dziggy
Advanced
A sta se dogadja sa mostom preko ade. Koliko se secam trebalo je da pocne da se gradi pre godinu dana... danas niko nista ne govori o mostu
Počeo je da se "gradi" pre par meseci, sada se vrše merenja na terenu.. valjda će uskoro nešto i da se vididziggy":38ijx8av je napisao(la):A sta se dogadja sa mostom preko ade. Koliko se secam trebalo je da pocne da se gradi pre godinu dana... danas niko nista ne govori o mostu
Hvala igidziggy":2xoro2tp je napisao(la):^^ hvala..., nadam se da radovi idu intenzivnim tokom... znaci nista vise ne moze da spreci da se sazida taj most? ..btw stevo svaka pohvala za niovi dizajn... snalazenje je dosta bolje!
Nisam rekao da se gradi u fizičkom smislu nego da se vrše merenja, ali ne uzimaj me za reč to sam pročitao isto ovde tako da su oni negde u sivoj zoni. Što se same gradnje tiče.. pa videćemo... :/PIGLET":2pe8jw6j je napisao(la):Stevo, jel si ti siguran da je most preko Ade počeo da se gradi??
Ja nešto sumnjam u to??
извор БлицAutor: Svetlana Palić | 16.09.2008. - 11:56
Stubovi u vodi biće prvi „vidljivi“ posao na izgradnji mosta preko Ade Ciganlije. Snabdevanje gradilišta obavljaće se rekom, saznaje „Blic“. Do početka ovog posla ostalo je da se završi glavni projekat koji je pri kraju. A do završetka mosta, prema ugovoru investitora (Grad) i izvođača („Por“), ostalo je još 35 meseci.
Ugovor o izgradnji mosta na Savi, preko špica Ade Ciganlije, koji će spajati Novi Beograd sa Čukaricom, potpisan je 9. aprila ove godine.
- Izvođač je u obavezi, prema potpisanom ugovoru, da most završi i preda ga Gradu na upotrebu 40 meseci od dana potpisivanja. Izvođač ima svoju internu dinamiku gradnje, o kojoj nas, kao investitore, redovno obaveštava - kaže za „Blic“ Nenad Bajić, portparol Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Poslednjih pet meseci obavljaju se, kaže Bajić, geomehanička ispitivanja terena čiji će rezultati biti uneti u Glavni projekat.
- Kad glavni projekat bude završen, uslediće prikupljanje saglasnosti koje će Direkcija kao investitor da obavi. Nakon toga očekujemo odobrenje za gradnju i početak radova na izgradnji - kaže Bajić.
Konzorcijum firmi koji predvode austrijski „Por Tehobau“ i „Umvelt Atktingezelšaft“ izabran je 17. marta za najpovoljnijeg ponuđača za izradu glavnog projekta i izvođenje radova na izgradnji mosta na Adi Ciganliji. Ugovorena cena za projektovanje i izvođenje radova je 118,642 miliona evra.
Ugovorom su obuhvaćeni i eventualni nepredviđeni i naknadni radovi u iznosu od pet odsto, što je uobičajena praksa u građevinarstvu.
Most preko Save biće dugačak 929 metara, sa šest kolovoznih traka, dvostrukim šinama za laki šinski sistem i dve staze za pešake.
Povezivanjem Novog Beograda sa Čukaricom, saobraćaj preko postojećih mostova i kroz Bulevar vojvode Mišića biće rasterećen i do 40 odsto. Dosadašnje studije pokazale su da bi građani uštedeli oko 30 minuta u putovanjima.
Pristupne saobraćajnice
Prilazne saobraćajnice finansira Direkcija iz svojih izvornih prihoda. Gradnja bi, prema rečima Nenada Bajića, trebalo da krene sa novobeogradske strane, gde je pristup lakši a imovinsko pravni odnosi ne predstavljaju problem. Na Čukarici, deo zemljišta previđen za pristupne saobraćajnice još nije u potpunosti imovinsko-pravno rešen. Bajić ističe da će Direkcija i to uskoro da reši.
