Bobb":18j9iofq je napisao(la):
Nisam siguran šta je Zuma hteo svojim postom, možda neko to shvata kao jadikovanje kako je kupanje tunela pod Beogradom Sizifov posao. Predpostavljam da je suština priče da treba dobro zatvoriti finansijsku konstrukciju za neke delove metroa pre nego što se išta počne na terenu jer se radi o skupim pozicijama. Naravno da je sve moguće uraditi, pa rade se tuneli u moru, ankerisani za dno pa što ne bi kroz teren pun podzemnih voda. Samo je važno realno proceniti investiciju da nam se ne desi kao mnogo puta do sad da nešto krenemo i onda se posle izvesnog vremena ispostavi kako ipak neće biti dovoljno para. Ne treba nam još jedan podzemni Prokop. Filozofija 'ma bitno je da se krene' nije dobra kad se radi o izuzetno skupom projektu u izuzetno siromašnoj i pre svega, nestabilnoj državi kakva je, na žalost, Srbija.
U prvoj recenici sam napisao da se post odnosi na cenu metroa. Mislio sam na ovo sto si i sam pretpostavio u nastavku. Uopste nema dileme da se sve moze uraditi, samo je pitanje koliko to kosta, a pogotovo da li to MI mozemo platiti. Ukazujem na potpuno nedoslednu logiku koja se koristi, i to po dva osnova. Prvo, vrlo se glasno i neosnovano insistira na ogromnim razmerama ustede koja bi bila moguca izostavljanjem sina sa mosta, da bi se zatim bez ikakvog spominjanja cene metroa pretpostavilo da za te pare mozemo napraviti bilo koji njegov funkcionalni deo u razmerama koje za rasterecenje saobracaja ista znace. Ne mozemo. Razlog je dat u dva posta. U prvom sam objasnio da je metro slozen sistem (sa ogromnim garazama za parkiranje i odrzavanje kompozicija, radionicama, mnostvom obicnih i sigurnosnih izlaza u gusto naseljenjim delovima grada, ventilacionih otvora...a sve to jezivo puno kosta), koji je za klasu iznad trivijalnog prosirenja mosta, i zbog toga za klasu skuplji - bilo gde da se radi. U drugom postu sam objasnio zasto bi to u Beogradu bilo jos skuplje nego inace (zbog nepredvidivog, podvodnog terena). Naravno da se moze napraviti, ali nikako ne za pare koje bi dobili suzavanjem mosta, pa cak ni za one koje imamo. I druga nedoslednost, glavni greh sina na mostu bi trebao biti da tuda jos dugo ne moze proci metro, pa se tako vezuju pare koje bi se mogle bolje iskoristiti danas. Medjutim, uopste se spominje da bi tempom finasiranja koji mi mozemo izdrzati metro mogao proraditi jos MNOGO kasnije, pa bi se tako jos mnogo vise para vezalo ulaganjem u jos skuplje delove metroa koji decenijama ne mogu proraditi. Koncentrisali ste se na sine, a niko da prica sta to ustvari znaci napraviti metro, koliko TO kosta, i koliko bi TO ukupno trajalo. A sta u medjuvremenu?
