Šta je novo?
Od:
Filteri

Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

relja":9tccuaw7 je napisao(la):
....Da nije ideje UMP-a, moglo je i drugačije. Uz malo više mašte i smelosti da se NIS i Hipodrom uklone pre gradnje, a ne posle (što je po meni neminovnost). Čukarica i Rakovica bi se povezale pravo na Proleterske solidarnosti i prilaz Belvilu, most bi imao bar 50m kraći glavni raspon, ne bi sekao zimovnik Brodogradilišta i prelazio preko sve tri vodene površine, i što je najvažnije, pravac ne bi udarao u železnički nasip.
Naknadna pamet i nije pamet.
Kliknite za proširenje...

Sem NIS-a i Hipodroma morali bi da uklone i dobar deo naselja "Partizan" na Adi koje sada ima skoro tri stotine domaćinstava. Ako krenemo tom logikom, lakše bi izgradili Prokop i uklonili sve šine, nego rešili gore pomenute probleme, a onda bi i ovaj most tu gde je, bio dosta jeftiniji.
 
Opustenooo":1n7fqy0f je napisao(la):
most-copy.jpg




Malo sam se igrao, nadam se da se GOJE nece ljutiti :)
Eto za pozadinu :) ko hoce. 1920x1080 je rezolucija.
Kliknite za proširenje...

Samo da "olade" sa crvenim i drugim pastelnim bojama na horizontali, most je zapravo dosta dobro osvetljen. Meni uvek smeta uperivanje reflektora u nebo ali ne vidim kako su drugacije mogli da osvetle kablove... osim da stavljaju neke diode direktno na njih sto bi bilo jezivo skupo a i tesko za odrzavanje.

Na ovoj slici se lepo vidi i travestija oko osvetljenja Pobednika, reflektorcine uperene sa zemlje na gore tako da je oko podnozja spomenika neprijatno tamno (a zaslepljen si tim reflektorima) a gomila svetlosti se prosipa u nebo. Da su stavili 4 (ili samo 2 na suprotnim temenima tog kvadrata) puno manje sijalice uperene na gore u samom podnozju skulpture i jos 4 na dole da se svetlost sliva niz stub bilo bi puno prijatnije i za pesake dole, a ceo spomenik bi se i dalje video iz daljine, sa puno manjim utroskom energije...

PS A propo(s) komentara o Prokopu gore, pa NARAVNO da je to kao i ceo zeleznicki cvor trebalo zavrsiti pre bilo cega drugoga. Ne juce, nego pre 30, 20, 10, ili bar 5 godina. I naravno da bi most na Adi bio jednostavniji i jeftiniji. I dodje mi da :bash: sto to nikako da se uradi a 'ladno bi se moglo isfinansirati prodajom zemljista (odnosno je*******enog prava na koriscenje :bash: ) u amfiteatru. Mozda se trazi nacin kako da se uzme jedan ogroman kredit a da se to zemljiste preda za dzabaka nekoj ekipi, samo se ne zna koja ce tu da pobedi.
 
blagoje":ta8mk6iw je napisao(la):
relja":ta8mk6iw je napisao(la):
....Da nije ideje UMP-a, moglo je i drugačije. Uz malo više mašte i smelosti da se NIS i Hipodrom uklone pre gradnje, a ne posle (što je po meni neminovnost). Čukarica i Rakovica bi se povezale pravo na Proleterske solidarnosti i prilaz Belvilu, most bi imao bar 50m kraći glavni raspon, ne bi sekao zimovnik Brodogradilišta i prelazio preko sve tri vodene površine, i što je najvažnije, pravac ne bi udarao u železnički nasip.
Naknadna pamet i nije pamet.
Kliknite za proširenje...