извор БлицAutor: Goran Svilar | 24.09.2008. - 12:26
Prvi građevinski radovi na izgradnji mosta preko Ade Ciganlije počeće u narednih mesec dana izjavio je za „Blic“ Boris Ranković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju. Mašine će najpre zaposeti sam špic Ade Ciganlije gde će početi probijanje šipova za postavljanje glavnog stuba mosta, takozvanog pilona. Prema ugovoru radovi bi trebalo da budu završeni do kraja 2011. godine kad će Beograđani konačno dobiti novi most preko Save nakon 30 godina.
- Od aprila meseca kad je potpisan ugovor sa konzorcijumom „Por“ završeni su delovi glavnog projekta a na predviđenim parcelama privodi se kraju rešavanje imovinsko pravnih odnosa. Ovo su neophodni koraci u dobijanju odobrenja za izgradnju i ukoliko ne bude većih administrativnih problema izdavanje prve dozvole za početak radova očekuje se polovinom oktobra. Svakako je najveći problem bio rešavanje imovine na pojedinim lokacijama ali i taj deo posla privodi se kraju tako da izvođač može da počne da „zagreva mašine“ - kaže za „Blic“ Boris Ranković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju.
Prema planu Direkcije i do sada završenim detaljima glavnog projekta, početak izgradnje mosta obeležiće postavljanje probnih šipova za najveći stub mosta tj. pilon. Radovi će se izvoditi na donjem špicu Ade Ciganlije gde je i pozicija pilona.
- Most na Adi gradićemo po sistemu poznatom u svetu „Build end design“. To je tip ugovora „Projektuj i izvodi“ gde se istovremeno radi i projektovanje i izvođenje radova. Ovo će omogućiti fazno dobijanje odobrenja za izgradnju što će doprineti realizaciji posla u skladu sa predviđenim rokovima - najavljuje Ranković i dodaje da će ovaj tip ugovora omogućiti da posao bude završen u roku. Prvo odobrenje za izgradnju Direkcija će dobiti na području donjeg špica Ade Ciganlije gde je rešavanje imovinsko pravnih poslova najbrže odmicalo. Sa čukaričke i novobeogradske strane ostalo je da se ovi poslovi dovedu do kraja na nekoliko parcela i tada će Sekretarijatu za urbanizam biti podneti zahtevi za izgradnju i na ovim tačkama.
Glavni stub kao dve „Beograđanke“
Most preko Ade Ciganlije deo je Unutrašnjeg magistralnog prstena. Biće izgrađen sa kosim kablovima i jednim glavnim stubom (pilon) koji će biti visok kao dve Beograđanke zbog čega se u stručnim krugovima pominje kao novi simbol grada. Glavni raspon mosta biće 376 metara, dužina 929 a širina 45 metra. Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj (metro) i dve pešačko-biciklističke staze.
izvor PolitikaKo gradi most na Adi: sporo, loše i skupo
Pedijatrijska klinika u Ljubljani koštala je 86 miliona evra umesto 50 miliona
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Bukvalno vas zovem u pomoć, bukvalno! Treba utvrditi zašto se u ovoj državi sve čini kontra tome da investicije završimo, zavapila je slovenačka ministarka zdravlja Zofija Mazej-Kukovič pred očima javnosti, ukazavši na nepodnošljivo stanje u gradnji više objekata namenjenih zdravstvu. A zajednički imenilac najvažnijih državnih projekata koji se rade iz džepa poreskih obveznika je preduzeće SCT, čije je ime nastalo skraćenicom od inicijalne firme „Slovenija, ceste, tehnika”. Most preko Ade u Beogradu gradi upravo ova firma, a ugovor o gradnji je 9. aprila u ime SCT potpisao direktor Ivan Zidar, čovek koga u Sloveniji terete da je odgovoran za sporan način rada SCT-a u izgradnji državnih objekata.
