Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[Earthmoving]

Ispade Bogdanović kriv što nemamo metro. Ni 100 godina pre njega ni 10 godina posle njega. A koji je to tunel izgradio kad je rekao daj da gradimo tunele???
A o "tehnokratama", daj konkretna imena i prezimena pa da kažemo o njima šta imamo. Evo Drobnjak vam je tehnokrata radio 20 god u PZP Bg, jedan od najboljih pozanavalaca gradnje puteva, pa vam ne valja. Ne znam onda koje su vam "tehnokrate" po volji, daj neka imena pa da vidmo kolke su tehnokrate?

 

[Пантограф]

Бре, људи, пустите покојног Богдановића, није ваљда он сад актуелан...

 

[neshaoct]

tzoran1 » 26 Apr 2016 08:21 pm[/url]":1j4na066]

neshaoct » Tue Apr 26, 2016 4:33 pm[/url]":1j4na066]
Daš pun gas i posle pilona ideš barem jedno 160-180. Sada jeeeeedva možeš da dođeš do 120 (uglavnom) jer su sve trake zauzete, stalno moraš da izigravaš Alberta Tombu jer ljudi kilave.

zasto ? umes i mozes da kontrolises auto i ako ti pukne guma...a da, ustedeo si jedan minut voznje...

Ne može tek tako da pukne dobra guma... Naravno da u tim vanrednim situacijama nema kontrole automobila, to verovatno može mali broj ljudi ako imaju sreće. Ali, o tome razmišljati na taj način smatram da nije optimalno. Svako ima pravo sebe da ugrozi svojom radnjom, bitno je da nikoga drugoga time ne ugrožava. Kad budem hteo da idem brzinama 20, 30, a ponegde i 40, onda ću prodati auto i kupiti biciklo, jer mi za te brzine automobil (i svi troškovi koji idu uz njega) nije ni potreban.

 

[spatiotecte]

neshaoct » 26 Apr 2016 04:33 pm[/url]":9vtx8g5w]
Pre je bila je milina voziti tim mostom. Iz pravca Ade, kružni tok i gore na most pravac ka NBGD. Daš pun gas i posle pilona ideš barem jedno 160-180. Sada jeeeeedva možeš da dođeš do 120 (uglavnom) jer su sve trake zauzete.

I ti si probao?

Moze da se ide i preko 200km/h na mostu kad nema nikog. :mrgreen:

 

[Blade]

Пантограф » Sre Apr 27, 2016 12:36 pm[/url]":2u7ao7vf]@Blade

Кружни ток није код Фонтане, него код Општине, код Фонтане је семафоризована раскрсница која је узела и неке животе. Елем, проблем са кружним током на који мислиш је што је нестручно пројектован, о чему се доста писало на овом форуму - геометрија раскршћа је таква да се у њега може ући превеликом брзином.

На добро пројектованим кружним токовима немамо више удеса него на семафоризованим раскрсницама, већ мање, и са лакшим последицама.

Е, сад, то не значи да треба посадити кружне токове свуда где могу да стану - мислим да им посебно није место на траси лонгитудинале попут "УМП"-а на Новом Београду, где треба обезбедити што бољи зелени талас.

Da, kruzni tok kod Opštine NBG, pogrešno sam se izrazio i hvala ti na ispravci. Bitno je da si ti mene razumeo, na sta sam mislio.

 

[direktor]

Drobnjak da valja ne bi ostavio pristpne rampe mostarskoj petlji iz savske ulice nakon rekonstrukcije bez rasvjete strucnjak jos ih nisu postavili da nepricam dalje

 

[Karlo del Ponte]

Бре, људи, пустите покојног Богдановића, није ваљда он сад актуелан...

Историја је учитељица живота, а ваљда би требало да добро памтимо бар онај део историје који је већина форумаша стварно доживела.

Earthmoving » 27 Apr 2016 04:42 pm[/url]":npq62yhm]Ispade Bogdanović kriv što nemamo metro. Ni 100 godina pre njega ni 10 godina posle njega. A koji je to tunel izgradio kad je rekao daj da gradimo tunele???
A o "tehnokratama", daj konkretna imena i prezimena pa da kažemo o njima šta imamo. Evo Drobnjak vam je tehnokrata radio 20 god u PZP Bg, jedan od najboljih pozanavalaca gradnje puteva, pa vam ne valja. Ne znam onda koje su vam "tehnokrate" po volji, daj neka imena pa da vidmo kolke su tehnokrate?

