Šta je novo?

Trolejbusi

I lično mislim da je i jugoslovenska industrija mogla da postane to što su oni, samo da se na vreme modernizovala i da se nisu desili ratovi i krize.
Da se na vreme "modernizovala" politički i to uz spontan, nenasilan pad režima/ideologije i da se na EU gledalo ozbiljno možda bi i bilo nešto od toga. Za razliku od Čeha koji su još u vreme komunizma nudili više od "partijskih drugova" sa istoka mi nikad nismo dostigli taj nivo zbog (između ostalog) rasipanja na nebitno (recimo pruge po čukama, razvoj industrije bivšoj pokrajini naseljenoj neprijateljski nastrojenim življem) ili upitno efektivno (Željava).

@Kesha
Mislim da je sada prekasno. Trebalo je pre 10 godina da ih ljudski srede. Sada pitanje da li se isplati i zamena trule oplate kao u Novom Sadu.
 
ili upitno efektivno (Željava)
Odličan primer. Ja ne mogu da se ne divim ljudima koji su zamislili, projektovali i izgradili. I taj aerodorm, i Slatinu, i bunker u Konjicu i još poneke megalomanske projekte. Ali kada pogledam koliko je potrošeno na sve to, a kolika je bila verovatnoća da će to biti efektno, i to ako uopšte ikad dođe do upotrebe... ne mogu da ne osetim nezadovoljstvo. Doduše kapiram da je i perspektiva tad bila drukčija. Kao npr što se perspektiva Finske posle 2022 razlikuje u odnosu na perspektivu pre 2022 koja se, opet, razlikuje u odnosu na 2014 koja se pak razlikuje u odnosu na period Hladnog rata. Hoću da kažem da razumem da se celokupan kolektivni mentalitet i prioriteti menjaju u skladu sa vremenom i okolnostima, pa donekle i imam razumevanja za to što je bilo i to kako se razmišljalo tada. Ali da, svakako jeste bio pogrešno usmerenje, odnosno kamo sreće da se (još) više ulagalo u druge sfere, a ne u takve upitne projekte i zamisli.
 
@Express
Ma kakvi, ne isplati se više raditi ih. Verovatno da bi mogle da se spasu, al to je bacanje para, i ostaju ti opet jako stara, a ne baš kvalitetna vozila. Nije samo oplata. Video na šta liči rešetkasta konstrukcija na par solaća. Nedostajala je i poneka cev. Zeznule i neke od nesrećnih serija Ikarbusa sa početka ovog veka.

@Bender Rodriguez
Razmišljao sam i ja o Željavi mnogo puta do sad. Treba taj monumentalni projekat gledati i iz one perspektive, što i sam kažeš. Ostao projekat u koji je utucano strahovito puno para, al izaziva i strahopoštovanje. Ipak je pokazivao i šta je ona država mogla da napravi. Danas se, dajem primer samo, toliko raspreda o struji, tj proizvodnji, gde možemo videti u kojim smo problemima trenutno. Ondašnja država napravi nuklearnu elektranu i jednu od većih HE na ovim prostorima, a ovi pobodu poneku vetrenjaču, i što struje nema dovoljno. O oslanjaju toliko na TE tek ne treba trošiti reči. Poenta je da se možda nekad i preterivalo, al se posle ispostavi da to nešto i te kako treba, ako ne sad, ono bar u bliskoj budućnosti. Sreća pa nam veliki vojni kompleksi nisu trebali u punom kapacitetu🙂
 
Poslednja izmena:
Оно што сам још приметио везано за Сарајево:
1) Нема коментара типа зашто купујемо незападни крш, уместо западне. Јако су задвољни.
2) Имају много половних немачких, швајцарских и аустријских тролејбуса, са много зглобова и троосовинаца.

али нама та решења нису довољно фенси, и неуклапају се у нетехнички, неекономски западно идолопоклонички мајндсет мејнстрим.

Nigde kompleks velicine odnosno nize vrednosti ne drma kao u Srbiji.
Apsolutno nigde.
 
Ja bih pre rekao da nigde inat ne drma kao u Srbiji. ''Ceo svet u krivu, samo mi u pravu'' mentalitet.
 
