Šta je novo?

Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

Meni jeftinije izgleda sledeća taktika:
  • prvo poentirati na zemljištu koje novim uređenjem može dobiti na ceni
    • porušiti staru šećeranu koja ionako ne radi i koju naseljavaju neki razni čudni ljudi,
    • premestiti fabriku kvasca koja smrdi kao djavo
    • preseliti Šelove rezervoare koji uskoro slave sto godina, jer nije logično da rezervoari budu u središtu grada
    • preseliti hipodrom koji je sada ionako javno preduzeće (ovo nije skupo a najviše zemljišta oslobađa)
  • prodati novooslobodjeno zemljište (hiljade stanova, stotine hiljada poslovnih kvadrata)
  • finansirati sledeću fazu (probijanje tunela, bulevar ka Rakovici ...)
 
Koliko znam, rezervoare je jako, jako, jako tesko preseliti iz ekonomskih razloga. Ma koliko bio pazljiv, pri usipanju i isipanju uvek malo curka nafta/benzin/itd. tako da kad sklonis rezervoare treba potrsiti $$$$$ da bi dubinski ocistio taj plac i da bi mogao da ga koristis za nesto drugo/normalno sto ima veci kontakt sa ljudima. Depresivno ali je izgleda tako.
 
brdjanin":10cgj18m je napisao(la):
Meni jeftinije izgleda sledeća taktika:
... (hiljade stanova, stotine hiljada poslovnih kvadrata) ...

Kad god izbor sadržaja ne sledi prirodne prednosti zemljišta, to na kraju uvek izađe skuplje.

Topčider, Košutnjak i Adu možeš povezati samo ovde, a zemlju možeš prodati bilo gde. Beograd ima prostora za širenje na sve četri strane sveta. Stanovi i poslovni kvadrati mogu biti na mnogima od njih, uključujući (ako se baš mora) i druge, još nerazvijene delove obala Dunava i Save. A ovde imamo zaista neponovljivu kombinaciju za centar milionskog grada. Veliki i savršeno ravan plato kroz koji teče mala reka koja vizuelno i komunikaciono povezuje dva pošumljena brda, ravnicu, veliku reku, i zeleno ostrvo. Posmatrano sa nekog uzvišenja Koštnjaka i Topčidera, pogled se pruža bez ograničenja po čitavoj kotlini. Levo i desno su uzvišenja, a pravo, u daljini, sa jedne strane reka i ada, a sa druge petlja i put, sa moćnim vizuelnim akcentom visoke "igle" i "jedara" tačno između njih. I sve je to još uvek zeleno, bez visokih zgrada. Ako ovako nešto nismo u stanju da iskoristimo na bolji način od gradnje stotina hiljada poslovnih kvadrata, onda nismo nizašta.
 
Prethodni post me je potsetio i na nešto sto sam još hteo ranije da pitam. Ima li neko dobru fotografiju kako sada izgleda citav ovaj predeo, zajedno sa hipodromom, mostom i petljom, posmatrano sa neke dovoljno visoke pozicije iznad Topčiderskog Groblja? Izgleda mi da bi najviša tačka posmatranja mogla biti negde oko 44°46'40.25"N, 20°25'43.41"E, mada sama raskrsnica na jugoistočnom uglu Topčiderskog Groblja, iako je niža, verovatno daje najbolji ugao za snimanje (to je na 44°46'47.87"N 20°26'0.56"E).
 
U kuriru za ponedeljak ce biti intervju sa gradonacelnikom u kome ce pricati oko bus plusa i cene mosta.

Bas da vidim da li ce naci neko novo opravdanje za cenu mosta.
 
U prirodi se mogu videti razne vrste drveća:

m93na1.jpg
 
Evo male rekapitulacije za one koje zanimaju tehnički detalji trenutnih radova oko mostu na čukaričkoj strani:

Posle tri nedelje niskog inteziteta radova zbog vremenskih neprilika, ponovo su oživeli radovi. U toku je rušenje pomoćnih stubova mosta u Savskom rukavcu. Uklonjena su dva od tri para stubova. Lepo napreduju i radovi na lift kućici za penjanje na most sa čukaričke strane. Betoniran je drugi segment. Izliveni su svi noseći stubovi rampe koja se sa mosta spušta na kružni tok. U toku je postavljanje armature drugog od ukupno pet segmenata gornje konstrukcije ove rampe. Za rampu u suprotnom smeru su završeni radovi na tri stuba, na jednom se radovi privode kraju, dok na jednom još nisu ni počeli.

