[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=383140#p383140:11sf3www je napisao(la):
Earthmoving » 26 Apr 2016 01:31 pm[/url]":11sf3www]Pratio sam ovu temu svakodnevno po medijima mnogo pre nego što je ovde otvorena (verovatno nego što je i sajt otvoren). Tema je započeta 2007-e, tj kasno da bi obuhvatila sve događaje vezane za most u godinama pre toga. Čak i odluka odbornika grada o zaduživanju kod EBRD od 19.05.2006. je doneta mnogo pre otvaranja teme ovde, a da ne pričamo o pripremama pre toga. Tema je otvorena kasno da bi imala izvore i uvid u dešavanja iz 04,05,06 (npr. polemike da li treba most ili tunel ispod Save, na kom mestu da bude most i sl). Ali i na četvrtoj strani ovog foruma gde je postavljena ova vest od korisnika "Vlada" se jasno vidi da je tadašnja gradska vlast donela odluku o gradnji mosta, a ne EBRD niti "građani Beograda". A na čelu tadašnje gradske vlasti je bio Bogdanović.
Zašto je ovo važno? Da bi bili pošteni i odali omaž čoveku koji je najzaslužniji za realizaciju izgradnje mosta. Ne jedini zalužan, ali najzaslužniji. Ideja je postojala i decenijama pre njega ali je upravo on bio ključan da se ideja materijalizuje. Pre njega je bila samo ideja, posle njega je realizacija već bila u toku. Stoga je jasno da je ključni trenutak bio za vreme njegove vladavine Beogradom
Тај исти велики веизионар је давно говорио "Беовоз треба уништити", и видите шта су урадили његови наследници визионари! Уништена је чак и последња смислена линија која је остала, Панчево Војловица - Ваљево. Ипак је за време Ђиласа направљено, и то само једно скрнављење визија са БГ:вОЗ-ом. Док се годинама кука за потребу метро-а, систем са карактеристикама регионалног метро-а, који је 80% изграђен пре 30 година су визионари хтели да се уопште не користи. "Велики Ђилас" је учинио да се користи 10%. Према информацијама од (нећу написати име) из Завода за урбанизам, Ненад Богдановић је први градоначелник који је када су му размотали метро планове (макар и БЕЛАМ), који је рекао "Пусти то, дај да правимо аутомобилске тунеле". Шта је поента:
- Употребљиво учинити неупотребљивим.
- Градити полуупотребљиво.
- Наместити посао, што скупље и својим пајташима.
- Урушити институције, независна стручна тела да не сметају пајташима.
- Урушити домаћу грађевинску оперативу, јер они уцењују дуговима државе из ранијег периода, а за домаћу фирму је много лакше извлачити сумњиве уговоре на домаћем терену и домаћем језику. Стране фирме пружају много већу слободу. Ево, "Приморје" и "Алпина" су нестали, можда негде у Панами, или на Кајманским острвима.
Да вратимо мало историјски преглед:
СФРЈ - Претежно технократија, са одређеним утицајем политике и мутних радњи.
СФРЈ 1980-тих - И даље јака технократија, уз почетак сиљења оних који су "Једнакији". Треба им нови поредак да држе своје позиције.
СРЈ-СПС - Маргинализовање, али икакво присуство технократије, уз огромно исцрпљивање техничке оперативе, односно само се користи без обнављања и одржавања.
ДОС - Готово потпуно маргинализовање технократије, запуштање домаће техничке оперативе (грађевинске и индустријске), многе компаније са референцама су откупљиване од стране бараба, који су их уништавали.
СНС - Одлучни кораци ка коначном уништењу технократије и домаће оперативе. Прича се о брзинама 200 на сат, а уништена су једина два елемента које смо давно имали за ту брзину: ГОША и Институт Кирило Савић. Кадрови, којима у неким давним системима није било забрањено да испољавају свој ентузијазам, и који су школе и факултете завршавали у фабрикама и на градилиштима су сада или пред пензијом, или у пензији, неки оболели од Ајцхајмлера, неки су већ позатварали гробове за собом.
Да се разумемо, мој став је раније познат: Позиција моста је одговарајућа, јер у реалним условима није могла бити одабрана друга. Све остало је спорно: фазност градње, то што још није прошао трамвај, прилазни путеви, начин интеграције у саобраћајну мрежу, избор типа моста...
Погледајмо позитивнији пример Остружнички мост:
- Ранији јефтинији делови кружног пута изграђени одавно. Прва деоница новог на делу где треба све спојити у целину.
- Стубови моста за 2х3 траке, али како би остале паре за више инвестиција са којима би се транзитни саобраћај избацио из градова и села и убрзао, гради се само половина планираног коловоза. Тек сада, након 20 година се гради друга половина, али експропријација и стубови моста су обухватили пун профил.
- Ни у једном тренутку, капацитет моста не прелази капацитете прилаза истом.
- Иако су за време дугорочног планирања у то време Арапи давали нафту за Џ, приоритет је била железничка обилазница. Односно, прво привредни системи реалне економије, а после раскош тржишног социјализма.
Данас привредни систем реалне економије има расклиман причврсни прибор, јер онај ко треба да га затегне је "вишак, финасијска рупа без дна, највећи губитак у модерној историји", на неким деловима нема 20% здравих прагова, амбулантне спојнице уместо варова... И партократски уместо технократског менаџмента. Искусни стручњаци на местима директора су про форме, јер пред партијским Управним одбором имају мање овлашћења од обичног камионџије.