TLDR:
Кркљанац у 29 настаје не због саме 29ке већ због остатка система. Највећи утицај на то има раздвојеност Коњарника и Устаничке, избацивање 19 из њене изворне улоге (оне осмишљене 1980., не оне коју је имала пред крај свог постојања), преоптерећност 50 и непостојање директнијих веза између различитих делова града што условљава већи саобраћај на Шумицама, неоптималне трасе и преседања.
Решења леже краткорочно у пребацивању 83 код Цветка или на Коњарник (лично мени Цветко делује смисленије), средњерочно у затварању круга 40, а дугорочно у метроу и продору трамваја 6 у центар.
Пуке олаке констатације попут тога да је гужва у 29, да је 19 непотребан, да 83 треба продужити било где само да иде даље са Крста и слично су доста варљиве јер се не суочавају са суштином проблема односно односем Устаничка-Коњарник-Шумице.
А испод следи детаљно објашњење и анализа ситуације.
======
Прво моја 2 запажања:
1. Путници који иду ка Учитељском насељу и Крушевачкој од како су скраћене 21 и 22 из центра често хватају 29 и возе се са њим или до АТШ или до Римске, осим у случају када виде да тачно иза наилази 21 и 22, те само у том случају преседну раније. Тај капацитет који би иначе требале носити 21 и 22 сада носи 29.
Ако се већ не продужавају те линије даље од Славије, ово је потребно оптимизовати. Људи преферирају лака преседања. То значи да на истом месту изађу и уђу у превоз, без већег чекања. То на Славији није оптимално решено. И ја ћу увек први да преседнем на Катанићевој, него на Славији. Наравно, ја пратим ред вожње и у апликацији стално шта се збива са возилима иза мене, па то могу извести релативно оптимално. Већина људи то не ради, већ се вози отприлике до АТШ и заузима тако капацитет оним људима којима 29 стварно треба до Шумица или Медака. Потребно је боље информисање путника у том аспекту, да знају да им 21 и 22 иду већ за 60 секунди, и да је боље да преседну у њега раније него касније.
2. Шумице су критична тачка где се мењају токови путника у ширем контексту. Имамо један кркљанац до Шумица а други од Шумица. И једно и друго су кркљанци, али ту је велика размена путника и сама путовања мењају карактер. Највећи проблем је што је 29 једина веза и центра и Славије и Крста и АТШ са Шумицама, а уједно је и веза са Медаком. Тако имамо ситуацију да се 29 само пуни, а не зато што људи нужно желе да користе 29, већ зато што морају. И овде морамо да се дотакнемо линије 19, смисла њеног постојања, улоге на том потезу и зашто је погрешним тумачењем саобраћајних података била окарактерисана као "мање битна". И уствари та тренутно непостојећа линија 19 открива проблеме 29. Она је осмишљена и уведена са врло добрим разлогом, али су деценије нерешавања других проблема довеле до тога да је маргинализована а на крају и укинута.
======
Анализа:
Да бисмо разумели Шумице, морамо разумети и Коњарник и Устаничку. Ово је једино место у граду где у размаку од 4 стајалишта имамо 3 терминуса. Аномалија већих размера, мора се признати. Шумице, Коњарник и Устаничка уствари чине једну целину, испреплетане су у сваком могућем смислу и промена на било којој од те 3 окретнице се прелива на остале 2. То значи да ако нека од линија која ту саобраћа испољава одређено веће или мање оптерећење на тој деоници, да то највероватније не зависи од те саме линије, већ од конфигурације свих осталих линија које ту саобраћају.
Који су изражени токови овде?
1. Људи које долазе са потеза 300 на Устаничку и желе да наставе ка другим деловима града
2. Људи који долазе на Ластину окретницу на Шумицама и желе да наставе ка другим деловима града
3. Људи који желе да иду ка Душановцу и Франшу, и ту да преседају за даље
4. Људи који желе да иду до Славије
5. Људи који желе да иду до Теразија и центра у ужем смислу
6. Људи који желе да иду на Медак
7. Људи који желе да иду ка Јерковићу, Трошарини и осталим насељима и преседачким тачкама на траси 50
8. Људи који желе да иду ка АТШ, Црвеном Крсту и Чубури
9. Људи који желе да иду ка Цветку и Миријеву
10. Људи који желе да иду ка Вуку и Ташмајдану
11. Људи који желе да иду ка Новом Београду и Земуну
12. Људи који желе да иду ка Миријеву и Звездари
Из укрштања ових путева уствари видимо зашто је ово битно место за преседање, али уједно и да су потребе и гравитациона подручја разнолика. Да не бисмо анализирали све токове овде, јер је сваки специфичан, написаћу неке закључке у вези самог распореда путника на линијама 17, 19, 31, 50 и 308 јер оне дају одговор зашто је 29 "пун" а 19 "празан". То је уједно и одговор за проблеме 29 и како 83 ту може утицати на поправљање ситуације.