Na vijaduktu za šinski saobraćaj završeno je 7 od 11 segmenata gornje konstrukcije računajuči od tramvajskog nadvožnjaka do mosta. Ostao je da se završi i jedan noseći stub najbliži mostu za koji su već urađeni šipovi, naglavica šipova i izvedena armatura stuba. Sa suprotne strane tramvajskog nadvožnjaka se izvode radovi na izgradnji nosećih stubova preko kojih će se vijadukt za šinski saobraćaj spustiti, preći preko Topčiderske reke i priključiti na postoječu tramvajsku mrežu. Na osnovu viđenog, sa ove strane će biti šest stubova. Još ranije je izvedena armatura za dva stuba najbliža tramvaskom nadvožnjaku, a od skora i na jednom sa suprotne strane Topčiderske reke. Na dva se izvode radovi na naglavici šipova, dok na jednom nosećem stubu radovi još nisu ni počeli.

Na kružnom toku je završeno četiri od ukupno pet segmenata gornje konstrukcije. Na petom segmentu je u toku postavljanje oplate, tako da se zatvaranje kružnog toka, ako vreme posluži, može očekvati tokom prve polovine marta meseca. Ranije su fundirani šipovi, a od skora su urađene naglavice šipova i izvedena armatura za četiri noseća stuba koji će nositi rampe koje povezuju kružni tok sa nadvožnjakom kod Hipodroma (dva po rampi). Ostalo je da se uradi još isto toliko sa strane tramvajskog nadvožnjaka bliže Hipodromu. U toku su i pripremni radovi na fundiranju šipova za noseće stubove rampi koje će povezati Bulevar vojvode Mišića sa kružnim tokom.
 
Nadam se da se svi secaju kako je ovde ispljuvan Hajdin kada je govorio da se mostovi sa pilonom u vodi vise ne prave ako bas ne postoji izuzetan razlog za to. Ja sam 9. Februara objasnjavao da je jedan od problema led i pritisak koji voda prenosi zato sto je toku reke izlozen siroki front nagomilanog leda, koncentrisuci citav pritisak u jednu tacku otpora kretanju leda:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=167164#p167164

I deset dana kasnije imamo bas to. Srecom, pilon Pancevackog mosta je gradjen u vreme kad su zime bile zaista surove, pa su ga posteno napravili. Ali ovakve stvari se danas zaista ne rizikuju ako nije neophodno. Evo vesti na B92:

Haos na Dunavu - potonuo splav
Beograd -- Led na Dunavu u nedelju je stvorio haos na Zemunskom keju. Santa leda uništila skoro 100 brodova u marini "Nautik". Potonuo splav kod hotela Jugoslavija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=02&dd=20&nav_category=16&nav_id=583905

Rodio sam se u Beogradu i znam da na Dunavu nikada nisu postojle marine koje imaju pontonsku stazu do camaca koja je trajno postavljena upravno na tok vode. Do camaca se uvek dolazilo drugim camcima, a oni su bili ukotvljeni posebno, svaki za sebe, sidrom za dno. Pa ako neko plutajuce drvo otkine jedan od njih, ne odu i svi ostali. Zimi su se svi izvlacili na obalu. Gigantske splavove - igralista i disko klubove, da i ne pominjem. Mozda je deo objasnjenja tadasnje siromastvo, ali ne verujem da je samo to. Ljudi su malo vise postovali reku, pa se bar na mostovima nikada u Srbiji nije "stedelo".

Edit:

Kazu da je led odneo i svi metalne stubove - pilone za koje je bila vezana marina.

24 casa: "Led na Dunavu, koji je počeo da se topi, poneo je desetine čamaca i brodova, a zbog četiri barže koje su se otkačile kod SC "Milan Gale Muškatirović". Pančevački most bio je na pola sata zatvoren za saobraćaj. Srećom, sve četiri barže prošle su ispod mosta ne oštetivši stubove."

RTS: "Marina na Dunavu kod zemunske Kapetanije praktično više ne postoji. Otkačilo se više od stotinu plovila koje plove Dunavom, put Smedereva, kao i jedan brod-restoran. Otkačilo se i šest barži, koje su se prvobitno zaustavile kod Pančevačkog mosta, a onda krenule ka Smederevu."
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/1047510/Ledena+lavina+na+Dunavu.html
 
Dobio sam informaciju da će pilon ići do visine od 220m umesto do prvobitno planiranih 207m. Jel ima neko sličnu informaciju?
 
