Šta je novo?

Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

Delija":6qxatxl9 je napisao(la):
Па није мост на ади класична бетонска конструкција да се рокне мало више арматуре и боља МБ. Исто тако,колико ме сећање из бетонских конструкција служи постоје и различити коефицијенти сигурности који се примењују у зависности од добијених бројки и још неких параметара. Извињавам се на лапсусу јер је то било пре две-три године али чињеница да се на оволиком мосту ишло до граничних вредности ми никако не улива поверење.

ПС: Бејах и ја на мосту на предавању. ;) Додуше не на тако детаљном као на оном што је Миланче има срећу да присуствује.

Dimenzionisanje čelika i betona na mostu na adi je rađeno prema eurokodu (EC2), i naš standard PBAB 87 kao i taj pomenuti EC propisuju takozvane parcijalne koeficijente sigurnosti što praktično znači da se koeficijenti menjaju u zavistnosti od šansi da se to neko granično opterećenje desi. Pritom eurokod za razliku od našeg standarda ima nešto niže koeficijente i generalno manje dimenzije elemenata se dobijaju ako se radi prema EC, ne uvek ali uglavnom. I jedan i drugi propis imaju mana i nedorečnosti i ali su oba dobra na svoj način. EC je recimo pun takozvanih olakšica, gde možete da koristeći neke preporuke smanjite dimenzija elementa odnosno smanjite koeficijente sigurnosti. Na primer ako je šraf od ivice 2cm koeficijent je 1.5 ako je vise od 2cm koeficijent je 1.3... vi pomerite sraf za cm i odmah moze da se usvoji manji presek, i tako na milion stvari se ustedi, i to su upravo radili na mostu, svaku moguću olakšicu koju propisuje evrokod su pokusali ili uspeli da ispostuju kako bi dimenzije elementa bile minimalne moguce. I to je sasvim OK. Nijedna ta olaksica nije stavljena tu bezveze, sve su one rezultat ispitivanja i dugorocnog iskustva iz cele evrope i sveta. Na GRF-u se radila revijizija, gde u principu nije bilo nikakvih zamerki osim preporuke da se podigne marka betona za pilon, što su ipak na gradilištu uzeli sa rezervom jer je bilo potrebno proveriti da li taj beton sa većom markom može da se ugradi uopšte (napominjem da beton sa većom markom je generalno gušći i (ili) ima krupniji agregat). Vrlo odogovorno sa njohove strane.

Što se tiče pilona, to je rezultat takozvanog suženog konkusa, koji je jasno zahtevao jedan pilon, bez prethodne evaluacije koliko je to rešenje bolje ili nije od drugih. Bilo kakva rasprava da li je bolje da je bilo 2 ili kontinualac je izlišna s obzirom da se time zaista niko nije ni bavio. Od 5 rešenja koja su zadovoljila uslove konkursa ponovo je izabrano ono sa najvećim pilonom od 200m a ostala rešenja nisu prelazila 150m visine.
 
Lord":1rp7wghs je napisao(la):
Što se tiče pilona, to je rezultat takozvanog suženog konkusa, koji je jasno zahtevao jedan pilon, bez prethodne evaluacije koliko je to rešenje bolje ili nije od drugih. Bilo kakva rasprava da li je bolje da je bilo 2 ili kontinualac je izlišna s obzirom da se time zaista niko nije ni bavio. Od 5 rešenja koja su zadovoljila uslove konkursa ponovo je izabrano ono sa najvećim pilonom od 200m a ostala rešenja nisu prelazila 150m visine.

Prvo, zahvaljujem za uvid u norme i primene stepena sigurnosti u građevinartvu.

A drugo, u direktnoj vezi sa citiranim delom - kako se tačno zove komisija (ili savet) u kojoj je član bio i prof. Gabrijelčič?
 
Možda reše kao na Gazeli postavljanjem onih vertikalnih obeleživača ispred ulaza na most, samo se bojim da bi u ovom slučaju oni još više smanjili vidljivost. Oni bi pokrili i deo treće trake nekih 10-tak metara od ulazne rampe ka kružnom toku. Ovako bi se forsiralo prestrojavanje na srednju traku za šta realno ima mesta. Problem je što od kružnog toka idu 2 trake i ako stvarno vozila naviru u paraleli moraće pri vrhu da se svi prestrojavju u jednu traku. Ako ostave dovoljno lufta da vozači koji se uključuju sa bul.V.M. bezbedno mogu da "izvire" nazad kako bi se bezbedno uključili. Ako se uporedi sa ramapama na Gazeli vidi se jasna razlika u ulaznom uglu i dužini proširenja u pojasu rampi. Na gazeli je to ravno 100m (od početka proširenja do V razdvajanja rampe i mosta) dok je ovde to nekih ~15m za rampu iz bul.V.M. Praktično mislim da za njih više odgovara znak Stop(ako več nije stvaljen) nego obrnuti trougao.