Sem NIS-a i Hipodroma morali bi da uklone i dobar deo naselja "Partizan" na Adi koje sada ima skoro tri stotine domaćinstava. Ako krenemo tom logikom, lakše bi izgradili Prokop i uklonili sve šine, nego rešili gore pomenute probleme, a onda bi i ovaj most tu gde je, bio dosta jeftiniji.
Kliknite za proširenje...

To je ono što se meni sve vreme ne dopada i što stalno ovde ponavljam - cela saobraćajnica se prilagođava objektima koji nemaju perspektivu. Ni divlje naselje (ne deo, celo) na Adi neće tamo biti doveka. Raseljavanje će morati da se desi pre ili kasnije.

Sada je sve novo, rasterećen je potez kod Sajma, "Radnička" će se uskoro završiti, kao i veza sa Požeškom.
Šira slika, gledano na duže staze, mi se uopšte ne dopada. Kratkoročno planiranje i salvet-projektovanje će nas skupo koštati.
 
dzonihsv":20apj0yq je napisao(la):
Danas dan k'o poručen za vožnju bajsa i pređo' i ja preko njega (mosta preko Ade). Sad sam valjda upao u klan prelazača? :p

Kliknite za proširenje...

Laki, da li je završena staza na konzolnom ispustu u podnožju rampe koja se spušta u Radničku?

Da li može da se biciklom bezbedno prođe ceo taj deo duž rukavca?
 
relja":1h1yza9c je napisao(la):
blagoje":1h1yza9c je napisao(la):
relja":1h1yza9c je napisao(la):
....Da nije ideje UMP-a, moglo je i drugačije. Uz malo više mašte i smelosti da se NIS i Hipodrom uklone pre gradnje, a ne posle (što je po meni neminovnost). Čukarica i Rakovica bi se povezale pravo na Proleterske solidarnosti i prilaz Belvilu, most bi imao bar 50m kraći glavni raspon, ne bi sekao zimovnik Brodogradilišta i prelazio preko sve tri vodene površine, i što je najvažnije, pravac ne bi udarao u železnički nasip.
Naknadna pamet i nije pamet.
Kliknite za proširenje...

Sem NIS-a i Hipodroma morali bi da uklone i dobar deo naselja "Partizan" na Adi koje sada ima skoro tri stotine domaćinstava. Ako krenemo tom logikom, lakše bi izgradili Prokop i uklonili sve šine, nego rešili gore pomenute probleme, a onda bi i ovaj most tu gde je, bio dosta jeftiniji.
Kliknite za proširenje...

To je ono što se meni sve vreme ne dopada i što stalno ovde ponavljam - cela saobraćajnica se prilagođava objektima koji nemaju perspektivu. Ni divlje naselje (ne deo, celo) na Adi neće tamo biti doveka. Raseljavanje će morati da se desi pre ili kasnije.

Sada je sve novo, rasterećen je potez kod Sajma, "Radnička" će se uskoro završiti, kao i veza sa Požeškom.
Šira slika, gledano na duže staze, mi se uopšte ne dopada. Kratkoročno planiranje i salvet-projektovanje će nas skupo koštati.
Kliknite za proširenje...

To je to, sirotinja placa i na mostu i na cupriji, a sirota bu**** se vrati jos jednom pa tako plati 6 puta.
 
Nisam imao vremena da detaljno pratim vase diskusije oko cene mosta, pa mi neke stvari nisu sasvim jasne. Cena od 190 miliona je sa PDV-om. Bez PDVa je 160. Nije mi jasno kako je to za drzavu trosak? Ona sama sebi placa porez na dodatu vrednost? Stvarni trosak je dakle 160 milona.