Zuma":1cdhoia1 je napisao(la):
Nadam se da se svi secaju kako je ovde ispljuvan Hajdin kada je govorio da se mostovi sa pilonom u vodi vise ne prave ako bas ne postoji izuzetan razlog za to. Ja sam 9. Februara objasnjavao da je jedan od problema led i pritisak koji voda prenosi zato sto je toku reke izlozen siroki front nagomilanog leda, koncentrisuci citav pritisak u jednu tacku otpora kretanju leda:

...........

Prvo - "pljuvanje" je teška reč.
Drugo, porediš situaciju koja je nastala na Dunavu sa nagomilavanjem leda sa situacijom na Savi.

Poređenje nije na mestu. U potpuno istim vremenskim okolnostima, na Dunavu se nagomilao led, dok je Sava bila zaleđena u vrlo tankom sloju na površini, koji se vrlo brzo i otopio.

Što se tiče opasnosti za stubove u vodi od leda i otkačenih plovila, hajde da ne mešamo neke stvari:

- čamci i jahte koji su se otkačili su se nalazili privezani u otvorenom toku. Te marine u kojima su oni bili vezani su - improvizacija. Beogradu su neophodne prave, zaštićene marine, sa lukobranima. Možda je suvišno spominjati, ali da li se otkačio neki čamac u Čukaričkom rukavcu ili u Dorćolskoj marini? Naravno da nije. Trebaju nam prave marine, a i čamci su trebali da budu izvučeni na suvo (za takve naredbe je zadužena Kapetanija)
- Ugostiteljski splavovi: da je reda u državi, ni jedan ne bi bio tu gde je, niti bi se otkačio.
Kako god, ni čamci ni splavovi nisu opasnost za stubove mosta (mase i konstrukcije nečega što treba da se održi na vodi ne mogu da se porede sa nosećim stubovima).
Barže i brodovi jesu upasnost, ali, realno:
- Sava se sada nije ni blizu zaledila kao Dunav
- u blizini Ade nema usidrenih barži kao kod Luke Beograd, tj uzvodno od Pančevca
- da je za rešenje Mosta na Adi izabran most na stubovima, stubovi bi se nalzili u današnjem plićaku koji bi vremenom postao uređena obala.
- kakva je bila priprema za odbranu od leda, dobro smo i prošli.


Možemo da pričamo o tome da li je na Dunavu trebalo, zbog leda, graditi novi most na stubovima, ili ne.
Po meni, sve što se desilo proteklih par dana na naše dve reke dokazuje da je preko Save, bar što se tiče opasnosti od leda, mogao da se sagradi i most na stubovima. Naravno, ne sa stubovima u plovnom putu, već u postojećem plićaku.
 
Поента приче је да стубове у води треба избегавати где год, и кад год је могуће.

Непредвиђене ствари се не дешавају само у Србији, шта је вама. Баржа може да се откачи и у Немачкој. Теретном танкеру може отказати кормило и у Аустрији.

Као и принцип, да се стубови избегавају када се поклопи високофреквентан речни саобраћај на релативно уској реци.
 
EKSKLUZIVNO
DRAGAN ĐILAS: MANJI POREZ I VEĆE PLATE!

► Rekli ste da novi most košta 140 miliona evra. Koliko košta zajedno s već urađenim pristupnim saobraćajnicama?
- Pod punom kontrolom evropskih banaka i uz nadzor za taj posao najčuvenije svetske firme „Luis Berger“, sam most koštao nas je 140 miliona, 20 su ulazne i silazne rampe. Na ceo projekat mosta s pristupnim saobraćajnicama dosad je potrošeno oko 200 miliona evra. Uzmimo za primer Gazelu. Pristupne saobraćajnice počinju od petlje kod pumpe „Zmaj“. Do početka mosta imamo kilometre puta i petlje za Bežanijsku kosu, Tošin bunar, kod Geneksa, pa dve nove petlje kod Arene i tek onda petlje kod Sava centra i ulazak na most.
- Tako će biti i s Mostom na Adi. Očekuje nas Bulevar do Tošinog bunara s jedne strane i rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla, tunel ispod Senjaka s druge strane... Normalno je da se sve to gradi, kako bi svi građani imali pristup mostu. Tako će biti i s metroom, početkom sledeće godine raspisaćemo tender za izvođače radova. Uveliko radimo obilaznicu, deonicu Batajnica-Dobanovci, deo od Ibarske do Avalskog puta s mostom od 650 metara i tunelom Straževica, najširim tunelom koji je ikad napravljen u Srbiji... I sve to rade 90 odsto domaće firme! To je proces razvoja Beograda koji niko ne može da zaustavi.

http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/dragan-djilas-manji-porez-i-vece-plate-183752.php
A gde su petlja radnicka i Jurija Gagarina?To mora da se racuna u cenu mosta pa to ti je.

Samo je zaboravio da napomene da je autoput sa Gazelom finansiran od strane drzave i da je to tada bio jedini autoput kroz tadasnju drzavu dok ovde imamo UMP koji je lokalnog karaktera.
 
vucko":175olchj je napisao(la):
A gde su petlja radnicka i Jurija Gagarina?To mora da se racuna u cenu mosta pa to ti je.

Па зато је и рекао да је до сада потрошено 200 милиона евра.

vucko":175olchj je napisao(la):
Samo je zaboravio da napomene da je autoput sa Gazelom finansiran od strane drzave i da je to tada bio jedini autoput kroz tadasnju drzavu dok ovde imamo UMP koji je lokalnog karaktera.

Али је кружне петље код Арене финансирао град.
 
Da, sto ga nije uporedio sa Brankovim, tramvajskim, Pancevackim ili bilo kojim drugim mostom i njihovim pristupnim saobracajnicama, nego sa Gazelom i to od Zmaja. Mislim, mogao je slobodno od Dobanovaca.
 
Đilas: "Imamo super skup msot sa pristupnim saobracajnicama sagradjen pre 40 godina. Sada pravimo isto to na NBG strani, da imamo duplo, zasto da ne, moze nam se."


most je morao da direktno ode u jurija gagarina, samo to je imalo smisla
 
Kibo":31sxc32r je napisao(la):
Da, sto ga nije uporedio sa Brankovim, tramvajskim, Pancevackim ili bilo kojim drugim mostom i njihovim pristupnim saobracajnicama, nego sa Gazelom i to od Zmaja. Mislim, mogao je slobodno od Dobanovaca.

Pa, aj' da ga uporedimo sa Brankovim - zamisli da su tu samo premostili Savu i da sa mosta i na most možeš samo iz Karađorđeve ulice? Brankov most kao takav je diktirao saobraćajna rešenja mnogo dalje od njega - npr. Terazijski tunel, rekonstrukcija Terazija (urbana legenda o tome da su Terazije radikalno promenile izgled zbog nekakve parade su glupost - to je bio tranzitni pravac kroz Beograd sve do izgradnje Gazele). Treba podsetiti da je i nekoliko lepih zgrada srušeno na kraju Brankove ulice kako bi se izgradile pristupnice i proširio most (most je praktično dupliran posle rata). Dodajmo tome i silne novobeogradske bulevare (njih nije bio pre 50 godina) koji danas olakšavaju pristup mostu.

Ni tu nije kraj - Brankov most i dalje izaziva nove investicije - npr. povezivanje Ulice Vladimira Popovića i Bulevara Nikole Tesle.

Možemo sada tako i za Pančevac, Tramvajski itd. ali mislim da smo ukačili poentu.
 
Kibo":33rtgytk je napisao(la):
Da, sto ga nije uporedio sa Brankovim, tramvajskim, Pancevackim ili bilo kojim drugim mostom i njihovim pristupnim saobracajnicama, nego sa Gazelom i to od Zmaja. Mislim, mogao je slobodno od Dobanovaca.

Ma da, najbolje da smo zaboli po jedan semafor u J. Gagarina i bulevaru V. Misica, umesto sto smo bacili silne pare na petlje, pristupne rampe, denivelaciju saobracaja, nove bulevare.. kome to treba.. nije trebalo ni da pravimo tako sirok most, pa jos i da ostavljamo prostor za sinski saobracaj.. Mogli smo lepo kao Nemci, za vreme rata, da preselimo neki most iz unutrasnjosti i resen problem.. Naravno, podrazumeva se, tamo gde je Sava najuza.
 
vucko":16s6ysfd je napisao(la):
A gde su petlja radnicka i Jurija Gagarina?To mora da se racuna u cenu mosta pa to ti je.

Samo je zaboravio da napomene da je autoput sa Gazelom finansiran od strane drzave i da je to tada bio jedini autoput kroz tadasnju drzavu dok ovde imamo UMP koji je lokalnog karaktera.

Ne razumem sta nije jasno? Zmaj i Bezanijsku kosu je namerno izabrao bas zato sto su veoma daleko od reke, da bi svima bilo jasno da je to primer saobracajnica koje ne sluze samo mostu. To je namerno preterivanje da bi smisao odgovora bio lako vidljiv. One se takodje mogu smatrati "pristupnim" saobracajnicama mostu Gazela, ali je besmisleno racunati ih samo kao trosak izgradnje Gazele, bez ikakve druge vrednosti. Isto kao i pristupne saobracajnice Mostu na Adi. To su, u oba slucaja, ulice grada i resavaju saobracaj u gradu, a most je samo jedan njegov deo, pa je predlozeni racun "sve zajedno su troskovi mosta" popuno nejasan i prakticno neupotrebljiv.

Evo jos jednom objasnjenja o toj problematicnoj klasifikaciji kod racunanja troskova, ali ovaj put detaljno.

Saobracajne petlje sa obe strane mosta nemaju nikakve veze sa mostom posto su, kao sto im i samo ime kaze, saobracajne PETLJE. Petlja sluzi da ukrsti vise tokova saobracaja koji se seku, i to tako da se oni sto manje uspore. A most je, sasvim bukvalno, ono sto prebacuje vozila sa jedne na drugu stranu reke. Tesko je provaliti na koji bi to nacin jedna saobracajna funkcija mogla biti pomesana sa drugom, buduci da se saobracajni tokovi negde moraju ukrstiti kako god uzmes, pa postojao most ili ne. Da most nije ovde bio bi drugde, pa bi opet trebalo ukrstriti dva toka. Da je most mali i jeftin, takodje. Da mosta uopste nema, i da smo Savu nekim cudom zatrpali da nam ne smeta, opet bi neko nekako morao da smisli nacin da saobracaj po Radnickoj ulici ukrsti sa saobracajem koji dolazi sa Novog Beograda preko bivse, zatrpane i nepostojece Save. Petlju MORAS napraviti, ovde, tamo, bilo gde. Ako nije ovde, onda je tamo. Ako neces veliku, moras imati dve male. Citav Beograd ima neki protok vozila koji se izrazava ukupnim brojem vozila na cas koja se po njemu setaju levo-desno, stalno se medjusobno ukrstajuci. Taj protok ZAHTEVA da sve petlje u gradu, posmatrane zajedno, imaju ukupnu propusnu moc koja je dovoljna za broj vozila na cas koji Beograd proizvodi. Znaci da je u prvoj (i veoma gruboj) aproksimaciji, potpuno svejedno gde su petlje, kolike su, i kako su rasporedjene, sve dok je zbir njihovih kapaciteta dovoljan za Beogradski saobracaj. Ukratko, ne gine ti da pravis citav niz saobracajnih petlji dovoljnog ukupnog kapaciteta. To znaci da je onaj ko je napravio petlju u Radnickoj napravio nesto sto se ionako negde MORALO uraditi, sasvim nevezano za postojanje mosta. Posto je most veliki saobracaj doveo bas tu, a ne negde drugde, onda je zgodno da i petlja bude tu. Ali to nije logicka nuznost, samo pitanje zeljene brzine vozila. Time je prosto omogucemo da se bas ovde, bеz bitnih usporenja, ukrste dva toka saobracaja koja bi se ionako morala ukrstiti na nekom drugom mestu, da nekim slucajem taj most ne postoji, ili je negde drugde, ili je napravljen neki drugi i drugaciji most.

Zakljucak, cena pravljenja petlji ide na racun resavanja saobracajnih guzvi u gradu, to je deo ionako neophodne saobracajne infrastrukture grada. To NIJE nesto sto ne bi bilo potrebno da nema mosta. Ili preciznije receno, to nije trosak koji za istu svrhu ne bi morao bio potrosen negde drugde, da je odluka o mostu bila drugacija. Da nema te petlje morao bi se resiti problem ukrstanja ova dva globalna toka saobracaja na nekom drugom mestu, pa bi TAMO potrosio te iste pare (ili iste pare na dve manje petlje, itd,itd, u ukupnom zbiru te izadje otprilike isto, moras resiti ukupan protok Beograda).