Богдановић је устоличио систем у којем се улаже искључиво у сипање воде у море, односно аутомобилски саобраћај у великом граду. Аутомобилски тунел, као и аутомобилски мост му је била визија, при чему би шински превоз требало уништити. За живота није направио ни мост ни тунел, али је ето поставио темељ визија, које следи СНС. Што се метро-а тиче, у градским железницама које смо већ изградили, имамо по цени једне метро линије, систем који може превести путника колико и једна метро линија, а уз рашчишћавање са шинофобима међу архитектама, јачи утицај на урбани развој од метро линије. Уместо тога, за време Богдановића је легализована стратегија Врачарских, Звездарских, Староградских фенси фавела са натрпавањем садржаја у центру, јер са аутомобилско-аутобуским стратегијама изостаје повратни развој, односно регионални развој. Како је на тај начин смањена употребна вредност некретнина на периферији, разлике у ценама некретнина центар-периферија су међу највишима у Европи.

Одакле то да је Дробњак технократа? Кога ћете следећег назвати технократом, Мркоњића? Познавање грађевинске статике, које јако ценим, не прати морални интегритет струке, и њена независност у односу на фикс идеје политичара. Штетни послови се чак ни не муте нити завијају, него се чињенице од интереса за јавност скривају цензуром.

Навешћу само један пример што се технократије тиче: код привремене петље на Петловом брду су инжењери направили озбиљне пропусте по питању безбедности, што је оборило струку, а оптуживање грађана Петловог брда за свој пропуст, такве изјаве су срамота за све који су завршили било који технички факултет. А таквим инжењерима су медији доступни. То технократија није.

 

[Earthmoving]

Slažem se da je pretrpavanje centralnogradskih opština bez kontraulaganja u proširenje ulica i slobodnog prostora loša stvar ali ne mislim da je Bogdanović za to kriv jer je to trend započet mnogo pre njega i nastavljen posle njega, a samo usporen usled siromaštva tokom 90ih.
Njegova strategija ulaganja u razvoj drumskih saobraćajnica (UMP, most na Adi i ostalo) je prosto bila iznuđena jer je bez gradnje dodatnih saobraćajnica grad bio tada pred kolapsom.
Slažem se da je gradnja metroa potrebna ali ljudi prosto ne mogu čekati 10 godina u kolonama dok se ona ne izgradi. Pragmatičnije je bilo izgraditi onaj vid saobraćaja koji većina građana koristi, a to je drumski (za: auto, bus, trole). A sa druge strane je bilo, šta? Samo jedna linija metroa i to paprenoj ceni. Dal ćeš u predkolapsnoj situaciji uložiti milijardu evra u jednu liniju metroa koju će svakodnevno koristiti 5% Beograđana ili u 10 saobraćajnica (mostovi, proširenja, tuneli...) drumskog saobraćaja koje već svakodnevno koristi 20% Beograđana?
Prednosti metroa jesu: ne koristi uvoznu naftu nego domaću struju, brži, precizniji... ali ima i mane koje sam gore naveo: preskup, preduga izgradnja, manja mobilnost (tj krute, standardizovane rute), presedanja do krajnje destinacije koja postojanjem samo jedne metro linije obesmišljavaju suštinu ideje metro sistema što zahteva dodatna i dodatna ogromna ulaganja za drugu treću liniju...
Što se tiče tehnokrata, upravo ste i sami uboli srž problema, a to je pitanje: "Ko je tehnokrata"? To dokazuje da je imaginarna floskula "treba da vladaju tehnokrate" prazna priča. Ako nije Drobnjak, jesu li "tehnokrate" : Labus, Đelić, Dinkić, Cvetković? Ili pravne tehnokrate doktori prava: Čavoški, Šešelj, Vučić, Koštunica...? Vidite li šta je problem s tehnokratama? Kad spomenete konkretna imena odjednom gube lep imaginarni oreol tehnokrata, stručnjaka itd... jer onaj ko je za Peru tehnokrata, za Žiku nije itd. Moramo imati lidere a ne tehnokrate. Tehnokrate mogu biti i kompjuteri koji rade standardizovane operacije. Ali ljudima trebaju lideri da donose odluke kojim smerom će društvo da ide. I sama odluka tipa: UMP (drumski saobraćaj) vs metro (železnički saobraćaj) je odluka koju može doneti samo lider, vizionar, nikako tehnokrata.

 

[Karlo del Ponte]

"Karlo del Ponte" о јабукама у Србији, "Earthmoving" о боровницама на хималајима.

