Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.525
- Pohvaljen
- 25.219
Kad su vec dali tolike pare mogu iznajmiti i specijalni helikopter da montira vrh i tako najzad zavrsi most. To je u gradjevinskoj industriji standardna usluga, pa postoje samo za to specijalizovane firme svuda u svetu, ukljucujuci i naš najblizi komsiluk. Nije li citava poenta nesto skupljeg mosta izmedju ostalih stvari bila i estetika? Ako je tako, onda se i investicija u estetiku mora dovesti do kraja, inace su stvarno u pitanju bacene pare. Neka plate da to uradi onaj ko je za to specijalizovan i neće imati nikakvog posla.
Medjutim, u citavom posleratnom perodu su helikopteri JNA uspevali da odrade ovakve poslove, i to na nadmorskim visinama na kojima su vremenske prilike i visinska strujanja znatno nepovoljniji i nepredvidljiviji nego u Beogradu. Zasto je to samo sada problem? Razumem da je ovde u pitanju mesto koje je nedostupno. Vrh pilona je širok samo 1,5 metar, pa tu moze da stane samo jedan, ili eventualno dvoje ljudi. Isto tako nemoguce je postaviti ljude sa strane koji ce da pomognu. Ali to se resava bilo kojim od mnostva muško - ženskih adaptera koji usmeravaju spuštanje i pozicioniranje tako da ljudi u helikopteru i na vrhu pilona ne moraju da rade ništa sem grubog pozicioniranja. Ovi adapteri se mogu napraviti da budu maltene proizvoljne veličine, u zavisnosti od mogućnosti stabilizovanja pozicije helikoptera. Posle grubog pozicioniranja korišćenjem kanapa koji visi, dok je još dno rešetkastog vrha znatno iznad njihovih glava, ali su vrhovi adaptera počeli da ulaze jedan u drugi, ljudi mogu sa se sklone sa vrha tornja tako što se spuste ispod nivoa ograde ili čak ispod nivoa poda. Tako nema opsnosti po njih, a posada helikoptera je takodje bezbedna jer teret nije cvrsto vezan za pilon dok god je helikopter vezan za teret.
Prvi pokusaj je propao zbog jakog vetra. Na slikama su se videli i oblaci. Ali u Beogradu u Julu i Avgustu postoje dani koji su tako sparni i mirni da se vazduh praktično ne pomera uopšte. Na visini od 200 metara verovatno neće biti sasvim tako, ali opet je sred leta u Beogradskoj ravnici ipak nešto sasvim različito od vrha Jahorine ili Lovćena gde su se ovakve operacije uspešno završavale.
Šta još može biti problem? Nedostatak instrumenata za precizno pozicioniranje? Pretpostavljam da nije lako na velikoj visini vizuelno pratiti male pomeraje helikoptera u odnosu na tlo. Ovde mogu samo da pravim pretpostavke ali, ako već ne žele ili ne mogu da plate, najverovatnije neka improvizacija ne bi trebala da bude preterano teška. Naprimer:
Drugi helikopter sa kamerom koji preko Interneta prenosi živu sliku međusobnog odnosa tereta i vrha pilona direktno u kabinu prvog helikoptera. Druga kamera koja gleda na gore, postavljena u centru vrha pilona. U čemu je ovde problem? To što piloti nemaju moderne mobilne telefone? Ili tri obična ručna laserska daljinomera sa operaterima u kabini helikoptera? Oni mogu da glasno obaveštavaju pilota o promenama položaja sa preciznošću do 1 cm. Na kraju krajeva, iako za ovo poslednje uopšte nisam siguran, možda čak i obično GPS pozicioniranje sa mobilnim ili Garminom. Otkako su ukinuli namerno smanjivanje preciznosti GPS-a, apsolutna preciznost pozicioniranja je po raznim praktičnim merenjima između 3 i 10 metara budući da neki mobilni telefoni uzimaju u obzir i pozicije svojih ćelijskih tornjeva, pa i vidljive WiFi hotspot-ove. Međutim RELATIVNA preciznost (merenje pomeraja u odnosu na prethodno merenje), je skoro sigurno veća od ovih 3 do 10 metara. Dovoljno je da radnik sa vrha pilona preko mobilnog diktira potrebne pomeraje. Pilot posle toga mora jedino da održava pozciju koju očitava na GPS-u. Problem može biti to što izmerene vrednosti nisu uvek stabilne, čak i kad se mobilni ne pomera, ali ovo je poseban slučaj pošto je vrh pilona veoma visoko, a ne duboko u ulicama punim refleksija. Ovde je horizont potpuno otvoren pa su vidljivi SVI sateliti i nema mnoštva potpuno različtih refleksija i od od bliskih i od dalekih objekata koji zbunjuju i ometaju interne kalkulacije. Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da je dan miran i da vetra nema, ili ga ima ali je nepromenljiv uz podnosljivu jacinu.
