Šta je novo?
Od:
Filteri

Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

Да, свакако. Станица Вуков споменик се првих пет година користила са 7,5% капацитета, наредних десет година са 2%, а данас са 20% (осам возова на сат, капацитет 40 возова на сат). Ако овако наставимо, исплатиће се за две хиљаде година. Да су тако развијали инфраструктуру, Немци би у данашње време глодали кору са дрвећа у Шварцвалду.

А, иначе, јавни превоз ка јужном делу Београда је сада најефикаснији у целом граду, после онога на земунском правцу. Жута трака и укупно један семафор од Аде до Мостара, уз одличан зелени талас у Сарајевској, ово готово да је БРТ. У том страшном "аутомобилском концепту" други најважнији друмски правац у Београду је проширен - за аутобуску траку (петља Радничка). Страшно, стварно. Злочин.
 
Пантограф":3uzet1cz je napisao(la):
Да, свакако. Станица Вуков споменик се првих пет година користила са 7,5% капацитета, наредних десет година са 2%, а данас са 20% (осам возова на сат, капацитет 40 возова на сат). Ако овако наставимо, исплатиће се за две хиљаде година. Да су тако развијали инфраструктуру, Немци би у данашње време глодали кору са дрвећа у Шварцвалду.
Kliknite za proširenje...
То је та запрепашчујућа кратковидост. Није кривица те станице што је држава капитулирала, што су западни окупатори својим кредитима почели да одлучују шта се у гради а шта не у граду и што је издајничка квази-струка просто игнорисала постојеће развојне пројекте.

Контрадикторан си до сржи. 'Вамо си у удружењу љубитеља железница а подржаваш сатирање читавог железничког система у граду, Да је уложено у градску железницу 1/3 онога што је спрцано у 3-4км денивелисаног булевара овај град би се препородио.
 
Па, ко је кратковид?? Та станица је грађена у време међународних санкција и ратова, када се просечна плата у земљи кретала у распону од неколико марака до неколико десетина марака - кажи ми ко би нормалан тако нешто радио? Какви страни окупатори, тада смо на власти имали веће зликовце него што ће мајка да роди у целом иностранству, не рачунајући чланове нигеријске секте Боко харам и евентуално Политбиро севернокорејске КП. Млади сте момци, не памтите то златно доба просвећености и узлета нације, деведесете.
Још много веће лудило је наступило у другој половини те деценије, када су манијаци новац од Човићеве таксе од три одсто, док се у граду све распадало, спуцали у градњу плоче на Прокопу (уз претходно рушење већ постојеће и функционалне железничке станице са 10 колосека?!). Камо среће да тад урадише тај "фртаљ булевара", после би се трошило за друге корисне ствари.

И, да - јужни део Београда се препородио - неколико стотина хиљада људи живи квалитетније - и дуже, јер не проводи вечност по чукаричким сужењима. Био неко члан Удружења љубитеља железнице или не, мора то да примети и да поштује. Категорички императив, што би рекао Кант.
 
Не дај Боже. Вучић је био у власти у време које поменух. Зато сад у Београду све назадује. То је та, стара школа.
 
Реља, ено, на оној " раскрпетљи", у смеру ка Бановом брду офарбали нову хоризонталну сигнализацију. Сада су померили стрелице и зауставну широку линију ка мосту, даље од семафора за десно, значи да станеш раније. Изгледа да баш неко чита шта се овде пише и критикује!?
 
rasho62":3iztm2dm je napisao(la):
Реља, ено, на оној " раскрпетљи", у смеру ка Бановом брду офарбали нову хоризонталну сигнализацију. Сада су померили стрелице и зауставну широку линију ка мосту, даље од семафора за десно, значи да станеш раније. Изгледа да баш неко чита шта се овде пише и критикује!?
Kliknite za proširenje...

Hvala Rašo.
Da li čitaju, ne znam, ali je bilo više nego očigledno da auto "iza ćoška" nija uočljiv na vreme, i sasvim je bilo logično da se interveniše (a možda im je Piglet poslao dopis :) ).
Još kada bi i semaforsku kutiju malo pomerili, bilo bi mnogo bolje.
 
@Pantograf

Zanimljivo je ustvari da su oni tada sasvim logicno u tom momentu radili a to je da odrade koliko mogu prokop. Uzimajuci u obzir kako se tada popularno govorilo "nicim izazvane sankcije" i celokupnu situaciju dosta se i uradilo. Logicno je zato sto smo tada toliko dobro ziveli da kola i benzina nismo ni imali (bese bonovi za benzin) pa su mostovi i gradske saobracajnice bile polu prazne skoro pa poput onih snimaka starog beograda iz 70-80ih.

Ovi tada novi sticajem okolnosti dovedeni, su posle pocetnog rasta standarda i drasticnog povecanja saobracaja imali drasticniji saobracajni problem koji je hitno morao biti resen sto je mostom i uradjeno i to je cela jednostavna prica. Nema nikakve zavere nikakvih lobija vec elementarna logika. To sto su oni satro nezavisni strucnjaci mislili da ce biti corba bas u svakoj mirodjiji eto sta da radimo prevarili su ih mangupi :)
 
Stanica Vukov spomenik je gradjena 90tih u najtezim vremenima ali izgradjena je iz sredstava SFRJ koja su vec bila obezbedjena.
 