Kap koja je prevršila čašu strpljenja ministarke Kukovič je saznanje da je SCT, tokom gradnje Neurološke klinike u Ljubljani „zaboravilo” da ugradi čak 140 protivpožarnih ventila. „Očito je crvena nit svih SCT-ovih razvučenih gradnji protivpožarna zaštita”, upozorava slovenačka POP TV i, poput ostalih ovdašnjih medija, nabraja: tunel Šentvid (deo ljubljanske obilaznice na autoputu), Pedijatrijska a sada i Neurološka klinika (obe u Ljubljani)… Građani Slovenije SCT-u još nisu zaboravili ni aferu nastalu zbog polaganja neodgovarajućeg betona na kolovoze tunela duž tek izgrađenih autoputeva, pa je proletos u žiži interesovanja medija bilo prepucavanje između države i vođstva SCT-a na temu ko će platiti sanaciju, jer je brzina na opasnim delovima autoputeva kroz tunele bila prepolovljena i ograničena na 60 kilometara na sat.
Skuplje za 36 miliona evra
Vest dana bila je kada je SCT pod pritiskom ogorčenih poreskih obveznika počeo radove u Trojanskim tunelima, pa se pratilo iz sata u sat šta je urađeno. Trenutak kada su tuneli vraćeni u promet slavljen je kao pobeda nad javašlukom. Tom se prilikom (prozvani) Zidar našalio na sopstveni račun, rekavši da ga bar vozači više neće psovati.
Ali, nije ispalo tako. Prozivku SCT-a je nastavila upravo ministarka Kukovič, kada je 23. aprila nenajavljena banula na gradilište Pedijatrijske klinike u Ljubljani i otkrila da radnika SCT-a na gradilištu „nema ni za mustru”. Smrknutog lica je preskakala građevinski materijal i proučavala „na hiljade kablova koji vise sa plafona” u objektu čija je gradnja počela pre 10 godina i davno morala da bude okončana. Zaprepastila se nad činjenicom da „u špicu građevinske sezone na gradilištu nema ljudi”, sa izuzetkom onih koje je prebrojala na prste jedne ruke: „Vidim trojicu koji kreče, i dvojicu koji mešaju malter!”. Od SCT-ovog šefa gradilišta Marjana Lenarčiča traži spisak prisutnih radnika. Na njemu su imena oko 100 ljudi. Ponadala se da su na užini, a posle jednosatnog čekanja shvata da to nije slučaj. Mediji njeno nezadovoljstvo prenose u vidu vapaja: „Ivane Zidaru, gde su ti radnici?”
Izgradnja tunela Šentvid koštala je 120 miliona evra, a ugovoreno je 48 miliona
„Ovakvim tempom gradnje nova pedijatrijska klinika neće biti okončana ni za dve godine. To i nije tempo, to je otvoreno gradilište na koje svrate kada imaju malo vremena”, ogorčeno je prokomentarisala zatečeno stanje. A upravo je gradnja nove pedijatrijske klinike, što su političari pod parolom brige za budućnost zemlje (decu), 1998. proglasili prioritetom u osamostaljenoj Sloveniji, temeljito načela poverenje u pregledno trošenje budžetskih para, javne narudžbe i izbor izvođača radova. Akcija, koju je iznebuha povela ministarka zdravlja, potvrdila je da su se radovi razvukli na neverovatnih 10 godina ne samo jer je cena gradnje „skočila” sa prvobitnih 50 na 86 miliona evra, već i zbog neodgovornog odnosa izvođača prema preuzetom poslu. Stoga je ministarka dokumentaciju o gradnji još aprila prosledila organima gonjenja.
Štaviše, ministarku Kukovič je takvo vođenje gradilišta tako naljutilo da je javno pozvala šefove SCT-a da odu u staru pedijatrijsku kliniku među teško obolele mališane i vide u kakvim neuslovima oni tamo tavore, u nadi da će to naterati „ličnu savest (vođstva SCT-a) da rade brže”. Na pitanje novinara znači li taj apel da je država „talac građevinaca”, ministarka odgovara: „Taoci smo kao i celo društvo, primorani smo da gledamo šta se dešava na sopstvenom dvorištu, a ako u Sloveniji nemamo izgrađenu kulturu da mora biti urađeno ono što je ugovorom dogovoreno, onda imamo problem.”