Odličan primer. Ja ne mogu da se ne divim ljudima koji su zamislili, projektovali i izgradili. I taj aerodorm, i Slatinu, i bunker u Konjicu i još poneke megalomanske projekte. Ali kada pogledam koliko je potrošeno na sve to, a kolika je bila verovatnoća da će to biti efektno, i to ako uopšte ikad dođe do upotrebe... ne mogu da ne osetim nezadovoljstvo. Doduše kapiram da je i perspektiva tad bila drukčija. Kao npr što se perspektiva Finske posle 2022 razlikuje u odnosu na perspektivu pre 2022 koja se, opet, razlikuje u odnosu na 2014 koja se pak razlikuje u odnosu na period Hladnog rata. Hoću da kažem da razumem da se celokupan kolektivni mentalitet i prioriteti menjaju u skladu sa vremenom i okolnostima, pa donekle i imam razumevanja za to što je bilo i to kako se razmišljalo tada. Ali da, svakako jeste bio pogrešno usmerenje, odnosno kamo sreće da se (još) više ulagalo u druge sfere, a ne u takve upitne projekte i zamisli.

SFRJ je za razliku od ovih spetickih jama koje su danas nastale uemsto nje bila ozbiljna drzava.
Ozbiljne drzave nekad bacaju novac u vetar.
Moze im se.
Svi dugovi SFRJ bili su investirani u nesto, u neke fabrike, makar i propale.
Dugovi Srbije su za struju, ugalj, fudbalska prava prenos...
 
S tim se većinski slažem.

@Kesha - da, baš tako. Treba nešto posmatrati i ocenjivati i iz perspektive onog vremena kad je građeno i razlog zbog kojih je građeno. Ja se trudim da ne zaboravim to kad pričam o prošlosti. A i što ti lepo reče - makar je pokazalo šta je ondašnja država bila u stanju da napravi.
 
Poslednja izmena:
Odličan primer. Ja ne mogu da se ne divim ljudima koji su zamislili, projektovali i izgradili. I taj aerodorm, i Slatinu, i bunker u Konjicu i još poneke megalomanske projekte. Ali kada pogledam koliko je potrošeno na sve to, a kolika je bila verovatnoća da će to biti efektno, i to ako uopšte ikad dođe do upotrebe... ne mogu da ne osetim nezadovoljstvo. Doduše kapiram da je i perspektiva tad bila drukčija. Kao npr što se perspektiva Finske posle 2022 razlikuje u odnosu na perspektivu pre 2022 koja se, opet, razlikuje u odnosu na 2014 koja se pak razlikuje u odnosu na period Hladnog rata. Hoću da kažem da razumem da se celokupan kolektivni mentalitet i prioriteti menjaju u skladu sa vremenom i okolnostima, pa donekle i imam razumevanja za to što je bilo i to kako se razmišljalo tada. Ali da, svakako jeste bio pogrešno usmerenje, odnosno kamo sreće da se (još) više ulagalo u druge sfere, a ne u takve upitne projekte i zamisli.
Kao i svaki veliki strukturalni problem, ni taj nije bio na sporednim delovima. Nije tu bio problem u bazi kao vojnom objektu od značaja za bezbednost, niti u tako skupom tehničkom rešenju već u prevazilaženju mogućnosti. Mi smo mali Rusi, ajd da gradimo ako ne kao oni, onda kao još veći Amerikanci. Bolest. Više bi se isplatilo nekoliko normalnih baza, bolje naoružanje i što je najvažnije strategija (i vojna i politička). Da su sklopili dogovor sa nekim "velikim bratom" (da su se svrstali) koji već ima takve skupe instalacije imali bi neku zaštitu u slučaju nuklearnog konflikta. Ali ne, ta ideologija oće kaki-neće kaki nam se i dan danas obija o glavu big time.
@Express
Ma kakvi, ne isplati se više raditi ih. Verovatno da bi mogle da se spasu, al to je bacanje para, i ostaju ti opet jako stara, a ne baš kvalitetna vozila. Nije samo oplata. Video na šta liči rešetkasta konstrukcija na par solaća. Nedostajala je i poneka cev. Zeznule i neke od nesrećnih serija Ikarbusa sa početka ovog veka.
Ukoliko sada ne obnovimo vozni park s trolama smo završili. Đilasova gomila krša je i remontovana raspad.
Nigde kompleks velicine odnosno nize vrednosti ne drma kao u Srbiji.
Apsolutno nigde.
Nemam ništa protiv ex. SSSR modela kad bi se proizvodili u Srbiji poput Škode u Americi, a da se pritom ne igra kao sa Ikarbusom. Neobus bi možda u saradnji sa Gošom dao najbolje rezultate. Zijače jesu izdržale, ali i one su bile trule uzduž i popreko, pa su stalno periodično obnavljane (uglavnom oplata i vrata). Ovi Beloruski su teški krševi. Imaju čvršću konstrukciju kao i MAZ autobusi, ali isto tako sa nje hoće sve da pootpada ako se iole zapusti. Evo Solarisi koliko se već maltretiraju odlično se drže. Tako bi i sa trolama bilo da Đilas nije hteo da uzima "đuture".
 