Da ne spominjem sad i obicne knjigovodstvene (ili public relations) probleme koji proizilaze iz toga sto je potpuno nemoguce jasno odrediti, ni sta sve cini, ni gde su uopste granice "pristupne infrastrukture". Ako naknadno nesto radis na saobracaju negde blizu mosta, gde to racunati? U "most", kao sto vi predlazete? Tako se upada u totalni haos.

Tako su Hajdin i Djilas u potpuno pravu kad kazu da se to racuna odvojeno. Petlje resavaju globalnu potrebu svakog grada za ukrstanjem saobracajnih tokova, a most samo lokalno prebacuje preko reke. Pojednostavljeno, most je ulica, petlja je raskršće. Kolicinom ulozenih para biras prosecnu brzinu protoka kroz raskršće: pa "kupujes" ili raskrnicu, ili kruzni tok, ili petlju. Pri svemu tome ulica ostaje ista. Ona svejedno dovodi neka vozila na to mesto, pa ti dalje gledaj sta ces sa njima, i kako ce da izgleda ukrstanje tog saobracajnog toka sa svim drugim. U zavisnosti od toga koliko para imas, dobijas zeljeni protok, ali to nema veze sa mostom.
 
relja":nkobq3s0 je napisao(la):
Prvo - "pljuvanje" je teška reč..

Mozda, ali to je bio moj utisak o onome sto se pisalo i vise puta ponavljalo. Ponesto eksplicitno, vise implicitno, ali sasvim jasno. Nemam sad vremena da trazim citate.

Drugo, porediš situaciju koja je nastala na Dunavu sa nagomilavanjem leda sa situacijom na Savi.
Poređenje nije na mestu. U potpuno istim vremenskim okolnostima, na Dunavu se nagomilao led, dok je Sava bila zaleđena u vrlo tankom sloju na površini, koji se vrlo brzo i otopio.

Tacno. Medjutim most se pravi za sto godina ili vise. Ne mozemo znati kakve ce biti zime kroz par decenija. A znamo koliko su ledene bile pre svega dvadesetak godina. Tu je i nepoznata velicina klimatskih promena. Takodje, trenutna situacija je ovakva samo zbog dosadasnjeg nekontrolisanog ispustanja toplih otpadnih voda duz celog toka Save. Slovenija i Hrvatska su vec u Evropskoj uniji, koja ce i njima i svima ostalima ubrzo nametnuti stroge standarde u preciscavanju i filtriranju. To lako moze da znaci da ce dodatno zagrevanje Save uskoro biti bitno umanjeno, pa cemo se vratiti na ovo:

Mostovi-Beograda-019.jpg


Uz sve to, Dunav je brzi od Save, sto znaci da bi u situaciji bez dodatnog grejanja vode trebalo da bude i manje podlozan stvaranju santi, i da ih brze uklanja kad se pojave.

Što se tiče opasnosti za stubove u vodi od leda i otkačenih plovila, hajde da ne mešamo neke stvari:
- čamci i jahte koji su se otkačili su se nalazili privezani u otvorenom toku. Te marine u kojima su oni bili vezani su - improvizacija.

Marina kod stare kapetanije, koju je Dunav kompletno odneo tako da nije ostalo bas nista, nije bila tek neka improvizacija. Prilikom pocetka rekonstrukcije keja, profesionalnim gradjeviskim masinama su duboko u dno pobijeni veliki metalni sipovi. To je bio citav sistem celicnih cevi, svaka skoro metar u precniku.

Sto se tice marina koje nisu na glavnom toku reke, tu se slazem. Medjutim reke su nasa glavna prednost, i tu ce stalno biti svega sto se moze zamisliti. Tesko cemo ukloniti takve opasnosti samo zato sto bi tako trebalo biti, ili sto bi to bio neki zakon.

Kako god, ni čamci ni splavovi nisu opasnost za stubove mosta (mase i konstrukcije nečega što treba da se održi na vodi ne mogu da se porede sa nosećim stubovima).
Barže i brodovi jesu upasnost, ali, realno:
- Sava se sada nije ni blizu zaledila kao Dunav
- u blizini Ade nema usidrenih barži kao kod Luke Beograd, tj uzvodno od Pančevca
- da je za rešenje Mosta na Adi izabran most na stubovima, stubovi bi se nalzili u današnjem plićaku koji bi vremenom postao uređena obala.
- kakva je bila priprema za odbranu od leda, dobro smo i prošli.