Како не би било чупања само мање важних делова, ради скретња суштине конкретно:

Приградске железнице:
- Инфраструктура изграђена 80% у финасијском и функционалном смислу.
- Једини систем са техничким предусловима за брз и поуздан превоз.
- Расположиво 60% возних средстава до максималног коришћења могућности већ изграђене инфраструктуре.
- Максимално коришћење могућности у другој половини 90-тих око 40%.
- Коришћење могућности у периоду 2000.-2010. 3-10%, опстанак уз велики ентузијазам железничара, и много камења под точкове од стране градске власти.
- Потребне смешно мале додатне инвестиције у односу на друмске мостове и аутопутеве.
- Остали ефекти на урбани и просторни развој раније поменути, и уопште постојање алтернативе фавелизацији Београда.
- Нижи оперативни трошкови, мање субвенције него за аутобусе.

Партократе уништили.

Након одговора на ово можемо разјашњавати појам технократије, а то ни једно од претходно поменутих политичких лица није, нити је икада покушавало да развија.

 

[Earthmoving]

Iako sam mišljenja da je Karlo dobrim delom u pravu (za železnicu), čini mi se da previđa da UMP nije samo širenje i razvoj drumskog saobraćaja, nego i trotoara (pešačkog saobraćaja), verovatno i drvoreda u nekim delovima, parkinga, očekivano rešavanje nekih estetskih urbanih problema (posebno od Autokomade do Pančevca)... jednom rečju širenje i povećanje kvaliteta čitaog prostora (posebno od Autokomande do Pančevca) u i oko ovog projekta. Time je njegova svrha i vrsta saobraćaja mnogo heterogenija (pešački , drumski, autobuski, pa i sam železnički na mostu preko Ade...) od samog železničkog saobraćaja (by the way, koji kad nije pod zemljom je esteteski mnogo ružniji za okolinu, da ne navodim ima milion primera), što je dodatni argument za prioritetnost UMPa.
Još dva podatka, kada gledamo sve razvijne zemlje koje danas imaju brze železnice: 1. sve imaju višestruko više km autoputeva (brzog drumskog saobraćaja) nego brzih pruga (Kina, Jap, Sad, Eu, min odnos 1:4 kao u Japanu, a kod ostalih i mnogo više) i 2. prvo su razvijale sistem autoputeva pa tek onda brzih pruga (nnapominjem "brzih" jer su obične železnice počele da se intenzivno grade sredinom 19.veka u SAD(prvi veliki biznis u SAD, pre njih dominirao transport kanalima čija izgradnja 1830ih dostiže vrhunac, kada kreće da im primat uzima železnica), skoro vek pre mreže autoputeva: 1920ih Italija, 30ih Nemačka, 50ih SAD, 90ih Kina...). Nema razloga da i Srbija ne prati taj šablon.

 

[vladimir79]

Данашња.

 

[Пантограф]

Earthmoving » 02 May 2016 04:29 pm[/url]":28hqytk0]
Još dva podatka, kada gledamo sve razvijne zemlje koje danas imaju brze železnice: 1. sve imaju višestruko više km autoputeva (brzog drumskog saobraćaja) nego brzih pruga (Kina, Jap, Sad, Eu, min odnos 1:4 kao u Japanu, a kod ostalih i mnogo više) i 2. prvo su razvijale sistem autoputeva pa tek onda brzih pruga (nnapominjem "brzih" jer su obične železnice počele da se intenzivno grade sredinom 19.veka u SAD(prvi veliki biznis u SAD, pre njih dominirao transport kanalima čija izgradnja 1830ih dostiže vrhunac, kada kreće da im primat uzima železnica), skoro vek pre mreže autoputeva: 1920ih Italija, 30ih Nemačka, 50ih SAD, 90ih Kina...). Nema razloga da i Srbija ne prati taj šablon.

Е сад, да не мешамо бабе и жабе, фрогс енд грендмадерс што наводно једаред рече Вук Драшковић за аустралијску телевизију

Говориш о "брзим пругама" и ту си у праву: Србији железнице за брзине од 250 км/х и више, какве се граде по земљама које наводиш - у овом тренутку нису неопходне. Србија, међутим, свакако треба да има класичне железнице на прихватљивом техничком нивоу одржавања, и са адекватним саобраћајем. То су све побројане земље имале пре него што су и почеле да граде мрежу аутопутева, имали смо и ми мање-више, али сада - немамо. А верујем (да не кажем, сигуран сам) да би свака подробнија стручна студија показала да пре треба уложити паре у пругу Београд - Ниш, него у пут Ниш - Димитровград.