Odličan primer. Ja ne mogu da se ne divim ljudima koji su zamislili, projektovali i izgradili. I taj aerodorm, i Slatinu, i bunker u Konjicu i još poneke megalomanske projekte. Ali kada pogledam koliko je potrošeno na sve to, a kolika je bila verovatnoća da će to biti efektno, i to ako uopšte ikad dođe do upotrebe... ne mogu da ne osetim nezadovoljstvo. Doduše kapiram da je i perspektiva tad bila drukčija. Kao npr što se perspektiva Finske posle 2022 razlikuje u odnosu na perspektivu pre 2022 koja se, opet, razlikuje u odnosu na 2014 koja se pak razlikuje u odnosu na period Hladnog rata. Hoću da kažem da razumem da se celokupan kolektivni mentalitet i prioriteti menjaju u skladu sa vremenom i okolnostima, pa donekle i imam razumevanja za to što je bilo i to kako se razmišljalo tada. Ali da, svakako jeste bio pogrešno usmerenje, odnosno kamo sreće da se (još) više ulagalo u druge sfere, a ne u takve upitne projekte i zamisli.
Тек да видиш колико је нуклеарни програм коштао...
 
Znam. I to dva puta. Posto su ga dvaput pokretali. Da je sve to rezultovalo makar izgradnjom jedne NE u SR Srbiji, ili makar kontinuiranim nastavkom obuke kadrova za buducu izgradnju jedne NE. Nego se nista nije izrodilo iz toga, Vinca ostala zapostavljeni bezbednosni hazard, ljudi odose u penzije a mi dodjosmo u situaciju da bi nam sada za izgradnju (i uspesno rukovanje) NE trebalo 20 godina da se oforme katedre, skoluju kadrovi, uvedu protokoli i propisi, i cela stvar izgradi i pusti u rad.
 
Па јер их цивилна употреба и није занимала. Један од разлога за апсурдне трошкове је што смо хтели бомбицу атомску а не електрану. Да је електрана и направљена брзо би се то исплатило...
 
Оно што сам још приметио везано за Сарајево:
1) Нема коментара типа зашто купујемо незападни крш, уместо западне. Јако су задвољни.
2) Имају много половних немачких, швајцарских и аустријских тролејбуса, са много зглобова и троосовинаца.

али нама та решења нису довољно фенси, и неуклапају се у нетехнички, неекономски западно идолопоклонички мајндсет мејнстрим.
ad 1) Ne znam šta ti čitaš, ali ima itekako žalbi. Počevši od toga da nemaju niti stanične kočnice, da svako malo glavni računar krene bacati sve greške redom, motke pucaju daleko češće nego na starim trolejbusima, pa dolazimo do i toga da od 15 dostavljenih trolejbusa je u prosjeku u dnevnom prometu 2 ili 3.

Negativne osobine: Vozilo nema staničnu kočnicu, što je opterećenje za vozača, ne može odmarati nogu ili koristiti stalno parkirnu kočnicu što troši previše zraka i kompresor radi non-stop; Putnik ne može sam otvoriti vrata; Loši ugrađeni materijali (unutrašnjosti vozila, zaštitini poklopci od kabine vozača kao i prednji i zadnji dio vozila); Hlađenje i grijanje povezano je preko klime, što često dolazi do prekida klime i pritiska klime u zadnjem dijelu vozila; Ovjes vozila stalno pokazuje istu grešku u nagibu vozila dolazi do struganja gume od nosač jastuka (troši se unutrašnja strana gume); Kompjuter prikazuje stalno grešku kompresora da fali ulja kao i ovjes dolazi do gubuljenja zraka i vozilo nije u funkciji za vožnju, kao i ostale greške koje su mi nepoznate a registrovao ih je kompjuter; Grijači (kaloliferi) loše pričvršćeni, samo nitovani, moralo se prepravljati i stavljati šarafi umjesto niti; Trolne motke ako nisu izvagane i podešene kao i senzori dolazi do spadanja i kidanja mreže. Također, motke su napravljene iz dva dijela što je po mom mišljenju neprihvatljivo rješenje, pogotovo zato što su od plastike; Loše urađene sabirnice (dolazi do izvlačenja) koje se vrlo često moraju pritezati i kontrolisati jer šarafi nisu kvalitetni; Isto tako, loše su konstruisani i riješeni kablovi na krovu kao i poklopci od baterija i ostalog; Vozila se ne održavaju po pitanju čistoće unutrašnjosti i vani; Brave na poklopcima potrebno naštimati, ne mogu se zabravit ispadaju u vožnji; Baterije umalo ispadoše kod Fahdove džamije, na krivini izbilo poklopac; Kleme nisu pričvršćene tako da možda gubi i kontakt; Sabirnice se samo svuku sa motke koliko god se pritegnu, meni spadalo više puta, samo pukom srećom nisam koga ubio

