U Sri Lanci.
Trolejbusi
- Začetnik teme igorst
- Datum pokretanja
Jelancha
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2022.
- Poruke
- 4.960
- Pohvaljen
- 23.308
Meni je to sa pеšačkom zonom i tramvajima skroz ok... Na prvu pomisao mi padaju na pamet Amsterdam, Hag, Bratislava... Video lično sve super funkcioniše... U Amsu posebno, uveče pijanih i drogiranih na sve strane a tramvaj piči laganica
Daa, u Amsterdamu se nalazi dosta ulica i raskrsnica gde prostor dele Tramvaji i pešaci, solidno funkcioniše...
Legendarna turistička ulica, gde prolazi dosta linija:
Jedna ispred Centralne stanice gde je košnica ljudi, ali tramvaji prolaze nesmetano, do skora su i automobili mogli, ali skontali su da prave samo bespotrebnu gužvu...
Međutim ne vidim razlog da pešačka zona bude prepreka za saobraćanje trola, u Bernu je glavna ulica namenjena za pešake, ali koriste je i trole i tramvaji...
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.419
Jos u Amsterdamu je toliko uska ulica da isti kolosek koriste u oba smera a mimoilaze se u stajalistima.
Kako ide prethodnih godina, s obzirom koliko se gradski oci prave pametni, da se steći utisak da se odriču gradskog prevoza...
Što ne znači da zbog toga treba da se preorijentišemo na e-buseve i da se odreknemo trola ili da ih svedemo na simboličnu liniju 22, kao što je bilo šezdesetih. Ja hoću da me na liniji 40 prevoze trole, a ne busevi ili u budućnosti e-busevi. Isto važi i za liniju 21, kao i za sve trolejbuske linije koje trenutno opslužuju trole.
@solecar
Bilo je reči o odnosu cena na relaciji trolejbus - e-bus. Činjenica je da su trole sa arhitekturom električnih autobusa poprilično skupe. Dosto dobro rešenje za mnoge uslove, al i skupo. Svoje stavove po pitanju trola sam više puta isticao. Smatram da treba da ostanu, al ne sa tolikom štednjom u vidu nabavke vozila sa samog dna tržišne ponude.
Bilo je reči o odnosu cena na relaciji trolejbus - e-bus. Činjenica je da su trole sa arhitekturom električnih autobusa poprilično skupe. Dosto dobro rešenje za mnoge uslove, al i skupo. Svoje stavove po pitanju trola sam više puta isticao. Smatram da treba da ostanu, al ne sa tolikom štednjom u vidu nabavke vozila sa samog dna tržišne ponude.
A gde imaš ti trolejbuse sa dizel motorom predviđenim za svakodnevno normalno korišćenje? Atina je odavno kupila trole od Neoplana sa dizel motorom, navodim primer, al kao pomoćnom jedinicom kad se ne može drugačije. Imaju samo 170ks za zglob od 18m. Trolejbusi sa autonomijom su baš predviđeni da se kreću van mreže. Nije reč o nekom pomoćnom napajanju za hitne slučajeve. Prednost im je u tome što ne mora svuda da se razvlači mreža. Trole koje bi koristile dizel motor stalno uz uzimanje struje sa mreže, baš mi i nemaju smisla. Vozila takvog koncepta postoje odavno, a reč je naravno o hibridnom pogonu.
Nije mi poznato a i nesto ne vidim svrhu da ovde u Bg svakodnevno idu u dual-modu na postojecoj mrezi,il si na zicu il si na naftu Ove dzeki-cen varijante na baterije nisu tema razgovora. Moje pitanje je da li je to jeftinija varijanta za slucajeve kada je potrebno savladati manju distancu bez struje,npr kidanja mreze,kvarove na napajanju,saobracajke... Pa i u Bg je sticajem okolnosti zavrsilo par komada,secam se da su oni austrijanci imali mali auspuh pozadi.