Takodje, ne vidim na koji se nacin i jedan jedini dinar utrosen na bilo koji pristupni put moze racunati kao deo cene mosta u kontekstu diskusije o izboru "isuvise skupog" dizajna mosta. Pitanje je sta se tu sa cime poredi. Citav smisao uzbune oko cene mosta je bio u tvrdnji da se za manje novca mogao napraviti jeftiniji most. To znaci da treba da, pod jednakim uslovima (ista funkcionalnost), poredimo ukupnu cenu nekog hipotetickog jeftinog resenja i trenutnog resenja. U toj kalkulaciji citav most se moze numericki svesti na njegovu protocnost. Most je nesto sto ubacuje i izbacuje odredjeni broj vozila na cas na levu i desnu obalu Save. To znaci da cak i kad bi pricali o mostu koji kosta nula dinara, a obezbedjuje istu protocnost i iste tipove sabracaja, cena pristupnih puteva bi bila ista, pa to dakle uopste nema veze sa izborom resenja za sam most. To znaci da se od 160 miliona mora odbiti i bilo sta sto ima ikakve veze sa pristupnim putevima, pa cak i sa stvarima kao sto je trosak opremanja putanje metroa/tramvaja preko mosta (posto bi to bilo isto u svim varjantama mosta koje su finansijski uporedive, tj koje daju istu funkcionalnost). Takvih stvari, koje bi po ceni bile iste i na skupom i na jeftinom mostu, sigurno ima jos.

Nije sasvim jasno ni koliko bi stvarno smanjilo cenu resenje sa recimo dva manja pilona. Treba uzeti u obzir da je pilon i njegovi kablovi nesto sto mi u svemu tome izgleda najkomplikovanije a time i najskuplje, a da bi sada trebalo umesto jednom sve to ponoviti dva puta, iako u manjim razmerama: dva ispitivanja zemljista, dva staticka proracuna, dva fundiranja, dve lokacije koje treba opremiti, dve grupe dizalica i pristupnih puteva itd, itd ... Izgleda mi da je ici jos malo u visinu kad vec imate sve spremno i razradjeno, ustvari bitno jeftinije nego sve to od pocetka ponavljati dva puta.

Iako je sada to tesko kvantifikovati, ali iz ovoga proizilazi utisak da se vec dve godine sa neverovatnom upornoscu insistira na prici o izboru isuvise skupog dizajna mosta, iako se ustvari radi o prilicno maloj razlici u ceni konkurentnih resenja, pogotovo ako uracunamo sve sto smo dodatno dobili za takvu i toliku razliku. Naravno, trenutno se nista ne moze reci o opravdanosti apsolutne cene, vec samo relativne (u odnosu na alternativna resenja). Da li se tu neko ugradio i koliko, da li je cena pojedinacnih stavki mogla biti manja, to se iz ovakve analize ne moze reci. Ali nesto ne vidim da je na kraju ispalo da sistematski ponavljana prica o tome da je izbrano isuvise ekstravagantno i skupo resenje ima neko ocigledno racionalno uporiste.
 
Zuma - za prva dva pasusa, delimično možeš naći odgovore nekoliko strana unazad, u Nova-inom postu.
Revizija je tako zaključila, iz paprira koje je od Grada dobila na uvid.

A što se tiče PDV-a, nije to baš tako jednostavno. Zapravo, još je jednostavnije.
Naručilac (Grad) plaća projektantima i izvođačima bruto cenu. Ovi, opet, prebijaju PDV sa Poreskom upravom. Da li će Grad dobiti povraćaj PDV-a i po kom osnovu, zavisi od trenutnih propisa. Koliko ja pamtim, povrat poreza lokalnoj samoupravi je umanjen, a kako sve stoji u ovoj zemlji, smanjivaće ga još.
Ali, ono što je najbitiniije - taj porez će se uzeti od poreskih obveznika.

Za dva stuba - pa ni to baš nije tako jednostavno. Mnogo je lakše i jeftinije napraviti konstrukciju na više oslonaca koji dele opterećenje nego sve "skrkati" na samo jedan (narano - nij jedan već tri, ali jedan nosi celu težinu). Ispitivanje tla je i ovako rađeno za stubove na NBG obali.
Uostalom, forumaš Milanche je preneo da su konstruktori na kraju morali da se debelo potrude da naprave proračun koji bi zadovoljio idejno rešenje jednog vitkog stuba. Odatle i visoka cena - za "simbol".

