Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[stf]

Kao sto ste vec iznad pomenuli planirano je pomeranje korita topciderke. Verovatno ce u tom uzem delu ako se ne resi pitanje sa zeleznicom biti malo pomeranja prema parku mislim ipak neznatno.

Ako merimo par metara na tom uzem delu u odnosu na nadam se izbacivanje potpuno pravca koji je napominjem i pre mosta na adi postojao a to je prema drajzerovoj onda biram ovo resenje koje ce po obodu malo ustinuti deo a zato kompletno zatvoriti i sacuvati srediste parka i celu novu celinu.

Сем што завршетком прокопа престаје потреба за 4 колосека на овој деоници, и трамвајска пруга ће требати да се реконструише па све то може да се одради одједном, има места.

 

[Igor]

Slazem se nego me brine ko ce se pametan toga setiti, pogotovo sto mislim da su ipak inicijalno planirali tramvajsku prugu bez potrebe kroz sredinu tog bulevara sto pravi ukrstanje kod petlje hipodrom.

 

[Дошљак]

Нешто размишљам, штета што нису део УМП-а од моста до железничке станице Топчидер изградили на стубовима изнад железничке пруге ка Раковици. Тај простор је и онако девастиран како надвожњацима тако и пругом, овако само беспотребно заузимају простор. Eво једног размишљања на ову тему:

Жута - наставак УМП од петље код моста изнад колосека пруге на бетонским стубовима, отприлике као и садашња траса, са кружним током као укрштањем са наставком булевара војводе Путника (бордо), па затим даље наставља изнад колосека све до пред железничку станицу Топчидер, где иде паралелно са пругом (не мора права линија као на мом цртежу, може да прати кривину пруге) где се спушта код укрштања са булеваром Патријарха Павла (наранџасто) са денивелисаном петљом.

Бордо - продужетак булевара војводе Путника од кружног тока код Топчидерске звезде и то у профилу 2+2 са зеленим појасом између смерова, правом линијом поред војне гимназије и даље па преко ЈКП Зеленила код Топчидерске позорнице где би на стубовима ишао до новог кружног тока на УМП-у.

Светло зелено - Драјзерова улица, која би пре Милошевог конака направила кривину ка булевару Патријарха Павла (наранџасто).

Наранџасто - булевар Патријарха Павла (профила 2+2 са зеленим појасом између смерова), који би почињао од завршетка Драјзерове после кривине. У близини Топчидерске окретнице трамваја овај булевар би имао денивелисано укрштање са УМП-ом (жуто) са рампама без укрштања путева, изузев укрштања трамвајске пруге ка Раковици са тракама булевара у правцу према Раковици. Даље би булевар наставио ка Раковици у истом профилу 2+2 са трамвајском пругом између све до отприлике ИМР-а где би мало постало тесно.

Зеленом су обележене постојеће улице и булевари који би били претворени у пешачке зоне кроз парк.

Црном је обележена трамвајска пруга.

Нажалост, за ову идеју је касно.

 

[Kartograf]

Visinske razlike u terenu ne dozvoljavaju mnoge od pravaca na mapi (bordo, narandžasto)...

 

[Дошљак]

Наранџасто је постојећа траса булевара Патријарха Павла, само што би кривина са Драјзеровом била удаљена од конака. Жутом су представљене и рампе за искључења и укључења на УМП.
Бордо би ишао низ брдо пратећи конфигурацију терена као и постојеће улице до "литице" код Зеленила куда се улази у Теразијску позорницу где би даље ишао на стубовима у нивоу УМП-а (жуто).

 

[johnny_s]

Nešto tako sam i ja razmišljao pre par meseci, ali sa jednim ciljem - kako očuvati celinu Topčiderski park.
Pri tom, smatram da je železnici dovoljno 2 koloseka (pogotovo nakon završetka Prokopa) i da bi vojska mogla da ustupi deo zemljišta u zamenu za neko drugo ili stanove. Teren dozvoljava ovako nešto, uz dobro projektovanje:

Plavo - postojeće ulice
Crveno - nove ulice

 

[Železničar]

Ne verujem da bi vojska usutpila zemljište iza crkve za ulicu. Tu se nalazi ,,objekat" deo podzemnog skloništa ,,Karaš".

 

[johnny_s]

Ni ja ne verujem, ali mislim da bi to moglo da se sredi. Na primer, da put bude natkriven, a ispod puta da postoje prolazi za normalno funkcionisanje "objekta".