Dakle, mogu se probati različite stvari, i to relativno jeftino i bezbedno, pa je i dalje pitanje zašto prolaze godine a mi i dalje čekamo vrh mosta? Poslednji metalni segment vrha pilona je postavljen početkom Septembra 2011.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... a+Adi.html
Medjutim, u citavom posleratnom perodu su helikopteri JNA uspevali da odrade ovakve poslove, i to na nadmorskim visinama na kojima su vremenske prilike i visinska strujanja znatno nepovoljniji i nepredvidljiviji nego u Beogradu. Zasto je to samo sada problem? Razumem da je ovde u pitanju mesto koje je nedostupno. Vrh pilona je širok samo 1,5 metar, pa tu moze da stane samo jedan, ili eventualno dvoje ljudi. Isto tako nemoguce je postaviti ljude sa strane koji ce da pomognu. Ali to se resava bilo kojim od mnostva muško - ženskih adaptera koji usmeravaju spuštanje i pozicioniranje tako da ljudi u helikopteru i na vrhu pilona ne moraju da rade ništa sem grubog pozicioniranja. Ovi adapteri se mogu napraviti da budu maltene proizvoljne veličine, u zavisnosti od mogućnosti stabilizovanja pozicije helikoptera. Posle grubog pozicioniranja korišćenjem kanapa koji visi, dok je još dno rešetkastog vrha znatno iznad njihovih glava, ali su vrhovi adaptera počeli da ulaze jedan u drugi, ljudi mogu sa se sklone sa vrha tornja tako što se spuste ispod nivoa ograde ili čak ispod nivoa poda. Tako nema opsnosti po njih, a posada helikoptera je takodje bezbedna jer teret nije cvrsto vezan za pilon dok god je helikopter vezan za teret.
Prvi pokusaj je propao zbog jakog vetra. Na slikama su se videli i oblaci. Ali u Beogradu u Julu i Avgustu postoje dani koji su tako sparni i mirni da se vazduh praktično ne pomera uopšte. Na visini od 200 metara verovatno neće biti sasvim tako, ali opet je sred leta u Beogradskoj ravnici ipak nešto sasvim različito od vrha Jahorine ili Lovćena gde su se ovakve operacije uspešno završavale.
Šta još može biti problem? Nedostatak instrumenata za precizno pozicioniranje? Pretpostavljam da nije lako na velikoj visini vizuelno pratiti male pomeraje helikoptera u odnosu na tlo. Ovde mogu samo da pravim pretpostavke ali, ako već ne žele ili ne mogu da plate, najverovatnije neka improvizacija ne bi trebala da bude preterano teška. Naprimer:
Drugi helikopter sa kamerom koji preko Interneta prenosi živu sliku međusobnog odnosa tereta i vrha pilona direktno u kabinu prvog helikoptera. Druga kamera koja gleda na gore, postavljena u centru vrha pilona. U čemu je ovde problem? To što piloti nemaju moderne mobilne telefone? Ili tri obična ručna laserska daljinomera sa operaterima u kabini helikoptera? Oni mogu da glasno obaveštavaju pilota o promenama položaja sa preciznošću do 1 cm. Na kraju krajeva, iako za ovo poslednje uopšte nisam siguran, možda čak i obično GPS pozicioniranje sa mobilnim ili Garminom. Otkako su ukinuli namerno smanjivanje preciznosti GPS-a, apsolutna preciznost pozicioniranja je po raznim praktičnim merenjima između 3 i 10 metara budući da neki mobilni telefoni uzimaju u obzir i pozicije svojih ćelijskih tornjeva, pa i vidljive WiFi hotspot-ove. Međutim RELATIVNA preciznost (merenje pomeraja u odnosu na prethodno merenje), je skoro sigurno veća od ovih 3 do 10 metara. Dovoljno je da radnik sa vrha pilona preko mobilnog diktira potrebne pomeraje. Pilot posle toga mora jedino da održava pozciju koju očitava na GPS-u. Problem može biti to što izmerene vrednosti nisu uvek stabilne, čak i kad se mobilni ne pomera, ali ovo je poseban slučaj pošto je vrh pilona veoma visoko, a ne duboko u ulicama punim refleksija. Ovde je horizont potpuno otvoren pa su vidljivi SVI sateliti i nema mnoštva potpuno različtih refleksija i od od bliskih i od dalekih objekata koji zbunjuju i ometaju interne kalkulacije. Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da je dan miran i da vetra nema, ili ga ima ali je nepromenljiv uz podnosljivu jacinu.
Dakle, mogu se probati različite stvari, i to relativno jeftino i bezbedno, pa je i dalje pitanje zašto prolaze godine a mi i dalje čekamo vrh mosta? Poslednji metalni segment vrha pilona je postavljen početkom Septembra 2011.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... a+Adi.html
