Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[JohnnyLee]

пилон не смета аеродорму јер коридор за прилаз иде преко средине Аде (око 2 км од моста)

 

[Bobb]

Уосталом решење питања заштићене равни београдског аеродрома видећемо кад мост добије употребну дозволу.

Da li to sugerišeš da je most pušten u upotrebu bez upotrebne dozvole? To bi i za ove naše bilo previše. Više puta je bilo reči da pilon nikako ne ugrožava zaštićenu ravan aerodroma, istina ne znam da li je neko to i dokumentovao.
Što se opterećenja od leda tiče, to je kudikamo manji i lakše predvidiv problem (statičko opterećenje) od leda koji se valja po reci (dinamički udari). Iako je pančevački most proračunat za ovakve slučajeve, ipak je bio zatvoren za saobraćaj pola sata. Za to vreme, niko se nije ni zapitao da li se to led nahvatao na kablove mosta na Adi i da li njega možda treba zatvarati. Zamisli kakva bi to zima morala da bude da viseća konstrukcija novog mosta bude ugrožena. Tada bi pančevcu možda ozbiljno pretilo rušenje.

 

[Barkley]

@Зума, има логике то што причаш за петље, макар у мери да се не посматрају сви трошкови изградње на том подручју као део моста. На пример, није фер да рушење тобогана и прављење новог надвожњака (3+3, беше?) приписујемо цени моста, кад је то требало урадити све и да никоме није ни пала на памет идеја о мосту на том месту. То је старо уско грло и требало га је решити.

 

[Kibo]

I? Koliko su kostale pristupne saobracajnice Brankovog mosta, bas me interesuje? Ajde da ne filozofiramo nego da uporedimo brojeve

 

[GOJE]

I? Koliko su kostale pristupne saobracajnice Brankovog mosta, bas me interesuje? Ajde da ne filozofiramo nego da uporedimo brojeve

Kako da se dobiju sada realne cifre za terazijski tunel, ili Bulevare NT i MP, ili definicije kompletnih pristupnih puteva.

Man'te se ćorava posla.

 

[Nurko7000]

Što se opterećenja od leda tiče, to je kudikamo manji i lakše predvidiv problem (statičko opterećenje) od leda koji se valja po reci (dinamički udari). Iako je pančevački most proračunat za ovakve slučajeve, ipak je bio zatvoren za saobraćaj pola sata. Za to vreme, niko se nije ni zapitao da li se to led nahvatao na kablove mosta na Adi i da li njega možda treba zatvarati. Zamisli kakva bi to zima morala da bude da viseća konstrukcija novog mosta bude ugrožena. Tada bi pančevcu možda ozbiljno pretilo rušenje.

Заправо имаш статичко оптерећење теретом леда + динамичке ударе ветра
али наравно да је већина проблема предвидива и да су мостови сигурно добро пројектовани и добро изграђени. Поента је да свако решење има своје проблеме и своју цену градње и да ниједно није савршено.

Што се употребне дозволе тиче то је само лично запажање, колико се инсистирало да Авалски торањ не буде отворен без ње, толико се данас из штампе не да сазнати да ли је мост на Ади има. Мислим логичније је да нема неку трајну јер се још увек гради, петље, лифтови, уклањају се помоћни стубови, нити је изграђен тај тешки шински систем.

И сигурно је да ће се сви проблеми превазићи тако ће и ови што су пројектовали аеродром и одредили заштићену раван (имајмо у виду сложеност проблема није лако то одредити, нема Београд само један аеродром и неће остати само са једном пистом нити су потребе за летењем једноставне) тако и ови што су пројектовали мост и одредили његову висину бити задовољни.

 

[relja]

@Zuma
Ja pričam o lokaciji kod Ade, a ne apstraktno.

Prvo, nema nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda u savu. Par kilometara uzvodno od mosta se crpi voda koju pijemo. Ispuštanja u Savu će uvek biti.

Ako predviđaš novo ledeno doba u Beogradu, onda stvarno bolje da smo sebi gradili robustni betonski most milsim, stvarno, postavio si jednu karakterističnu fotografiju - šta to treba da dokaže?

Uz sve to, Dunav je brzi od Save, sto znaci da bi u situaciji bez dodatnog grejanja vode trebalo da bude i manje podlozan stvaranju santi, i da ih brze uklanja kad se pojave.

Ne razumem.

Marina je uređena amatreski, zato što se nalazi u toku Dunava, a nema lukobran. Pa šta ako su debeli šipovi duboko zariveni u tlo "profesionalnim mašinama" (a čime bi - "Bošovim" "zelenim" alatom )? Led će da otkine čamce i pontone zato što veza plovila i pontona sa stubom (kritični presek) ne može da izdrži pritisak od silnih tona. Lukobran ili zimovnik su je jedine odbrane. I naravno - pravovremeno lomljenje leda.

Na Savi nema "konvoja" kakvih ima na Dunavu. Nema ni uslova, a ni potrebe.

Ali, nije u tome stvar - ja stalno spominjem stubove u plićaku i uređenje obale do stubova, kako je urađeno kod Mosta Kralja Akelsandra. Na kraju je stub završio na obali. I ovde je ista stvar - plovni put kod Ade je znatno uži od rastojanja između obala. Plus, to je mesto na "krivini", i ono što se zaboravlja - da bi se osiguralo temelj na špicu nasute su velike količine teškog kamenja. I sada je Sava još plića oko njega, tako da je novi most suzio širinu plovnog puta. Stubovi u plićaku (koji bi postao obala - nema rizika) ne bi puno promenili.

 

[Zuma]

@Zuma
Ja pričam o lokaciji kod Ade, a ne apstraktno.

Prvo, nema nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda u savu. Par kilometara uzvodno od mosta se crpi voda koju pijemo. Ispuštanja u Savu će uvek biti.

Rekao si da nema mesta poredjenju Save i Dunava zato sto na Savi skoro da i nije bilo leda a na Dunavu jeste. Ja sam odgovorio da je cinjenica da na Savi ima manje leda posledica vestackog zagrevanja Save raznim toplim otpadnim vodama i da na to ne smes racunati i u buducnosti. Sliv reke Save obuhvata najveci deo bivse Jugoslavije. Govorio sam pre svega o termickom zgadjenju, a to obuhvata sve, pocevsi od nuklerane elektrane Krsko u Sloveniji, svih termo elektrana koje koriste Savu za rashladjivanje, i sve otpadne vode teritorije bivse Jugoslavije koje sve redom zavrsavaju u Savi. U vreme pedesetih i ranih sezdesetih godina dok se Jugoslavija jos oporavljala od rata, industrija jos nije bila toliko razvijena, niti se toplota (u vidu tople vode u domacinstvima) toliko lako trosila i bacala kao danas. Energija je bila skupa u svakom obliku. Sada vise nije tako. Sva ova otpadna toplota zavrsava u Savi i ona je izazvala rast prosecne temparature Save u odnosu na temparaturu vode pre pocetka intenzivne industijalizacije. Takodje, u Savi ima manje vode nego u Dunavu pa je podloznija grejanju. Zbog toga se Sava vise ne ledi toliko cesto kao sto se ledila ranije, u vreme iz kog je ona slika. Energetska efikasnost i obavezno preciscavanje otpadnih voda ce uskoro postati prvo uobicajeno, a zatim i obavezno za sve. To ne samo da uklanja hemijska i bioloska zagadjenja nego bi trebalo da uklanja i termicko zagadjenje vodenih tokova. Time se (kroz termicke pumpe i drugu tehnologiju koju je u takvim postojenjima lako dodati) besplatna otpadna toplota skuplja i ponovo koristi. Zbog toga je sasvim moguce ocekivati da ce se prosecna temparatura reke vratiti na neki nizi nivo, pa ce led na Savi postati onoliko uobicajena pojava koliko je to bio i ranije. Kako je to izgledalo se vidi na slici.

Ako predviđaš novo ledeno doba u Beogradu, onda stvarno bolje da smo sebi gradili robustni betonski most milsim, stvarno, postavio si jednu karakterističnu fotografiju - šta to treba da dokaže?

U klimatologiji kazu da je uobicajeno da se smenjuju serije toplijih i hladnijih godina. Dovoljno je da naidje niz samo malo hladnijih godina, i evo nama ponovo leda. Kad na to dodas dokazanu cinjenicu da je vreme i globalno postalo bitno nestabilnije nego sto je bilo, to je sasvim dovoljno da odluku o tehnologiji gradnje mosta ne zasnivas na necemu sto je tako prolazno i nesigurno kao sto je desetak godina u kojima je na Savi bilo malo leda. U sledecih deset ga moze biti puno, tim pre sto se to vec desavalo. Fotografija pokazuje da je led po kome ljudi bez problema idu na posao, ocigledno redovno i naizgled bez puno razmisljanja, verovatno dovoljno debeo da bude opasan po stub mosta koji je u vodi. Ono sto je bilo, moze biti ponovo.

Uz sve to, Dunav je brzi od Save, sto znaci da bi u situaciji bez dodatnog grejanja vode trebalo da bude i manje podlozan stvaranju santi, i da ih brze uklanja kad se pojave.

Ne razumem.

Kad reka ima brzu maticu i veliku kolicinu vode u pokretu, tu se led teze hvata, a lakse odnosi kad oslabi. Na brzim rekama zato ima manje leda. Drugim recima, pod istim uslovima (temparatura vode, dubina, krivudanje, tok), Sava je reka koja bi u principu trebala biti podloznija stvaranju leda od Dunava. Kad ona prestane da bude slivnik bivse Jugoslavije, pa se smanji kolicina tople vode koja se ispusta u Savu, ili zime postanu bar malo hladnije, na Savi bi se lako mogao ponovo pojaviti veliki led, upravo zbog ove osobine manjih i sporijih reka da na se na njima led lakse hvata i teze odnosi.

Marina je uređena amatreski, zato što se nalazi u toku Dunava, a nema lukobran. Pa šta ako su debeli šipovi duboko zariveni u tlo "profesionalnim mašinama" (a čime bi - "Bošovim" "zelenim" alatom )? Led će da otkine čamce i pontone zato što veza plovila i pontona sa stubom (kritični presek) ne može da izdrži pritisak od silnih tona. Lukobran ili zimovnik su je jedine odbrane. I naravno - pravovremeno lomljenje leda.

Spomenuto samo kao demonstracija snage leda koji rusi i ono sto izgleda dobro i profesionalno uradjeno (ali bez zemljanog nasipa i lukobrana koga ne bi imao ni pilon u vodi jer bi onaj koji je efikasan zauzeo isuvise mesta). Ne treba zaboraviti da nema potrebe da se pilon srusi. Dovoljno je da se narusi staticka ravnoteza, da se pojave male pukotine, da zbog mikro vibracija raskvaseni temelji pilona vise ne drze onako cvrsto kao pre 50 godina. Onda ce dinamicki udari i oscilacije mosta nastaviti da sire pukotine, pa cemo imati isti problem.

Na Savi nema "konvoja" kakvih ima na Dunavu. Nema ni uslova, a ni potrebe.

Ima. Manjih i redjih, ali ih ima. Licno sam ih video, vise puta. Ali i jedna barza natovarena peskom moze biti previse. Zavisi kako udari i kojom brzinom.

Ali, nije u tome stvar - ja stalno spominjem stubove u plićaku i uređenje obale do stubova, kako je urađeno kod Mosta Kralja Akelsandra. Na kraju je stub završio na obali. I ovde je ista stvar - plovni put kod Ade je znatno uži od rastojanja između obala. Plus, to je mesto na "krivini", i ono što se zaboravlja - da bi se osiguralo temelj na špicu nasute su velike količine teškog kamenja. I sada je Sava još plića oko njega, tako da je novi most suzio širinu plovnog puta. Stubovi u plićaku (koji bi postao obala - nema rizika) ne bi puno promenili.

Stubove u plicaku ne pominjem zato sto ne vidim u cemu je to resenje bitno bolje od mosta koji ima stub ili stubove samo za nijansu dalje, dakle potpuno na kopnu. Ili su na kopnu, ili su u vodi. Ovo srednje resenje "u plicaku", obicno ima samo mane druga dva pristupa. Niti su temelji van vode, niti je raspon mosta toliko bitno smanjen da bi se mogla primeniti sasvim drugacija i jeftinija tehnologija gradnje. A ako ce se reka nasipati tako da stubovi "u plicaku" na kraju zavrse van vode, zasto se onda obala na tom mestu ne naspe pre gradnje mosta, zatim tu napravi pilon, pa se onda opet svodimo na slucaj gradnje mosta sa pilonom ili pilonima na obali, a ne u vodi. Totalno mi je nejasan smisao varjante "u plicaku". Svi oslonci Mosta na Adi su maltene u vodi ili par metara od nje. Gde bi to trebali da budu?

 

[relja]

Čisto sumnjam da će ovo iko da čita

Otišli smo u debeli off. Smatram da je termodinamika Save u narednim decenijama suviše široka tema. Ono što znamo je da je zbog rastućih energetskih potreba i urbanizacije realnije očekivati njeno dodatno zagrevanje. Isto tako znamo da je jedini uzrok njenog zaleđivanja bio, i biće - Dunav. Zagrevanja Save otpadnim vodama će biti još više, na žalost. Ekološki "standardi", opet na žalost, će morati da se se prilagode realnosti - energije nikad dosta. Neuređeni delovi obale će se urbanizovati. Uostalom, ne bih Savu nazivao "slivnik" Ipak se odatle uzima voda koju pijemo, koja se koristi za proizvodnju hrane koju jedemo. Nemojmo preterivati.


Marina je loše urađena zato što nema lukobran, i to je sve.
Može neko da sagradi kuću sa nepotrebno jakim temeljima, ali šta mu to vredi ako se ta kuća nalazi u podnožju klizišta. Zar ne.

Uostalom - i šta ako se Sava zaledi? Stubovi uz obalu (plićak koji će postati obala) nisu u opasnosti, jer su daleko od matice koja nosi masu koja proizodi pritisak na eventualnu prepreku.

Konvoj na Savi, kod Ade Međice - nikad nisam video. Jednom sam, ako se dobro sećam, video potiskivač sa dve manje barže.

Stbovi mosta na Adi - nisu "maltene" u vodi, nego su na obalama. Na Novobeogradskoj obali stub će se naći daleko od reke, jednom kada se ta obala bude uredila novim šetalištem. Kod špica Ade, da je izabrano neko simetrično rešenje, stub je mogao da se postavi nekoliko desetina metara dalje od sadašnjeg. Ovako su nasipanjem - smanjili dubinu Save od špica. A manji raspon znači manje sile, na kraju jeftiniji most. Ali, ne, hteli su maksimalističko, ekstremno rešenje prelaza preko Save, ne obazirući se na cenu. Sada imamo "simbol" u koji, prema najavama, hoće da ulože još novca, da bi malo upristojili - izgled.

Krivo mi je što za vikend nisam fotografisao kako most izgleda po vlažnom vremenu. To je 5-6 različitih nijansi sive. Daleko je to od onoga kako je most predtavljan. Može i to sa de ispravi - ali ta ekstavagancija - košta.

 

[Kibo]

@Goje
Slazem se da je tesko uporediti kolko su pre 40 god kostale pristupne saobracajnice recimo Brankovog mosta i danas ovog preko Ade. Jedan od nacina je uporediti cene recimo u dolarima plus inflaciju dolara za tih 40 godina i onda je uporedivo. Ali ono sto Homer Jay poredi tj. tunel ispod Terazija i par zgrada u Brankovoj je meni stvano cenovno ne uporedivo sa ovih 200 ili kolko miliona eura pristupnih saobracajnica za most na Adi. Ovo sto Djilas prica o troskovima je cist populizam i skretanje sa teme. On covek spominje i tunel ispod Senjaka koji uopste ne ulazi u dosadasnje troskove, a cak i ne zna kad ce poceti da se gradi. Ali mu to ne smeta da ga ipak spominje kad mu treba da opravda dosadasnje troskove. Samo malo vise iskrenosti umesto magle, nista vise

 

[vladimir79]

Где је то Ђилас оправдао додатне трошкове са тунелом?

 

[blagoje]

Ako prihvatimo činjenicu da je Most na Adi tu gde je, širina reke na tom potezu je celih 320 metara. Ako bi most pravili metodom kontinualne betonske ili čelične grede gde bi bili "stubovi uz obalu (plićak koji će postati obala)" njegov raspon bi bio oko 300 metara, pa bi verovatno i on postao svetski rekorder. (do sada najveći raspon mosta sa kontinualnom betonskom gredom ima most u Norveškoj Stolmasundet sa 301 metar, a sa čeličnim kontinualnim nosačem most u Brazilu Pont Costa de Silva sa 300 metara). E sada, kada već pravimo svetske rekordere, to znači da su oni na gornjim tehničkim granicama, što za realizaciju istih podrazumeva komplikovanija i skuplja tehnička rešenja, a što se opet kosi sa prednostima konstrukcija sa kontinualnim gredama, a koje su se navodile kao glavni argument u odnosu na metodu gradnje sa kosim zategama. Verovatno bi optimalan kompromis između ova dva rešenja bio most sa dva pilona i kosim zategama, ali je pitanje da li bi se time postigli svi efekti koji su investitori izgradnje ovog mosta želeli da postignu.

Stolmasundet (Norveška 1998) - raspon kontinualnog betonskog nosača 301 metar​

Pont Costa de Silva (Brazil 1974) - raspon kontinualnog čeličnog nosača 300 metara​

PS: 2006 je pored starog izgrađen novi most Shibanpo na reci Jangcekjang u gradu Čungking sa najvećim rasponom nosača od 330 metara, ali je on kombinacija betonskog i čeličnog dela (108 metara).

Shibanpo2 (Kina 2006) - raspon nosača 330 metara (108 metara od čelika)​

PSS: Navedeni mostovi su rekorderi među grednim mostovima sa kontinualnim nosačem i sem mosta u Brazilu su znatno manjih širina od Mosta na Adi. Lučni mostovi mogu da imaju veći raspon, ali oni ne odgovaraju konfiguraciji terena oko Save. Najveći rasponi se postižu kod visećih mostova i mostova sa kosim zategama. Koga interesuju detalji, može da pogleda http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/97uvodne vezbe.pdf

 

[Kibo]

Где је то Ђилас оправдао додатне трошкове са тунелом?

Vucko je pre neki dan preneo intervju:
*...Na ceo projekat mosta s pristupnim saobraćajnicama dosad je potrošeno oko 200 miliona evra. Uzmimo za primer Gazelu. Pristupne saobraćajnice počinju od petlje kod pumpe „Zmaj“. Do početka mosta imamo kilometre puta i petlje za Bežanijsku kosu, Tošin bunar, kod Geneksa, pa dve nove petlje kod Arene i tek onda petlje kod Sava centra i ulazak na most.
- Tako će biti i s Mostom na Adi. Očekuje nas Bulevar do Tošinog bunara s jedne strane i rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla, tunel ispod Senjaka s druge strane....*

Znaci na pitanje o dosadasnjim troskovima on, ne znam zato, u odgovoru spominje Tunel ispod Senjaka. Kao da zeli da ispadne da i to ima neke veze sa velicinom dosadasnjih troskova i trenutno ugovorenih troskova.

 

[Igor]

Onako laicki gledano pomalo i logicki gledajuci blagojev post rekao bih da mostovi sa kontinualnom betonskom ili celicnom gredom ne mogu biti previse siroki zbog svoje tezine. Ukoliko pogledate fotografije koje je pokazao blagoje vidi se da su svi uglavnom vitki tanki, tako da se verovatno drugo resenje sa kosim zategama samo nametnulo kao bolji izbor

 

[Nurko7000]

@Igor то што не могу бити превише широки некада им је и предност, нпр. Бранков мост је после рата обновљен као 2+2 а онда је када је саобраћај то захтевао после 15 година додата је још једна континуална греда. То је домаћински начин изградње.

Мост на Ади још доста година неће имати потребу за 3+3 траке једноставно још дуго неће бити изграђен читав УМП (обашка што ће се тешки шински саобраћај преко њега градити као трећа линија тек за 15-20 година), једноставно 2+2 је сасвим довољно, па ако саобраћај попуни капацитет могло би се додати још трака да је изабрано друго решење.

 

[Homer Jay]

@Kibo

Ne znam šta nije jasno u toj izjavi i gde ti vidiš da on opravdava dosadašnje troškove tunelom ispod Senjaka. Đilas je priznao da je do sada potrošeno 200 miliona evra, ali i da će troškovi i dalje rasti jer će se projekat dalje razvijati kao UMP, a to se već ne može računati kao most jer most može da ostane da funkcioniše i bez toga. Ako ćemo tako, onda bi denicu UMP-a na Zvezdari i Paliluli trebalo da računamo kao pristupnice Pančevcu, pa da se onda durimo kako nam je, eto, i taj most preskup.

 

[blagoje]

@Igor то што не могу бити превише широки некада им је и предност, нпр. Бранков мост је после рата обновљен као 2+2 а онда је када је саобраћај то захтевао после 15 година додата је још једна континуална греда. То је домаћински начин изградње.

Moje iskustvo mi kaže da većina toga što je rađeno parcijalno i ostavljano za neka druga vremena, ili nije dovršeno, ili je izgrađeno mnogo kasnije nego što su stvarne potrebe zahtevale. E to već nije domaćinski način izgradnje.

 

[Homer Jay]

Brankov nije rađen parcijalno - originalno je bio 2+2 (i kao most Kralaj Aleksandra pre WW2 i kada je posle rata obnovljen). Kada se shvatilo da nam most koji smo imali nije bio dovoljan, na Brankov je praktično dograđen blizanac.

S druge strane, za ono što Nurko priča je verovatno Gazela dobar primer - naime, kada je Pešićeva administracija rešila da gradi taj most podigli su se građanski protesti jer je, bože moj, u Beogradu tada bilo tek toliko automobila da svi mogu da se parkiraju na Brankov most. Možemo da zamislimo šta bi danas bilo da je Branko Pešić podlegao tim pritiscima.

To pokazuje kako je grad "živ" organizam - uvek se širi, razvija, menja, prekombinuje itd. Jako je teško govoriti o definitivnim rešenjima.

 

[Nurko7000]

Занимљиво је и да су нове две траке на Бранковом мосту изграђене 9 година после изградње Газеле, да напоменем и да за то време није обустављен саобраћај преко моста. Две одвојене греде су омогућиле, рецимо, и да приликом реконструкције Газеле није потпуно обустављен саобраћај преко ње.

 

[vucko]

Malo humora nije na odmet

 

[Homer Jay]

Somborac je lud :laugh:

 

[Veliki Vracar]

blagoje :kk: dobrodošao u k+ klub!

 

[JohnyBgood]

@Igor то што не могу бити превише широки некада им је и предност, нпр. Бранков мост је после рата обновљен као 2+2 а онда је када је саобраћај то захтевао после 15 година додата је још једна континуална греда. То је домаћински начин изградње.

Moje iskustvo mi kaže da većina toga što je rađeno parcijalno i ostavljano za neka druga vremena, ili nije dovršeno, ili je izgrađeno mnogo kasnije nego što su stvarne potrebe zahtevale. E to već nije domaćinski način izgradnje.

Meni se pak cini da su najveci problem MEGALOMANSKI zamisljeni projekti i ideje koji se pocnu pa onda tavore zato sto se nema para. Kao sto je zeleznicki cvor, a sada ova halucinacija od UMH-a od Tosinog bunara do Pancevca. Ili su toliko megalomanski tako da nikako da ih pocnemo, sto je verovatno odlozilo gradnju ovog mosta a i decenijama odlaze izgradnju metroa.

Ono sto se u startu zamislja kao sekvenca zalogaja od kojih svaki mozes da sazvaces, progutas, znaci isfinansiras u roku od jedne decenije a onda ides dalje je puno bolje. Brankov most ilustruje kako uzimanje zalogaja koje mozes da sazvaces u mnogim slucajevima nije los pristup, naravno pod uslovom da ne farbas parket tako da zavrsis u jednom cosku. Niko ti ne brani da pored jednog mosta napravis isti takav ako ti bas trebaju dodatne trake, ali ti pare koje si ustedeo omogucuju da radis nesto drugo, pogotovo ako ce to drugo da ti ubrzava razvoj.

Meni ovakav most jeste lep i drago mi je sto je napravljen ali ako su recimo bez traka/opterecenja LRT-a koji KO zna kad cemo da dobijemo mogli da naprave autobusku stanicu, zavrse zeleznicku, ili urade neki drugi znacajan kapitalni projekat koji aktivno ubrzava razvoj grada, onda se i ja pitam da li je to bila bolja opcija. Ovako imamo most kojim ce ne-znam-koje godine da ide metro (MINIMUM 20 godina) a kroz grad nam tutnje autobusi. I prostor oko zeleznicke i autobuske stanice izgleda kao neka Kinsasa a ne centar jednog evropskog grada.

PS Argument "pa jeftiniji je kombinovani most" ne pije vodu zbog onoga sto se zove "opportunity cost". Mozda je jeftiniji ali ako na njega pljunes ogromne pare onda na te pozajmljene pare placas kamatu a od tih para si mogao nesto drugo da radis. Zato je u principu glupo kroz nos placati sada za nesto sto ce ti trebati tek kroz 20-25 godina.

 

[Igor]

Preko mosta ce za pocetak ici tramvaj tako da sredisnji sinski deo nece biti neiskoriscen kako se ovde predstavlja

 

[JohnyBgood]

Preko mosta ce za pocetak ici tramvaj tako da sredisnji sinski deo nece biti neiskoriscen kako se ovde predstavlja

Onda se postavlja pitanje sta gradu vise treba, tramvajska linija BB-Blokovi ili recimo autobuska stanica? Mada je moguce da je stanica zapravo jeftinija od poskupljenja mosta i svih tih petlji na koje je komplikovano dovesti i dilizansu i drumski saobracaj.