Jedna barza moze imati masu i do 1500 tona, a i po Dunavu i po Savi cesto plove u vezanim transportima. Zamisli njih 6 u paketu. To je 9000 tona. Dovoljno je da se tegljacu pokvari motor. Ili da se desi neki manji zemljotres od koga popucaju vezovi. Da kormilar dozivi srcani udar, terorizam, ljubavna osveta neke budale, zardjali vezovi, ili prosto nepaznja ljudi koji nisu dobili platu sedam meseci pa imaju i drugog posla ... ima jos citavo more ovakvih mogucnosti koje ce se tokom 100 godina sigurno desiti, i imas situaciju da 9000 tona udara u pilon brzinom kretanja reke. Beograd bi se napola zaglavio na neodredjeno vreme. Vaznost i cena ovakvih mostova su takvi da je ovaj nivo rizika jednostavno neprihvatljiv.

Možemo da pričamo o tome da li je na Dunavu trebalo, zbog leda, graditi novi most na stubovima, ili ne.
Po meni, sve što se desilo proteklih par dana na naše dve reke dokazuje da je preko Save, bar što se tiče opasnosti od leda, mogao da se sagradi i most na stubovima. Naravno, ne sa stubovima u plovnom putu, već u postojećem plićaku.

Trenutno tako izgleda, ali to ne vazi dugorocno. Stubovi u plicaku smanjuju rizik, ali ga (1) ne otklanjaju, i (2) zasto onda nisu skroz na obali kad se time ne menja bitno raspon? Ne treba gledati samo smanjnje cene, a da se ne uracunava i povecanje cene zbog cene rizika. Tek je to kompletna cenovna kalkulacija. Plus povecano redovno odrzavanje tokom ogromnih vremenskih peroda, stalna dezurstva, provere ostecenja na mestima gde je tesko prici, nesigurnost o stanju temelja u koritu reke, povremena bezbednosna zatvaranja kao ovo jucerasnje na Pancevackom mostu, itd. Kod ovakvo nezamenljivih infrastukturnih objekata koji neradom stvaraju gigantske gubitke svima redom, a treba da traju po 100 godina, to se jednostavno ne isplati.
 
Лед није опасан само док плови реком. Опасан је и по косе каблове на пилону, лепи се на њих и знатно повећава терет који носе. Такође лепећи се и нагомилавајући на кабловима повећава њихову површину чиме пилон почиње да трпи јаче бочне ударе ветра, понашајући се управо као огромно једро. И због тога је пилон од 200м морао бити изграђен онако масиван. А хоћу рећи да сва решења имају своје проблеме, који се решавају.

Наравно, можемо замислити и могући удар авиона у толики пилон (ионако је остало нејасно да ли пилон пробија заштићену раван београдског аеродрома).
 
Opet prica avioni i pilon.Pa postoji toliko tezih,opasnijih i komplikovanijih a opet frekventnijih prilaza da je ovo za ne porediti.Nemojte opet istu pricu,nemojte da trazite problem tamo gde ga nema.
 
Ја то само због мало равнотеже, ових дана смо видели снагу леда на реци. Можемо одахнути што се то не може десити и новом мосту, али далеко од тога да су овим решењем избегнуте све опасности.
Лед који се накупља на кабловима је исто тако опасан, а и ти авиони нису безазлени.
Уосталом решење питања заштићене равни београдског аеродрома видећемо кад мост добије употребну дозволу.
 
Nurko7000":tm1tvobj je napisao(la):
Лед није опасан само док плови реком. Опасан је и по косе каблове на пилону, лепи се на њих и знатно повећава терет који носе. Такође лепећи се и нагомилавајући на кабловима повећава њихову површину чиме пилон почиње да трпи јаче бочне ударе ветра, понашајући се управо као огромно једро. И због тога је пилон од 200м морао бити изграђен онако масиван. А хоћу рећи да сва решења имају своје проблеме, који се решавају.

Mostovi sa kosim kablovima se grade od 1595, svuda po svetu. I na mestima gde su zime mnogo gore nego kod nas. Led na kablovima je predvidiva i dobro proucena pojava koja ne predstavlja realan problem, inace se mostovi sa kablovima ne bi toliko gradili. Opasnost je potpuno neuporediva sa pristupom u kome namerno gradite prepreku na reci, pa onda ostaje samo da se molite u vezi toga sta bi sve moglo da naidje. I rizici i eksploatacioni troskovi u ova dva slucaja su neuporedivi.
 
Vrh