Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[Delija]

Па коефицијенти сигурности нису у потпуности испоштовани јер су мањи него обично из тог разлога што је по речима самих извиђача сваки сегмент овог моста практично прототип до сада некоришћен у овим габаритима па је самим тим и цела конструкција оптерећена до максимума. Ми немамо увид у конкретне бројке у статичком прорачуну али колико се сећам један од проблема је баш и отпорност на земљотресе. У Београду је најјачи могући земљотрес 6 рихтера па се сваки објекат овде пројектује да може да издржи 7 и више. Било је прича да мост на ади може да издржи 6 а преко тога јок.Е сад,и ја узимам те податке са резервом али не би ме чудило да је цела ствар на граници.

Сећате се и сами како су се хвалили огромним челичним сегментима,ширине 45 и дужине 16м,огромним специјалним варовима,јединствености конструкције,великом распону,кабловима који све то носе...Е све то јединствено,екстремно,највеће и специјално највише и кошта а не пуке количине бетона и челика.А поред тога што кошта ставља на тест и целу конструкцију.

 

[relja]

Šta god ja mislio o izboru rešenja/finansijskoj konstrukciji/"UMP"u/uticaju na izgled grada/održivom razvoju, do sada nisam video ni jedan razlog da sumnjam u inženjere i sigurnost izgrađenog. Ali, ni jedan. Njima kapa dole.

 

[Delija]

Па сами инжењери су причали о коефицијентима сигурности који су знатно мањи него иначе.

Нисам сигуран да ме разумеш.Не говорим ја да је неко међу њима одрадио лош посао,таман посла.Већ да због посебности конструкције и екстремних вредности које је она требала да изнесе они нису могли да извуку коефицијенте сигурности с којима би били најзадовољнији.

 

[relja]

To su već mnogo ozbiljne stvari o kojima bih više voleo da pričam oči u oči sa samim konstruktorima. No offence.

Odoh da teram točak, pre nego što u Beogradu udari kijamet.

 

[stf]

Ако Београд звекне земљотрес преко 6 рихтера, мало ће шта остати од објеката (не рачунајући НБГ), а цивилне жртве би се мериле десетинама хиљада па би евентуални срушени мост био потпуно небитна чињеница у том моменту.


Али ми и даље смета толико хватање на скупу конструкцију када је ту потрошена цифра занемарљива на спрам стотине других ствари на којима се у Београду пљачка а притом Београђанима не остане ништа корисно, тако да .... оладите са тим више.

 

[Delija]

Ако Београд звекне земљотрес преко 6 рихтера преживеће све што је држава саградила од 1945е до 90их.

Цена конструкције јесте занемарљива,али занемарљива наспрам цене целог фртаља УМП-а.

 

[blagoje]

- Naši stručnjaci projektovali su seizmičku izdržljivost konstrukcije na osam i više stepeni Merkalijeve skale, s obzirom na to što se Beograd nalazi u središtu jednog od seizmički najaktivnijih regiona Evrope. Imajući to u vidu, pilon će biti izložen čestim manjim potresima, koji obično dolaze u serijama. To je razlog što je on ankerovan u jedinstvenu osnovu oblika obrnute saksije koja je kao takva projektovana da apsorbuje seizmičke vibracije pre nego što stignu do samog pilona.

Link teksta u Press-u

Radi poređenja:

Katastrofa u najavi

.....Doktor Milan Glišić, profesor na katedri za statiku konstrukcije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, zato kaže da ne bi voleo da se zatekne u Beogradu kada bi grad pogodio zemljotres od osam stepeni po Merkalijevoj skali.

Link teksta u Glasu javnosti

 

[milanche]

Па коефицијенти сигурности нису у потпуности испоштовани јер су мањи него обично из тог разлога што је по речима самих извиђача сваки сегмент овог моста практично прототип до сада некоришћен у овим габаритима па је самим тим и цела конструкција оптерећена до максимума.

Па сами инжењери су причали о коефицијентима сигурности који су знатно мањи него иначе.

