Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.098
- Pohvaljen
- 39.329
Bravo Delija,
Bilo bi super da napravimo mali interni konkurs pa da predstavimo predloge i posaljemo gde treba. Naravno funkcionalnost i cena trebaju biti osnovna dva prioriteta kada je pasarela kod secerane u pitanju.
Bilo bi super da napravimo mali interni konkurs pa da predstavimo predloge i posaljemo gde treba. Naravno funkcionalnost i cena trebaju biti osnovna dva prioriteta kada je pasarela kod secerane u pitanju.
Гага
Professional
Опет морам да цитирам део текста из Службеног гласника Београда број 30 из 2007. године, а који се тиче детаљне регулације саобраћаја УМП-а. У њему је доста прецизно наведено све око изградње трасе па и зелених површина код УМП-а, од Тошиног бунара до Аутокоманде.
Наравно да ће бити зелених површина око и испод петље "Радничка", а шта ће се конкретно засадити отом потом, има још времена. Док се још све не изгради и очисти од крша, шута и осталог грађевинског отпада, таман ће проћи зима и доћи ће време за садњу
Овај број Службеног гласника је на http://www.savabridge.com/archive/PDR_sb.pdf , и да будем искрен њега сам неколико пута прочитао, јер има доста интересантних ствари и детаља. Издвојио сам делове у коме се говори (пише) о зеленим површинама, а у том делу је доста заступљено очување Топчидерског парка. Неке делове сам зацрнио јер ми се чине доста интересантни.
Страна 19
Б.2. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ И ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ
Б.2.1. ЈАВНЕ САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ
Правила уређења и грађења
Регулациона линија саобраћајница у оквиру граница Плана је дата аналитичким тачкама и већим делом се поклапа са границом Плана. Регулациона линија истовремено представља и границу грађења. Сам профил саобраћајнице је раздвојен од регулационих линија појасом заштитног зеленила различите ширине. Кроз даљу разраду планске документације, у складу са техничким решењима, могуће је вршити корекције унутар границе грађења.
Простор заштитног зеленог појаса, такође омогућава извођење планираних земљаних радова у складу са нивелацијом планираних саобраћајних површина, а по правилу садржи и поплочане и саобраћајне површине које обезбеђују колски и пешачки приступ грађевинским парцелама са обе стране УМП-а, у складу са правилима за прикључке датим овим планом и наменом предметних грађевинских парцела.
По извођењу саобраћајница и саобраћајних објеката све преостале слободне површине у границама плана озеленити одговарајућим врстама зеленила и редовно одржавати.
Страна 42 и 43
Б.2.3. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
Граница Плана детаљне регулације једним делом пролази кроз просторно културно историјску целину ''Топчидер'', која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију (''Сл. Гласник СРС'' бр.47/87). Овим планом се Топчидерски парк обједињује у јединствену целину тако што је планирано измештање деонице Раковичког пута са позиције поред Милошевог конака на нову трасу уз железничку пругу.
На простору обухваћеном границама плана налазе се заштићена природна добра, површине са природним вредностима и подручја са заштићеним природним реткостима ( Услови заштите природе и животне средине – Завод за заштиту природе Србије, бр. 03-1546/2 од 08.09.2006.).
Граница плана својим мањим делом тангира простор заштићеног природног добра -споменика природе геолошког карактера '' Машин мајдан ''. Простор заштићеног природног добра се овим планом задржава и омогућен је приступ природном добру. Не дозвољава се залажење у заштићени простор и забрањује се засецање падине са леве стране Булевара војводе Мишића. Радови на уређењу локације се могу вршити само под условима које утврђује Завод за заштиту природе Србије.
Површине са природним вредностима ( парк шуме Топчидера ) се задржавају и, како је напред наведено, планира се повезивање Топчидерског парка у јединствену целину.
Потребно је извршити валоризацију постојеће вегетације, сачувати квалитетне зелене површине и формирати нове.