ad 2) Troosovinaca više nema, niti je ikad bilo austrijskih trolejbusa, ali hajde to nije toliki problem koliko je...
Сарајево и Кишињев купили зглобни са аутономијом 5км за по 300,000 евра прошле године. Брест 312.000 долара соло са аутономијом 20 километара. Приближно дупло јефтиније.
I opet... odakle ti ovo? Sarajevski imaju nominalni rang 20 kilometara (po parametrima linije 101, što nije reprezentativno za ostatak sistema), i koštali su ~570.000€ po voznoj jedinici.
 
Možda bi od toga i bilo nešto posle uspešne priče u Krškom, da nije, nakon katastrofe u Černobilu aprila 1986. uvedem moratorijum na upotrebu NE.
I on je obesmislio dalja ulaganja i u ljude i u infrastrukturu. E, onda dolazi 1992. i sve posle nje je istorija našeg propadanja.
Možda bi se drugačije nešto i dešavalo da Srbija u vreme nakon moratorijuma nije dobila ozbiljna energetske kapacitete.
Podsećam da je originalna snaga NE Krško probližna snazi reverzibilne na Perućcu, ili nekih obrenovačkih blokova.
Krajem prošlog veka imali smo deceniju koju su pojeli skakavci. To izgubljeno vreme se ubrzo osetilo na svim tehnološkim poljima. I onda smo opet izgubili i više. U međuvremenu, kapaciteti nam stare, što uz pametno održavanje i periodične revitalizacije, i nije problem, koliko je problem neadekvatno, neatručno i nedomaćinsko, ka bilansima okrenuto, upravljanje.
Ali, i u SFRJ politika je diktirala ekonomiju, pa je lako usvojen moratorijom. Vlastima je odgovaralo da se odloži veliko, u milijardama mereno, ulaganje, a na drugoj strani dobili su populistički plus. Znači, klasična demagogija, jer kolika razlika je bila u tome da SFRJ nema više NE, ako su ih Mađarska i Bugarska imale na po koji km od naših granica? Černobilska katastrofa je pokazala da ni tih 1000km nije neka prepreka za radijaciju i štetne posledice.
 
Ja bih pre rekao da nigde inat ne drma kao u Srbiji. ''Ceo svet u krivu, samo mi u pravu'' mentalitet.

Nasa elita h
Možda bi od toga i bilo nešto posle uspešne priče u Krškom, da nije, nakon katastrofe u Černobilu aprila 1986. uvedem moratorijum na upotrebu NE.
I on je obesmislio dalja ulaganja i u ljude i u infrastrukturu. E, onda dolazi 1992. i sve posle nje je istorija našeg propadanja.
Možda bi se drugačije nešto i dešavalo da Srbija u vreme nakon moratorijuma nije dobila ozbiljna energetske kapacitete.
Podsećam da je originalna snaga NE Krško probližna snazi reverzibilne na Perućcu, ili nekih obrenovačkih blokova.
Krajem prošlog veka imali smo deceniju koju su pojeli skakavci. To izgubljeno vreme se ubrzo osetilo na svim tehnološkim poljima. I onda smo opet izgubili i više. U međuvremenu, kapaciteti nam stare, što uz pametno održavanje i periodične revitalizacije, i nije problem, koliko je problem neadekvatno, neatručno i nedomaćinsko, ka bilansima okrenuto, upravljanje.
Ali, i u SFRJ politika je diktirala ekonomiju, pa je lako usvojen moratorijom. Vlastima je odgovaralo da se odloži veliko, u milijardama mereno, ulaganje, a na drugoj strani dobili su populistički plus. Znači, klasična demagogija, jer kolika razlika je bila u tome da SFRJ nema više NE, ako su ih Mađarska i Bugarska imale na po koji km od naših granica? Černobilska katastrofa je pokazala da ni tih 1000km nije neka prepreka za radijaciju i štetne posledice.

Moram samo da vam kazem da su prvih 10 goidna NE Krsko bili protkani stalnim problemima.
Situacija sa NE nije tako idealna kao sto mislite.
Sada Mainstram uveliko reklamira NE, posle neuspeha da kontrolise fosilna goriva.
Odraz toga imamo i na forumu u obliku iznenadnog interesovanja za NE.
 
@vucko

Godina? Jbt. ne mogu više da pohvatam kada je sve počelo da ide u k, a da nije još pre 10 godina. Kad nešto "prsne", to sad traje i traje bez kraja na pomolu.
 
_IMG_000000_000000.jpg
 
Vrh