Ove dzeki-cen varijante na baterije nisu tema razgovora. Moje pitanje je da li je to jeftinija varijanta za slucajeve kada je potrebno savladati manju distancu bez struje,npr kidanja mreze,kvarove na napajanju,saobracajke... Pa i u Bg je sticajem okolnosti zavrsilo par komada,secam se da su oni austrijanci imali mali auspuh pozadi.Što ne vidiš svrhu? Evo ti prost primer. Zašto bi se recimo za 31 mreža razvlačila od Franša do početaka Ustaničke ulice? Znaš koliko bi se lakše trole raširile po gradu, a da imaju pogon i na baterije sa autonomijom od barem sedam do osam kilometara? Za postojeću mrežu ne trebaju trenutno, al bi se postojeće linije mogle produžiti na primer, dograditi postojeće trase itd. Inače se pričalo o širenju trolejbusa, tako da su prava opcija trole sa gore pomenutom autonomijom.
U stvari,mozda nisam bio najjasniji.
Par stranica ranije se vodila rasprava o autonomiji vozila koja su u jos uvek saobracaju,tj.zasto ostanu ukopani pa smo saznali da to bas i nije 'prava' autonomija.
Ovo sto sam ja pomenuo je mozda,kazem mozda bolja varijanta u tim situacijama.
Prosirenje mreze i produzavanje linija je sasvim drugi par opanaka i svakako bih voleo to da vidim,samo da vidimo 'oce li da prd*u ili da se stisnu.
Par stranica ranije se vodila rasprava o autonomiji vozila koja su u jos uvek saobracaju,tj.zasto ostanu ukopani pa smo saznali da to bas i nije 'prava' autonomija.
Ovo sto sam ja pomenuo je mozda,kazem mozda bolja varijanta u tim situacijama.
Prosirenje mreze i produzavanje linija je sasvim drugi par opanaka i svakako bih voleo to da vidim,samo da vidimo 'oce li da prd*u ili da se stisnu.
Pa nije prava autonomija, ako je vozilo samo delimično funkcionalno. Nemaš kompresor, a to je osnovna stvar. Pomenu kolega i upravljač, ako se dobro sećam. Služi samo za pomeranje u hitnim slučajevima, ne za svakodnevnu vožnju. Moguće da su klasični akumulatori u pitanju, dok kod trolejbusa sa pravom autonomijom, verovatno da je reč o pravom bloku baterija. Sve je rađeno kao i kod e-buseva, pretpostavljam. Principi rada su sigurno slični. Takva vrsta trolejbusa stvarno donosi najbolje iz oba sveta, al to vuče i cenu. Imali smo primere gde je zglob koštao i po 800000 evra. Treba raditi racionalno. Linije koje voze po beogradskim brdima su idealne za trole. 59 više puta pominjao kao odličnog kandidata. Zašto da ne i 48, 50, a i lokal 502, ako bi se preusmerio na Cerak, na primer. Mreža ne mora da se razvlači u krugu GO Rakovica. U Pilota Mihaila Petrovića bi već trebalo zbog jačeg uspona. Kroz Vidikovac opet ne mora, pa i kroz Labudovo brdo, dok Petlovo ima idealne ulice za mrežu. Ovo su samo primeri. Od Franša pa do Marakane, takođe, ne bi bilo zgodno za postavku mreže. Klasične trole nije moguće baš svuda raširiti, al zato autonomne nude izuzetnu fleksibilnost. E-busevi bi mogli na lakše linije za početak, dok se sve ne proveri u praksi. Ima kandidata dosta i za njih.
Sporan je napon batwrija i napon na kom rade motori. Podizanje napona se lako reši, ali dramatično smanjuje autonomiju ako je napon baterija nizak.
Na dosadašnjim bg trolejbusima pumpa je bila na sistemu niskog napona, a kompresor na visokom - mrežnom naponu.
Radi manevrisanja vozilom, radi šlepovanja, pumpa je morala da radi na baterijskoj struji niskog napona.
Ako sam shvatio, baterije za autonomnost na bkm su na 48V, što mu nije davalo mnogo prostora da bude samoatalan.
Ne znam na kom naponu rade elektrobusi - napon punjenja i napon baterija. Logično, po Omovom zakonu, što je viši napon, niža je struja pražnjenja, a time veći je kapacitet baterija.
