Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
@blagoje
Problem bezbednosti je namerno preuveličan zato što jedni neće da pokrivaju tuđe greške, drugi žele da izvuku kupovinu dodatne opreme, a treći se brinu kako će javnost prihvatiti potrebu da se potroši još para. Tehnički problemi i sa njima povezana bezbednost sa tu daleko najmanji faktor. Utisak o velikom riziku je delimično i posledica prvog pokušaja koji je bio nepripremljen i krajnje amaterski odrađen.
Kako je moguće da su tek kada su već pokrenuli operaciju utvrdili da je vetar na toj visini previše jak? Meni je to apsolutno neshvatljivo. Pa mogli su tamo gore da okače običan svileni šal na neku motku pa bi bar imali predstavu o pravcu i brzini vetra. Da ne govorim o pravom uređaju za merenje. Kinezi za par dolara prave automatske kućne meteroološke stanice kakve god čovek želi. A za slučaj da je kriv sam helikopter, zašto to nije utvrđeno na običnoj probi na bilo kom drugom mestu? Na probi se lako može videti koliko se takav teret klati prilikom manevrisanja ili vetra. Zašto nije podešena dužina kabla? Pa onda, da li je moguće da nikom nije palo na pamet da na vrhu tornja nema ljudi koji bi mogli stajati sa strane i tako pomoći u konačnom pozicioniranju, a da su i onaj jedan ili dvoje ljudi koji tamo mogu da stanu u jako nezgodnom položaju? Očigledno je da je u takvim uslovima neophodna pomoć nekih privremenih adaptera koji pomažu ili automatski usmeravaju pozicioniranje. A nisu pripremili ništa. Sve ovo može pasti na pamet svakome ko se skoncentriše na problem posle dva minuta razmišljanja.
Ubeđen sam da je zbog prihvaćene koncepcije mosta nephodno da se pilon završi kako je i započet, poštujući zadati oblik, dakle bez otsečenog vrha. Nemam ništa protiv angažovanja profesionalaca, mada mislim da možemo bezbedno da prođemo i bez toga. Na skici koju sam poslao se vidi kako.
Šta ovde nije bezbedno? Ako je sajla na kojoj visi vrh duža od neophodnog bezbednosnog minimuma, opasnosti nema ni za helikopter ni za čoveka u metalnom kavezu. Vrh može da sklizne sa strane koliko god želi i to je sve što se može desiti. Ako spoljašnje tačke šipki pomoćnog kaveza na nivou montažnih oslonaca rešetkastog vrha dovoljno precizno aproksimiraju unutrašnji prečnik kruga najnižeg obruča vrha (tj naležu na njega bez zazora), onda je neophodno jedino zarotirati kupolu. Naknadne translacije u horizontalnoj ravni uopšte nisu potrebne. Ako se kupola vrha zarotira koliko treba, rupe MORAJU da se poklope sa šrafovima, drugačije vrh ne može da sedne na svoje oslonce na pilonu. Nikakve dalje intervencije ljudi tu nisu potrebne.
Što se tiče rotiranja vrha pre nego što sedne do kraja, on nema toliku masu da se to zbog inercije ne bi moglo uraditi rukom. Doduše, pitanje je kakvu vertikalnu stabilnost ima ovaj helikopter, ali pošto je decenijama korišćen i za ovakve svrhe, ne verujem da je to problem. A ako baš jeste problem, postoji lako rešenje i za to. Sudeći po rupama na donjem prstenu vrha, pretpostavljam da i na pilonu postoji neki prsten na koji ovaj gornji treba da legne. Onda je dovoljno između dva prstena postaviti niz malih čeličnih valjaka da služe kao kotrljajući ležajevi. Helikopter onda može da spusti vrh bilo kako, otkači se i ode. Posle toga ljudi zarotiraju vrh koliko treba, provuku šrafove, i zatim izvuku valjke tako da vrh sedne do kraja.
Na ovaj način se uz malu pripremu sve može završiti i bezbedno i jeftino.
Edit: Još bolje, umesto valjaka kuglice. Pre spuštanja vrha one se na mestu drže pomoću običnih komada kartona sa izbušenim rupama za njih. Kad vrh nalegne na kuglice između dva prstena, kartoni se pocepaju i izvade. Zatim se vrh može i translirati i rotirati toliko da se mogu provući šrafovi. Ako kuglica ima puno, nije problem ako neke od njih ispadnu pre vremena. Kad se sve namesti, jedna obična ručna hirdaulička dizalica malo podigne vrh, tek toliko da preostale kuglice ispadnu. Vrh legne do kraja i to je sve. Tako ljudi ne moraju da rade nista dok je prikačen helikopter.
