Za iskusnije forumaše koje već stižu godine i svakodnevni stresovi, uvek je dobro držati se saveta da se onih tema koje su "Džak za udaranje" (kako ih je virtuelno blaženopočivši forumaš shmeksi svojedobno dobro definisao), treba kloniti. Nažalost, pošto je pljuvanje na temi o Metrou koja je do sada ekskluzivno bila rezervisana za traktate na temu "o, zaboga, zašto ja ne je*** Anđelinu Džoli", prelilo kacu, sličan manir osvrtanja na teme kojima se ovaj forum inače bavi se proširio po svim ostalim diskusijama kao pandemijski grip.
Čak i ako se odvažiš da se eto oglasiš na tim temama, čisto da ukažeš na to da smo se u orgijanju malo zaneli i da se više ne zna ko koga tu firca, znaj da si time nacrtao mutu na svom dupetu koje bolje da se stisne da primi udarce. Jer kako sad tebi da je nešto lepo i dobro kada smo konsenzusom utvrdili da je sve loše i crno.
No, iz kojekakvoga mazohizma ili nečeg sličnog, ipak moram da skrenem pažnju da se u mnogim stvarima ovde preteruje (više zbog pasivnih čitalaca nego aktivnih učesnika diskusije kod kojih je jako teško izmeniti dogmatsku apokaliptičnu sliku sveta koji ih okružuje).
Čisto, kada je u pitanju spomenuti rebalans budžeta, moram da kažem da mi nije jasno šta je bilo bolje uraditi u situaciji u kojoj smo. Jer ja znam šta je već odgovor, da novac nije prebačen i da je došlo do blagog zastoja u radovima imali bismo kilometarske postove o tome kako se eto kreči nekakav glupav Dom penzionera u nekoj pički materini, a most stoji.
Imam poštovanja prema onima koji se dosledno protive ovom mostu od prvih ideja za njegovu izgradnju u ovom obliku (poput Relje). Ipak ogromna većina je onih koji jednog dana ovaj most vole, a drugog ga mrze i tako u krug - ili svoju nedoslednost pokazuju na drugim temama - za metro ne treba žaliti para, a za most treba itd.
U pitanju je jedna shizofrena situacija, unutrašnja borba između osećaja sreće što vidimo da se s jedne strane most gradi, ali i potrebe da se mora naći nešto loše u tome, budući da se, da se ne lažemo, u Srbiji loše živi te smo naviknuti na život obojen u sranje.
Ipak, nije loše registrovati da je to odličan način da sagledaš sveukupnu "lošost" situacije u našoj zemlji. Jer Beogradu toliko mostova fali, da bilo koji da se gradi javiće se neko ko će reći da je neka druga potencijalna ćuprija prioritetnija (pored metroa čija se potrebnost aksiomski ne dovodi u pitanje). S druge strane, Beograd raspolaže sa toliko malo novca da bilo kakvo trošenje, slično kao i u prvos situaciji, stvara osećaj da su te pare mogle da se potroše malko pametnije.
Ali poenta je, na kraju, da onog trenutka kada je odlučeno da se most pravi (i kada je protivljenje izgradnji ovog mosta bio usamljeni tanani glasić u masi), i kada je zaboden prvi ašov, alternative baš i nisu sjajne. Naravno, možda i neko razmišlja o tome da zaustavimo izgradnju mosta, otkažemo ugovore sa izvođačimo, ljubazno se zahvalimo Evropskoj investicionoj banci na kreditima i vratimo joj sredstva, miniramo pilon i razje*******emo ovo što je izgrađeno do sada, preoremo špic Ade i okrenemo se prioritetnijim projektima, a jednog lepog dana kada budemo imali metro i još 13 mostova na Savi i Dunavu raspišemo konkurs za rešenje mosta na Adi koji bi morao biti greda i koji bi trebalo da grade domaće firme od zajma iz Rusije - ali ja mislim da to nije baš i najpametnije rešenje.
Dakle, pošto već gradimo most sada imamo samo jednu opciju, a to je da ga završimo. Pitanje nije kako raspodeliti pare u budžetu, već kako da budžet bude puniji, a to već nije rasprava za ovu temu.