Znači nećemo stub u reci, nego je u pitanju potpuno isti most kao i ovaj sad, iste širine, raspona i mase, ali da ima dva pilona umesto jednog. Približno uzevši, pošto i kablovi i piloni i dalje nose istu masu i raspon, teško da će biti neke drastične razlike u utrošenoj količini materjala za njih. Beton je umesto u jednom velikom pilonu raspoređen u dva manja, a ukupna masa kablova takođe. Pa u čemu je onda ta revolucionarna razlika u ceni koja je po ovoj petogodišnjoj priči maltene mogla da reši saobraćajne probleme Beograda? U tome da sad umesto jednog pilona moramo da pravimo dva? Tačno je da tehnološki naprednije rešenje ima dodatne troškove, ali je isto tako tačno da pravljenje bilo kakvog pilona ima svoje jednokratne troškove koji ne zavise od toga koliko je pilon veliki. Geološka i seizmička testiranja zemljišta se moraju raditi posebno za svaki pilon, a verovatno i deo dinamičkih simulacija. Pripreme gradilišta, priprema temelja, eventualne drenaže zemljišta i kišne kanalizacije, pistupnih puteva, prostora za motažu i manipulaciju, su drugačije ako se gradi pilon, a manje je bitno da li je njegov temelj nešto veći ili nešto manji. Dodavanje novih segmenata pilonskog krana je jednostavno ako se samo dodaju novi. Mnogo je skuplje ponovo sastavljati novi kran na drugom mestu za sasvim novi pilon, itd, itd. Ovakvih jednokratnih poslova od kojih svaki predstavnja novi trošak ima na stotine. Dakle, to što se sada mora praviti još jedan pilon verovatno u dobroj meri poništava uštedu koja proizilazi iz tehnološki jednostavnijeg rešenja sa dva pilona. A od ovog "tehnološki jednostavnije" ionako nema baš previše uštede, jer je sagrađeni most ipak veoma daleko od stvarno nove i skupe tehnologije ili prave tehnološke granice bez obzira na propagandni materijal na sajtu. Prema tome, opet moram da kazem, da vidimo o razliku u ceni između mosta sa jednim i dva pilona. Moramo znati kolika je, da bi čitav ovaj višegodišnji razgovor imao ikakvog smisla.
Što se tiče UMP-a, on jednostavno mora da napravi, pre ili kasnije. Napravio sam grubu skicu saobraćajnih "slivova", dakle površina sa kojih bi vozila gravitirala budućem celovitom i neprekidnom UMP-u (sa tunelom ispod Topčidera) od Novog Beograda do Pančevačkog mosta (oblast 2), ili mostu Gazela i auto putu (oblast 1). Iz ovog se najbolje vidi koliko bi ogromnu površinu opsluživao UMP i koliko su besmislene tvrdnje da je most napravljen na mestu na kome nema dovoljno saobraćaja za njegove kapacitete. Problemi ovog ranga se rešavaju za situaciju koja će postojati u budućim decenijama, ne samo za juče i danas. UMP bi koristili od početka do kraja svog putovanja svi koji ga započinju i završavaju u oblasti 2, a delimično oni koji samo počinju ili samo završavaju putovanje u oblasti 2. Već sada tu postoji ogroman broj naselja, a veoma brzo će sve do obilaznice biti popunjeno. Beograd MORA da kvalitetno reši dva magistralna pravca, istok-zapad i sever-jug. Da smo umesto mosta na Adi pravili jedan ili više mostova u starom delu grada, ne bi postigli ništa naročito zato što je potpuno nemoguće progurati sav saobraćaj sa ovako ogromne površine kroz srce Starog Grada. Tamo jednostavno nema mesta za to. Jedna jedina veza istok-zapad je auto-put a, po deseti put spominjem, ne možemo se zauvek oslanjati na njega i usmeravati sav saobraćaj sa ovolike površine na auto put koji je sada gradska magistrala u najužem centru. Magistala sever-jug, sa Pančevačkog mosta, ne postoji uopšte. UMP, ali celoviti UMP, sa tunelom i mostom na baš ovom mestu, elegantno rešava mnogo problema odjednom. Dobijamo trasu sever-jug, dobijamo alternativni pravac istok-zapad, izmeštamo deo saobraćaja iz centra, omogućujemo pristup centru za istocne strane, i na kraju imamo direktnu i brzu vezu najvećeg dela Novog Beograda sa juznim i istočnim delovima Beograda kao i nizom novih naselja i industrijskih zona sa leve obale Dunava, vezu koja NE IDE KROZ CENTAR (a opet ga ne zaobilazi isuviše daleko niti bitno produžava put). Sve ovo je optimalna kombinacija niza suprotnih potreba i potpuno je nemoguće postići istu stvar na bilo koji drugi način. Bilo da je most bliže ili dalje centru nego što je sada. Most sada ima relativno prazne koridore sa obe svoje strane, i ka Tošinom bunaru sa leve strane Save, i između dva brda sa desne. Kad se napravi tunel ispod Topčidera i kompletan UMP do Pančevačkog mosta, problem automobilskog saobraćaja u Beogradu će biti rešen onoliko dobro koliko je to moguće. Sve ostalo je bacanje para i vremena, a nemamo ni jedno ni drugo.
Па та непроверена информација је потекла од Јовина колико се сећам! 