Voleo bih da znam kako funkcioniše ta simbioza elektrobusa i trolejbusa u autonomnim trolejbusima.
Očito je napajanje i potrošnja agregata, poput servo pumpe i kompresora na elektrobusima zadovoljavaće rešena.
Na dosadašnjim bg trolejbusima pumpa je bila na sistemu niskog napona, a kompresor na visokom - mrežnom naponu.
Radi manevrisanja vozilom, radi šlepovanja, pumpa je morala da radi na baterijskoj struji niskog napona.
Ako sam shvatio, baterije za autonomnost na bkm su na 48V, što mu nije davalo mnogo prostora da bude samoatalan.
Ne znam na kom naponu rade elektrobusi - napon punjenja i napon baterija. Logično, po Omovom zakonu, što je viši napon, niža je struja pražnjenja, a time veći je kapacitet baterija.
Voleo bih da znam kako funkcioniše ta simbioza elektrobusa i trolejbusa u autonomnim trolejbusima.
Očito je napajanje i potrošnja agregata, poput servo pumpe i kompresora na elektrobusima zadovoljavaće rešena.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.673
- Pohvaljen
- 49.321
Na osnovu svega što čitam u zadnje vreme vezano za trolejbuse, i ovde na forumu i po javnosti i medijima, stekao sam utisak da je neko ubedio (ili izlobirao) GSP, DJP i SM(A)RT stručnjake da nema potrebe dalje širiti trolejbuse (bilo ''klasične'' bilo novije s velikim autonomijama) jer će to ko veli ionako da zastari za par godina, te da je bolje da se sačeka još malo pa masovno pređe na električne autobuse.
Ovo kažem kao zapažanje, sad možda i ja grešim, ali tako mi nekako deluje. Da negde tamo postoji, ili neki lobista, ili neko ko prosto ima prevelika i prerana očekivanja od električnih autobusa, pa puni glave onima koji odlučuju.
Inače, GSP, DJP i uopšte celokupan sistem javnog prevoza u Beogradu vidim kao nekog svojevrsnog žonglera (da ne kažem klovna) koji već žonglira sa previše čunjeva (ali se do sad nekako držao, jedva, po cenu drugih stvari), a onda bi povrh svega da ubaci još poneki čunj (u vidu električnih autobusa i smandrljanog metroa). Pa mu se na kraju sve izgubi kontroli i popada mu na tintaru. Zato sam i pisao više puta da GSPu do 2030. fokus treba da bude reformisanje, konsolidacija i fokusiranje na održavanje i eksploataciju dosadašnjih podsistema. Ali džaba, oni koliko god bili ranjeni i malaksali, zapeli su da izađu iz kreveta što pre i istrče maraton. Opet, jer ih je neko tako ubedio. I već vidim kolabiranje u najavi.
Ovo kažem kao zapažanje, sad možda i ja grešim, ali tako mi nekako deluje. Da negde tamo postoji, ili neki lobista, ili neko ko prosto ima prevelika i prerana očekivanja od električnih autobusa, pa puni glave onima koji odlučuju.
Inače, GSP, DJP i uopšte celokupan sistem javnog prevoza u Beogradu vidim kao nekog svojevrsnog žonglera (da ne kažem klovna) koji već žonglira sa previše čunjeva (ali se do sad nekako držao, jedva, po cenu drugih stvari), a onda bi povrh svega da ubaci još poneki čunj (u vidu električnih autobusa i smandrljanog metroa). Pa mu se na kraju sve izgubi kontroli i popada mu na tintaru. Zato sam i pisao više puta da GSPu do 2030. fokus treba da bude reformisanje, konsolidacija i fokusiranje na održavanje i eksploataciju dosadašnjih podsistema. Ali džaba, oni koliko god bili ranjeni i malaksali, zapeli su da izađu iz kreveta što pre i istrče maraton. Opet, jer ih je neko tako ubedio. I već vidim kolabiranje u najavi.
