Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[Stomatolog]

Ponavljam samog sebe:

Stomatolog » 09 Dec 2016 17:16[/url]":x980wsel]Svaka nova saobracajnica je u beogradu dobro dosla jer samim tim se smanjuju guzve na postojecim saobracajnicama.
Ali mislim da novim saobracajnicama treba dodati i jos neku dodatnu vrednost kao sto je naprimer brziva putovanja.

Ako bi imali autoput sa ogranicenjem 80 ili 100 km/h i UMP sa mnogo manje usporavanja saobracaja (manje semafora, manje skretanja, bez kruznih tokova, polu resecanja, ogranicenjem od 70 ili 80 km/h) mnogo bolje bi se (ravnomernije) rasporedio saobracaj i samim tim bi bilo manje guzvi na obe saobracajnice i u spicu i van spica. Ovako kako je zamisljeno primarna saobracajnica ostaje autoput na kojem ce ostati guzve, a za UMP ce se ljudi manje odlucivati, a prolazno vreme na obe saobracajnice ce biti vece (losije) jer na autoputu ce i dalje biti gusci saobracaj, a na UMP saobracaj ce se usporavati semaforima, ogranicenjem brzine, kruznim tokom i ostalim manje povoljnim resenjima.

 

[astrodule]

Kako će na autoputu biti veće gužve ako će neko ići na UMP umesto na autoput?

 

[RioBL]

Zato sto ce biti vise vozila na saobracajnicama nego sto ih je sad.

 

[Igor]

Cuveni argument da ce se "pojaviti nova" vozila izgradnjom saobracajnica. Upotreba automobila je pre svega vezana sa ekonomskim stanjem i pratecim troskovima odrzavanje, gorivo itd.

 

[Stomatolog]

astrodule » 09 Dec 2016 20:00[/url]":7jcjxjy5]Kako će na autoputu biti veće gužve ako će neko ići na UMP umesto na autoput?

Ako ides na poluresenje UMP-a nece doci do jednakomernog opterecenja autoputa i UMP-a, samim tim ako se vise vozaca opredeljuje za autoput nego za UMP, prolazno vreme na obe saobracajnice ce biti isto (vece nego da imas dve brze saobracajnice). koliko je autoput brzi toliko ce ga usporavati vise saobraca, a UMP ce imati manje saobracaja od autoputa posto je sporiji i manje ce ljudi da se opredele za njega zbog semafora i ostalih stvari koji ce da ogranicavaju tecno kretanje.

 

[Earthmoving]

Ako se nastavi dugogodišnji trend onda je logično zaključiti da će se nastaviti rast broja automobila. Juče sam prolazio Bečkom, a posebno Budimpeštanskom obilaznicom koja ima po 4 trake ali mali milion vozila na njoj, posebno kamiona. Oba ova grada slične ili nešto veće veličine od Beograda imaju metro ali i pored toga mnogo više vozila nego Bg. Zato se pod hitno mora nastaviti gradnja UMP-a ako ne želimo da zapadnemo u kolaps. Što se tiče troškova goriva vs količina automobila i tu se izgleda neke stvari dešavaju, čuh u Beču da Tesla sledeće godine lansira model od oko 35.000 dolara sa solidnom autonomijom, tj biće dostupan širim slojevima srednje klase. Videćemo ali struja je jeftinija od goriva po kW, pa je srednjoročno moguće da sniženje troškova goriva još više poveća broj automobila na ulicama. UMP i SMT pod hitno nastaviti gradnju.

 

[astrodule]

Stomatolog » 22 minutes ago[/url]":12ov552g]

astrodule » 09 Dec 2016 20:00[/url]":12ov552g]Kako će na autoputu biti veće gužve ako će neko ići na UMP umesto na autoput?

Ako ides na poluresenje UMP-a nece doci do jednakomernog opterecenja autoputa i UMP-a, samim tim ako se vise vozaca opredeljuje za autoput nego za UMP, prolazno vreme na obe saobracajnice ce biti isto (vece nego da imas dve brze saobracajnice). koliko je autoput brzi toliko ce ga usporavati vise saobraca, a UMP ce imati manje saobracaja od autoputa posto je sporiji i manje ce ljudi da se opredele za njega zbog semafora i ostalih stvari koji ce da ogranicavaju tecno kretanje.

Ne razumem, ali dobro, valjda drugi razumeju.

 

[spatiotecte]

Mislim da je kljucna stvar sa UMP-om oko koje se vrte sve konstatacije i podeljene reakcije forumasa sledeca:
To sto je on hibrid brze denivelisane saobracajnice i gradskog bulevara.
Trebalo je izabrati jedno ili drugo resenje a ne ovako imati mesavinu ta dva.

 

[Stomatolog]

Tacno tako.
I ja se zalazem samo za brzu saobracajnicu.

 

[Lurker]

Mnogi zaboravljaju da će UMP na potezu Autoput - Pančevački most biti nezamenljiv, jer će to biti jedina saobraćajnica tog ranga na koridoru sever-jug.

 

[Михаило]

Apsolutno, i glavna dva problema tu su

1. raskrpetlja i
2, isključenje za šumice koje nije smelo biti isključenje već prirodni nastavak, nešto što je trebalo biti rešeno rampom koja preskače autoput. Planirani kružni tok je OK, ali samo kao veza svih ostalih pravaca, ne kao veza prirodnog toka UMPa.

Jedan banalan primer od pre par dana, koji opisuje koliko ovo može da utiče na saobraćaj:
Idem sa nbg ka zvezdari, sa namerom da se uključim u ul. Kneza Miloša. Gazela, smer ka gradu - protočno, može da se vozi 80-90 opušteno. Kneza Miloša polu prazna. Isključenje sa Gazele ka Kneza Miloša - kolona od 100m! Razlog - gužva na Gazeli u smeru ka NBG! I zbog onih koji idu sa Banjice/Topčidera i hoće na autoput ka NBG blokiraju ove što hoće sa Gazele da se uključe u Kneza Miloša. Zbog ovakvih stvari gužva može da se prelije bukvalno kilometrima unazad na razne saobraćajnice.

Možete da se poigrate da vidite kako malo gužve na izlazu može da napravi haos svuda. http://www.traffic-simulation.de/offramp.html

 

[Delija]

Igor » 09 Dec 2016 08:29 pm[/url]":34te03x7]Cuveni argument da ce se "pojaviti nova" vozila izgradnjom saobracajnica. Upotreba automobila je pre svega vezana sa ekonomskim stanjem i pratecim troskovima odrzavanje, gorivo itd.

Да, изузетно. чувен и истинит аргумент. Доказа за исти у Београду и свету има безброј. Кренимо од последњег - Нова паркинг места у БЗЂ - Колапс још већи, број аутомобила у тој зони дуплиран малтене преко ноћи.

Ако је европски урбанизам друге половине 20 века извукао неке поуке то је да инвестирање у лошу аутомобилску инфраструктуру (чак и и ја тврдим да није свака ауто. инфра лоша) генерише још веће гужве и изискује још веће улагање у исту. УМП је тако савршен пример тога.

На страну то, свако ко верује да је овај други сектор у овим околностима економског и саобраћајног колапса у ком је управо стање јавног превоза најкритичније, и даље оправдан пројекат нема баш реалну слику о средини у којој се налази.

 

[astrodule]

Kolapa u BZĐ može da bude veći samo zato što više nema besplatnih parking mesta u samoj ulici, već je pritisak na unutrašnje blokove. Problem je tu nastao zbog uvođenja zone, pa se svi sada guze unutar blokova gde je besplatno.

Poslato sa telefona

 

[Earthmoving]

Malopre sam naveo primer Beča i Budimpešte koji su slične ili malo veće veličine od Bg-a i oba grada imaju dobar metro. Ali uopšte nije tačno da zato imaju manje kola na ulicama od Bg-a, upravo suprotno - imaju ih više. Odatle vidimo da hipoteza da ulaganje u drumsku infrastrukturu generiše više kola nije tačna. Gradnja novih saobraćajnica je posledica, a ne uzrok. Uzrok je rast broja kola jer ljudi vole slobodu kretanja koju im daju kola, a još kad imaju i pare onda ih i kupe. Zašto bi neko presedao, čekao po mračnim podzemnim stanicama, bežao od kucanije da ga ne izujeda... ako može da sve to izbegne u sojim kolima. I još ako može da sutra ima neka kola koja još manje zagađuju ili ne idu na gorivo, još bolje. Drag mi je metro ali su mi moja kola draža.

 

[Delija]

Беч и Будимпешта имају више кола него БГ и метро и то је релевантна информација због?

Да ли ико верује да неко купује аутомобил у зависности од тога да ли има метро у граду или не? Какве будалаштине. То има утицаја на одкуку за куповину аутомобила код можда 0.1% становника у 0.1% најгушће насељених урбаних средина у милионским градовима.

И ко је уопште спомињао метро?! Беобилд форум све више постаје смрт за мождане ћелије.

 

[Гага]

Слике 09. децембар 2016., УМП код Тошиног бунара

Завршена је градња бетонског потпорног зида у његовој планираној дужини од 160 метара. Са унутрашње стране је заштићен битуменом, а претходно је стављен геотекстил. Са спољње стране, зид се заштићује само у доњем делу у висини неких пола метра.
Pogledajte prilog 26Pogledajte prilog 25Pogledajte prilog 24Pogledajte prilog 23Pogledajte prilog 22Pogledajte prilog 21
Вода је и даље присутна и има је целом дужином спољашњег дела потпорног зида до оне пословне зграде тј. до њеног ћошка.
Pogledajte prilog 20Pogledajte prilog 19
Код пословне зграде потпорни зид је практично ушао у ћошак зграде. Морали су тај ћошак зграде да исеку како би се прошло туда.
Pogledajte prilog 18Pogledajte prilog 17
Сад се од зида не види УМП, а кад стојите неких два-три метра удаљени од њега, а са његове спољње стране.
Pogledajte prilog 16Pogledajte prilog 15Pogledajte prilog 14
Тек кад стојите уз зид и подигнете руку са фотоапаратом можете видети његовим оком УМП. Зид је висок 2 метра.
Pogledajte prilog 13Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10
Поглед на потпорни зид са супротне стране УМП-а. Већим делом је насут песак до њега.
Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7
На делу раскрснице Тошин бунар-УМП на земљаном делу где је било оно дивље растиње, је сад то све посечено и очишћено и колико толико изравнато. Сада је некако цео овај простор прогледао.
У том шумарку су били остаци оног зида-ограде некадашњег Старог аеродрома, тако да је и он сад прогледао, а надам се да ће се надлежни сетити да сачувају ово наслеђе и достојно га обележе.
Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[Igor]

@ Delija
@Earthmoving, To sto pominjes i o cemu sam ja vise puta pisao nam se desilo posle 2000. godine. Kakav takav rast standarda i mogucnost uzimanja kredita se vrlo brzo odrazio na broj automobila u Srbiji ali i Beogradu. Ti ljudi nisu bili motivisani time sto vide prazne mostove i ulice vec finansijsku priliku da dosegnu zeljeni standard sto za mnoge podrazumeva posedovanje i koriscenje automobila. Sticajem okolnosti kriza (dakle finansijski faktor) je uticala da su ljudi nesto manje vozili od 2008-09 na ovamo, ali je primetan rast broja automobila u saobracaju poslednjih godina.

 

[Blade]

Znas kako...Beograd se sve vreme sirio, rastao broj stanovnika, a uz to i automobila. Ali to nije pratila izgradnja saobracajne infrastrukture. I zato smo ovde gde smo. Zato unapred vidimo da i saobracajnice koje se grade, (a koje su davno trebale da budu izgrađene, a sada da se grade neke druge) nece biti dovoljne da se razresi beogradski saobracajni kolaps.

 

[Earthmoving]

Sve se slažem Igore.
A metro ima veze sa UMP-om jer se već dugo, a posebno zadnjih 10tak godina od kad je krenuo da se radi most na Adi, provlači ponečija priča da je bolje bilo te pare preusmeriti u gradnju metroa umesto u razvoj drumskih saobraćajnica. Jer nažalost ni Bg ni niko drugi nema mogućnost da odjednom ispuni sebi sve želje istovremeno pa je u ograničenim resursima pitanje da li će se prioritet dati recimo UMP-u, SMT-u ili metrou. Iako je to teška dilema i iako sam za metro, ja bi pre prioritet dao završetku UMP-a i SMT-a i to po brzom brzinom. Na primer: ajde da damo prioritet (finansijski, uložene energije, eksproprijaciju...) da prvo završimo započet UMP i SMT u naredne 3,4 godine, a posle toga da prioritet damo metrou u narednom periodu u odnosu na ostale projekte. Međutim vidimo sad da se ta energija još više rasipa na neke nove projekte tipa BnV, drugi tramvajski most, tunel ispod Terazija... Da ne bude ono: "spisak želja bez kraja, spisak završenih stvari bez početka"

 

[milos.tro]

autor.Boris Petković

 

[RioBL]

Igor » Sat Dec 10, 2016 12:05 am[/url]":meujpjtt]Kakav takav rast standarda i mogucnost uzimanja kredita se vrlo brzo odrazio na broj automobila u Srbiji ali i Beogradu. Ti ljudi nisu bili motivisani time sto vide prazne mostove i ulice vec finansijsku priliku da dosegnu zeljeni standard sto za mnoge podrazumeva posedovanje i koriscenje automobila.

Dobro, tebi je Igore smjesna tvrdnja da automobilske saobracajnice stimulisu upotrebu automobila.
Sta mislis, da li pekare stimulisu konzumiranje kifli i peciva? Da li prodavci kokica u Knez Mihajlovoj stimulisu potrosnju kokica?
Ako se kondomi prodaju na svakom kiosku na ulici, porasce i upotreba istih, itd... To su osnovni principi u ekonomiji i nazivaju se indukovana potraznja. Znaci, nije bitno da li ti nesto stvarno treba ili ne, ako postoji nametnut nacin da to trosis to ces i trositi. Tako je i sa saobracajnicama.

Ako stalno gradimo drumske saobracajnice mozemo sasvim sigurno ocekivati rast broja automobila.

Moramo traziti alternative tome.

 

[Дошљак]

Рио најбољи пример да нису потребне никакве саобраћајнице како би се стимулисао већи број аутомобила и њихова употреба уопште јесу већи део Врачара, Вождовца и Звездаре са нагомиланим квадратима новоградње и потпуно закржљалом мрежом улица где су их 90% у профилу 1+1 или чак једносмерне, све пренатрпане паркираним возилима по тротоарима. Ове нове саобраћајнице и проширења уских грла су преко потребне за какву-такву нормализацију, пошто данас у крвотоку Београда-путној мрежи имамо више тромбова који заустављају проток.

 

[Earthmoving]

Da, otkud onda kod mene na Lionu rast broja vozila kad u zadnjih 50 godina skoro ni jedna nova ulica nije napravljena niti proširena? Nije bilo nikakve indukovane potražnje. Upravo suprotno, uličice u mom kvartu koriste često vozači kad hoće da iz Vojislavca pređu na Bulevar ili suprotno, a kad se izgradi UMP od Šumica ka Bulbuderu to više ne bi radili nego bi se lepo ulili tamo u širokoj magistrali i smanjili saobraćaj u navedenim uličicama, a ne indukovali.

 

[spatiotecte]

Problem istoka Beograda je sto je mnogo vise brdovit od ostalih delova grada samim tim ima mnogo vise tih uskih ulica 1+1 ili jednosmerne.

 

[RioBL]

@Dosljak, Earthmoving,...

Niko nije rekao, pa ni ja, da je izgradnja jedne saobracajnice, ma kakva ona bila, razlog porasta broja automobila u bilo kom gradu. Uzroci porasta broja automobila su znatno slozeniji od toga.
Ja sam samo ponovio svoje misljenje da izgradnja saobracajnica ima uticaj na rast broja automobila. Konkretno, neki autori pominju procjene da cak 30% ucesca u porastu broja autombila u gradovima ima indukovana potraznja. Dakle novoizgradjene saobracajnice. Ostatak otpada na razne druge faktore. Od ekonomskih do socijalnih. I to je uopstena prica.

Sto se tice Beograda konkretno, ono sto je posebno i zabrinjavajuce za grad, nije izgradnja kilometara asfalta nekog UMP-a ili SMT-a vec sto paralelno s tim ne postoji ama bas nikakav drugi razvoj infrastrukture. Ne postoji nikakava alternativa ili balans.

Dok se s jedne strane grade kilometri asfalta, s druge strane se UKIDAJU kilometri pruga. Beograd ostaje bez normalnog kolosjeka u savskom amfiteatru, oko Kalemegdana, na Dorcolu...I sad treba da se cudimo prognozama koje predvidjaju rast broja automobila!?

Dakle, ne samo da ce guzve ostati na Gazeli, Slaviji, Autokomandi, Pancevcu, vec ce se pojaviti i na Adi, okolnim petljama i pristupnim bulevarima. 1/1