Suštinu problema vidi u činjenici da „tako velike investicije vode ljudi koji u prošlosti nisu imali nikakvo iskustvo s time, a morali bi da imaju mnogo raznovrsnih znanja”. Razgoropadila se kada je izvršni direktor SCT-a Edo Škufca novinarima, a povodom ministarkinih teških reči, kazao da očekuje potpisivanje još jednog aneksa teškog oko pet miliona evra kako bi SCT završio dečju kliniku. „Nije problem platiti ono što je opravdano, ali prvo treba utvrditi šta je realno urađeno i šta je opravdano”, uzvratila je ministarka Mazej-Kukovič. Iz istih stopa, ona 23. aprila vodi novinare i u pomenutu Neurološku kliniku koju je SCT počeo da gradi 1998.
„Ovo je druga žalost, naizgled je sve završeno, a opet ništa. I kao da nikoga nije briga”, komentariše dok ulazi u novu, bleštavu zgradu koja već dve godine zvrji neuseljena, dok bolesnici u neuslovima stare bolnice čekaju na dijagnozu godinu i po dana, pa i više. Ministarkina energičnost donosi plodove – pošto je gradilište „na prepad” obišla još nekoliko puta, sredinom avgusta svečano preseca vrpcu nove pedijatrijske klinike.
Aneksi kao zaštitni znak
I taman je izgledalo da je sve dovedeno u red, dok ministarka Kukovič nije sad opet sazvala novinare kako bi gnevom građana prisilila SCT da završi posao. U međuvremenu je obavila nove „inspekcije” i utvrdila nepravilnosti u gradnji preuzetih klinika, zbog kojih neke od njih nikako da dobiju upotrebnu dozvolu. Ministarka je prstom uprla ka SCT-u kao firmi „u celosti odgovornoj” za nastalo stanje, pošto SCT prebacuje krivicu na podizvođače. Iako joj mandat prestaje sa skorašnjim odlaskom vlade Janeza Janše, saopštila je da ni izdaleka nije završena kalvarija ni sa Pedijatrijskom, još manje sa Neurološkom klinikom. Da sve bude gore, istog dana je procurelo da je i nova onkološka klinika u problemu, jer je otkrivena legionela u instalacijama, zato je zabranjeno korišćenje vode; samo za ugradnju posebnih filtera treba preko 10.000 evra. SCT je pod pritiskom obećao da će otkloniti nepravilnosti o svom trošku, ali se problemima ne nazire kraj.
Ljubljansko „Delo” je objavilo tabelu iz koje se vidi da je od sedam ključnih investicija u zdravstvu, koje je država pokrenula 1996, pet dobio SCT. „Glavni izvođač je sve vreme SCT”, piše list, uz zaključak da je preduzeće sklopilo ugovore u visini od 161 milion evra, te da je „karakteristika podizanja svih klinika izuzetno spora gradnja i sklapanje brojnih ankesa na osnovni ugovor”. Onkološka klinika u Ljubljani je, na primer, puštena u rad lane, posle 23 aneksa na prvi ugovor, što je drastično poskupelo gradnju, načelo živce svih vlada zbog brojnih teškoća usled nekvalitetne gradnje koja je trajala čak 11 godina. „Delo” podseća da je parlamentarni odbor za zdravstvo izrazio sumnju u korupciju i pokrenuo istragu kod organa gonjenja. To objašnjava zašto je direktor SCT-a Ivan Zidar od februara naovamo dva puta hapšen, drugi put na posebno brutalan način, usred Ljubljane, kada su njemu i njegovom advokatu policajci vezali ruke plastičnim lisicama; „kao da smo teroristi”, kazao je kasnije novinarima, kroz jecaj, Zidarov pravni savetnik.
Ivan Zidar
Tabela „Dela” ukazuje i da je cena radova u režiji SCT-a čak više od 10 puta skuplja od one za koju druge, manje građevinske firme, uspešno privode gradnju drugih bolnica. „Iako je SCT još 29. septembra 2006. potpisao izjavu da je otklonio sve greške – poslednji pregled (u Neurološkoj klinici) pokazuje da nije tako”, dodaje ministarka Kukovič, ljuta što se isti problem sa protivpožarnom zaštitom sad pojavio i na objektu nove pedijatrije.