На југозападном делу Топчидерског парка, на простору између постојеће трамвајске пруге која се укида и планиране бициклистичке стазе, предвидети проширење парка, уређење новодобијеног простора и повезивање са постојећим парком.
Парк код Господарске механе у потпуности задржати и уредити.
У највећој могућој мери сачувати станишта ретких и заштићених птица на Ади Циганлији.
ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО У РЕГУЛАЦИЈИ САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА
На делу планиране трасе УМП од Тошиног бунара до раскрснице са улицом Јурија Гагарина нема уређених јавних зелених површина ни уличних дрвореда.
Анализом постојећег стања констатоване су значајне зелене површине које се налазе на надземном делу планиране трасе УМП: постојећа природна вегетација на низводном шпицу Аде Циганлије и део обостраног дрвореда у улици др Милутина Ивковића.
Постојеће високо зеленило, вредна појединачна стабла и групе дрвећа у највећој могућој мери сачувати у просторном, квантитативном и квалитативном смислу.Такође, максимално очувати природне врбаке Ада Циганлије.
Нови улични дрвореди и линеарно зеленило у регулацији саобраћајних површина планирани су на делу саобраћајнице од улице Тошин бунар до улице Милутина Миланковића. Планирају се обостране линеарне траке ивичног зеленила ширине 4,0 м. и озелењено разделно острво ширине 5,0 м.
Приликом реконструкције Радничке улице планира се допуна дрвореда и озелењавање паркинг простора.
Промена регулације улице др. Милутина Ивковића, на делу код изласка из тунелске деонице, условиће делимично уклањање или пресађивање постојећих дрворедних садница, те је потребно предвидети мере компензације за свако дрво које се уклања, а у сарадњи са надлежним службама и ЈКП Зеленило-Београд.
Положај дрвореда ускладити са трасама постојећих и планираних комуналних инсталација. На раскрсницама изоставити дрворедне саднице на дужини коју захтевају услови прегледности и безбедности саобраћаја. За дрворед одабрати посебно расаднички однеговане саднице уједначене висине, са очуваним терминалним избојком, правилно развијене крошње, висине дебла најмање 2,50 м.
За озелењавање разделне и ивичних трака, разделних острва, раскрсница и саобраћајних петљи, поред травњака,користити покриваче тла, трајнице и групације ниског шибља, отпорне на издувне гасове и повећану концентрацију соли. Висина засада не треба да прелази 70 см., што обезбеђује неопходну видљивост за возаче и омогућава безбедно одвијање саобраћаја.
Ради учвршћивања косина планирати затрављивање, односно обраду класичним начином – сетвом или облагање косина травним бусеном, уз примену ниског зеленила (полегло шибље, покривачи тла и сл.).
За потребе израде предметног ПДР-а коришћени су услови предузећа ЈКП Зеленило бр. VII/3 3 51/652 од 06.10.2006 и услови Завода за заштиту природе Србије,бр.03-1546/2 од 08.09.2006
Страна 53, при дну
Заштита вегетације
Потребно је планирати линијско зеленило као саставни део предметне саобраћајнице (обострано једноредне или вишередне дрвореде), са зеленим тракама и са партерним зеленилом и дрворедима, чиме би се добила квалитетнија димензија овог простора.
Ускладити планирану инфраструктуру са трасом дрвореда
Део дрвореда који је у конфликту са планским решењем, на деоници по изласку из тунела у зони Аутокоманде, треба да процени градска комисија за сечу и да донесе одлуку о компензацији за угрожена стабла. Компензациону садњу извршити на новопланираном делу саобраћајнице у улици др Милутина Ивковића.
За озелењавање простора, осим оних који се већ сада налазе на посматраном подручју, треба планирати нове зелене површине и појасеве који:
имају дужи вегетациони период,
имају веће фитоцидно и бактерицидно дејство,
имају веће естетске вредности,
приоритет дати брзорастућим врстама, и
приоритет дати биљним врстама отпорнијим на градску прашину и издувне гасове.
Овим Извештајем се утврђује обавеза израде одговарајућих Студија процене утицаја на животну средину (поглавље: Смернице за израду процен аутицаја н аживотну средину) имајући у виду фазну изградњу појединих деоница УМП-а и чињеницу да је за одређене пратеће садржаје и путне објекте ове саобраћајнице обавезна израда наведене Студије.
Један од могућих изгледа озелењавања простора поред и испод петље "Радничка":
Наравно да ће бити зелених површина око и испод петље "Радничка", а шта ће се конкретно засадити отом потом, има још времена. Док се још све не изгради и очисти од крша, шута и осталог грађевинског отпада, таман ће проћи зима и доћи ће време за садњу
Овај број Службеног гласника је на http://www.savabridge.com/archive/PDR_sb.pdf , и да будем искрен њега сам неколико пута прочитао, јер има доста интересантних ствари и детаља. Издвојио сам делове у коме се говори (пише) о зеленим површинама, а у том делу је доста заступљено очување Топчидерског парка. Неке делове сам зацрнио јер ми се чине доста интересантни.
Страна 19
Б.2. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ И ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ
Б.2.1. ЈАВНЕ САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ
Правила уређења и грађења
Регулациона линија саобраћајница у оквиру граница Плана је дата аналитичким тачкама и већим делом се поклапа са границом Плана. Регулациона линија истовремено представља и границу грађења. Сам профил саобраћајнице је раздвојен од регулационих линија појасом заштитног зеленила различите ширине. Кроз даљу разраду планске документације, у складу са техничким решењима, могуће је вршити корекције унутар границе грађења.
Простор заштитног зеленог појаса, такође омогућава извођење планираних земљаних радова у складу са нивелацијом планираних саобраћајних површина, а по правилу садржи и поплочане и саобраћајне површине које обезбеђују колски и пешачки приступ грађевинским парцелама са обе стране УМП-а, у складу са правилима за прикључке датим овим планом и наменом предметних грађевинских парцела.
По извођењу саобраћајница и саобраћајних објеката све преостале слободне површине у границама плана озеленити одговарајућим врстама зеленила и редовно одржавати.
Страна 42 и 43
Б.2.3. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
Граница Плана детаљне регулације једним делом пролази кроз просторно културно историјску целину ''Топчидер'', која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију (''Сл. Гласник СРС'' бр.47/87). Овим планом се Топчидерски парк обједињује у јединствену целину тако што је планирано измештање деонице Раковичког пута са позиције поред Милошевог конака на нову трасу уз железничку пругу.
На простору обухваћеном границама плана налазе се заштићена природна добра, површине са природним вредностима и подручја са заштићеним природним реткостима ( Услови заштите природе и животне средине – Завод за заштиту природе Србије, бр. 03-1546/2 од 08.09.2006.).
Граница плана својим мањим делом тангира простор заштићеног природног добра -споменика природе геолошког карактера '' Машин мајдан ''. Простор заштићеног природног добра се овим планом задржава и омогућен је приступ природном добру. Не дозвољава се залажење у заштићени простор и забрањује се засецање падине са леве стране Булевара војводе Мишића. Радови на уређењу локације се могу вршити само под условима које утврђује Завод за заштиту природе Србије.
Површине са природним вредностима ( парк шуме Топчидера ) се задржавају и, како је напред наведено, планира се повезивање Топчидерског парка у јединствену целину.
Потребно је извршити валоризацију постојеће вегетације, сачувати квалитетне зелене површине и формирати нове.
На југозападном делу Топчидерског парка, на простору између постојеће трамвајске пруге која се укида и планиране бициклистичке стазе, предвидети проширење парка, уређење новодобијеног простора и повезивање са постојећим парком.
Парк код Господарске механе у потпуности задржати и уредити.