Да се вратимо на градски терен: практично нема земље у Европи, ни на истоку ни на западу, која је развијала мрежу аутопутева пре него што је направила метро у својој милионској престоници. Ту смо изузетак. Али смо бојим се изузетак и по томе што нисмо направили ни уличну мрежу у главном граду, чак ни приближно "богатим" друштвима попут Бугарске (Софија има булеваре тамо где су у Београду козје стазе). Зато нам предстоји баш мноооого посла.

 

[Delija]

Београд у својим оквирима има релативно добру путну мрежу, у појединим деловима фантастичну уличну мрежу какву нема ни једна европска престоница (НБГ). Гужве у шпицевима су смешне у поређењу са европским а то што у београдском урбанизму не постоји категорија прилагођавања новоградње капацитету уличне мреже у појединим деловима Врачара,Звездаре, Миријева, Вождовца...Је нови проблем, али не проблем уличне мреже већ тог стамбеног фонда и тих наиваца који су ту купили станове.

Но, у Риму, Лисабону, Паризу, Прагу...Имаш вишеструко више уских улица и сокака са вишеспратном градњом од Београда па ти градови ипак функционишу јер су грађани, инвеститори, планерске структуре прилагођени капацитетима те и такве уличне мреже. Само код нас се то игнорише а после кука и жуди за којекаквим друмским тунелима, рушењима зграда, проширењем улица и заузимањем тротоара.

 

[Пантограф]

Париз је темељно реконструисан у другој половини 19. века из града уских улица у град широких булевара, а Праг је недавно отворио болесно скуп градски тунел од 6 км дужине (https://www.youtube.com/watch?v=_asMVhREE3k), управо да не би морао да реконструише (читај: руши) читаве квартове, како су планови из доба комунизма предвиђали, јер, за разлику од Париза из 1850/60, нема диктатора Луја Бонапарте (тзв. Наполеон Трећи), нити императива да улице буду довољно широке да у случају немира њима може да дејствује артиљерија. И коњица.

Наш случај: Насеља уџерица и сокака у Београду нису темељно реконструисана после Другог светског рата, већ је одлучено да је јефтиније привремено их "прескочити" и градити насеља иза њих. Јефтиније - my ass, додатни трошкови функционисања таквог града се за ових пола века сигурно мере милијардама долара или евра.

Дилема: Да ли је у Београду реалнији париски сценарио из 19, или прашки из 21. века? Диктатор је ту, већ се доказао у рушењу улица, тако да... Мислим да ће неки напредни барон Осман да шири Грчића Миленка на шест трака.

 

[Delija]

Не знам више ни сам по који пут покушаваш да прогураш пример Прага иако је апсолутно неупоредив са Београдом.

Београд је данас заправо пред дилемом: Париз 19. века или насумична северноамеричка набрекла аутомобилска вукојебина из средине 20. века. У сваком случају, никакво решење ни с краја 20-ог а камоли 21. века нам се не нуди.

 

[Пантограф]

Не, не можемо да постанемо северноамерички град. Немамо простора - кад се последње разделно острво на НБ претвори у паркинг, то је то, нема даље. Треба нам још шест аутопутева ширих од постојећег па да будемо Канзас Сити. А немају куда да прођу. Можемо да будемо налик на Солун док се радикално не поправимо, и то је то.

Пример Прага си сам поменуо изнад.

 

[stf]

Delija » 03 Мај 2016 11:09 am[/url]":2aohyxfu]Београд у својим оквирима има релативно добру путну мрежу, у појединим деловима фантастичну уличну мрежу какву нема ни једна европска престоница (НБГ).

У томе и јесте проблем функционисања саобраћаја у овом граду у целости - делимична фантастична путна мрежа.

То што Београд има делимичну фантастичну уличну мрежу какву нема ниједна европска метропола није за похвалити се, нити је нека предност, већ напротив - урбанистички проблем прве категорије који генерише даље урбанистичке проблеме. Београд би неупореиво боље функционисао да има просечну путну мрежу на целој територији града уместо што има парцијално фантастичну путну мрежу на коју се наставља она закржљала.