Uostalom - Beška 2, manje nego upola uža, ali više nego dva puta duža, na jako visokim stubovima (množina) u koritu reke Dunav, a i u močvari, i pored svih Mrkinih brljotina, košta, sa PDV :D, upola manje od ovoga. Kineski - manje više isto.
 
JohnyBgood":ut4f0xkh je napisao(la):
To je to, sirotinja placa i na mostu i na cupriji, a sirota bu**** se vrati jos jednom pa tako plati 6 puta.
Kliknite za proširenje...

A mi gledali sve vreme...
 
Po meni, manji problem oko cene mosta je PDV. Te pare ostaju u budžetu Srbije (Beograda). Veći problem, a tu sam shodno minijaturi o američkim advokatskim TV serijama očekivao Reljin "objection", je što ovaj most nismo platili iz "slamarice", već iz međunarodnih kredita, čija će kamata verovatno prevazići vrednost PDV-a.

Stvarno, zna li neko uslove pod kojima smo uzeli kredite, kamatu i rok otplate? Da pokušamo da preračunamo.
 
....у уговореном периоду укупно је плаћено 3.660.053,59 €, од чега се износ од
2.654.688,78 € односи на искоришћени део кредита, а 1.005.364,81 € на неискоришћени део
кредита, и то:
- до краја 2009. г. 2.106.047,02 €, од чега 1.273.659,04 € на искоришћени део кредита, а
832.387,98 € на неискоришћени део.
- од 01.01-31.12.2010. г. 1.554.006,57 € или 168.676.964,62 дин, од чега се на искоришћени
део кредита односи 1.381.029,74 € или 149,901,492.75 дин, а 172.976,83 € или 18,775,471.87
дин, на неискоришћени део кредита.
Kliknite za proširenje...

http://www.dri.rs/images/pdf/revizija2011/izv-bg2010.pdf deo kredita - EBRD


Ima u izveštaju revizora detaljnije o tome, a ko ima slobodnog vremena može i da se poigra :)

2) износ од 2.071.111,52 € по основу Уговора о кредиту број: 4-1221/06 од 19.06.2006. г, који је
закључен на износ од 69.600.000 €, а који је 15.06.2010. г. измењен, допуњен и преформулисан
уговором о кредиту на износ од 129.600.000 €, за финансирање изградње новог унутрашњег
кружног пута који повезује Нови Београд са Чукарицом, укључујући нови мост преко реке Саве
на Ади Циганлији, плус услуге консалтинга, управљање набавкама и надзор изградње.
Уговором је предвиђена отплата зајма у 22 једнаке полугодишње рате на сваки датум плаћања
камате, почев од 21.07.2010. г
Град је 17.12.2009. г. закључио Уговор о финансирању са Европском инвестиционом
банком на износ од 70.000.000 €, као део обезбеђења средстава за финансирање Изградње
новог моста на реци Сави и прилазних путева ка мосту (по процени ЕИБ-а укупни трошкови
наведеног пројекта износе 404.900.000 €. Град је планирао да повуче кредит од ЕИБ-а у износу
од 160.000.000 € за затварање наведене финансијске конструкције). Скупштина града је
16.12.2009. г. донела Одлуку о задужењу Града за финансирање изградње новог моста на реци
Сави и прилазним путевима ка мосту број: 4-949/09-С, на основу прибављеног Мишљења од
Министарства финансија 23.04.2009. г. У 2010. г. наведена средства нису повлачена.
Град је 29.11.2010. г. закључио уговор о финансирању са Европском инвестиционом банком
на износ од 90.000.000 €, као део обезбеђења средстава за финансирање Изградње новог
моста на реци Сави и прилазних путева ка мосту (по процени ЕИБ-а укупни трошкови
наведеног пројекта износе 404.900.000 €). Скупштина Града је 11.11.2010. г. донела Одлуку о
задуживању Града за финансирање изградње прилазних путева у оквиру пројекта „Мост на
Сави и прилазни путеви/Б“, на основу прибављеног Мишљења Министарства финансија број:
401-1436/2010-001 од 20.09.2010. г. У 2010. г. наведена средства нису повлачена.