Da podsetim da je uloženo 15 miliona evra u novu trafo stanicu u Cvijićevoj i u novu mrežu u Nemanjinoj i od Cvijićeve do depoa Dorćol. Nijedna ozbiljna država ne radi tako stihijski kao mi. Uložimo tolike pare i onda ne ulažemo u taj podsistem.
@Bender Rodriguez
Ja zagovaram postepeno uvođenje e-buseva, jer se uskoro prevoz putnika u čisto urbanim sredinama neće moći zamisliti bez njih. Dugo sam u toj materiji, i vidim kuda se ide sa tim. Treba da se upoznajemo sa njima, pogotovu sa ovima na baterije, jer ako to budemo radili naglo posle nekoliko godina, a slično onome što je uradila Moskva, bojim se da ćemo biti u velikom problemu. Momenta kad Evropa dozvoli samo E7 normu, cena klasičnih dizelaša će otići gore poprilično. I najvećima je to previše ulaganja, jer E7 norma traži velike dogradnje naknadne obrade izduvnih gasova. Sve to košta, i za vozila namenjena prevashodno upotrebi u gradovima, sigurno da neće biti naročito isplativ pogon na čist dizel. Te sisteme treba i održavati. Prave problem i na E5 motorima, a kamoli na standardu koji tek treba da nastupi, a odlaže se upravo zbog proizvođača, dok ne iznađu sva neophodna rešenja. Vozila za dugolinjski saobraćaj su neka druga priča. Biće osetno skuplja i to je to, al se dizel mora još dugo koristi za pogon kamiona, i pored LNG-a, opet sve više prisutnog po zemljama EU. Elektro pogon bi trebalo da pojednostavi upotrebu vozila za javni prevoz, a ne da ga ne znam kako zakomplikuje. Čini mi se da se previše strepi od nečega, jer je eto za nas novo, iako se ideja, tj koncept pojavio još pre 50 godina. Vodonik se sagorevao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem još u vreme drugog svetskog rata, i to kod Sovjeta, koji eto imaju goriva na pretek, al nije ga bilo moguće dopremiti uvek. Prvi motori koju su sagorevali vodonik, svetlost dana ugladaše još u 19 veku. Sve lako može da se istraži. Nisu ovo nikakve izmišljotine. Nije GSP baš toliko zaostao u prostoru i vremenu. Kad bi se pustila struka da radi svoj posao, drugačije bi bilo. Saradnja sa ozbiljnim proizvođačima tek, ako govorimo o električnim autobusima. Sve se može. Ništa ne mora biti toliki bauk. Moramo ići u korak sa razvijenim svetom. Tu pre svega mislim na Evropu. Nećemo doveka moći da kupujemo vozila na konvencionalni pogon, teško i do 2030. Valjda je bolje postepeno uvoditi novotarije, nego to raditi odjednom pod prinudom.
Ja zagovaram postepeno uvođenje e-buseva, jer se uskoro prevoz putnika u čisto urbanim sredinama neće moći zamisliti bez njih. Dugo sam u toj materiji, i vidim kuda se ide sa tim. Treba da se upoznajemo sa njima, pogotovu sa ovima na baterije, jer ako to budemo radili naglo posle nekoliko godina, a slično onome što je uradila Moskva, bojim se da ćemo biti u velikom problemu. Momenta kad Evropa dozvoli samo E7 normu, cena klasičnih dizelaša će otići gore poprilično. I najvećima je to previše ulaganja, jer E7 norma traži velike dogradnje naknadne obrade izduvnih gasova. Sve to košta, i za vozila namenjena prevashodno upotrebi u gradovima, sigurno da neće biti naročito isplativ pogon na čist dizel. Te sisteme treba i održavati. Prave problem i na E5 motorima, a kamoli na standardu koji tek treba da nastupi, a odlaže se upravo zbog proizvođača, dok ne iznađu sva neophodna rešenja. Vozila za dugolinjski saobraćaj su neka druga priča. Biće osetno skuplja i to je to, al se dizel mora još dugo koristi za pogon kamiona, i pored LNG-a, opet sve više prisutnog po zemljama EU. Elektro pogon bi trebalo da pojednostavi