Moram da reagujem na ovo, jer ovo nije tacno.
Prvo nikakvi koeficijenti sigurnosti se nisu smanjivali i to nikada i niko nije rekao niti je tako nesto mogao da kaze. Radjeni su proracuni po svim propisima i pravilima kako nasih, tako i standarda EU (morali su zbog finansiranja). Most je ispitivan i u vazdusnom tunelu zbog uticaja vetra. Koefficijentnom sigurnosti se mnozi maksimalni momenat od maksimalnog opterecenja mosta koje je predvidjeno. Tako da se dobija do nekih 65% jaca konstrukcija od maksimalnog opterecenja. Ono sto jesu inzenjeri rekli, a to je da je su vrednosti blizu granicnim vrednostima. Ali napominjem granicne vrednosti sa koeficijentom sigurnosti. U praksi se desava da racunske vrednosti prelaze granicne vrednosti, pa se rade ponovni proracuni sa jacom armaturom ili vecom markom betona.

 

[Igor]

@milance

Cisto da ne bude zabune delija je iz konteksta (namerno ili ne) izbacio upravo tvoje reci i informacije koje si nam doneo prilikom obilaska mosta i organizovanog skupa za studente. Zbog toga mi je drago da si reagovao da se ovakva slobodno mogu reci informativna podvala ne bi sirila medijima dalje.

 

[relja]

Али ми и даље смета толико хватање на скупу конструкцију када је ту потрошена цифра занемарљива на спрам стотине других ствари на којима се у Београду пљачка а притом Београђанима не остане ништа корисно, тако да .... оладите са тим више.

Meni smeta to što se tako olako prelazi preko debelog zaduživanja za nešto što je moglo jeftinije, jer su prilivi u gradski budžet smanjeni.
Ko to nije mogao da predvidi, ili možda nije želeo da se bavi ime nije smeo da obavlja bilo kakvu funkciju u Gradu.

 

[relja]

11-5-2013

 

[Zuma]

Postoje li neki izvori za tvrdnje o 25% skupljem mostu, a pogotovo za tvrdnje da je "svaki segment mosta prakticno pototip"? Tesko je poverovati u njihove price o tehnoloskom cudu, kad se zna sta se sve u svetu pravi i od kad se to radi. Mostovi sa kosim kablovima se prave od srednjeg veka naovamo, a sto se tice vrhunske tehnologije pogledajte listu najvecih mostova ovog tipa sa navedenim najduzim rasponom. Ovaj nas ima najduzi rasponon od 376m pa nije kvalifikovan cak ni da udje u spisak koji sadrzi 87 stavki. Najveci imaju najduzi raspon od 1 kilometar. Cak i kad imaju dva pilona, raspon im je vise nego duplo veci, pa je ono sto nosi jedan pilon opet vece od ovog naseg. Pogledajte slike. Svi su duzi od njega, a najstariji od ovih rekordera je iz 1975. godine. To je pre 38 godina. Ovakvi mostovi do dovoljno dobri i za morske zalive, oblasti sa jakim morskim vetrovima, talasima, cunamijima i zemljotresima, a sad je ovaj preko Save ne znam kako skup bas zato je na "tehnoloskoj ivici"? Mozda, ali dozvolite da budem po malo skeptican. To sto oni hvale na ovom mostu se moze shvatiti na razne nacine. Naprimer, kad se uzme u obzir dovoljno veliki skup karakteristika prakticno svaki most u svetu postaje unikatan i najveci, samo zato sto je verovatnoca da se svi, bas takvi parametri nadju zajedno ipak vrlo mala. Ovaj je najveci tek ako se izbor mostova ogranici samo na onaj izbor karakterisktika koji su na sajtu nabrojali. Ovo je jeste poduhvat vredan paznje, ali to sto nema "bas ovakvog mosta" i sto je "bas takav" jedinstven i najveci i dalje ne znaci nuzno da je i njegova gradnja neproporcionalno skuplja zvog tog sto su svi parametri na tehnoloskog granici za ovaj tip mostova. Cinjenica je da je visi pilon skuplji, ali je i cinjenica da pravljenje dva pilona umesto jednog takodje ima svoje posebne troskove. To su dve suprotne tendencije i nemoguce je bez konretnih podataka i strucnih analiza proceniti koliko utice jedan a koliko drugi faktor, a time i koliko je tacno ovo resenje "skuplje". Lista najvecih:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_la ... ed_bridges
http://en.wikipedia.org/wiki/Cable-stayed_bridge
http://www.savabridge.com/the_bridge_sb.htm

 

[Delija]

Па коефицијенти сигурности нису у потпуности испоштовани јер су мањи него обично из тог разлога што је по речима самих извиђача сваки сегмент овог моста практично прототип до сада некоришћен у овим габаритима па је самим тим и цела конструкција оптерећена до максимума.

