vucko":16s6ysfd je napisao(la):
A gde su petlja radnicka i Jurija Gagarina?To mora da se racuna u cenu mosta pa to ti je.
Samo je zaboravio da napomene da je autoput sa Gazelom finansiran od strane drzave i da je to tada bio jedini autoput kroz tadasnju drzavu dok ovde imamo UMP koji je lokalnog karaktera.
Ne razumem sta nije jasno? Zmaj i Bezanijsku kosu je namerno izabrao bas zato sto su veoma daleko od reke, da bi svima bilo jasno da je to primer saobracajnica koje ne sluze samo mostu. To je namerno preterivanje da bi smisao odgovora bio lako vidljiv. One se takodje mogu smatrati "pristupnim" saobracajnicama mostu Gazela, ali je besmisleno racunati ih samo kao trosak izgradnje Gazele, bez ikakve druge vrednosti. Isto kao i pristupne saobracajnice Mostu na Adi. To su, u oba slucaja, ulice grada i resavaju saobracaj u gradu, a most je samo jedan njegov deo, pa je predlozeni racun "sve zajedno su troskovi mosta" popuno nejasan i prakticno neupotrebljiv.
Evo jos jednom objasnjenja o toj problematicnoj klasifikaciji kod racunanja troskova, ali ovaj put detaljno.
Saobracajne petlje sa obe strane mosta nemaju nikakve veze sa mostom posto su, kao sto im i samo ime kaze, saobracajne PETLJE. Petlja sluzi da ukrsti vise tokova saobracaja koji se seku, i to tako da se oni sto manje uspore. A most je, sasvim bukvalno, ono sto prebacuje vozila sa jedne na drugu stranu reke. Tesko je provaliti na koji bi to nacin jedna saobracajna funkcija mogla biti pomesana sa drugom, buduci da se saobracajni tokovi negde moraju ukrstiti kako god uzmes, pa postojao most ili ne. Da most nije ovde bio bi drugde, pa bi opet trebalo ukrstriti dva toka. Da je most mali i jeftin, takodje. Da mosta uopste nema, i da smo Savu nekim cudom zatrpali da nam ne smeta, opet bi neko nekako morao da smisli nacin da saobracaj po Radnickoj ulici ukrsti sa saobracajem koji dolazi sa Novog Beograda preko bivse, zatrpane i nepostojece Save. Petlju MORAS napraviti, ovde, tamo, bilo gde. Ako nije ovde, onda je tamo. Ako neces veliku, moras imati dve male. Citav Beograd ima neki protok vozila koji se izrazava ukupnim brojem vozila na cas koja se po njemu setaju levo-desno, stalno se medjusobno ukrstajuci. Taj protok ZAHTEVA da sve petlje u gradu, posmatrane zajedno, imaju ukupnu propusnu moc koja je dovoljna za broj vozila na cas koji Beograd proizvodi. Znaci da je u prvoj (i veoma gruboj) aproksimaciji, potpuno svejedno gde su petlje, kolike su, i kako su rasporedjene, sve dok je zbir njihovih kapaciteta dovoljan za Beogradski saobracaj. Ukratko, ne gine ti da pravis citav niz saobracajnih petlji dovoljnog ukupnog kapaciteta. To znaci da je onaj ko je napravio petlju u Radnickoj napravio nesto sto se ionako negde MORALO uraditi, sasvim nevezano za postojanje mosta. Posto je most veliki saobracaj doveo bas tu, a ne negde drugde, onda je zgodno da i petlja bude tu. Ali to nije logicka nuznost, samo pitanje zeljene brzine vozila. Time je prosto omogucemo da se bas ovde, bеz bitnih usporenja, ukrste dva toka saobracaja koja bi se ionako morala ukrstiti na nekom drugom mestu, da nekim slucajem taj most ne postoji, ili je negde drugde, ili je napravljen neki drugi i drugaciji most.
Zakljucak, cena pravljenja petlji ide na racun resavanja saobracajnih guzvi u gradu, to je deo ionako neophodne saobracajne infrastrukture grada. To NIJE nesto sto ne bi bilo potrebno da nema mosta. Ili preciznije receno, to nije trosak koji za istu svrhu ne bi morao bio potrosen negde drugde, da je odluka o mostu bila drugacija. Da nema te petlje morao bi se resiti problem ukrstanja ova dva globalna toka saobracaja na nekom drugom mestu, pa bi TAMO potrosio te iste pare (ili iste pare na dve manje petlje, itd,itd, u ukupnom zbiru te izadje otprilike isto, moras resiti ukupan protok Beograda).
Da ne spominjem sad i obicne knjigovodstvene (ili public relations) probleme koji proizilaze iz toga sto je potpuno nemoguce jasno odrediti, ni sta sve cini, ni gde su uopste granice "pristupne infrastrukture". Ako naknadno nesto radis na saobracaju negde blizu mosta, gde to racunati? U "most", kao sto vi predlazete? Tako se upada u totalni haos.
Tako su Hajdin i Djilas u potpuno pravu kad kazu da se to racuna odvojeno. Petlje resavaju globalnu potrebu svakog grada za ukrstanjem saobracajnih tokova, a most samo lokalno prebacuje preko reke. Pojednostavljeno, most je ulica, petlja je raskršće. Kolicinom ulozenih para biras prosecnu brzinu protoka kroz raskršće: pa "kupujes" ili raskrnicu, ili kruzni tok, ili petlju. Pri svemu tome ulica ostaje ista. Ona svejedno dovodi neka vozila na to mesto, pa ti dalje gledaj sta ces sa njima, i kako ce da izgleda ukrstanje tog saobracajnog toka sa svim drugim. U zavisnosti od toga koliko para imas, dobijas zeljeni protok, ali to nema veze sa mostom.