Сваки град, да би оптимално функционисао мора имати примарну путну мрежу једнаког капацитета преко целе територије града. Сви примарни правци југ - север морају да имају континуални капацитет, као и сви правци запад - исток. Плус прстенови. Београд то нема. Послератни урбанисти су провукли примарну путну мрежу НБГ-а без икаквог осећаја да је треба оптимално наставити, па су упланирана силна разарања квартова старог града да би се некако те булеварчине наставиле оптимално. Тако добисмо аутопутски Бранков мост де му место није. Наредно силовање у виду аутопутског моста по сред Амфитеатра са врачарским булеваром нису стигли да остваре јер су се - опаметили?

То опамећивање јесте почетак планирања метроа истовремено зауставивши развој примарне друмске мреже и рађање погрешног става да развијање улица спречава развој метроа и обратно. Али цврц. То тако не може. Не можеш да засереш, па да одеш. Говно се мора појести до краја.

Такав "плански" развој инфраструктуре уз "прескакање" урбанистичког уређења првог прстена ободних насеља који је Пантограф поменуо јесте највећа урбанистичка брљотина у историји Београда чије последице ћемо осећати још јако, јако дуго. Креатори те урбанистичке брљотине су, парадоксално, највећи урбанисти које је Београд икада имао - барем се тако сматрају на овом форуму.

 

[Mair]

Zanimljiv tekst @stf, dodao bih ja još nešto, ali možda i pogrešio. Mislim da urbanizam u Beogradu počinje da dobija krizu od 1986 god. i od tada smo stalno u problemu sa izvođenjem planova. Zato ti se i čini kao da je neko počeo pa stao sa planiranjem razvoja grada.

 

[Earthmoving]

Dobra kritika stf-a, ne nekog forumaša konkretno, već nedoraslosti pređašnjih gradskih urbanista. Bar je ja tako shvatam. Plus od mene. Ja bih imao još što šta dodati, od širine ulica kad su se parcelisale, preko veličine parcelisanih placeva, spratnosti, javnih i zelenih površina... Ima puno njihovih zasluga zašto je i sam UMP maltene nemoguć i preskup projekat. Pa zar onda nije to njihova krivica, a ne onih koji to danas moraju papreno platiti da bi ispravili njihove greške?
Inače, mislim da ne treba da bude metro ILI drumski saobraćaj, nego I. Jedno ne isključuje drugo. Razumem frustraciju podržavaoca metroa jer se po tom pitanju ništa ne radi, ali mislim da za to nije kriv razvoj UMP-a ni drugih saobraćajnica. Neko će reći da jeste jer nemamo para za jedno i drugo, pa se sve usmeravaju na razvoj drumskog saobraćaja, a ništa u metro. Ali prava adresa za kritike su opet pređašnji gradski urbanisti jer: nisu započeli gradnju metroa, skup UMP je posledica lošeg planiranja širina ulica, trotoara, udaljenosti kuća/zgrada od ulica, planiranja gustine naseljenosti... Danas se u vidu UMP-a, spoljne tangente, obilaznice i drugih drumskih projekata ulaže ogroman novčani i ljudski napor da se te greške ublaže i zato je ovaj projekat za pohvalu, ne kritiku

 

[Пантограф]

stf » 03 May 2016 12:09 pm[/url]":1vqviroi]

Delija » 03 Мај 2016 11:09 am[/url]":1vqviroi]Београд у својим оквирима има релативно добру путну мрежу, у појединим деловима фантастичну уличну мрежу какву нема ни једна европска престоница (НБГ).

У томе и јесте проблем функционисања саобраћаја у овом граду у целости - делимична фантастична путна мрежа.

То што Београд има делимичну фантастичну уличну мрежу какву нема ниједна европска метропола није за похвалити се, нити је нека предност, већ напротив - урбанистички проблем прве категорије који генерише даље урбанистичке проблеме. Београд би неупореиво боље функционисао да има просечну путну мрежу на целој територији града уместо што има парцијално фантастичну путну мрежу на коју се наставља она закржљала.

Добра анализа. Наравно, кључни разлог за застоје и "урбанистичке преокрете" у изградњи инфраструктуре код нас је заправо "ограничена економска основа", тј. беспарица. Ипак половина престонице велике и моћне земље СФРЈ и њене највеће федералне јединице никада није добила ни канализацију. Зато смо, заправо, урадили тако мало, мада смо се тако много курчили (укључујући и планерско курчење кроз суперамбициозна планска документа, примерена Западној Немачкој у најмању руку).