upotrebu vozila za javni prevoz, a ne da ga ne znam kako zakomplikuje. Čini mi se da se previše strepi od nečega, jer je eto za nas novo, iako se ideja, tj koncept pojavio još pre 50 godina. Vodonik se sagorevao u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem još u vreme drugog svetskog rata, i to kod Sovjeta, koji eto imaju goriva na pretek, al nije ga bilo moguće dopremiti uvek. Prvi motori koju su sagorevali vodonik, svetlost dana ugladaše još u 19 veku. Sve lako može da se istraži. Nisu ovo nikakve izmišljotine. Nije GSP baš toliko zaostao u prostoru i vremenu. Kad bi se pustila struka da radi svoj posao, drugačije bi bilo. Saradnja sa ozbiljnim proizvođačima tek, ako govorimo o električnim autobusima. Sve se može. Ništa ne mora biti toliki bauk. Moramo ići u korak sa razvijenim svetom. Tu pre svega mislim na Evropu. Nećemo doveka moći da kupujemo vozila na konvencionalni pogon, teško i do 2030. Valjda je bolje postepeno uvoditi novotarije, nego to raditi odjednom pod prinudom.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.192
- Pohvaljen
- 57.010
Ништа чудно, уложене паре у пругу Бг-Панчево па опет није било даљег очекиваног развоја линија туда.
Sve je to bilo po sistemu ako prođe prođe pa su građani morali da se bune i da ukažu da žele jeftin i ekološki prevoz. E busevi su i dalje skupe igračke koje kupuju bogate zemlje i siromašne zemlje sa autorativnim vlastima, prepoznajte se gde smo mi od te dve kategorije.
Сенке
Higher intermediate
Gräf & Stift solo trole, donacija iz Autrije.Nije mi poznato a i nesto ne vidim svrhu da ovde u Bg svakodnevno idu u dual-modu na postojecoj mrezi,il si na zicu il si na naftu
A dobro, pravo svakoga da ima svoj stav. Kao što rekoh, pratim tu tematiku intenzivno, i jednostavno se ne mogu složiti da su e-busevi igračke. Tim pre što se sad prodaju u ozbiljnim serijama, sa činjenicom da ih svi imaju u ponudi. Samo ispratite poslednjih nekoliko svetskih sajmova komercijalnih vozila. Na njima faktički nema mesta za gradske autobuse sa pogonom na dizel. Već dve godine maltene niti jedne premijere te vrste. Samo elektro pogon, uz vodonik, nešto malo hibridnog i to je to. Midibusevi naslednike u svojim matičnim kućama, dobijaju skoro isključivo sa pogonom na struju. Tu vam spada i toliko voljeni Solaris, koji čak malo i trči sa električnom ponudom. Već sam pominjao da se ne nazire naslednik jednog Citara, a trenutno aktuelni C2 je tu deset punih godina. Zato je tu E-Citaro, koji se ne prodaje tako loše uopšte. VDL skoro izbacio potpuno novog električara. MAN sam već sponjao pre. Znači, kod mnogih imamo čak i drugu generaciju električnih autobusa. Niču neki novi preko noći, pa i u jednoj Nemačkoj. Vidite valjda i po kolima. Prodaju se i električni automobili u ozbiljnim brojkama, a koštaju i te kako. Nema tu više govora o eksperimantalim vozilima. Sve što dođe do značajne serijske proizvodnje, ne može biti igračka. Čak i Turci kreću u ozbiljnu priču, i to ne samo Otokar, kao najveći. Jedan Karsan sarađuje sa BMW-om, koristeći njegove baterijske sisteme. Ulaže se mnogo novca u to. Ne znam otkud stav da je to sve jedna ludorija. Utucuvaju se milioni, a niko nema toliko rezerve da se kocka na takav način. Zato se smanju sredstva za razvoj dizel motora. Mercedes tu prednjači. Biće njih još, al rekoh već gde. U urbanom transportu teško. Nema se toliko sredstava da se tehnologije paralelno razvijaju, a to povlači i održavanje previše proizvdinih procesa i platformi. Zato cene novih vozila odlaze u nebo.