Ovo je sa 197 str. -

2) Пројекат изградње Моста преко реке Саве
Град је са Европском банком за обнову и развој закључио Уговор за финансирање Пројекта
мост преко реке Саве у Београду. Уговором је предвиђено финансирање консултантских услуга
за дизајн, управљање набавкама и надгледање изградње. Основни уговор закључен је дана
19.07.2006. г. на износ од 69.600.000 €, док је измењен, допуњен и преформулисан уговор
закључен 15.06.2010. г, на износ од 60.000.000 €. Дакле, укупна вредност Уговора о зајму
износи 129.600.000 € и он се састоји из два дела:
1) Зајам ''А кредита'' у износу до 109.600.000 €, који ће обезбедити ЕБРД и који се састоји од:
- ''А-1 крадита'' у износу од 49.600.000 € и
- ''А-2 кредита'' у износу од 60.000.000 €.
2) Зајам «Б» у износу до 20.000.000 € који ће обезбедити пословне банке, које су у
синдикацији са ЕБРД.
Отплата дугова:
У периоду од закључења основног уговора до краја децембра 2009. г, за реализацију
Пројекта Мост преко реке Саве повучено је укупно 36.510.134,99 €. Средства кредита у износу
од 44.746.643,03 € (4.686.534.255,74 дин.) повучена су у 2010. г. Уговором је предвиђена
отплата зајма у 22 једнаке полугодишње рате на сваки датум плаћања камате који почиње
21.07.2010. г. У 2010. г. на име отплате главнице издвојено је 2.071.111,52 € (односно
217.984.400,00 дин). Камата за пројекат Мост преко реке Саве представља збир марже од 2,8%
годишње плус вредност EURIBOR-a, што представља редовну камату на искоришћени део
кредита. По Уговору Зајмопримац плаћа камату на неискоришћени износ кредита у првој
години зајма у износу од 0,3% годишње, а у свим наредним годинама 0,5% годишње. По
основу камата, у уговореном периоду укупно је плаћено 3.660.053,59 €, од чега се износ од
2.654.688,78 € односи на искоришћени део кредита, а 1.005.364,81 € на неискоришћени део
кредита, и то:
- до краја 2009. г. 2.106.047,02 €, од чега 1.273.659,04 € на искоришћени део кредита, а
832.387,98 € на неискоришћени део.
- од 01.01-31.12.2010. г. 1.554.006,57 € или 168.676.964,62 дин, од чега се на искоришћени
део кредита односи 1.381.029,74 € или 149,901,492.75 дин, а 172.976,83 € или 18,775,471.87
дин, на неискоришћени део кредита.

(Б) Град је са Европском инвестиционом банком закључио 2 уговора о зајму и то:
1. на укупан износ од 90.000.000,00 € , дана 17. јуна 2006. г - Пројекат обнове града Београда
2. на укупан износ до 160.000.000,00 € - Пројекат за мост преко реке Саве са приступним
путевима ка мосту:
2.1. Уговор о финансирању/А у износу од 70.000.000 €, закључен 17. децембра 2009. г
2.2. Уговор о финансирању/Б у износу од 90.000.000 €, закључен 29. новембра 2010. г
2) Пројекат за мост преко реке Саве и прилазних путева ка мосту
У 2010. г, потписан је Уговор, а повлачење транши и реализација уговорених послова
планирани су у 2011. г.
Утврђено је да је износ неизмиреног дугорочног задуживања Града за капиталне
инвестиционе расходе на дан 31.12.2010. г. износи 49.477.649.230 дин, што на укупно
остварене текуће приходе буџета за 2010. г. који износе 59.310.770.000 дин, представља
83,42% рачунајући € према дин, по средњем курсу НБС на дан 31.12.2010. г, од 105,4982.
 
