Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
stf":1j4yefpr je napisao(la):
Tilt-shift. Objektivi skupi ko svetog petra kajgana, a moze da se folira... npr. http://tiltshiftmaker.com/
tzoran1
Advanced
Nema bas direktne veze ali tunel na koridoru 10 kod Vladicinog Hana dug 1800 metara sa dve cevi kosta ce 30 miliona evra, Znaci i tunel kroz topcidersko brdo ne kosta vise od 15 000 evra po metru.
arsa.arsa
Intermediate
Ovaj tunel kroz Topcider ce imati jednu cev i kostace od 25-30 miliona evra...
Homer Jay":1ywavern je napisao(la):
Iskreno se nadam da će u sklopu ovog povezivanja da konačno unaprede i skretnice. Ako treba i sledećih xx godina vozač tramvaja da izlazi da ručno menja smer skretnice, onda nazdravlje..
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.536
- Pohvaljen
- 41.416
Moram priznati da ne pamtim kada sam se poslednji put vozio tramvajem tim delom a da je vozac rucno pokretao skretnicu.
Inace da javim za one koji ne prolaze preko novih vijadukta da su pustene kompletno po tri trake u pravcu ade i u pravcu sajma.
Inace da javim za one koji ne prolaze preko novih vijadukta da su pustene kompletno po tri trake u pravcu ade i u pravcu sajma.
Гага
Professional
Топчидерски тунел ће имати две цеви. Ево дела 
текста из Службеног гласника Београда број 30 из 2007. године, а који се тиче детаљне регулације саобраћаја УМП-а.
Овај број Службеног гласника је на http://www.savabridge.com/archive/PDR_sb.pdf , а о тунелу је од стране 22 до 24.
Етапа II-2
Траса се после петље са Радничком улицом води и даље на објекту и долази до позиције уласка у Топчидерски тунел где се на објекту формира четворокрака раскрсница са Улицом Паштровићевом (јавна парцела С18). Раскрсница је са пуним програмом веза (Паштровићева се такође налази на објекту).
Простор за трасу ЛРТ-а се резервише у профилу УМП-а све до постојећег трамвајског објекта преко железничке пруге у зони хиподрома. Профил УМП-а на овом делу, након трамвајског објекта преко железничке пруге (јавна парцела С18), садржи две траке по смеру од по 3.5м и са сваке стране оба коловоза стазе за одржавање од по 1.5м.
У оквиру решење УМП-а у Топчидеру врши се и реконструкција и делимично измештање постојеће трамвајске пруге у Топчидерској долини. Траса трамваја у планираном решењу остаје на Сењачкој падини и прати планирану трасу УМП-а све до позиције Новог раковичког пута одакле иде паралелно уз његову трасу (јавне парцеле С16, С18, С29, С30).
Тунелска деоница почиње од поменуте четворокраке раскрснице на објекту УМП-а и Паштровићеве, одвојена је по смеровима у две посебне тунелске цеви и укупне је дужине 2172м. У тунел се улази из правца Паштровићеве улице у зони улице Бањичких жртава. Због позиције улазног портала реконструисан је у нивелетском смислу део трасе Улице бањичких жртава( подигнута је нивелета) и дато је ново нивелационо решење приступа постојећим објектима (јавна парцела С19). Кота нивелете код улазног портала је 86,72м а излазног 114,64м.
Излазни предусек је знатно дужи и протеже се од излазног портала на км 2+560 до км 2+725. Променљиве је дубине, од око 8,00 м на порталу до око 2,00 м на крају деонице. Стране излазног предусека обезбеђују се потпорно обложним зидовима. На потезу прелаза преко постојећих железничких тунела предвиђена је потпорна конструкција подножном плочом која премошћује зону изнад железничких тунела. Обрада видних површина порталног зида и потпорно обложних зидова предусека предвиђена је у натур бетону. На крунама зидова предвиђена је заштитна ограда. На слободним површинама према стамбеним објектима предвиђено је озелењавање густим полу високим украсним растињем ради визуелног одвајања и заштите од буке.