Dok je za Prokop država naterala "Energoprojekt" da "investira" svoje pare koje je zarađivao na poslovima u inostranstvu kako bi narodu mazala oči da se zemlja razvija uprkos "nepravednim i ničim izazvanim" sankcijama. :roll:
 
EP-u se i dalje duguju pare ;)

Pritom kao sto sam rekao ne mislim da je greska iz tadasnje saobracajne perspektive bilo ulagati u prokop. Isto tako ne mislim da je greska bila ulagati u most i ump.
 
Stanica Vukov spomenik je uglavnom izgradjena parama otetim preko Dafiment banke i Jugoskandik štedionice.
 
Da prica i jeste ta da je onaj deo sa lokalima naknadno uglavljen mimo originalnog projekta
 
spatiotecte":g3wemjwf je napisao(la):
Stanica Vukov spomenik je gradjena 90tih u najtezim vremenima ali izgradjena je iz sredstava SFRJ koja su vec bila obezbedjena.
Kliknite za proširenje...

SFRJ - Tako se ne piče reč Dafina...

Inače Jezdine pare su otišle na drugu stranu.
 
"Beznacajna prirodna sredina" za neke bila vredna sravnjivanja i izgradnje stubova srecom nikad izgradjenog mosta na tom mestu ;)

Izvor: Novosti.rs
tur-Ada-safari_620x0.jpg

Ada Safari - Oaza mira u centru Beograda

AKO je Ada Ciganlija najlepši deo Beograda, onda je Ada Safari najlepši deo Ade Ciganlije.

Početkom devedesetih godina, privatnom inicijativom, počelo je čišćenje stare Savske bare. Tih dana se i rodila ideja o oživljavanju sportskog ribolova usred Beograda. U to vreme malo se znalo o šaranskom ribolovu i gotovo da nije postojala zaštita kapitalnih primeraka ove „rečne lisice“. Pre tačno 20 godina dno i obala su potpuno sređeni, i sa šest tona šarana, amura, babuške i linjaka ovo jezero započinje svoju novu istoriju sa sloganom „Uhvati i pusti“.

Devedesetih godina stvara se i ribolovačka družina na Adi Safari koja obnavlja riblji fond i stvara svest o nužnosti da se šaran zaštiti i sačuva. Tako je ostalo i do danas. I posle 20 godina Ada Safari je simbol zaštite kapitalnih primeraka šarana i mesto za dobar ulov, gde najbolje šarandžije Srbije ukrštaju svoje štapove i nastavljaju tradiciju ovog, kako ga oni sami zovu, ribolovačkog Vimbldona, sa 10 tona ribe i 250 komada kapitalaca težih od 12 kilograma, kao i najvećim šaranom Kostom od 27 kilograma.

Takođe, Ada Safari je mesto gde se može uživati u prirodi i lepoti ove male beogradske oaze, na samo četiri kilometra od centra grada.

S vremenom je osnovan mali zoološi vrt domaćih životinja. Neke od njih slobodno šetaju, druže se s posetiocima. U dvorištu sređenom za opušteni boravak, u senci stoletnog drveća, jedu se nadaleko poznate girice i riblja čorba, uz pivo ili sok, po cenama prilagođenim svačijem džepu. U etno-restoranu „Opušteno“, služe se nacionalna jela spremana po starim srpskim receptima u originalnim posudama, što budi interesovanje sve većeg broja građana i turista.

tur-ada-safari-U-TEKST.jpg
 
Da, kada se pročita ovaj člaak u najboljoj tradiciji srpskog afirmativnog novinarstva (tj sve može da besplatan ručak u kafani), čovek bi rekao - idila.
A ono - mutna smrdljiva bara, komarci i pecaroši sa kojima posle niko neće da uđe u lift :)

Most je tu gde je, neće se pomerati.
 
Priroda relja priroda i to nadomak grada koju bi neko zabetonirao na dva mesta onako posred. Srecom taj scenario nismo i necemo gledati.

Takodje treba se posvetiti sredjivanju rukavca koji je prava ekoloska katastrofa i pre izgradnje mosta ali pogotovo u toku izgradnje naknadno minimalno intervenisano ali ni blizu koliko treba.

Evo jos malo prirode

w1tcw6.jpg
 
Ma daj, kakva "ekološka katastrofa"? Preterivanje.
Pusti članke i fotografije, idi, vidi, pa odluči da li bi i kada bi došao ponovo.
Uostalom, čemu ovo podsećanje? Mrtva tema, pa da ne padne na dno "Projekata u izgradnji"?
 
Bio vise puta i video.

