Potpuno realni predlozi da fakulteti izađu na crtu Gradu, pa se lepo dokače na stručnom nivou. To i jeste posao struke, da se bavi podsistemima javnog prevoza, i da se prosto nametnu Gradu. Toga očigledno kod nas odavno nema. Ovo što se generalno dešava u javnom prevozu grada Beograda, nije trend od juče, nego traje decenijama, al ljudi ili ne pamte, ili ne žele da slušaju u svom ubeđenju kako su ovi daleko radikalniji od svih njihovih prethodnika. A istina je da ti trolejbusi nikada nisu bili neki poseban prioritet u Beogradu, što po vozilima, što po ofucanom pogonu SP Dorćol, što po tome što metar nove realne trase nije napravljen 30 i više godina. Patrljci za odlazak u garažu, kao i oni koji služe za prespajanje mreže između nekih ulica nisu vredni pomena, al ovi makar uridiše barem to, al slaba vajda od toga, ako se trolejbusi kao podsistem ukinu na kraju.
Borba za trolejbus 28, svaka čast, i pre sam više puta hvalio tu akciju, al to je pre svega bila borba za liniju koja je cela bila ukinuta u tom trenutku. Da je zamenjena autobusom, sumnjam da bi bilo naročitog otpora. Pogotovu kad bi na nju došli potpuno novi Yutong električni autobusi, koji su za običan narod svemirski brod u poređenju sa ovim lomovima od trola na ulicama. Kako pisah već, veliku većinu beograđana sigurno ne dotiče mnogo dal ih vozi trolejbus ili električni autobus, a kad je još i struka mutava, svima kriv GSP, kojeg jašu od raspada SFRJ kako stignu, onako na smenu.
Ne znam koliko puta da pišem o realnom stanju, koliko puta o kritičnim činjenicama, ljudi jednostavno teraju svoju priču po svaku cenu, ili prosto ne žele da shvate šta uopšte znači JKP, šta je i koliki je njihov realni domen u bilo kakvim planovima i njihovim realizacijama, da to nisu klasične samostalne firme, već vrlo usko povezane sa Gradom kao osnivačem, pa teško da mogu direktno da se upuste u rat sa svojim poslodavcem faktički. Mogli bi, al sam Grad radi tako da to jednostavno nije lako izvodljivo, a sindikati su oduvek služili tu kao spona koja treba da održava neku lažnu ravnotežu. Nikada ovde nije bilo sjajno ni u jednom Javno komunalnom preduzeću, samo se to negde vidi više, negde manje, kao što velika većina ne zna da Vodovod svoje radove na mreži u najvećem broju slučajeva sprovodi preko privatnih firmi. Opet, za razliku od svih ostalih Javno komunalnih preduzeća, GSP apsolutno nema svoje prihode od delatnosti kojom se bavi, već naplaćuje svoj rad na isti način kao i privatni prevoznici, s tim što još dobija i subvencije. Ostali imaju malo veću autonomiju, jer svoje usluge naplaćuju od građanstva, odnosno direktno od korisnika usluga, a ne od Grada. GSP i sad ima više službi koje su uposlene, kao što su one unutar OJ PIUS, na kontroli saobraćaja i praćenju vozila, uključujući tu i rad na terenu pored dispečerskog centra. Imamo i svoje instruktore za CPC, psiholabaratorije, ozbiljnu i donkle ofucanu infrastrukturu, al na kraju smo ipak samo operater u javnom prevozu, isto kao i privatnici, i ne znam zašto je to teško shvatiti toliko. GSP-u je postepeno uzimano učešće u kreiranju redova vožnji, učešće u kreiranju novih, produžavanju, skraćivanju i izmeni trasa linija javnog gradskog prevoza, učešće u naplati usluge što podrazumeva i formiranje cena itd... Kad su objedinjeni ITS1 i ITS2, formiranjem Direkcije za javni prevoz, trasirao se put ka promeni statusa GSP-a u JKP 2011 godine. Nekada je sam GSP formirao porudžbine, i izrađivao specifikacije kako autobusa, tako i trolejbusa i tramvaja, mada je uvek nabavka vozila bila ograničena što na domaće fabrike, što na par onih iz inostranstva, al barem je zaista učestvovao u konfiguraciji tih vozila. Danas je to sve u domenu Grada, a javnim prevozom upravlja isključivo Sekretarijat za javni prevoz, kome je opet Grad tata. To nisu izmislili ovi sad, nego žuti mnogo pre njih.
Na sve gore napisano, očekuje se da GSP bude taj koji treba da se bije sa Gradom, čak i kad mu ovaj ne uzima posao, barem ne još, a struka ćuti kao kurva, ono klasika. Da vidim i jedno Javno komunalno preduzeće koje bi se pokrenulo i uradilo ne znam šta na priču, a već sam pisao šta sve slušam 15 godina unazad, i da pritom ljudi rade normalno, tj da niko nije nešto naročito ugrožen. Ko bi trebao da pokrene to, što se ne kaže direktno već jednom, gde to radnici sami ustaju organizovano, onako međusobno se na stotine dogovore gde šta i kako, verovatno uz kafu. Džabe pišem, izgleda, šta je sve bilo potrebno one davne 1997 godine da bi firma stupila u štrajk, i to pritom kao prevoznik potpuno drugačijeg statusa. I takav štrajk imao za posledicu ono što je tema ove rasprave. Pritom, gledajući iz moje lične perspektive, što ja treba da znam dal je bolji trolejbus ili električni autobus. Ja se time bavim iz hobija, nemam ni kredibilitet, a ni legitimitet da lično istupam po tom pitanju, jer svaki inženjer, bio on stručan ili ne, može na mestu da me poklopi. I opet moram da ponovim da velika većina zaposlenih, uključujući tu i vozače, ne zna ni polovinu onoga što mi pišemo ovde, na kraju nisu ni dovoljno stručni da se bave time, ne zanima ih to. Zašto bi iko u firmi znao da je za Strelu stiglo 15 električnih Yutong autobusa i da stoje u Krnješevcima. Još manje treba da povezuju to sa privatizacijom SP Dorćol, jer i dalje stoji da je to odbačena stvar, kao i javno privatno partnerstvo, prisutno u velikoj većini gradova Evrope i sveta. SP Dorćol ne mora biti preuzet čak i da Strela dobije sadašnje trolejbuske linije, a i da dođe do gradnje novog pogona u Surčinu, SP Dorćol opet može da ostane, a pored kapaciteta od samo 60 vozila tog novog pogona koji se spominje. I dalje sve u domenu teorija, a dima, mislim priča raznih vrsta je bilo oduvek. GSP-u već 30 godina visi omča oko vrata, barem po svim tim pričama koje kruže. I to tako traje sve dok ljudi stvarno ne budu ugroženi, prosto to je tako, jer nigde se niko ne pokreće tako lako. Džaba što ja i još par procenata zaposlenih znamo dosta više od onih prosečnih. U svetu se fabrike sa i više od 10000 zaposlenih zatvore preko noći, pa nikom ništa
I treba prestati sa ubacivanjem tramvaja u priču o trolejbusima. Dva potpuno različita podsistema. Slučaj mučenog tramvaja broj 3 nikakve veze nema sa mogućnošću gašenja trolejbuskog podsistema. Pišem sve ovo u najboljoj nameri, nikako da bi se raspravljao sa bilo kim, al i dalje ostajem pri tvrdnji da ima mnogo nerealnih želja. Niti su svi entuzijasti i poznavaoci javnog prevoza, niti velike javne i državne firme funkcionišu na klik, niti je sve ovo što se dešava toliko drugačije od svega što se dešavalo decenijama unazad. Previše se očekuje od GSP-a, dok fakulteti i oni koji prvi treba da istupe ćute i sad i ko zna od kad, a mesecima se često bave onim čime ne bi trebali. GSP sigurno neće spasit trolejbuse, tome nemojte da se nadate, prosto nije realno kako god vi to shvatali, a može ga pokrenuti samo ozbiljniji gubitak posla i radnih mesta. Po tradiciji u ovoj državi, znamo da su to jako retke pojave i da ne dužim više, jer i ovo je već previše za čitanje.