Конструисање светлог профила урађено је у складу са одредбама важећих прописа (Правилник о техничким нормативима и условима за пројектовање и грађење тунела на путевима, Сл. лист СРЈ бр. 59/73).
Профил сваке тунелске цеви садржи по две саобраћајне траке од по 3.5м, две ивичне траке од по 0.3м и обостране службене стазе за одржавање-тротоаре tplevo=0,80m и tpdesno=0,90m гледано у смеру раста стационаже.
Укупна корисна ширина саобраћајнице у тунелу је 9,30 m, док је максимална ширина тунелског отвора 9,90 m. Обезбеђена је слободна висина над коловозом h=4.75m, а над службеним стазама 2.50m. Контура светлог профила дефинисана је кружницом радијуса Р=4,95m.
У складу са Правилником о техничким нормативима и условима за пројектовање и грађење тунела на путевима, Сл. лист СРЈ бр. 59/73 и европским стандардима за двоцевне тунеле дуже од 1000 m, пројектоване су попречне везе за пролаз возила на 750 m, попречне везе за пролаз пешака на 250 m и нише за телефоне, противпожарну заштиту и хидранте на 125 m.
С обзиром на наведено у тунелу постоје 2(две) попречне везе за пролаз возила и 6 (шест) попречних веза за пешаке.
Тунелска конструкција на месту попречних веза за пролаз возила пројектована је за ширину коловоза 6,70 m и висину слободног профила 4.20 m.
Тунелска конструкција на месту попречних веза за пролаз пешака пројектована је за ширину 2,50 m и висину слободног профила 2,20 m.
С обзиром на пројектовану дужину тунелске цеви и површину светлог профила, постоји потреба за вештачком вентилацијом. Проветравање у тунелу вршиће се преко улазно-излазних портала и два вертикална вентилациона шахта пречника око 6м који су планирани на трећинама деонице тунела, на посебним парцелама В1 и В2 и налазе се у зони парка код Војне гимназије и у зони Музеја 25.мај. Тачна диспозиција вентилационих отвора, димензије и висина самог објекта, као и начин безбедносне заштите (ограђивања парцеле и сл.) дефинисаће се у складу са главним пројектом у зависности од техничко технолошких потреба. Препоручује се да минимална висина буде 6.0м изнад тла из безбедносних разлога.
Тунел се пружа све до зоне стадиона " Партизан " а по изласку из тунела траса УМП-а се наставља по терену у коридору данашње Улице Др. Милутина Ивковића (јавне парцеле С20 и С21). Профил УМП-а по изласку из тунела садржи два коловоза од по 7.43м, разделно острво ширине 2.74м и обостране тротоаре од по 1.88м.
Постојећа Улица Др. Милутина Ивковића добија нову позицију транслаторно померену на страну стадиона као што је приказано у ситуационом решењу. Њен профил у зони излазног предусека тунела садржи коловоз од 7м и обостране тротоаре. Тротоари су планирани са ширином од 2.5м осим код самог објекта стадиона где ширина тротоара на тој страни износи 6.5м.
У оквиру трасе тунела, изнад саме конструкције тунела, а испод површине тла, у зони стадиона " Партизан ", планиран је командни центар тунела а његова оријентациона позиција је приказана у ситуационом решењу (јавна парцела С21). Тачна диспозиција, површина и габарит командног центра дефинисаће се у складу са главним пројектом у зависности од техничко технолошких потреба.
Приступи са околних садржаја на УМП на овој деоници трасе нису дозвољени осим оних планираних овим планом.
текста из Службеног гласника Београда број 30 из 2007. године, а који се тиче детаљне регулације саобраћаја УМП-а.Овај број Службеног гласника је на http://www.savabridge.com/archive/PDR_sb.pdf , а о тунелу је од стране 22 до 24.
Етапа II-2
Траса се после петље са Радничком улицом води и даље на објекту и долази до позиције уласка у Топчидерски тунел где се на објекту формира четворокрака раскрсница са Улицом Паштровићевом (јавна парцела С18). Раскрсница је са пуним програмом веза (Паштровићева се такође налази на објекту).
Простор за трасу ЛРТ-а се резервише у профилу УМП-а све до постојећег трамвајског објекта преко железничке пруге у зони хиподрома. Профил УМП-а на овом делу, након трамвајског објекта преко железничке пруге (јавна парцела С18), садржи две траке по смеру од по 3.5м и са сваке стране оба коловоза стазе за одржавање од по 1.5м.
У оквиру решење УМП-а у Топчидеру врши се и реконструкција и делимично измештање постојеће трамвајске пруге у Топчидерској долини. Траса трамваја у планираном решењу остаје на Сењачкој падини и прати планирану трасу УМП-а све до позиције Новог раковичког пута одакле иде паралелно уз његову трасу (јавне парцеле С16, С18, С29, С30).
Тунелска деоница почиње од поменуте четворокраке раскрснице на објекту УМП-а и Паштровићеве, одвојена је по смеровима у две посебне тунелске цеви и укупне је дужине 2172м. У тунел се улази из правца Паштровићеве улице у зони улице Бањичких жртава. Због позиције улазног портала реконструисан је у нивелетском смислу део трасе Улице бањичких жртава( подигнута је нивелета) и дато је ново нивелационо решење приступа постојећим објектима (јавна парцела С19). Кота нивелете код улазног портала је 86,72м а излазног 114,64м.
Излазни предусек је знатно дужи и протеже се од излазног портала на км 2+560 до км 2+725. Променљиве је дубине, од око 8,00 м на порталу до око 2,00 м на крају деонице. Стране излазног предусека обезбеђују се потпорно обложним зидовима. На потезу прелаза преко постојећих железничких тунела предвиђена је потпорна конструкција подножном плочом која премошћује зону изнад железничких тунела. Обрада видних површина порталног зида и потпорно обложних зидова предусека предвиђена је у натур бетону. На крунама зидова предвиђена је заштитна ограда. На слободним површинама према стамбеним објектима предвиђено је озелењавање густим полу високим украсним растињем ради визуелног одвајања и заштите од буке.
Конструисање светлог профила урађено је у складу са одредбама важећих прописа (Правилник о техничким нормативима и условима за пројектовање и грађење тунела на путевима, Сл. лист СРЈ бр. 59/73).
Профил сваке тунелске цеви садржи по две саобраћајне траке од по 3.5м, две ивичне траке од по 0.3м и обостране службене стазе за одржавање-тротоаре tplevo=0,80m и tpdesno=0,90m гледано у смеру раста стационаже.
Укупна корисна ширина саобраћајнице у тунелу је 9,30 m, док је максимална ширина тунелског отвора 9,90 m. Обезбеђена је слободна висина над коловозом h=4.75m, а над службеним стазама 2.50m. Контура светлог профила дефинисана је кружницом радијуса Р=4,95m.
У складу са Правилником о техничким нормативима и условима за пројектовање и грађење тунела на путевима, Сл. лист СРЈ бр. 59/73 и европским стандардима за двоцевне тунеле дуже од 1000 m, пројектоване су попречне везе за пролаз возила на 750 m, попречне везе за пролаз пешака на 250 m и нише за телефоне, противпожарну заштиту и хидранте на 125 m.
С обзиром на наведено у тунелу постоје 2(две) попречне везе за пролаз возила и 6 (шест) попречних веза за пешаке.
Тунелска конструкција на месту попречних веза за пролаз возила пројектована је за ширину коловоза 6,70 m и висину слободног профила 4.20 m.
Тунелска конструкција на месту попречних веза за пролаз пешака пројектована је за ширину 2,50 m и висину слободног профила 2,20 m.
С обзиром на пројектовану дужину тунелске цеви и површину светлог профила, постоји потреба за вештачком вентилацијом. Проветравање у тунелу вршиће се преко улазно-излазних портала и два вертикална вентилациона шахта пречника око 6м који су планирани на трећинама деонице тунела, на посебним парцелама В1 и В2 и налазе се у зони парка код Војне гимназије и у зони Музеја 25.мај. Тачна диспозиција вентилационих отвора, димензије и висина самог објекта, као и начин безбедносне заштите (ограђивања парцеле и сл.) дефинисаће се у складу са главним пројектом у зависности од техничко технолошких потреба. Препоручује се да минимална висина буде 6.0м изнад тла из безбедносних разлога.
Тунел се пружа све до зоне стадиона " Партизан " а по изласку из тунела траса УМП-а се наставља по терену у коридору данашње Улице Др. Милутина Ивковића (јавне парцеле С20 и С21). Профил УМП-а по изласку из тунела садржи два коловоза од по 7.43м, разделно острво ширине 2.74м и обостране тротоаре од по 1.88м.
Постојећа Улица Др. Милутина Ивковића добија нову позицију транслаторно померену на страну стадиона као што је приказано у ситуационом решењу. Њен профил у зони излазног предусека тунела садржи коловоз од 7м и обостране тротоаре. Тротоари су планирани са ширином од 2.5м осим код самог објекта стадиона где ширина тротоара на тој страни износи 6.5м.
У оквиру трасе тунела, изнад саме конструкције тунела, а испод површине тла, у зони стадиона " Партизан ", планиран је командни центар тунела а његова оријентациона позиција је приказана у ситуационом решењу (јавна парцела С21). Тачна диспозиција, површина и габарит командног центра дефинисаће се у складу са главним пројектом у зависности од техничко технолошких потреба.
Приступи са околних садржаја на УМП на овој деоници трасе нису дозвољени осим оних планираних овим планом.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.816
- Pohvaljen
- 18.882
Plato na desnoj obali Save ispod Gazele je jako lepo osmišljen - beton, kamen, stepeništa, žardinjere i klupe, ali na žalost je odsečen od grada, kao i cela obala (a imamo već i začetak nehigijenskog naselja).
Okolina petlje Radnička može da se ozeleni i time da se kompenzuje beton i asfalt koji su neizbežni ispod same petlje.
Okolina petlje Radnička može da se ozeleni i time da se kompenzuje beton i asfalt koji su neizbežni ispod same petlje.
Inače na silaznoj rampi ka Radničkoj na nekoliko segmenata ima velikih pukotina, a generalno ceo taj deo je ispresecan sitnim pukotinama, čak ima na dva mesta i sleganje, pa ko bude prolazio nek obrati pažnju. Slikao sam, ali evo samo dve slike, da ne zamaram..
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.816
- Pohvaljen
- 18.882
Wild Duck":1baomc92 je napisao(la):....
Inače na silaznoj rampi ka Radničkoj na nekoliko segmenata ima velikih pukotina, a generalno ceo taj deo je ispresecan sitnim pukotinama, čak ima na dva mesta i sleganje, pa ko bude prolazio nek obrati pažnju. Slikao sam, ali evo samo dve slike, da ne zamaram..
Tu će voda da prodire, moraće da saniraju.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Delija":2chi21pd je napisao(la):
Nije u pitanju tehnička nemogućnost, pa čak ni cena ili nesposobnost gradskog zelenila, nego dosadašnja praksa onih koji odlučuju o novcu. Ovo mesto je dovoljno važno i dovoljno je skupo plaćeno, pa bi bilo krajnje vreme da se i na tom planu pokuša sa nekom promenom.
Najveći deo petlje je podignut veoma visoko, a između prilaznih rampi ima dovoljno slobodnog prostora, tako da difuzne svetlosti i vazduha za zelenilo ima sasvim dovoljno. Postoji veliki broj vrsta čija je originalna postojbina više na severu koje veoma dobro uspevaju i sa manje svetla nego što ga ovde ima. Ovakva mesta nemaju zelenilo pre svega zato što tu nikada ne pada kiša. To se međutim lako rešava zakopavanjem običnih perforiranih plastičnih creva. Sistem zalivanja kao-po-kap će morati da se uvede u sve Beogradske parkove, pa zašto ne bi počeli odavde? Ionako im se maltene svo drveće koje zasade posuši posle godinu ili dve. Ustvari, to već postoji na novom trgu ispred Železničke stanice, a po veličini one visoke ukrasne trave možete videti i da je veoma uspešan. Kad se jednom napravi, ne zahteva nikakvo održavanje, a redovni troškovi zalivanja nestaju.
Stručno znanje i mogućnosti Gradskog zelenila takođe nisu problem. Oni su ustvari veoma dobri u onome što rade. Kad nešto stvarno žele da održavaju, to rade vrlo kvaliteno. Čitav problem se dakle svodi samo na odluku o prioritetima, odnosno da neko ko odlučuje o novcu reši da redovno odvaja sredstva za održavanje.
Analiza prioriteta, što je nužna pretpostavka za odvajanje novca kad ga nema dovoljno, je takođe trivijalna. Petlja Radnička će biti:
- Saobračajno čvorište
- Čvorište, odnosno jedno od bitnih mesta za presedanje u sistemu javnog Gradskog saobraćaja
- Čvorište biciklističkog sabraćaja
- Čvorište sistema rekreativnih i pešačkih staza Beograda
Ovde se dakle ukrštaju pravci Novi Beograd - Topčider i onaj paralelan sa Savom, za čak četri različite vrste saobraćaja i ogroman broj ljudi (jer postoje samo dva velika mosta na Savi). Ovde je početak Ade Ciganlije (lift na špicu Ade), plus što imamo masu koja silazi ili se šeta liftovima i stepenicama zbog menjanja prevoza, plus one što šetaju obalom ka Adi i nazad, plus one koji će ubuduće odavde ići ka Topčideru, plus ogromnu količinu biciklističkog saobraćaja ka Adi, i budućeg ka Topčideru.
I sad, ne samo da se zbog ovakvog prometa ovaj prostor jedostavno mora srediti tako da izgleda lepo i PRIJATNO (neutralisati ogromne količina betona), nego bi to bilo poželjno učiniti čak i da nema svih ovih razloga. Jer upravo se ovde uliva jedina preostala mala reka koju u Beogradu nisu uništili i sproveli u kanalizaciju. Obala Topčiderske reke bi ne samo mogla biti lepa i sama za sebe, nego još omogućuje povezivanje dve rekreativne i izletničke zone, Topčider i Adu, pa se i samo zbog toga njena obala mora urediti. Bilo bi dakle poželjno urediti šetalište i zaštitni zeleni pojas duž njenih obala. Time se baš u zonu ispod petlje uvodi JOŠ jedna bitna komunikacija, koja takođe zahteva kompatibilno, tj zeleno uređivanje čitavog prostora u koji se ona uliva.
Tako da stvarno ne vidim zbog čega bi se odgovarajuće zeleno uređivanje prostora ispod petlje trebalo pojaviti kao neki problem. To je tehnički lako izvesti, naime zelenilo tu može uspešno da raste, Gradsko Zelenilo je sposobno da to kvalitetno odradi, nije preterano skupo (pogotovo ne u odnosu na već uložen novac i buduću važnost ovog mesta), ovolika količina betona ionako MORA da se humanizuje, a postoji i jasno obrazloženje prioriteta, pa time i opravdanje za redovno odvajanje novca za održavanje. Šta je onda problem i zašto još uvek niko ne spominje kako će se ovaj prostor urediti?