Па сами инжењери су причали о коефицијентима сигурности који су знатно мањи него иначе.

Moram da reagujem na ovo, jer ovo nije tacno.
Prvo nikakvi koeficijenti sigurnosti se nisu smanjivali i to nikada i niko nije rekao niti je tako nesto mogao da kaze. Radjeni su proracuni po svim propisima i pravilima kako nasih, tako i standarda EU (morali su zbog finansiranja). Most je ispitivan i u vazdusnom tunelu zbog uticaja vetra. Koefficijentnom sigurnosti se mnozi maksimalni momenat od maksimalnog opterecenja mosta koje je predvidjeno. Tako da se dobija do nekih 65% jaca konstrukcija od maksimalnog opterecenja. Ono sto jesu inzenjeri rekli, a to je da je su vrednosti blizu granicnim vrednostima. Ali napominjem granicne vrednosti sa koeficijentom sigurnosti. U praksi se desava da racunske vrednosti prelaze granicne vrednosti, pa se rade ponovni proracuni sa jacom armaturom ili vecom markom betona.

Па није мост на ади класична бетонска конструкција да се рокне мало више арматуре и боља МБ. Исто тако,колико ме сећање из бетонских конструкција служи постоје и различити коефицијенти сигурности који се примењују у зависности од добијених бројки и још неких параметара. Извињавам се на лапсусу јер је то било пре две-три године али чињеница да се на оволиком мосту ишло до граничних вредности ми никако не улива поверење.

ПС: Бејах и ја на мосту на предавању. Додуше не на тако детаљном као на оном што је Миланче има срећу да присуствује.

 

[bazinga]

Jeste da masinstvo i gradjevina nisu jedno isto ali meni nije jasno Delija sta tebe muci oko stepena sigurnosti mosta?
Za svaki masinski deo, sklop itd vaze neke odredjene granice u kojima sme da se krece stepen sigurnosti, iznad njih je nesto predimenzionisano ispod njih moze doci do loma. Za sve konstrukcije ciji otkaz moze prouzrokovati ljudske zrtve i donja granica dozvoljenog stepena sigurnosti je daleko od kriticne tacke, tj daleko od toga da ce nekad doci do poklapanja kriticnog i radnog napona, samim tim i loma, stoga ne vidim razlog za paniku.

 

[milanche]

Znam da mosti nije samo betonski, ali dao sam primer samo za beton, da ne bi pisao u nedogled. Za celik se primenjuje drugaciji nacin racunanja, kod njega se sve dimenzionise do granice razvlacenja a ne granice loma. I celicni profili i limovi se udebljavaju i povecavaju ako je potrebno. Tako na primer, kosnici na mostu imaju ostriji ugao za 1ili 2 stepena (zaboravio sam tacno), jer je to bilo potrebno.
Postoje razliciti koef.sigurnosti prilikom proracuna betonskih konst. Ne zavise od dobijenih brojeva, vec je 1,8koef za pokretno opterecenje,a 1,6 za stalno, sto je u proseku oko 1,65 ukupno.

 

[relja]

Bilo je teže "uterati" elemente u propisane stepene sigurnosti i u zamišljeni "elegantni" oblik konstrukcije što je i uticalo na krajnju cenu, i to je cela priča.

 

[Igor]

Pa zar stvarno mislis da je cenu mosta odredio pilon i njegova visina i elegantnost. Pre svega most je sirok i ima veliki povrsinu i to je jedan od osnovnijih parametera za neku procenu cene.

Slazem se da je most skup i da smo pre svega obmanuti u najavi njegove cene pre pocetka izgradnje, ali obmana bi bila uradjena i za neki mozda jeftiniji most jel obmana nam je neko sledovanje u sadasnjim politicko drustvenim okolnostima.

 

[relja]

Pa zar stvarno mislis da je cenu mosta odredio pilon i njegova visina i elegantnost. Pre svega most je sirok i ima veliki povrsinu i to je jedan od osnovnijih parametera za neku procenu cene.

Da, ali je ta konstrukcija okačena o samo jedan i to relativno vitak, "elegantan" noseći stub. Plus, noseća kosntrukcija je iz nekih estetskih, vizuelnih razloga, razapeta preko cele Save, iako je značajan deo na tom mestu - neplovni plićak, što se uostalom i vidi po oznakama plovnog puta na mostu. Nije moralo tako.

Slazem se da je most skup i da smo pre svega obmanuti u najavi njegove cene pre pocetka izgradnje, ali obmana bi bila uradjena i za neki mozda jeftiniji most jel obmana nam je neko sledovanje u sadasnjim politicko drustvenim okolnostima.

Da je izabrano jednostavnije i jeftinije rešenje, onda bi to značilo da se nisu bavili obmanama, već saobraćajnim i tehničkim pitanjima, zar ne?

 

[Igor]

Rekao sam u nasim okolnostima cena bi bez obzira na resenje bila veca od najavljenje.

 

[relja]

Možda, ali i pitanje koliko, ali bi, kada se podvuče crta, ostalo novca za druge potrebe/projekte, a i zaduženost bi bila majna.

Ferguson ulazi na Old Traford, imam pametnija posla...

 

[Борчанац]

Bratislava leži na rijeci Dunavu. Dunav premošćuju dva mosta – Stari most iz 19. st. i Novi most iz druge polovine 20.st. Novi most nekada se zvao SNP most (Slovačkog Narodnog Ustanka). Novi most je najduži asimetrični čelični most s jednim pilonom na svijetu. Novi most u Bratislavi dugačak je 430.8 m, širok 21 m, a teži 7537 tone. Na vrhu pilona visokog 84.6 metara nalazi se restoran zvan UFO (nekoć se zvao Bystrica).

И моја слика истог


Опет у нечему највећи...

 

[blagoje]

Moguće je da se već o tome pričalo na temi, ali bih hteo da ukažem na jedan problem u najavi vezano za uzlaznu rampu iz Bulevara vojvode Mišića na most.
Naime, obzirom da se često penjem ovom rampom, primetno je da je preglednost prilikom uključenja na most ravna nuli. Možda to ne bi predstavljao neki problem da je moguće da se traka u koju se rampa uključuje na most, horizontalnom signalizacijom pre rampe preusmeri u susednu. Ali problem je što to nije moguće obzirom da se nepunih 50-ak metara pre ove rampe na most uključuje rampa sa kružnog toka i to u dve trake. Kada se bude pustila ova rampa u saobraćaj, a obzirom da se sa kružnog toka prema Novom Beogradu očekuje popriličan intezitet saobraćaja, penjanje na most rampom iz Bulevara vojvode Mišića će biti pravi "Ruski rulet". Olakšavajuća je okolnost što se na ovoj rampi ne očekuje neki veliki intezitet saobraćaja, ali u svakom slučaju će nešto morati da se preduzme.

Možda su i odgovorni uvideli ovaj problem pa je, za razliku od ostalih, osnova konstrukcije ove rampa čelična, što možda ukazuje na njenu privremenost. U tom slučaju penjanje na most iz Bulevara vojvode Mišića će biti moguće, ali preko kružnog toka. Ipak, u slučaju ovog scenarija bi ostao gorak ukus potrošenog novca na privremenu uzlaznu rampu, a koja i nije morala da postoji do završetka petlje "Radnička".

 

[relja]

Nešto slično sam spominjao pred puštanje prelaska preko kružnog toka, kada smo pričali o broju traka na rampama.

Dva uključenja na tako kratkom rastojanju i jesu potencijalni problem.
Dodao bih i da je sadašnje rešenje prilaska mostu, tj čeličnoj rampi - oštrim prestrojavanjem preko pravca žute trake kod Sajma, takođe ne tako dobro rešenje.

 

[tzoran]

Možda postave odledalo na tom uključenju pa tako koliko toliko prošire vidike...

 

[MilisaV]

obavezno bih smanjio dve trake sa kružnog toka na most na jednu traku..