Problem bezbednosti je namerno preuveličan zato što jedni neće da pokrivaju tuđe greške, drugi žele da izvuku kupovinu dodatne opreme, a treći se brinu kako će javnost prihvatiti potrebu da se potroši još para. Tehnički problemi i sa njima povezana bezbednost sa tu daleko najmanji faktor. Utisak o velikom riziku je delimično i posledica prvog pokušaja koji je bio nepripremljen i krajnje amaterski odrađen.
Kako je moguće da su tek kada su već pokrenuli operaciju utvrdili da je vetar na toj visini previše jak? Meni je to apsolutno neshvatljivo. Pa mogli su tamo gore da okače običan svileni šal na neku motku pa bi bar imali predstavu o pravcu i brzini vetra. Da ne govorim o pravom uređaju za merenje. Kinezi za par dolara prave automatske kućne meteroološke stanice kakve god čovek želi. A za slučaj da je kriv sam helikopter, zašto to nije utvrđeno na običnoj probi na bilo kom drugom mestu? Na probi se lako može videti koliko se takav teret klati prilikom manevrisanja ili vetra. Zašto nije podešena dužina kabla? Pa onda, da li je moguće da nikom nije palo na pamet da na vrhu tornja nema ljudi koji bi mogli stajati sa strane i tako pomoći u konačnom pozicioniranju, a da su i onaj jedan ili dvoje ljudi koji tamo mogu da stanu u jako nezgodnom položaju? Očigledno je da je u takvim uslovima neophodna pomoć nekih privremenih adaptera koji pomažu ili automatski usmeravaju pozicioniranje. A nisu pripremili ništa. Sve ovo može pasti na pamet svakome ko se skoncentriše na problem posle dva minuta razmišljanja.
Ubeđen sam da je zbog prihvaćene koncepcije mosta nephodno da se pilon završi kako je i započet, poštujući zadati oblik, dakle bez otsečenog vrha. Nemam ništa protiv angažovanja profesionalaca, mada mislim da možemo bezbedno da prođemo i bez toga. Na skici koju sam poslao se vidi kako.
Šta ovde nije bezbedno? Ako je sajla na kojoj visi vrh duža od neophodnog bezbednosnog minimuma, opasnosti nema ni za helikopter ni za čoveka u metalnom kavezu. Vrh može da sklizne sa strane koliko god želi i to je sve što se može desiti. Ako spoljašnje tačke šipki pomoćnog kaveza na nivou montažnih oslonaca rešetkastog vrha dovoljno precizno aproksimiraju unutrašnji prečnik kruga najnižeg obruča vrha (tj naležu na njega bez zazora), onda je neophodno jedino zarotirati kupolu. Naknadne translacije u horizontalnoj ravni uopšte nisu potrebne. Ako se kupola vrha zarotira koliko treba, rupe MORAJU da se poklope sa šrafovima, drugačije vrh ne može da sedne na svoje oslonce na pilonu. Nikakve dalje intervencije ljudi tu nisu potrebne.
Što se tiče rotiranja vrha pre nego što sedne do kraja, on nema toliku masu da se to zbog inercije ne bi moglo uraditi rukom. Doduše, pitanje je kakvu vertikalnu stabilnost ima ovaj helikopter, ali pošto je decenijama korišćen i za ovakve svrhe, ne verujem da je to problem. A ako baš jeste problem, postoji lako rešenje i za to. Sudeći po rupama na donjem prstenu vrha, pretpostavljam da i na pilonu postoji neki prsten na koji ovaj gornji treba da legne. Onda je dovoljno između dva prstena postaviti niz malih čeličnih valjaka da služe kao kotrljajući ležajevi. Helikopter onda može da spusti vrh bilo kako, otkači se i ode. Posle toga ljudi zarotiraju vrh koliko treba, provuku šrafove, i zatim izvuku valjke tako da vrh sedne do kraja.
Na ovaj način se uz malu pripremu sve može završiti i bezbedno i jeftino.
Edit: Još bolje, umesto valjaka kuglice. Pre spuštanja vrha one se na mestu drže pomoću običnih komada kartona sa izbušenim rupama za njih. Kad vrh nalegne na kuglice između dva prstena, kartoni se pocepaju i izvade. Zatim se vrh može i translirati i rotirati toliko da se mogu provući šrafovi. Ako kuglica ima puno, nije problem ako neke od njih ispadnu pre vremena. Kad se sve namesti, jedna obična ručna hirdaulička dizalica malo podigne vrh, tek toliko da preostale kuglice ispadnu. Vrh legne do kraja i to je sve. Tako ljudi ne moraju da rade nista dok je prikačen helikopter.