Naime, izostavlja se ogranicenje koje postavlja faktor vremena. Metro sistem Beogrda se mora praviti brzinom koja je veca od brzine povecanja zagusenja saobracaja. Ako vi vecinu para sa resenja saobracajnica (kao sto je UMP) preusmerite u metro, a zbog tog zanemarivanja zagusenje saobracaja raste brze nego sto uspevamo da pravimo metro (koji ionako tek delimicno rasterecuje automobilski saobracaj), nastupice kolaps saobracaja pre zavrsetka metroa. Ili ce prosto kriva zagusenja da raste brze od tempa gradnje i procenta rasterećujećeg uticaja metroa na ostali saobracaj. U gradu koji nema ni osnovne magistralne pravce kroz centar, moze se lako desiti da je komibnacija losih saobracajnica i malih prihoda drzave takva da sada jednostavno ne smemo uopste ni poceti da pravimo metro, posto ga ne mozemo praviti dovoljno brzo za nase potrebe, a NE SMEMO zapustiti ulaganje u ulice. Vezuju se pare, a ne postize se nista (bar ne dovoljno brzo). Ovo je skoro sigurno razlog promene koncepta i prelaska na teskog na laki metro, a kod nekih i na ono "tramvajem u 21. vek". Jednostavno, odredjen nivo prosecne produktivnosti po coveku odredjuje kakve uslove za zivot moze da si prusti. Neka plemena u Africi zaradjuju dovoljno samo za saobracajni sistem sa konjima i taljigama. Grubo receno, ako metro smanji prosecno vreme prevoza za pola sata, onda produktivnost po coveku te drzave mora da bude takva da bi svi oni za tih dodatnih pola sata (u periodu amortizacije metroa) mogli da zarade vise od cene metroa. Od toga zavisi da li mi sebi trenutno uopste smemo da "kupimo" metro. Neki su zakljucili da mi jos dugo necemo biti na tom nivou produktivnosti. Posto u medjuvremenu ne smemo zapustiti saobracaj, jedino preostaje da se u pocetku razvija jeftiniji vid masovnog transporta. Dakle, tramvaj ili, mozda, LRT.
I sad dolazimo opet do sina na mostu. U ovakvim uslovima jedina stvarno realisticna opcija je krajnja optimizacija onoga sto se gradi. Treba raditi samo ono sto stvarno daje najveci trenutni efekat, ali ako je moguce tako da to bude bar deo nekog kasnijeg boljeg i trajnijeg resenja. Ovo su doneke protvrecni zahtevi, ali je u praksi to moguce ublaziti.
Naprimer, projektujemo sva tri prstena oko Beograda, pa ih onda gradimo u delovima, i to onim redom kojim bi ti delovi imali najveci efekat a najmanju cenu, spajajuci ih privremeno. Verovatno zbog toga UMP, SMT i obilaznica imaju tako osakacne oblike. To nije konacno stanje, nego ono koje sada resava tragicno stanje saobracaja toliko da kupimo vreme za bolje resenje.
Ono sto je vazniji primer ove optimizacije je tramvaj na mostu. Stalno se pogresno tvrdi da je prostor za sine na mostu "neiskoriscen". Nije neiskoriscen ako tuda prolazi tramvaj. Ono sto cini daleko najveci deo citavog koncepta metroa je nezavisna putanja i nedostak semafora, a mnogo manje tip vozila koje po toj putanji ide. Ako mi za sada svuda provlacimo tramvaj, ali po putanjama koje bi se sa malim prepravkama mogle iskoristiti za metro, onda je to najbolji nacin da efektivno zapocnemo neku vrstu gradnje metroa, ali sa mnogo manje pare i sa trenutnim efektima rasterecenja saobracaja. Zbog toga sine na mostu. Napraviti dobre i brze sine, kupiti puno tramvaja tako da idu brzo i jedan za drugim, i da nigde nema semafora. Time ustvari dobijamo veliki deo koristi metroa, a da to ipak mozemo da platimo i da usput polako gradimo infrastrukturu za pravi metro. Dovoljno je samo zamisliti saobracaj bez semafora i bez zastoja, da bi se shvatilo koje bi to bilo poboljsanje, pa ma cime da se prevozimo. Metro se sada moze graditi polako, uz skromnije investicije, i polako pustati u rad, a da ne moramo da jurimo vreme zato sto saobracaj vec resava jedna vrsta masovnog transporta, tramvaji, a pri tome ostaje para i za puteve. Naravno da bi bilo lepo najzad krenuti u pravi metro, ali nasa finansijska situacija nije postala bolja zato sto uzimamo kredite, naprotiv. Ovo nije lepo resenje ali je tesko videti drugo koje se ne zasniva na emocijama: "hajde da najzad krenemo, pa sta kosta da kosta".