Slično je nedavno iskusio i ministar saobraćaja Radovan Žerjav. „Tunel Šentvid će ući u istoriju kao jedan od najsporijih i najskupljih putnih projekata, jer je otvaranje odlagano čitave dve godine, a tunel je umesto 48 (po prvobitnom ugovoru iz 2002) koštao čak 120 miliona evra”, javlja „Delo”. Razlog za opisanu kalvariju ove novine vide u „lošem vođenju projekta i (stalnim) izmenama planova, čime je SCT najspretnije dobijao dodatan novac”.
Ministru Žerjavu je prekipelo zbog stalnog probijanja rokova za završetak tunela Šentvid, pa je zahtevao da SCT završi radove do početka turističke sezone kako bi Ljubljana konačno bila rasterećena od saobraćajnih čepova. SCT je ispunio ministrov nalog, a isto veče, kada je tunel s pompom pušten u saobraćaj, otpada deo plafona. Tunel je brzometno zatvoren. Posle nekoliko dana „sanacije”, ponovo je pušten u promet, na šta deo protivpožarnog maltera pada na auto nemačkog turiste. Izuzev materijalne, izbegnuta je veća katastrofa, ali bruka nije. Ministar Žerjav nudi ostavku, parlamentarni odbor za saobraćaj odbacuje njegovu odgovornost, a nedavno je objavljeno da su kriminalisti podigli krivične prijave protiv odgovornih lica. Svi upleteni krivicu svaljuju na izvođača – SCT. Da trauma po vladu bude kompletna, stručnjaci najavljuju da će krajnja investicija u vezi sa gradnjom Šentvida probiti sumu od 244 miliona evra!
Janšina vlada tik pred izbore razmatra predlog da SCT, firmu koja je proteklih decenija bila „paradni konj” za sve državne gradnje, stavi na crnu listu, čime bi preduzeću bilo onemogućeno da učestvuje i dobija poslove na javnim tenderima. Premijer Janša tokom predizborne kampanje ističe borbu protiv korupcije i privrednog kriminala; mediji pišu o „građevinskoj mafiji”, Zidaru kao „crvenom baronu”… SCT sve optužbe odbacuje. Analitičari tvrde da su uzastopni skandali u izgradnji autoputeva i klinika, odnosno „dežurni krivac za sve građevinske probleme” (SCT) – zaslužni, uz ostale afere, što je Janšina stranka izgubila na proteklim izborima.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 15/10/2008]
И тендерска процедура за Прокоп је била легална и Тригранит је добио посао. У уговору су биле јасно дефинисане обавезе извођача радова и рокови изградње. (П.С. И у уговорима за Савски мост, обилазницу око Београда, и слично, су били јасно дефинисани рокови изградње. Мислим...?!?)Homer Jay":axkt3iof je napisao(la):Tenderska procedura je bila legalna i SCT je deo konzorcijuma koji je dobio posao. U ugovoru su jasno definisane obaveze izvodjaca radova i rokovi izgradnje.
I dalje mislim da postoji jak lobi protiv ovog mosta. DSS nije bio kolovodja te propagande, vec grupacija koja je to politicki artikulisala.
Najbitnije je da radovi na mostu pocnu, a kad ga zavrsimo, izvolte pa pljujte do mile volje
Potpisujem!!!relja":230zzrzw je napisao(la):Ti i posle svega i dalje zaista ne vidiš ništa sumnjivo?
Lobiji deluju kroz sistem tj kroz rupe u sistemu. Sistem je taj (tj gradski funkcioneri, tj DS) koji gura most po svaku cenu.
Jedino "oružje" koje protivnici mosta imaju je da se žale u javnosti, a to nije lobiranje. Samo u Srbiji ovakav posao može da dobije firma sa takvim "renomeom". Pročitaj kako su "pobedili" na tenderu za tunel. Firma koja radi takve stvari konkuriše i pobedjuje u gradu u kome cveta korupcija u gradjevinarstvu. Zar nemaš ni malčice sumnje. Ni malo?
A svi argumenti protiv ovakvog mosta stoje i dalje. Skupo i neracionalno. Do sada je već mogao da se izgradi običan most koji bi već bio u upotrebi, finansiran iz gradskog budzeta.
A za "novi simbol Beograda" za koji ćemo vraćati kredit još nije postavljena ni ograda gradilišta.