Zuma":28sadr90 je napisao(la):
... Ukazujem na potpuno nedoslednu logiku koja se koristi, i to po dva osnova. Prvo, vrlo se glasno i neosnovano insistira na ogromnim razmerama ustede koja bi bila moguca izostavljanjem sina sa mosta, ...
Blagojeva procena je 35-40 miliona, moja je oko 50 miliona, a kolika je tvoja?
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
... da bi se zatim bez ikakvog spominjanja cene metroa pretpostavilo da za te pare mozemo napraviti bilo koji njegov funkcionalni deo u razmerama koje za rasterecenje saobracaja ista znace. Ne mozemo.
Ne znam da je iko tvrdio da za te pare (za sada 35-50 miliona, na tvoju procenu jos cekamo) plus odlaganje deonice UMPa od zeleznicke stanice do Tosinog bunara i tunela kroz Senjak mozes dobiti kompletnu liniju 1 koja bi tebi "nesto znacila" ali mozes POCETI i napraviti bar dve-tri deonice. Napni se jos malo, nesto pozajmi, i imas 4-5, a to je VEC NESTO, mada naravno nije ni blizu necega sto ti zaista treba. Ali posle ide lakse, jer je svaka nova deonica jeftinija (em ucis em si neke velike troskovne "zabe" progutao na pocetku, em ti sa svakom novom deonicom sistem postaje sve korisniji.
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
Razlog je dat u dva posta. U prvom sam objasnio da je metro slozen sistem (sa ogromnim garazama za parkiranje i odrzavanje kompozicija, radionicama, mnostvom obicnih i sigurnosnih izlaza u gusto naseljenjim delovima grada, ventilacionih otvora...a sve to jezivo puno kosta), koji je za klasu iznad trivijalnog prosirenja mosta, i zbog toga za klasu skuplji - bilo gde da se radi. U drugom postu sam objasnio zasto bi to u Beogradu bilo jos skuplje nego inace (zbog nepredvidivog, podvodnog terena). Naravno da se moze napraviti, ali nikako ne za pare koje bi dobili suzavanjem mosta, pa cak ni za one koje imamo.
Hvala ti sto si nam objasnio da je metro skup, a i to da je Beograd najzeznutije mesto na svetu ili bar u Evropi za pravljenje metroa. Puno bi bilo korisnije da nam kazes KOLIKO MISLIS DA BI KOSTAO. Pa nije valjda da nema nikakvih procena?!
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
I druga nedoslednost, glavni greh sina na mostu bi trebao biti da tuda jos dugo ne moze proci metro, pa se tako vezuju pare koje bi se mogle bolje iskoristiti danas. Medjutim, uopste se spominje da bi tempom finasiranja koji mi mozemo izdrzati metro mogao proraditi jos MNOGO kasnije, pa bi se tako jos mnogo vise para vezalo ulaganjem u jos skuplje delove metroa koji decenijama ne mogu proraditi. Koncentrisali ste se na sine, a niko da prica sta to ustvari znaci napraviti metro, koliko TO kosta, i koliko bi TO ukupno trajalo. A sta u medjuvremenu?
Pa metro se gradi po fazama i kako koju fazu dodajes ona moze da ulazi u upotrebu. Naravno ona ce biti korisnija kako pustas u upotrebu dodatne faze, ali JG, tako se gradi svaki metro. I ponovo pitam, reci nam TI KOLIKO TO mislis da ce da kosta?
Uostalom ako nema smisla ulagati u nesto gde benefiti dolaze sa zakasnjenjem, kad krenes da gradis metro i kad se stvori klima i pritisak da se stalno dodaju nove deonice onda tu benefiti dolaze prilicno brzo. Ako pljunes 35-50 miliona u nesto cime ce da ide obican tramvaj onda time samo odlazes te velike benefite. Po meni prvo ima puno vise smisla.
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
Naime, izostavlja se ogranicenje koje postavlja faktor vremena. Metro sistem Beogrda se mora praviti brzinom koja je veca od brzine povecanja zagusenja saobracaja. Ako vi vecinu para sa resenja saobracajnica (kao sto je UMP) preusmerite u metro, a zbog tog zanemarivanja zagusenje saobracaja raste brze nego sto uspevamo da pravimo metro (koji ionako tek delimicno rasterecuje automobilski saobracaj), nastupice kolaps saobracaja pre zavrsetka metroa. Ili ce prosto kriva zagusenja da raste brze od tempa gradnje i procenta rasterećujećeg uticaja metroa na ostali saobracaj. U gradu koji nema ni osnovne magistralne pravce kroz centar, moze se lako desiti da je komibnacija losih saobracajnica i malih prihoda drzave takva da sada jednostavno ne smemo uopste ni poceti da pravimo metro, posto ga ne mozemo praviti dovoljno brzo za nase potrebe, a NE SMEMO zapustiti ulaganje u ulice. Vezuju se pare, a ne postize se nista (bar ne dovoljno brzo). Ovo je skoro sigurno razlog promene koncepta i prelaska na teskog na laki metro, a kod nekih i na ono "tramvajem u 21. vek". Jednostavno, odredjen nivo prosecne produktivnosti po coveku odredjuje kakve uslove za zivot moze da si prusti. Neka plemena u Africi zaradjuju dovoljno samo za saobracajni sistem sa konjima i taljigama. Grubo receno, ako metro smanji prosecno vreme prevoza za pola sata, onda produktivnost po coveku te drzave mora da bude takva da bi svi oni za tih dodatnih pola sata (u periodu amortizacije metroa) mogli da zarade vise od cene metroa. Od toga zavisi da li mi sebi trenutno uopste smemo da "kupimo" metro. Neki su zakljucili da mi jos dugo necemo biti na tom nivou produktivnosti. Posto u medjuvremenu ne smemo zapustiti saobracaj, jedino preostaje da se u pocetku razvija jeftiniji vid masovnog transporta. Dakle, tramvaj ili, mozda, LRT.
Po tebi je izgleda saobracaj nesto kao poplava koja dolazi Dunavom i ta voda ce nekako neizbezno morati da prodje kroz Beograd. UMP ili potop. Ili bar kolaps. Saobracaj kroz centar i njegov intenzitet se moze regulisati i regulise se. Direktno, kroz naplacivanje ulaska u grad, restrikcijom nekih ulica samo za gradski saobracaj i taksi, itd. Ili indirektno, pustanjem da se ljudi zaglavljuju na semaforima, a ponudis im brz javni saobracaj, ili pravce oko grada da grad izbegnu (kineski most, i nadam se jos jedan most na Dunavu). Ne znam ni za jedan grad u svetu koji je uspeo da dodaje bulevare i "prstenove" brzinom vecem od nekakvog "prirodnog" povecanja saobracaja. Pre ili kasnije krenu guzve i sa jednog kraja Menhetna na drugi brze stizes metroom nego po povrsini, pa makar isao taksijem. Znaci intenzitet saobracaja se samoregulise guzvama koje taj saobracaj krene da pravi pa neki ili dignu ruke i predju na metro ili obilaze oko grada da ne bi uletali u guzve. Vidjeno milion puta.
Inace ovaj mali traktat iz ekonomije zanemaruje jednu cinjenicu: kad se nakupi dovoljno ljudi na jednom mestu, pa makar oni bili siromasni kao Egipcani, onda je racionalno napraviti metro! I Alzir je negde naseg nivoa razvoja, i Sofija, pa ljudi napravili metro. I ma koliko EU vise Bugarima ne davala pare, oni ljudi ipak nastavljaju da grade metro.
Najzad ovo sa imperativnom gradnjom saobracajnica "a za metro jos nismo zreli" prenabregava pitanje parkinga u centru grada. Ako cemo da gradimo saobracajnice ka centru i kroz centar da bi ljudi mogli kolima na posao, u soping, ili u izlaske, gde ce oni da parkiraju? Cene parkinga u gradu su jos jedna indirektna poluga kojom se nekakav neumitni rast saobracaja usporava. Dok kod metroa ceo trosak platis na izgradnju metroa i nema dodatnih skrivenih, kao sto je trosak parkiranja. O zagadjenju i buci da ne govorim.
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
I sad dolazimo opet do sina na mostu. U ovakvim uslovima jedina stvarno realisticna opcija je krajnja optimizacija onoga sto se gradi. Treba raditi samo ono sto stvarno daje najveci trenutni efekat, ali ako je moguce tako da to bude bar deo nekog kasnijeg boljeg i trajnijeg resenja. Ovo su doneke protvrecni zahtevi, ali je u praksi to moguce ublaziti.
Naprimer, projektujemo sva tri prstena oko Beograda, pa ih onda gradimo u delovima, i to onim redom kojim bi ti delovi imali najveci efekat a najmanju cenu, spajajuci ih privremeno. Verovatno zbog toga UMP, SMT i obilaznica imaju tako osakacne oblike. To nije konacno stanje, nego ono koje sada resava tragicno stanje saobracaja toliko da kupimo vreme za bolje resenje.
Sa ovim se slazem.
Zuma":28sadr90 je napisao(la):
Ono sto je vazniji primer ove optimizacije je tramvaj na mostu. Stalno se pogresno tvrdi da je prostor za sine na mostu "neiskoriscen". Nije neiskoriscen ako tuda prolazi tramvaj. Ono sto cini daleko najveci deo citavog koncepta metroa je nezavisna putanja i nedostak semafora, a mnogo manje tip vozila koje po toj putanji ide. Ako mi za sada svuda provlacimo tramvaj, ali po putanjama koje bi se sa malim prepravkama mogle iskoristiti za metro, onda je to najbolji nacin da efektivno zapocnemo neku vrstu gradnje metroa, ali sa mnogo manje pare i sa trenutnim efektima rasterecenja saobracaja. Zbog toga sine na mostu. Napraviti dobre i brze sine, kupiti puno tramvaja tako da idu brzo i jedan za drugim, i da nigde nema semafora. Time ustvari dobijamo veliki deo koristi metroa, a da to ipak mozemo da platimo i da usput polako gradimo infrastrukturu za pravi metro. Dovoljno je samo zamisliti saobracaj bez semafora i bez zastoja, da bi se shvatilo koje bi to bilo poboljsanje, pa ma cime da se prevozimo. Metro se sada moze graditi polako, uz skromnije investicije, i polako pustati u rad, a da ne moramo da jurimo vreme zato sto saobracaj vec resava jedna vrsta masovnog transporta, tramvaji, a pri tome ostaje para i za puteve. Naravno da bi bilo lepo najzad krenuti u pravi metro, ali nasa finansijska situacija nije postala bolja zato sto uzimamo kredite, naprotiv. Ovo nije lepo resenje ali je tesko videti drugo koje se ne zasniva na emocijama: "hajde da najzad krenemo, pa sta kosta da kosta".
Ma koliko tramvaja kupio (uzgred tramvaji JESU skupi, puno skuplji od autobusa), CINJENICA je da ce tramvaji da staju na semaforima i u Pozeskoj i sa novobeogradske strane. Kapacitet celog sistema je jednak kapacitetu njegovog "bottlenecka". Iz tog razloga je provodjenje tramvaja preko mosta cisto bacanje para. Dodali smo 35-50 milona evra ceni mosta da bi se opet vozili tramvajem i zaglavljivali na semaforima cim se predje reka. Totalna glupost. To mozemo i sa autobusima koji su puno jeftiniji.
ALI, slazem se sa time da to nisu bacene pare ako tuda provuces BAR LRT i onda ga teras dalje i sa jedne i sa druge strane tako da NEMA STAJANJA na semaforima. A to znaci odvojeni sistem od glupih tramvaja. Pici plitke useke, stubove, tunele, sta god, ali samo da to bude zaista odvojeno kroz siri centar (naravno kad jednog dana prodjes zadnji gusto naseljeni blok, to moze po povrsini recimo do aerodroma ili prema jugu), i to onda IMA smisla. To da ce to za pocetak biti samo par deonica i da ce biti presedanje na druge/obicne linije sa leve i desne strane Save prvih godina je zapravo mala cena da jedan takav sistem na kraju dobijes. Ali ga neces dobiti ako ga ne pocnes, a pocetak je uvek tezak.