A podsecanje je posto je clanak i novosti svez kao i tvoja konstatacija da se tu nema sta znacajno zastititi pa se nekako uklopilo. A tema ko' tema ceka svoje ponovo bolje gradjevinske dane ;)
 
Inace ekolosku katastrofu sam pomenuo kada je rukavac u pitanju i nema veze sa ada safarijem i tim delom
 
Recimo da više cenim onaj argument da je sadašnja pozicija zgodna zbog povezivanja sa Banovim brdom preko Raskrspetlje na uštrb veza na NBG, od argumenta da blatnjavu baru i precenjenim mini zoo-om treba sačuvati (a i imam tu sreću da sam razmažen morskom ribom, šarani iz bare me ni malo ne impresioniraju).

A rukavac je već ekološki ubijen (vidi se nafta i razno đubre na površini). Stvarno ne vidim kako bi most preko njega uticao na bilo šta, niti da bi pogoršao stanje u slučaju kada bi se rukavac pristojno održavao...
 
Mislio sam na most koji je vec izgradjen i u toku cije je izgradnje bio smanjen plovni put iz rukavca. Naravno najveci problem su sami zagadjivaci a ne most. Potrebno je samo srediti postojece stanje ali pre svega kontrolisati uzvodno ko i sta ispusta u topciderku.
 
Most na Adi dve godine bez vrha!

Saobraćajnica preko Ade ciganlije još nije završena, 200 metara visok pilon nikako da dobije kupolu. Zbog jakih naleta vetra helikopter nije uspeo da ga postavi u maju 2012.

bgd-most.jpg


SEDAM metara pilona na Mostu na Adi nedostaje i posle dve godine od prvog bezuspešnog pokušaja da vrh postavi Helikopterska jedinica Vojske Srbije. Nadležni ne odustaju od ovog poduhvata, ali i ne žure da stave kupu kako bi zasada najveći beogradski simbol dobio konačan izgled.

- U toku je ispitivanje tehničkih i organizacionih uslova pod kojima će vrh pilona da bude postavljen - kažu u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. - Pažljivo planiramo ove aktivnosti i nema određenog roka za obavljanje posla, s obzirom na to da ovaj element nije konstruktivni deo mosta, već predstavlja arhitektonski oblikovan vrh.

Kada su srpski piloti prvi put podigli helikopter sa namerom da obave „operaciju“ montiranja špica, omeo ih je jak vetar, zbog kojeg ni radnici unutar pilona nisu mogli bezbedno da prihvate konstrukciju. Helikopter se spustio na zemlju zajedno sa vrhom. Još tada je najavljeno da će podizanje završne konstrukcije biti ponovo organizovano narednih dana, čim to budu dozvolili vremenski uslovi. Iako je od tada sigurno bilo lepih dana, očigledno da se nije našlo vremena za ovaj poduhvat.

Inače, pilon Mosta na Adi dug je 200 metara. Postavljanjem čeličnog dela od ukupno 25 metara, pre tri godine je kompletiran. Treći i poslednji segment, od 9,5 metara, ugrađen je septembra 2011. i on u prečniku na vrhu ima samo metar i po. Međutim, nedostaje još jedna „tačka“ na 200. metru iznad Save, kako bi ova građevina u potpunosti zadovoljila planirano arhitektonsko rešenje.



DUG SEDAM METARA

Nedostajući vrh je kupastog oblika, dužine sedam metara i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom metru. Element ima zaštićene servisne merdevine, a planirano je da ih koriste majstori prilikom održavanja elektroopreme na vrhu.



ZABIJEN U ZEMLjU

Pilon koji pomoću kosih zatega nosi čitav Most na Adi, postavljen je na monolitnom temelju, u koji je, na dubini od preko 30 metara, pobijeno 113 betonskih šipova.

Za njegovu izradu utrošeno je oko 1.300 tona armature i 16.370 kubnih metara betona.



KASNI SE I SA POSTAVLjANjEM ŠINA

Na Mostu na Adi je preostalo da se, po sredini, postave šine koje će u početku koristiti tramvaji, a jednoga dana i - metro. Prvobitno je bilo planirano da ova faza bude gotova 2015. godine, ali će ona u najboljem slučaju tada početi!

bgd-most-MALA.jpg


Новости
Kliknite za proširenje...
 
Није ми јасно каква је еколошка катастрофа могућа градњом једног стуба моста када се ту налази читаво дивље насеље без канализације? А притом насеље почиње на буквално 5м од ове заиста смрдљиве баре.

Нешто што се само може описати као фавела излази на тај имагинарни еколошки рај

http://binged.it/1sMXaib

Још једном, преко те позиције моста бих и могао некако да пређем јер би ту мост био сасвим довољан и накакав умп не би ни требало градити а ефекти би били чак и бољи од изведеног стања. Простом интеграцијом тог моста у шпанских бораца добија се логичан полупрстен који повезује све подужне нбг булеваре а уз нешто мало експропријације Пожешка би коначно могла да добије свој природан завршетак, док са друге стране шпанских бораца добија свој логичан наставак што би био први такав попречни нбг булевар што је јако битно и што се посебно види по постојећем искључењу са умп-а код бувљака.

untitled.jpg

(занемарите уцртану трасу остатка умп-а)

Дакле не би било силовања нбг блокова, не би било силовања топчидерске долине а у градској каси би било 300 милиона евра више за неки други капитални пројекат.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh