко ко је поносан на традиције народа коме припадам, културно наслеђе, историју не уклапам се ни у "европљани/грађани света" фолдер нити сам икада желео да се негде уденем.
Кад се већ пењемо по породичним стаблима и пишемо о прецима...да се сви мало боље упознамо 
Имао сам прадеду официра у Југословенској војсци.
У рату све и да је хтео страну није могао да бира јер је у априлском рату заробљен и рат провео у војном логору у Немачкој.
Они који су могли и хтели да бирају страну изабрали су да пушку узму у руке под црвеном петокраком, да се боре за ослобођење земље и да "сви људи буду браћа".
После рата се о то нису "овајдили" јер су до '44 скоро сви изгинули.
Сви осим баба-тетке, касније одликованом партизанском споменицом као жена борац.
Баба-тетке која је после рата крстила децу, ишла у цркву и славила славу по три дана, "у инат".
Није јој због тога нико правио проблем, није тачно да се није смело. Ко је желео, да ли заиста или "у инат", могао је.
Што се баба, деда и родитеља тиче нити им је комунизам шта узео нити шта дао.
До рата су били углавном сиротиња па и нису имали шта да им узму, после рата радничка класа која је спајала крај са крајем као и данас.
Једни од многих који нису добили стан од предузећа, нису ишли сваке године бесплатно на мора и нису возили Фићу "у време док је Тито ходао земљом, сви добили станове, ишли бесплатно на море и куповали Фићу од једне плате".
Имао сам прадеду официра у Југословенској војсци.
У рату све и да је хтео страну није могао да бира јер је у априлском рату заробљен и рат провео у војном логору у Немачкој.
Они који су могли и хтели да бирају страну изабрали су да пушку узму у руке под црвеном петокраком, да се боре за ослобођење земље и да "сви људи буду браћа".
После рата се о то нису "овајдили" јер су до '44 скоро сви изгинули.
Сви осим баба-тетке, касније одликованом партизанском споменицом као жена борац.
Баба-тетке која је после рата крстила децу, ишла у цркву и славила славу по три дана, "у инат".
Није јој због тога нико правио проблем, није тачно да се није смело. Ко је желео, да ли заиста или "у инат", могао је.
Што се баба, деда и родитеља тиче нити им је комунизам шта узео нити шта дао.
До рата су били углавном сиротиња па и нису имали шта да им узму, после рата радничка класа која је спајала крај са крајем као и данас.
Једни од многих који нису добили стан од предузећа, нису ишли сваке године бесплатно на мора и нису возили Фићу "у време док је Тито ходао земљом, сви добили станове, ишли бесплатно на море и куповали Фићу од једне плате".
Poslednja izmena:
