MOST NA ADI: Most koji bi spajao novobeogradsku obalu
Save sa čukaričkom ucrtan je prvi put u urbanističke planove sedamdesetih
godina prošlog veka kao deo projekta „Beogradski
metro“: preko njega je, naime, trebalo da vodi linija broj 3, od Beogradske
arene do Požeške ulice na Banovom brdu.
Novi most ima šest saobraćajnih traka, dva koloseka za metro,
kao i dve pešačko-biciklističke staze, dugačak je 929 metara,
sa glavnim rasponom preko Save od 376 metara. Osnova statičkog
rešenja je pilon visine 200 metara sa asimetričnim kosim kablovima
koji „nose“ glavni raspon.
Protivnici ovakvog rešenja tvrde da je odabrana najnepovoljnija
lokacija, jer je Sava na tom mestu najšira, da je most sa pilonom
pomodarstvo i da bi za isti novac moglo da se naprave dva,
po nekima čak i tri gredna mosta ali na drugom mestu, uz malicioznu
opasku da „to neko sebi diže spomenik o tuđem trošku“.
Sa druge strane, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
dr Nikola Hajdin tvrdi da te kritike ne stoje, da tehnologija
gradnje napreduje ne zato da bi građevina bila skuplja već obrnuto,
da bi bila jeftinija. On dodaje da živimo u 21. veku i da nije
primereno graditi mostove kao da smo u devetnaestom. „Ovo je
most za 21. vek i vredi svaku paru“, rekao je za „Vreme“ dr Hajdin.
„Poslednjih nekoliko decenija raspravljalo se o tome kako treba
da izgleda most preko Save, ali od sada jedino možemo da razgovaramo
o rokovima da bi posao bio gotov na vreme“, rekao je
na otvaranju radova gradonačelnik Dragan Đilas.
Bilo kako bilo, dan za danom most je rastao, stiglo se i do
kraja: u toku su završni radovi, takoreći „lickanje“. Mada bi to
moglo da bude već sutra, jer most je završen, biće pušten u saobraćaj
31. decembra u ponoć, bez govorancija i presecanja vrpce,
kako reče gradonačelnik, „kao poklon Beograđanima i svima koji
u Beograd dolaze“.