У највећој могућој мери сачувати станишта ретких и заштићених птица на Ади Циганлији.
ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО У РЕГУЛАЦИЈИ САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА
На делу планиране трасе УМП од Тошиног бунара до раскрснице са улицом Јурија Гагарина нема уређених јавних зелених површина ни уличних дрвореда.
Анализом постојећег стања констатоване су значајне зелене површине које се налазе на надземном делу планиране трасе УМП: постојећа природна вегетација на низводном шпицу Аде Циганлије и део обостраног дрвореда у улици др Милутина Ивковића.
Постојеће високо зеленило, вредна појединачна стабла и групе дрвећа у највећој могућој мери сачувати у просторном, квантитативном и квалитативном смислу.Такође, максимално очувати природне врбаке Ада Циганлије.
Нови улични дрвореди и линеарно зеленило у регулацији саобраћајних површина планирани су на делу саобраћајнице од улице Тошин бунар до улице Милутина Миланковића. Планирају се обостране линеарне траке ивичног зеленила ширине 4,0 м. и озелењено разделно острво ширине 5,0 м.
Приликом реконструкције Радничке улице планира се допуна дрвореда и озелењавање паркинг простора.
Промена регулације улице др. Милутина Ивковића, на делу код изласка из тунелске деонице, условиће делимично уклањање или пресађивање постојећих дрворедних садница, те је потребно предвидети мере компензације за свако дрво које се уклања, а у сарадњи са надлежним службама и ЈКП Зеленило-Београд.
Положај дрвореда ускладити са трасама постојећих и планираних комуналних инсталација. На раскрсницама изоставити дрворедне саднице на дужини коју захтевају услови прегледности и безбедности саобраћаја. За дрворед одабрати посебно расаднички однеговане саднице уједначене висине, са очуваним терминалним избојком, правилно развијене крошње, висине дебла најмање 2,50 м.
За озелењавање разделне и ивичних трака, разделних острва, раскрсница и саобраћајних петљи, поред травњака,користити покриваче тла, трајнице и групације ниског шибља, отпорне на издувне гасове и повећану концентрацију соли. Висина засада не треба да прелази 70 см., што обезбеђује неопходну видљивост за возаче и омогућава безбедно одвијање саобраћаја.
Ради учвршћивања косина планирати затрављивање, односно обраду класичним начином – сетвом или облагање косина травним бусеном, уз примену ниског зеленила (полегло шибље, покривачи тла и сл.).
За потребе израде предметног ПДР-а коришћени су услови предузећа ЈКП Зеленило бр. VII/3 3 51/652 од 06.10.2006 и услови Завода за заштиту природе Србије,бр.03-1546/2 од 08.09.2006
Страна 53, при дну
Заштита вегетације
Потребно је планирати линијско зеленило као саставни део предметне саобраћајнице (обострано једноредне или вишередне дрвореде), са зеленим тракама и са партерним зеленилом и дрворедима, чиме би се добила квалитетнија димензија овог простора.
Ускладити планирану инфраструктуру са трасом дрвореда
Део дрвореда који је у конфликту са планским решењем, на деоници по изласку из тунела у зони Аутокоманде, треба да процени градска комисија за сечу и да донесе одлуку о компензацији за угрожена стабла. Компензациону садњу извршити на новопланираном делу саобраћајнице у улици др Милутина Ивковића.
За озелењавање простора, осим оних који се већ сада налазе на посматраном подручју, треба планирати нове зелене површине и појасеве који:
имају дужи вегетациони период,
имају веће фитоцидно и бактерицидно дејство,
имају веће естетске вредности,
приоритет дати брзорастућим врстама, и
приоритет дати биљним врстама отпорнијим на градску прашину и издувне гасове.