У вези са "фантастичном уличном мрежом" на Новом Београду, треба се подсетити да она у свом развијенијем облику постоји тек 12-13 година. Мада људи данас имају утисак да су све те улице ту од неког митског "Титовог доба" (поменути је приликом посете Фонтани шездесет и неке протестовао против преуских улица на НБ!), колико 2002. године неке од њих уопште нису биле изграђене. Конкретно:

- Од Булевара АВНОЈ-а (данас З. Ђинђића) постојао је само патрљак између Народних хероја и Омладинских бригада у пуном профилу, плус полупрофили О. бригада - Булевар уметности и дуж 21. блока и стара траса код Студењака. Остало - пољана. Људи су 30 година живели у Блоку 30, на адреси "Булевар АВНОЈ-а 88", а уместо булевара су имали - ледину;

- Трећи булевар (М. Миланковића): полупрофил од Милентија Поповића до Булевара уметности. Све остало - пољана;

- Улица Пролетерске солидарности (Антифашистичке борбе постојала је само од Јурија Гагарина до Блока 24 (и то у полупрофилу све до власти СПО-а);

- Улица Шпанских бораца дефакто није постојала;

- Веза Бежанијске косе и Кванташа није постојала;

- Ђорђа Станојевића и улице у зони данашњег Белвила - бедни патрљци;

- Тошин бунар/Војвођанска - сремски путељак готово целом дужином;

- Јурија Гагарина повезана са Милентија Поповића и градом кроз сужење под железничком пругом (прелазак из две траке у једну)

итд.


Многодеценијско градилиште. Сиротиња.

Највише због тако недопустиво ниског степена изграђености и уређености, и укупан Нови Београд је у оквиру Београда важио за - срање. А сада имамо све шансе да Стари Београд оставимо у том часном статусу, ако и даље будемо истрајавали у комуналном и инфраструктурном неуређењу простора (две зграде због којих се сужава 29. новембра, исто то у Макензијевој али и на улазу у Теразијски тунел, једина попречна веза Север - Југ поред Главне поште и Скупштине, путнички хаб на Зеленом венцу...).

 

[Mair]

Morate priznati da je Novi Beograd lepo planski urađen i ako većina nije shvatala o čemu se tu zapravo radi. Kao na primer zašto su toliko široki bulevari i ulice, zašto ima toliko traka itd? Zahvaljujući toj planskoj gradnji saobraćajnica, naselja Surčin i Zemun su relativno blizu centru grada, laka dostupnost, jer da su uske ulice, samo bi kroz Novi Beograd iz tih naselja ka centru grada putovali 45 minuta.
Najvažnije zbog čega su tako visokokapacitivne saobraćajnice je to što se planira i visoka popunjenost preostalih slobodnih blokova u poslovne svrhe, i tada, a već sada su neke sabraćajnice u špicu zakrčene, doći će do prave slike klasičnog grada sa mnogo većim brojem automobila. Onda će svi shvatiti zašto su tako široki bulevari i ulice neophodni, pritome neugrožen život u stambenim zgradama od blizine saobraćaja uz prozor stana. Kao što ima primera u starom delu grada.

 

[Гага]

Пантограф » 05 Мај 2016 01:22 pm[/url]":3cb2cnc5]

- Трећи булевар (М. Миланковића): полупрофил од Милентија Поповића до Булевара уметности. Све остало - пољана;

- (две зграде због којих се сужава 29. новембра),

-Заборавио си Пантографе за део Трећег булевара, на део тј. улицу која је била (као полу профил !!!) између Народних хероја и Омладинских бригада, и звала се Вилијама Џонса. Некад је ту на крају Народних хероја била и она окретница 65-це и био је једним делом на њој бетонски зидић.

- Мислим да су завршени радови на Плану Детаљне Регулације за геолошке подлоге за део 29. новембра од Цетињске до Џорџа Вашингтона. Била је јавна набавка коју је објавила Дирекција за изградњу Београда.
http://tenderi.beoland.com/images/nabav ... 243-15.pdf

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1

 

[KartmenBG]

Danas su duz ove crvene linije vozila stajala pre , preko i posle mosta na Adi, od Delta sitija gde je bio kraj kolone, do raskrsnice sa Drajzerovom kod Milosevog konaka, duz ove crvene linije na mapi

 

[Delija]

Оххх...Ма није ваљда?! Ко је то могао предвидети након 450 милиона евра који су уложени у тај путељак? :roll: Дај да уложимо још коју стотину у умп-а па ће гужве нестати.

ПС: У том случају вероватно је била колона и даље у Бул. Патраијрха Павла све до ИМР-а

ПСС: Само примените СТФ-ову анализу којом сте се тако одушевили на ово.

Спортски поздрав