A što se tiče arhitektonskih kompromisa: idejni projekat, bar što se tiče samog pilona, očigledno nije mogao da prođe proračune opterećenja. Kako drugačije objasniti da je na svim prikazanim crtežima pilon prikazan kao jedna glatka površina, bez "preloma".
Ovaj postaljeni limeni ukras se ne nastavlja "prirodno" na betonski "radni deo", "lomljenje" površine i oblika se jasno vidi. I pored toga, limeni deo se ne završava šiljkom, već kao zarubljena kupa.
Malo neobična situacija: zadata je visina od 200 metara, i zadat je oblik. Ispoštovana je visina kao gabarit, oblik je prilagođen. OK, to je stvarni život.
Ali, nameće se pitanje (bar meni) - ako se toliko insistiralo na vizuelnom i na nekakvom simbolizmu, i ako su inženjeri jedva "uterali" konstrukciju u oblik koji je zadao arhitekta, zar ni u jednom trenutku nije mogla da se napravi revizija tog "ukrasnog" dela? Zašto se to radi sada, kada je kran razmontiran, kolovozna ploča zatvorena i most pušten u saobraćaj? Zar sve ovo nije moglo i ranije da se uoči? Ili - nezgodno pitanje: kako je takvo nelogično rešenje sa punim vrhom - moglo da pobedi na konkursu?