Овим Извештајем се утврђује обавеза израде одговарајућих Студија процене утицаја на животну средину (поглавље: Смернице за израду процен аутицаја н аживотну средину) имајући у виду фазну изградњу појединих деоница УМП-а и чињеницу да је за одређене пратеће садржаје и путне објекте ове саобраћајнице обавезна израда наведене Студије.
Један од могућих изгледа озелењавања простора поред и испод петље "Радничка":
Staklena_Wool_nica
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.02.2011.
- Poruke
- 512
- Pohvaljen
- 282
To u Torontu je cista kamuflaza i izgovor za ocuvanje autoputa koji prolazi kroz Downtown. Na par stotina metara dalje, paralelno Gardineru, je prijatna staza za setnju duz reke. Ko bi se tu uz expressway setao i udisao izduvne gasove? Ti podvoznjaci se samo koriste da ljudi iz rezidencijalne erije koja je pored reke predju u gornji radni/zabavni deo grada. Nema tu zastajkivanja.
I vi ovde neprestano na projektima prikazujete bujno, zivahno drvece i travicu, a ta idila moze da traje 3 meseca u godini dana, narocito u hladnjikavom Torontu. Kakav zacin i obelezje mu dodati kad vegetacija posivi i ogolisa? Ko bi odrzavao toliku zelenu povrsinu u sezoni? To ni najbogatiji gradovi na svetu nisu u stanju.
Sto se tice arhitekture, dekora, zastite sredine i sl. Toronto zaboravite kao primer. Grad od 4 miliona, a samo par blokova pokazuje ukusa, sve ostalo je samo jednolicno staklo koje svakim danom pada sa novoizgradjenih zgrada. Pre neki dan je sa najluksuznijeg tek otvorenog hotela Shangri-La pala staklena ploca i povredila prolaznika… Ko takvu gradnju tamo dozvoljava, toga nije briga za grad, a jos je gore sto se niko i ne buni.
I vi ovde neprestano na projektima prikazujete bujno, zivahno drvece i travicu, a ta idila moze da traje 3 meseca u godini dana, narocito u hladnjikavom Torontu. Kakav zacin i obelezje mu dodati kad vegetacija posivi i ogolisa? Ko bi odrzavao toliku zelenu povrsinu u sezoni? To ni najbogatiji gradovi na svetu nisu u stanju.
Sto se tice arhitekture, dekora, zastite sredine i sl. Toronto zaboravite kao primer. Grad od 4 miliona, a samo par blokova pokazuje ukusa, sve ostalo je samo jednolicno staklo koje svakim danom pada sa novoizgradjenih zgrada. Pre neki dan je sa najluksuznijeg tek otvorenog hotela Shangri-La pala staklena ploca i povredila prolaznika… Ko takvu gradnju tamo dozvoljava, toga nije briga za grad, a jos je gore sto se niko i ne buni.
arsa.arsa
Intermediate
I ja sam citao ovaj dokument iz 2007. godine, al ono sto je zaista cudno je da nigde nema da se vidi render il bar slika deonice ump-a od buvljaka do tosinog bunara, odnosno od tunela do autokomande. A ne verujem da je to komplikovanije napraviti nego most i petlju radnicka, ili cak i raskrpetlju...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.329
- Pohvaljen
- 24.892
Jedino što se u tom Službenom listu kaže je da treba ozeleniti "ono što preostane" posle betoniranja raznih totoara, staza i pristupnih puteva. Landscape design, a pogotovo pravi park, uređenje obale Topčiderske reke ili zelena veza sa Topčiderom, su nešto što je daleko komplikovanije od usputnog pominjanja nekakvog ozelenjavanja. Sudeći po dosadašnjim iskustvima za ovakva mesta, to se ustvari svodi na teške mašine koje izravnaju zemljište i nekog ko posle njih zaseje travu, da se više nikada niko od njih ne vrati. Ako ostane samo na ovome, bez detaljnog projekta zelenila, projekta instalacija za automatsko zalivanje, izdvojenog novca, trajnih zaduženja i planova o načinu održavanja, nema od ovoga nista, a ono što se eventualno i zasadi neće dugo opstati. To takozvano ozelenjavanje će ostati samo dimna zavesa koja treba da ulepša svečano otvaranje i TV prenos. Ovo je isuviše specifično i teško mesto za nekakvu "redovnu proceduru" o kojoj niko ne razmišlja previše.
arsa.arsa
Intermediate
i ovde ima interesantnih stvari, od strane 15 posebno
http://www.urbel.com/documents/planovi/ ... 0l%2030-07).pdf
http://www.urbel.com/documents/planovi/ ... 0l%2030-07).pdf
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.098
- Pohvaljen
- 39.329
Dugme za pohvaljivanje spusteno na kraj posta
Od sada mozete pohvaliti post od korisnika klikom na dugme koje je spusteno na kraj posta radi lakseg pregleda u situaciji kada je post dugacak bilo zbog teksta ili fotografija.
Dugme je takodje ostavljeno i na prvobitnom mestu u zaglalvju posta tako da u zavisnosti od toga kako vam je u momentu lakse dati pohvalu mozete koristii oba dugmenceta koja daju samo jedan plus po postu tj nije moguce nezavisno kliknuti na oba.
Od sada mozete pohvaliti post od korisnika klikom na dugme koje je spusteno na kraj posta radi lakseg pregleda u situaciji kada je post dugacak bilo zbog teksta ili fotografija.
Dugme je takodje ostavljeno i na prvobitnom mestu u zaglalvju posta tako da u zavisnosti od toga kako vam je u momentu lakse dati pohvalu mozete koristii oba dugmenceta koja daju samo jedan plus po postu tj nije moguce nezavisno kliknuti na oba.
Гага
Professional
arsa.arsa":22avn0xv je napisao(la):i ovde ima interesantnih stvari, od strane 15 posebno
http://www.urbel.com/documents/planovi/ ... 0l%2030-07).pdf
Нема ништа !!!!
Server Error
404 - File or directory not found.
The resource you are looking for might have been removed, had its name changed, or is temporarily unavailable.
arsa.arsa
Intermediate
kopiraj i ovaj deo na kraju .pdf, u adress bar, pa probaj...
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.674
- Pohvaljen
- 18.205
Hvala direktore, +ić naravno
Ovde bih ipak zamerio: mislim da su zbog dugačkog uspona mogli rampu da podele u dva dela sa "odmorištem", bilo je i mesta i mogućnosti...to bi značilo deci, starijima, rolerkama...roditeljima sa dečijim kolicima koji bi na Adu dolazili tramvajem...
Nije ni ovo loše, štaviše ovo je ogromno poboljšanje u odnosu na onaj uski metalni mostić.
direktor":5dzk2p09 je napisao(la):
Ovde bih ipak zamerio: mislim da su zbog dugačkog uspona mogli rampu da podele u dva dela sa "odmorištem", bilo je i mesta i mogućnosti...to bi značilo deci, starijima, rolerkama...roditeljima sa dečijim kolicima koji bi na Adu dolazili tramvajem...
Nije ni ovo loše, štaviše ovo je ogromno poboljšanje u odnosu na onaj uski metalni mostić.
Jel se zna zasto josh nisu otvorene rampe kod Buvljaka, proslo je skoro mesec dana od otvaranja petlje Radnicka a do rampi josh nishta?
Takodje na zvanicnom sajtu, obe kamere koje su pokrivale taj deo ne rade vec 2nedelje, a one na juznim prilazima rade sve ok?!
Takodje na zvanicnom sajtu, obe kamere koje su pokrivale taj deo ne rade vec 2nedelje, a one na juznim prilazima rade sve ok?!
Rampe u Antifašističke borbe biće puštene u rad 16.12.2013. Evo i mejla koji sam dobio sa zvaničnog sajta.
Poštovani,
Radovi na uzlaznoj i silaznoj rampi ka ul. Antifašističke borbe su završeni i njihovo otvaranje za saobraćaj se očekuje u ponedeljak 16. decembra.
Pozdrav,
PME SAVA BRIDGE
Project Manager and Engineer
Bridge over the river Sava in the City of Belgrade
LOUIS BERGER
in association with EUROGARDIGROUP
Poštovani,
Radovi na uzlaznoj i silaznoj rampi ka ul. Antifašističke borbe su završeni i njihovo otvaranje za saobraćaj se očekuje u ponedeljak 16. decembra.
Pozdrav,
PME SAVA BRIDGE
Project Manager and Engineer
Bridge over the river Sava in the City of Belgrade
LOUIS BERGER
in association with EUROGARDIGROUP
треба сваког кога ухвате да пише графите да ангажују на минимум 6 месеци друшштвено корисног рада на скидању графита. минимум 6 месеци ако не и 12. наравно то мора да важи и за малолетнике, па да видимо ко ће да буде "фаца".
@drum1 tako nešto nikako nije moguće ali neke druge stvari svakako jesu a ne koriste se. Kao što se i gomila drugih pravila ne primenjuje ili se primenjuje samo povremeno. Što se tiče svetala, pretpostavljam da postavljaju neku konačnu stanicu za svetlo za koju imaju neki problem ili se to jednostavno dugo radi? U tom slučaju mogli su da zadrže stari dovod struje dok novi ne pripreme ali avaj...
ali neke druge stvari svakako jesu a ne koriste se. Kao što se i gomila drugih pravila ne primenjuje ili se primenjuje samo povremeno. Što se tiče svetala, pretpostavljam da postavljaju neku konačnu stanicu za svetlo za koju imaju neki problem ili se to jednostavno dugo radi? U tom slučaju mogli su da zadrže stari dovod struje dok novi ne pripreme ali avaj...Interesuje me jedna stvar oko ovog mosta. Retko ovde komentarisem, a inace sam cest posetilac. Elem, u slucaju da ja krenem peske od sajma ka adi. Kojim putem trebam proci(bezbednim putem) da bih stigao do biciklisticke staze i dalje ka adi ili do novog autobuskog stajalista na nadvoznjaku. Nisam siguran da je tu dobro isplanirana staza za pesake, ili mozda jeste a ja nisam upucen. Voleo bi da mi neko to objasni.
najbezbednije kroz podzemni prolaz ispod sajma pa peške pored hala do save.odatle samo biciklističkom stazom do ade.
a ako recimo ideš bulevarom vojvode mišića do petlje radnička moraćeš da prelaziš 4 koloseka. s obzirom da je železnički saobraćaj na tom mestu redak i spor ovo nije neki rizik.
a ako recimo ideš bulevarom vojvode mišića do petlje radnička moraćeš da prelaziš 4 koloseka. s obzirom da je železnički saobraćaj na tom mestu redak i spor ovo nije neki rizik.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.870
- Pohvaljen
- 41.857
MALI off pocelo je kaznjavanje drustveno korisnim radom
Kazna za manekenku koja je lagala o svojoj otmici: Skuplja đubre po parkovima!
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/426589/ ... -parkovima
Kazna za manekenku koja je lagala o svojoj otmici: Skuplja đubre po parkovima!
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/426589/ ... -parkovima
To znaci da ustvari na ovako velikom projektu niko nije mislio na pesake. Ne mogu da verujem da u svemu ovome nisu predvidjene staze za pesake koje povezuju bulevar vojvode misica sa samom petljom i to ni u pravcu ka gradu ni u pravcu od grada. Jer koliko ja shvatam sem one stazice sirine u vrh glave pola metra koja prati nadvoznjake i koja je usput posluzila da se na nju posade bandere drugi put za pesake ne postoji.Nisam arhitekta ali meni ovo deluje kao veliki propust,cak i bezbednosni.