Objection sustained :p


Pitanje za ekonomiste:
šta zapravo znače "iskorišćeni" i "neiskorišćeni deo kredita"?
Da li je to neki domaći izraz za redovnu kamatu po planu otplate, ili su to penali za ne korišćenje sredstava?

Ja sam Ekonomiju polagao kroz dva seminarska :p
 
Nisam ekonomista, ali logično je da se odnosi na povučena i nepovučena sredstva. Kredit nam je odobren, ali nismo uzeli sve pare odjednom, već kako su stizali računi za naplatu. Na taj način plaćamo manju kamatu na neiskorišćeni deo kredita. Kamata za iskorišćena sredstva je 2,8% godišnje plus vrednost EURIBOR-a, a za neiskorišćena prve godine 0.3%, a narednih 0.5% godišnje. Tako sam bar razumeo iz SPOILER-a, možda grešim, ali tako mali Perica vidi ekonomiju.
 
nbumbic je pricao o tome,jedino cega se 100% secam je da se kredit otplacuje bio on povucen ili ne,jer se racuna od trenutka kada ga odobri banka a ne od kada ga mi koristimo.

Zato nas i toliko deru sa kreditima recimo za obilaznicu i koridor 10 koji nisu povuceni ali su odobreni pa ih vec ihaha otplacujemo.
 
Ja čisto pitam, da li je to već neka interna knjigovodstvena stvar Grada, kako će da knjiže tu kamatu (interna podela na kamatu za povučenu i ne povučenu glavnicu), a da su kreditori samo obračunali kamatu kao neki euribor+marža, ili su i preko toga računali kamatu na neiskorišćena sredstva (deo dospele glavnice)?
 
Ja na osnovu isplaćenih kamata u 2009. i 2010. godini za iskorišćena i neiskorišćena sredstva ne bih rekao da su kamate za neiskorišćena sredstva penali koji idu povrh kamate na ukupna kreditom dogovorena sredstva, a to lepo piše i u izveštaju revizora:

[box] Камата за пројекат Мост преко реке Саве представља збир марже од 2,8%
годишње плус вредност EURIBOR-a, што представља редовну камату на искоришћени део
кредита. По Уговору Зајмопримац плаћа камату на неискоришћени износ кредита у првој
години зајма у износу од 0,3% годишње, а у свим наредним годинама 0,5% годишње. [/box]
 
@Blagoje - posle listanja nbumbicevog posta od marta prošle godine, ja se više ne bih usudio da išta tvrdim

tzoran":10m4roip je napisao(la):
Porr je dobio toliko, grad je platio 160 neko je uzeo 40 :notok:
Kliknite za proširenje...

E pa sad, da nije malo mnogo 40 miliona?
Otišlo na varijacije, anekse... pobedili na konkursu sa jednom cenom, a na kraju ispalo 40 miliona više.
Zvuči poznato?
 
Један од већих проблема када су у питању кредити које ова несрећна Србија узима је управо тај да за доста њих плаћамо камате на одобрена а неповучена средства. Често не постоји јасан, до детаља урађен план активности са тачном проценом могућих кашњења због непредвиђених околности, па долазимо у ситуацију да неко уради свој део посла како треба, а да због ''уског грла'' посао стоји, а пенали се плаћају. У инфраструктурним пројектима је то највидљивије али је то случај и у многим другим областима, колико ја знам.

Чак сам начуо и информацију да су Руси заиста спремни да уложе оне паре о којима се причало пре пар година (неких 800 милиона евра), али траже конкретне пројекте, а неће да нам дају паре на кафански изложене идеје.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh