Mnogo je uzroka za kidanje mreže, ne treba odmah kriviti samo vozače.
Takovska /Svetogorska je tehnički složena. Niz i uz Takovsku su po dve linije mreže, iz Svetogorske, takođe.
Tu su skretnice, ulicnice, ukrsnice...
Sva ta mesta su sa velikom verovatnoćom nastajanja problema. Drugi problem su krivine i veliki broj sajli - sprajceva koji sve to drži.
Dačje, na trolejbusima su na vrhu trolne glave koje se kače na vod. Sa strane imaju stranice, a unutra klizače. To je potrošna roba i menjaju se gotovo svakodnevno. Trebalo bi u određenim intervalima i mreža da se maže grafitnom mašću.
Pritisak trole na vod mora biti tačno podešen, ugao naleganja glave takođe. Dovoljno je da je trolna motka malo kriva i na tako složenom mestu može da dođe do zakačinjanja za držače voda. Zatim, mreža ima svoje prirodno oscilovanje, može ga povećati vetar, trolejbusi koji tuda prolaze... Ako dođe do interferencije sa oscilovanjem trola, mogu da padnu bez ikakvog razloga. A ako bilo gde zakači, inercija i masa trolejbusa čine svoje. Na takvim mestima predviđeno je da se kreće sporo - desetak km/h, ali u praksi je 15-20, što je korektno, ako je sve ok.
To što je mreža na toj raskrsnici pre nekog vremena rekonstruisana, ne znači ništa. Svakodnevno se prolazi stotinama puta i pottebno joj je periodično podešavanje i održavanje - zategnutost, elektromagneti skretnica, uglovi skretanja...
A može, na kraju da bude i greška vozača ili samo nesrećan splet okolnosti. Mnogo puta se desi neobjašnjivo kidanje i tokom vrlo bezazlenog padanja trole.
Takovska /Svetogorska je tehnički složena. Niz i uz Takovsku su po dve linije mreže, iz Svetogorske, takođe.
Tu su skretnice, ulicnice, ukrsnice...
Sva ta mesta su sa velikom verovatnoćom nastajanja problema. Drugi problem su krivine i veliki broj sajli - sprajceva koji sve to drži.
Dačje, na trolejbusima su na vrhu trolne glave koje se kače na vod. Sa strane imaju stranice, a unutra klizače. To je potrošna roba i menjaju se gotovo svakodnevno. Trebalo bi u određenim intervalima i mreža da se maže grafitnom mašću.
Pritisak trole na vod mora biti tačno podešen, ugao naleganja glave takođe. Dovoljno je da je trolna motka malo kriva i na tako složenom mestu može da dođe do zakačinjanja za držače voda. Zatim, mreža ima svoje prirodno oscilovanje, može ga povećati vetar, trolejbusi koji tuda prolaze... Ako dođe do interferencije sa oscilovanjem trola, mogu da padnu bez ikakvog razloga. A ako bilo gde zakači, inercija i masa trolejbusa čine svoje. Na takvim mestima predviđeno je da se kreće sporo - desetak km/h, ali u praksi je 15-20, što je korektno, ako je sve ok.
To što je mreža na toj raskrsnici pre nekog vremena rekonstruisana, ne znači ništa. Svakodnevno se prolazi stotinama puta i pottebno joj je periodično podešavanje i održavanje - zategnutost, elektromagneti skretnica, uglovi skretanja...
A može, na kraju da bude i greška vozača ili samo nesrećan splet okolnosti. Mnogo puta se desi neobjašnjivo kidanje i tokom vrlo bezazlenog padanja trole.