 

[Дошљак]

Зато сам ја и имао у плану да се булевар војводе Путника не спаја са Драјзеровом, већ са УМП надвожњаком, код Топчидерске позорнице и то кружним током, како би из војводе Путника могло да се иде и према Раковици где би се петљом могло преко петље стићи и до Драјзерове, и према мосту и даљим петљама за Баново брдо, НБГ, Сајам, а парк би био континуирана пешачка целина без саобраћаја (изузев трамваја на рубу) који би се протезао од кружног тока Топчидерксе звезде до Топчидерске окретнице трамваја, што је у дужини око 1 километар и 700 метара. Војска би била минимално окрзнута за земљиште само извођењем скретања Драјзерове у булевар Патријарха Павла како би се пут удаљио од конака.

 

[Вожд]

Ne verujem da bi vojska usutpila zemljište iza crkve za ulicu. Tu se nalazi ,,objekat" deo podzemnog skloništa ,,Karaš".

Не може преко Караша, али може изнад Караша, старом трамвајском трасом, где данас пролази мала улица која може да се прошири. Она почиње овде..http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rfx1pw ... orm=LMLTCC
а завршава се испод Цвећаре, међутим може да се продужи и настави на улицу Мила Милуновића код Академије.

 

[Вожд]

Топчидерка 1947.

Постојао потенцијал..

 

[relja]

Топчидерка 1947.

Постојао потенцијал..

Pa da je postojao potencijal, ne verujem. Na fotografiji je najverovatnije inženjerijska obuka pitomaca Vojne akademije JNA.
Po sećanjima iz detinjstva jednog od članova foruma PZ, (na žalost preminuo je pre par godina), čiji je otac u vreme Kraljevine Jugoslavije radio kao inženjer u krugu gardijske kasarne i tu živeo sa porodicom, svakog proleća Topčiderka bi nabujala, izlivala se i rušila drvene mostiće. Tada bi pitomci Vojne akademije postavljali nove mostiće, kao deo obuke. I tako svake godine. Topčiderka bi se brzo vratila u svoje korito.
Kada je regulisan donji tok Topčiderke? Posle rata?

 

[Urke]

Topčiderka je, koliko se sećam, redovno plavila teren i restoran BASK-a, a i restoran i terene kovnice tj narodne banke , mislim negde do početka osamdestih kad je urađeno betonsko korito!

 

[Вожд]

Топчидерка 1947.

Постојао потенцијал..

Pa da je postojao potencijal, ne verujem. Na fotografiji je najverovatnije inženjerijska obuka pitomaca Vojne akademije JNA.
Po sećanjima iz detinjstva jednog od članova foruma PZ, (na žalost preminuo je pre par godina), čiji je otac u vreme Kraljevine Jugoslavije radio kao inženjer u krugu gardijske kasarne i tu živeo sa porodicom, svakog proleća Topčiderka bi nabujala, izlivala se i rušila drvene mostiće. Tada bi pitomci Vojne akademije postavljali nove mostiće, kao deo obuke. I tako svake godine. Topčiderka bi se brzo vratila u svoje korito.
Kada je regulisan donji tok Topčiderke? Posle rata?

Наравно да је било потенцијала, погледај планове за тај простор из двадесетих и тридесетих - Швајцарска.
Мрзи ме сада да тражим, али на прву лопту, ево овде има пар приказа (у дну стране 17)..http://www.urbel.com/documents/info23_tema.pdf

Што се тиче бујичног карактера Топчидерке, све се то лако да средити, за институт Јарослав Черни, то је рутина.
Пратио сам фПЗ и сећам се фотографија и прича г. Јовичића. Драгоцено.
Корито Топчидерке је једним делом уређено, претпостављам доста после рата, мораћу да консултујем старије чланове породице, ја га се сећам оваквог какво јесте.

 

[jlaki]

Možemo dugo da pričamo o tome šta je potrebno, a šta nije, ali da se gradi automobilska infrastruktura prvo, a da se nema para za metro?

Da se Most na Adi prvo otvara za automobile, a tramvaji još nisu preko njega prošli?

Da će rekonstruisana Vojvode Stepe biti otvorena prvo za automobile, a tek kasnije za javni prevoz?

To je AUTOMOBILSKA razvojna politika čije prioritete ja dovodim u pitanje.

Sent from my HUAWEI P7-L10 using Tapatalk

 

[laki72]

@jlaki
Moras da imas u vidu da komentarises posledice.
Nije po sredi nikakva razvojna politika, vec 'sanaciona politika'.
Most na Adi sa tramvajem nebi resio zagusenja u V. Misica, Radnickoj, Mostarskoj petlji, niti na Gazeli.
Isto kao sto ni izgradjene 3 metro linije nebi resile te probleme, jer potencijalne 'fider linije' moraju da koriste drumsku infrastrukturu, zar ne?
Znaci sve sto si naveo kao cinjenice jeste tacno, ali sve to je nuzno zlo, kao posledica loseg planiranja, ali i ne realizacije velikih infrastrukturnih projekata jos od otvaranja gazele pocetkom sedamdesetih.