petlja.jpg
 
blagoje":1f60lqjx je napisao(la):
Moguće je da se već o tome pričalo na temi, ali bih hteo da ukažem na jedan problem u najavi vezano za uzlaznu rampu iz Bulevara vojvode Mišića na most.
Naime, obzirom da se često penjem ovom rampom, primetno je da je preglednost prilikom uključenja na most ravna nuli. Možda to ne bi predstavljao neki problem da je moguće da se traka u koju se rampa uključuje na most, horizontalnom signalizacijom pre rampe preusmeri u susednu. Ali problem je što to nije moguće obzirom da se nepunih 50-ak metara pre ove rampe na most uključuje rampa sa kružnog toka i to u dve trake. Kada se bude pustila ova rampa u saobraćaj, a obzirom da se sa kružnog toka prema Novom Beogradu očekuje popriličan intezitet saobraćaja, penjanje na most rampom iz Bulevara vojvode Mišića će biti pravi "Ruski rulet". Olakšavajuća je okolnost što se na ovoj rampi ne očekuje neki veliki intezitet saobraćaja, ali u svakom slučaju će nešto morati da se preduzme.

Možda su i odgovorni uvideli ovaj problem pa je, za razliku od ostalih, osnova konstrukcije ove rampa čelična, što možda ukazuje na njenu privremenost. U tom slučaju penjanje na most iz Bulevara vojvode Mišića će biti moguće, ali preko kružnog toka. Ipak, u slučaju ovog scenarija bi ostao gorak ukus potrošenog novca na privremenu uzlaznu rampu, a koja i nije morala da postoji do završetka petlje "Radnička".

Slično penjanje je sad i na gazelu iz BVM, i prilično je neugodno za uključiti se, moraš bukvalno da staneš pre uključenja.

Edit: edgeman je bio brži
 
relja":a333iw8s je napisao(la):
A drugo, u direktnoj vezi sa citiranim delom - kako se tačno zove komisija (ili savet) u kojoj je član bio i prof. Gabrijelčič?

Gabrijelčič koliko ja znam nije bio u komisiji on je bio u timu (konzorcijumu) koji je pobedio. Tim za odabir je bio predvođen prof. Hajdinom koji je kao što znamo verovatno imao i interesa u mostu sa kablovima. Bez daljeg ulaženja u prepucavanja oko toga ili još gore stranačke spinove, samo ću konstatovati kao građevinac da je rešenje (ako izuzmemo ekonomske koristi kojih je uvek bilo kod nekih, a i biće) diktirano isključivo estetikom. To uostalom potvrđuje da je 3/9 članova komisije bilo stručno da proceni konstrukciju van njenog estetskog aspekta a 2/9 članova ako izuzmemo prof. Hajdina zbog sumnjivog sukoba interesa.

a komisija je bila:

1. Akademik Prof. Dr Nikola Hajdin, dipl.inž.građ.-predsednik
2. Prof dr Dejan Bajić, dipl.inž.građ.
3. Đorđe Ilić, dipl.inž.građ.
4. Prof dr Branislav Mitrović, dipl.inž.arh.
5. Prof. Branislav Stojanović, dipl.inž.arh.
6. Mr Nenad Bogdanović, dipl.inž.el. - gradonačelnik Beograda
7. Bojan Stanojević, dipl.ek. - gradski menadžer
8. Đorđe Bobić, dipl.inž.arh. – gradski arhitekta
9. Boris Ranković, dipl.pravnik – direktor Direkcije


Ne kažem da je trebalo da tu bude najjeftiniji najefikasniji most. Svaki građevinac zna da pilon od 200m svakako nije najjeftinije rešenje. A daleko bilo da je to jedino moguće rešenje itd... i neka je on napravljen da bude reprezentativan i sve to, ali brate treba to reći otvoreno. Napravili smo most da izgleda lepo i tacka. Najbitniji nam je bio izgled i to je to. To košta, to smo platili i plaćaćemo još dugo.
 
Lord":124dp3zt je napisao(la):
relja":124dp3zt je napisao(la):
A drugo, u direktnoj vezi sa citiranim delom - kako se tačno zove komisija (ili savet) u kojoj je član bio i prof. Gabrijelčič?

Gabrijelčič koliko ja znam nije bio u komisiji on je bio u timu (konzorcijumu) koji je pobedio. Tim za odabir je bio predvođen prof. Hajdinom koji je kao što znamo verovatno imao i interesa u mostu sa kablovima. Bez daljeg ulaženja u prepucavanja oko toga ili još gore stranačke spinove, samo ću konstatovati kao građevinac da je rešenje (ako izuzmemo ekonomske koristi kojih je uvek bilo kod nekih, a i biće) diktirano isključivo estetikom. To uostalom potvrđuje da je 3/9 članova komisije bilo stručno da proceni konstrukciju van njenog estetskog aspekta a 2/9 članova ako izuzmemo prof. Hajdina zbog sumnjivog sukoba interesa.

a komisija je bila:

1. Akademik Prof. Dr Nikola Hajdin, dipl.inž.građ.-predsednik
2. Prof dr Dejan Bajić, dipl.inž.građ.
3. Đorđe Ilić, dipl.inž.građ.
4. Prof dr Branislav Mitrović, dipl.inž.arh.
5. Prof. Branislav Stojanović, dipl.inž.arh.
6. Mr Nenad Bogdanović, dipl.inž.el. - gradonačelnik Beograda
7. Bojan Stanojević, dipl.ek. - gradski menadžer
8. Đorđe Bobić, dipl.inž.arh. – gradski arhitekta
9. Boris Ranković, dipl.pravnik – direktor Direkcije


Ne kažem da je trebalo da tu bude najjeftiniji najefikasniji most. Svaki građevinac zna da pilon od 200m svakako nije najjeftinije rešenje. A daleko bilo da je to jedino moguće rešenje itd... i neka je on napravljen da bude reprezentativan i sve to, ali brate treba to reći otvoreno. Napravili smo most da izgleda lepo i tacka. Najbitniji nam je bio izgled i to je to. To košta, to smo platili i plaćaćemo još dugo.


Moja greška, prošlo je dosta vremena...nije bio član, budući pobednik i arhitekta je bio - savetnik:
(članke iz tabloida i sajtova sa blago rečeno ekstremnim stavovima sam namerno preskočio)
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas ... a-za-pilon
...Sve je počelo na sednici Saveta izvršnog odbora Skupštine grada za izbor idejnog rešenja mosta na donjem špicu Ade Ciganlije koja je održana krajem maja 2004. godine.
....
On tvrdi da je to bio samo početak problema i da je ideja bila da upravo ovo rešenje pobedi, jer je to nekom odgovaralo. Bez obzira na to, na konkursu je učestvovalo 11 firmi od kojih su tri odustale od ideje mosta sa pilonom i ponudili mnogo jeftinija rešenja koja su bez obzira na cenu odmah na početku odbijena.

Kostić uverava da je ovoj sednici prisustvovao čuveni slovenački profesor Peter Gabrijelčič koji je zagovarao upravo rešenje sa jednim pilonom.

- Interesantno je da je prvu nagradu odnela upravo njegova firma „Ponting - Maribor“. On je pozvan kao veliki stručnjak i s obzirom na tu činjenicu dobro je čuti i njegovo mišljenje. Ipak ono što se ispostavilo na kraju izgledalo je potpuno drugačije - rekao je Kostić.

http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/04/?id=cl04_23
Tehničku javnost je neprijatno iznenadio konkurs za idejno rešenje mosta na Adi, jer je uvedena restriktivna i potpuno neopravdana novina takozvani "suženi konkurs". Naime, u uslovima konkursa je unapred preferiran tip konstrukcije, što je fundamentalna prepreka slobodnom protoku ideja. Svaki konkurs, kao civilizacijska tekovina u osnovi podstiče ideje i kreativnost, bez koje nema pravih odluka.

Autore je čekalo i dodatno "suženje" za učestvovanje na konkursu u vidu finansijskih papira i potvrda, zbog kojih su eliminisani neki od naših najjačih autorskih timova.

Tako je investitor sam sebi naneo štetu da mu se izbor suzio na svega pet rešenja, od kojih samo jedno od domaćeg autora. Ako se uzme u obzir da su svi raniji konkursi za mostove imali preko 20 idejnih rešenja, jasno je da konkurs nije dao odgovore na mnoga izuzetno važna pitanja. Eliminacijom drugih autora izostao je odgovor na pitanje iznad svih pitanja: Koliko je izabrani atraktivni most sa jednim pilonom skuplji od tradicionalne kontinualne grede, uobičajene za gradski most? Za odgovor je tehnička javnost uskraćena, uskraćeni su i naši poznati autori za ravnopravno učešće. To jeste tema za koju Inženjerska komora ima kompetenciju i stručnu snagu da uspostavi primenu istih pravila za sve učesnike.

I na kraju je izabrano jedinstveno rešenje - ne jedisntveno na konkursu, nego jedinstveno u svetu.
Neko je znao šta treba da radi.


Čemu sad ova priča?
Pa zato što se od početka krenulo sa stavom: "kada bude završen, svi će zaboraviti kritike, tako su pričali i za Gazelu, Mostarsku petlju...Ajfelov toranj".
Ovo treba da bude velika greška na kojoj ćemo naučiti da cenimo održivi razvoj. Samo se plašim da greška biti zaboravljena dok ne budemo u mogućnosti da ostvarimo neki novi infrastrukturni projekat većeg značaja.
 
Odrzivi razoj se ne bazira samo na finansijama vec i na jasnom i dugorocnom planiranju. Metro, UMP, Obliaznica, SMT i sl projekti su dugorocni projekti i kao takvi se uglavnom rade fazno.

Problem je sto nasi politicari zele da urade sto vise za sto manje para po mogucstvu u jednom mandatu. Ustvari oni do pre mosta nista nisu ni uradili 20 godina pa je tzv racionalizacija koja se ustvari krije iza sve ove price upravo pravljenje kompromisa zarad politicke a ne urbanisticko saobracajne odrzivosti.

U momentu kada je most ozbiljno planiran delom i kada je ugovor potpisan pocetkom 2008 kriza nije bas bila izvesna to najbolje govori makar u lokalnom smilsu velika izgradnja koju smo i mi svi pratili i nijednom ne pomenusmo krizu koja je dosla za godinu dana. Treba biti posten i reci da kada je izabrano pobednicko resenje za most feb. 2005 nije bilo ni govora o krizi ni u najavi i da je budzet grada iz godinu u godinu bivao sve veci i uz neku projekciju rasta sto je bilo za ocekivati ali do 2009. Uostalom i sam most i finansiranje petlji je bilo otezano i dodatni kredit je uzet za pristupne puteve i ako je bilo planirano da oni budu finansirani iz sredstava direkcije ali tada je kriza vec bila u jeku.

Da izabrali smo verovatno NESTO skuplje resenje (to nesto niko nije dokazao koliko je jedan pilon skuplji od dva pilona a jasno sam skrenuo paznju da verovatno cenu vise odredjuje sirina mosta umesto visina jednog elementa) ali u tom momentu smo imali druge budzetske projekcije itd.
 
Igor":3a6zg04z je napisao(la):
U momentu kada je most ozbiljno planiran delom i kada je ugovor potpisan pocetkom 2008 kriza nije bas bila izvesna to najbolje govori makar u lokalnom smilsu velika izgradnja koju smo i mi svi pratili i nijednom ne pomenusmo krizu koja je dosla za godinu dana. Treba biti posten i reci da kada je izabrano pobednicko resenje za most feb. 2005 nije bilo ni govora o krizi ni u najavi i da je budzet grada iz godinu u godinu bivao sve veci i uz neku projekciju rasta sto je bilo za ocekivati ali do 2009. Uostalom i sam most i finansiranje petlji je bilo otezano i dodatni kredit je uzet za pristupne puteve i ako je bilo planirano da oni budu finansirani iz sredstava direkcije ali tada je kriza vec bila u jeku.

Bez obzira na SEKU, nama se "smešila" kriza. Ja i dalje ne mogu da shvatim da ljudi u to vreme nisu shvatali da je to uvećanje budžeta grada samo privremeno. Zemljište se rasprodavalo (npr placevi na kojima nije građeno tih20-tak godina), izdavale se dozvole, stavljale se takse na sve i svašta (npr moja firma je plaćala, a verovatno i dalje plaća taksu na tablu koja je obavezna, a nalazi se na spratu u APC-u????, a gde su, do tada, brojni preduzetnici i ona bruka od nameta). I ranije smo pričali o tome - Grad je doživeo kratkrotrajni impuls za koji su mnogi pogrešno verovali da neće prestajati. A održivi razvoj podrazumeva i dugoročni plan finansiranja. Nasleđe u vidu kvadrata je prodato, a od podsticanja proizvodnje se bežalo kao đavo od krsta (a znamo kome je to odgovaralo).
I onda je nekome palo na pamet da tu klimavu privredu nagradi simbolom.
Setite se - "most će se sam isplatiti", "kao simobl grada će nam doneti indirektnu korist" i sl. Kriza nije objašnjenje. APC je prekinuo svoj projekat zbog krize - oni su stvarno racionalizovali poslovanje. A mi smo plaćali ubrzanje radova nekome ko je u obavezi da plaća penale ako zakasni, tako se kod nas vode projekti

Igor":3a6zg04z je napisao(la):
Da izabrali smo verovatno NESTO skuplje resenje (to nesto niko nije dokazao koliko je jedan pilon skuplji od dva pilona a jasno sam skrenuo paznju da verovatno cenu vise odredjuje sirina mosta umesto visina jednog elementa) ali u tom momentu smo imali druge budzetske projekcije itd.

Čuvena cena po kvadratu? A i znam, hvala bogu, ekonosmiste mlađe od 30 godina koji prave realnije budžetske projekcije. Samo, važno je kome ih šalju, da li taj za koga ih prave zaista želi da vidi istinu, ili samo želi da vidi ono što želi da vidi.
 
Na gradilištu petlje "Jurija Gagarina" primetan je znatno manji broj radnika, kao i znatno slabiji intezitet radova nego pre praznika.
 
Da nije "pad motivacije" - sličnog uzroka kao kod igrača Zvezde i Partizana u poslednjih nekoliko kola?
 
I na kraju od svog tog prodatog zemljista od 2000. godine na ovamo dobismo samo ekstravagantni most i to uzet iz kredita jer nismo umeli samo da trosimo 800 miliona eura budzeta.

A i ova izjava gradonacelnika od juce kako je grad zaduzen 400 miliona eura kada je samo za most i UMP uzeto 450 je uvredjiva za razum

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1552870
 
Kada puste, pustiće po dve, zbog isključenja sa mosta u Jurija Gagarina.
Kada će to biti, ne znam.
 
Па, ето нам. Супер је. А биће још бољи.
 
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dosad je na izgradnju Mosta na Adi potrošio neverovatnih 450 miliona evra, a za te pare Francuzi bi čak tri puta premostili Savu!

Naime, najviši drumski most na svetu, Mijo u Francuskoj, inače deo auto-puta koji spaja Pariz i Barselonu, više je nego duplo veći od Đilasovog mosta, a drastično je jeftiniji!

Manjak 300 miliona

Računica je više nego prosta. Francuski most dug je 2,5 kilometara, ukupna površina mu je 77.770 kvadratnih metara, ima sedam nosećih stubova - pilona, od kojih je najviši visok 343 metra (za 23 metra je viši od Ajfelove kule) a košta samo 400 miliona evra. U poređenju s njim, most preko Ade je više nego dva i po puta skuplji!

Francuzi su kilometar mosta izgradili za 160 miliona evra, što znači da je tokom izgradnje mosta na Adi negde nestalo oko 300 miliona evra!

Poređenje

Đilasova ćuprija je po konstrukciji neuporedivo jednostavnija, duplo je manje površine (43.554 kvadrata) od francuskog, ima samo jedan pilon, ukupna dužina mu je svega 969 metara, a već dosad je na njega potrošeno 450 miliona evra! Francuzi su u svoj most skrcali 200.000 tona betona, 36.000 tona čelika i 9.000 tona asfalta, a u Đilasov most otišlo je duplo manje materijala: 164.927 tona armature i betona zajedno! Zdrav razum govori da bi Francuzi s našim parama i našom jeftinijom radnom snagom mogli na Savi da sagrade bar tri mosta!

Istu sumnju - da je Most na Adi bezobrazno preplaćen, pobuđuje i poređenje s drugim primerima u svetu. Na primer, Amerikanci bi za jedan most preko Ade mogli da naprave bar šest, o čemu svedoči primer iz države Mejn, gde je 2006. podignut skroman, ali funkcionalan most na reci Penobskot za svega 65 miliona evra! Pravo arhitektonsko čudo - most iz dva dela povezan saobraćajnicom koja 50 metara visi u vazduhu, otvoren je u Bangkoku 2006. Uprkos tako komplikovanoj konstrukciji i činjenici da je pola kilometra duži od Mosta na Adi, bio je skoro duplo jeftiniji - 240 miliona evra.

Još milijarda za tunel

Izgradnja mosta na Adi počela je 1. decembra 2008, a gradonačelnik Đilas ga je svečano i uz vatromet otvorio 1. januara 2012. Radovi još traju i kraj im se ne nazire. Arhitekte i urbanisti, naime, tvrde da sam most neće ostvariti glavnu namenu - rasterećenje saobraćaja - i da će, pošto se zabija u Topčider, funkcionalnost dobiti tek prokopavanjem tunela kroz to brdo, što će koštati do milijardu evra.

most-na-adi-dilas-tizer-1369292404-314529.jpg


most-na-adi-dilas-tizer-1369292366-314531.jpg




Neophodna revizija troškova

I pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ukazivala je svojevremeno na basnoslovnu cenu Mosta na Adi.
- Neophodna je eksterna revizija troškova za izgradnju mosta, i gde se nađu nepravilnosti, neko mora da odgovara. Cinično je da se priča da je važno da je on lep, a da nije važno koliko košta. Morali ste da gradite most kako vam nalaže postojeća infrastruktura, pa ako postanemo ekonomski razvijena zemlja, možemo da napravimo most i tamo gde ne prima mnogo saobraćaja. Ali u ovim uslovima to raditi i time se hvaliti, to mi liči samo na onu julovsku bezočnost. Tako su nas samo julovci ubeđivali da je sve dobro dok su nas bombardovali - izjavila je Baraćeva sredinom 2011.

Most će nas koštati 2,4 milijarde €

Više od 450 miliona evra, koliko je do sada potrošeno na Most na Adi, tek je početak troškova. Ovo urbanističko čedo gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa koštaće nas neverovatnih 2,4 milijarde evra, tvrdi Branislav Jovin, projektant Mostarske petlje i pristupnih saobraćajnica na mostu Gazela. On je objasnio da je Most na Adi samo deo takozvanog unutrašnjeg magistralnog poluprstena, koji podrazumeva izgradnju 17 kilometara prilaza mostu - petlji, saobraćajnica, tunela.
- To ti je ono ludilo - zakolji vola za 100 grama mesa. Totalni promašaj konstrukterski. Most na Adi je fatalan i urbanistički i finansijski jer unutrašnji magistralni poluprsten treba da košta 2,4 milijarde evra - izjavio je Branislav Jovin, projektant Mostarske petlje i i Gazele.


http://www.kurir-info.rs/prevara-veka-d ... nak-803431
 
Izgradnja mosta na Adi počela je 1. decembra 2008, a gradonačelnik Đilas ga je svečano i uz vatromet otvorio 1. januara 2012. Radovi još traju i kraj im se ne nazire. Arhitekte i urbanisti, naime, tvrde da sam most neće ostvariti glavnu namenu - rasterećenje saobraćaja - i da će, pošto se zabija u Topčider, funkcionalnost dobiti tek prokopavanjem tunela kroz to brdo, što će koštati do milijardu evra.


Шта год ко мислио о овоме, после оваквог лупетања (да тунел чија је процењена вредност неколико десетина милиона евра кошта милијарду) не би требало да купује ове (шабачке) новине.
 
Импресионирао ме новинар, сачинио текст без и једне до краја истините реченице.. која Царина :laugh:
 
Немој тако. Реченица: "Izgradnja mosta na Adi počela je 1. decembra 2008, a gradonačelnik Đilas ga je svečano i uz vatromet otvorio 1. januara 2012." мени изгледа тачно, зар не :?:
 
Neka napadju graonačelnika kako žele (pa ni on nije bespomoćan kada su mediji u pitanju), ali mi jako smeta što zloupotrebljavaju mrtvu Vericu Barać zarad sitnog ćara.
 
Пантограф":1sgwl2vy je napisao(la):
Немој тако. Реченица: "Izgradnja mosta na Adi počela je 1. decembra 2008, a gradonačelnik Đilas ga je svečano i uz vatromet otvorio 1. januara 2012." мени изгледа тачно, зар не :?:

Pripremni radovi su počeli još polovinom 2008. tako da je i ona delimično istinita... :grand:

A i nije ga Đilas svečano otvarao, već je bio vatromet i jednostavno su pešaci a onda i automobilisti krenuli da ga koriste... :vops:
 
Veliki Vracar":4oagja1g je napisao(la):
Импресионирао ме новинар, сачинио текст без и једне до краја истините реченице.. која Царина :laugh:

U pitanju je Carica :roll:
 
Na kamerama se vidi da je u toku izlivanje betona kod Buvljaka.
 
Vrh