 

[Delija]

BG nema za kredit za "Most na Adi"

Beograd -- Skupština Beograda odlučili je da Grad naredne godine ne isplaćuje glavnicu kredita za izgradnju "Mosta na Adi", već da se otplata odloži za 21. januar 2016.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=938193"

:kafa:

 

[laki72]

Bankrot...

 

[Пантограф]

Углавном, добисмо два моста, а њих нико неће однети. Послови Богићевића и Перчевића коштају нас као ти мостови заједно.
И зато, у то име још једном:

 

[relja]

To su obaveze po osnovu zajma vrednog 129,6 miliona evra, koji je Grad Beograd uzeo kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za izgradnju mosta na Savi koji povezuje Čukaricu i Novi Beograd.
Gradski sekretar za finansije Slobodan Milosavljević rekao je da je odlaganje otplate tog kredita incirala EBRD, iako u obrazloženju odluke stoji da se otplata odlaže zbog prepoterećenosti gradskog budžeta usled sanacije šteta od poplava.
"Radi se o reprogramu duga, nema novih zaduživanja, tako da će otplata po tom kreditu 2015. godine biti nula. Naravno, kamata će biti plaćene unapred", rekao je Milosavljević.
Prema predlogu EBRD, glavnica kredita bi počela da se plaća od januara 2016. godine, u jednokratnim šestomesečnim ratama, sve do 2020.godine.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da Uprava grada nikada nije imala problema u otplati kredita i da neće biti problema ni s plaćanjem kredita koji je uzet za Pupinov most koji preko Dunava povezuje Zemun i Borču.
"Da bismo konsolidovali finansije i da bismo naša preduzeća stavili na noge, potreban nam je jedan period konsolidacije. Ova odluka je neka vrsta 'baj-pasa', dok finansijski ne ojačamo i ne dobijemo veće prihode narednih godina", rekao je Nikodijević novinarima po završteku sednice Gradske skupštine

Ne znam da li ste shvatili: urađen je reprogram kredita, ali tako da se rate kredita koje sadrže i glavnicu i kamatu kalendarski pomeraju, umesto plaćanja tih redovnih rata plaća se naknadno zaračunata kamata, zaračunata zbog pomeranja plana otplate. Kada prođe ovaj "moratorijum" u kojem se plaća samo kamata, nastavlja se otplata, kao da nije bilo pomeranja.
U ukupnoj sumi, Beograd će platiti još više za kamatu perioda moratorijuma, u kojem glavnica "miruje".

 

[Пантограф]

Ја сам свакако схватио. Нисам једном до сада репрограмирао сопствене кредите. И опет ћу.

Финансирање инфраструктуте је, заправо, још много безопасније. Ниједна земља није у дужничкој кризи због градње путева, пруга и мостова. ЕБРД нас сигурно неће отерати у банкрот, а код Кинеза се, верујем, треба неограничено задуживати - колико дају. Њима вишак долара који имају реално не треба, а од упослености армије радника који су протеклих година у Кини изградили десетине хиљада км аутопутева и пруга директно им зависи привредни раст. Да им је стало до новца, сигурно не би Црној Гори дали готово милијарду евра (то је као да Србија узме 10 милијарди, а ја бих баш нешто тако и урадио, и изградио земљу).

 

[relja]

Da je izabrano jeftinije i skromnije rešenje mosta, i naše zaduženje bi bilo manje, pa bi kamate bile manje. Ovo sam više puta ponovio.
Ovako, dodatno plaćamo grandomaniju, jer nimo u stanju da plaćamo ni ono što je dogovoreno (što je bilo jasno i pre nego što je most počeo da se gradi).

 

[Stomatolog]

Da li to znaci da na saobracajnicu od Mosta na Adi do Tosinog Bunara treba da zaboravimo na neko vreme?

 

[relja]

Da li to znaci da na saobracajnicu od Mosta na Adi do Tosinog Bunara treba da zaboravimo na neko vreme?

Ne, to nema veze jedno sa drugim. Različiti poslovi i različiti krediti.

 

[arsa.arsa]

Da, ovo je glavnica na kredit za most- ona pauzira do sledece godine jer je refinansirana, a kredit za ump lot 1 ide po planu...jedino ako nesto ne smisle i za to..