1. Ако сам дошао на Устаничку или Коњарник а желим да идем ка Земуну или Новом Београду, одговор је јасан. Ухватићу 17 одмах на Коњарнику. Нећу ићи на Шумице. Од Устаничке до Коњарника се могу спустити и пешке, или са 50 и 308. Кључ је у томе да нећу ићи до Шумица. У повратку исто тако нећу изаћи на Шумицама, већ ћу се возити са 17 до краја односно до Коњарника. Одатле онда могу или пешке или са 308 и 50 до Устаничке. Кључ је опет у томе да нећу изаћи на Шумицама. Постоји попуњеност на деоници Шумице - Коњарник што због људи који ту живе, што због оних који настављају даље, али ту излазе.
2. Ако сам дошао на Устаничку а желим да идем ка Чубури, Крсту или АТШ одговор постаје другачији. С обзиром да већ морам да користим неки други превоз до Шумица и да преседам, онда је много боље да не изађем на Коњарнику и чекам 19, већ да одем до Шумица и чекам и 19 и 29. Ако ћу већ да се возим, боље да одем до тачке где је превоз чешћи и постоје 2 линије. Чак иако би ми значио 19 на тој деоници, ја га нећу користити. Ући ћу потенцијално у исти тај 19 тек на Шумицама. У повратку ћу хватати опет 19 или 29 нпр. на Крсту. Пошто 29 иде чешће, самом игром бројева долазимо до тога да они који иду ка Устаничкој чешће користе 29 него 19 пре него што преседну на 50 или 308. У повратку ће 19 бити нешто попуњенији од Шумица ка Коњарнику, јер је лакше пресести тамо што само додатно указује на дисбаланс. Тако на папиру 19 вози слабо попуњен од Коњарника до Шумица (и то израженије у једном смеру) и онај ко не разуме токове може лако помислити да је непотребан.
3. Ако сам дошао на Устаничку и желим да идем да идем ка Славији и Теразијама одговор је врло интересантан. Овај пут нећу ићи до Шумица, већ ћу се спустити на Коњарник. Ту ћу да чекам 19 или 31. Међутим, ту је још једна непогодна ситница. На почетном стајалишту су сама стајалишта за 19 и 31 раздвојена. То значи да мораш унапред да одлучиш у који ћеш или да трчкараш горе доле како која линија наиђе. Пошто 31 иде чешће, чешће ћу ићи њиме. Нема везе што возе трасом сличне дужине и слично стижу временски (уме 19 често да буде и мало бржи). У повратку исто тако. Чекам 19 или 31 нпр. на Теразијама, пошто 31 наиђе чешће, више људи је у њему. С обзиром на дисбаланс у такту тих линија, улази се у зачарани круг. Пошто 19 мора да се чека дуже и није од оних линија што наилазе "сваки час", на њу се често ни не рачуна. Ако наилази 31, нећеш ни помислити "хајде да сачекам 19" јер 19 може бити следећи тек за 15 минута. Чак иако је 31 претрпан, чак иако би са 19 стигао брже. А може се десити на иде празан 19 на минут иза 31, али џабе, нико на њу ни не рачуна. Тако је 19 кроз године постала линија која се користи само "ако наиђе". И овде многи греше у тумачењу. Није 19 имала слаб такт зато што се мало користила, већ се "мало" користила зато што је имала слаб такт. Сваке године је постепено смањиван такт зато што се смањивао број путника. Онда се због тога смањивао број путника што је смањило опет такт, и годинама се тако вртео циклус. Пуким вештачким праћењем бројева без разумевања система су надлежни угушили 19цу појачавањем 29 и 31. И то тумачење "малог" коришћења је базирано већином на деоници од Шумица до Коњарника која није репрезентативна уопште због друге тачке коју сам објаснио изнад. А зашто су погрешно тумачени бројеви и од Шумица ка Славији ћу објаснити у следећој тачки.
4. Ако сам дошао на Шумице и желим да идем тролејбусом ка Славији (изузмемо 31 из ове рачунице), чекаћу на месту где наилазе 19 и 29. Од те тачке, па на даље, те линије деле заједнички коридор, заједничке путнике, све је исто. Зашто би једна линија имала било какав примат у односу на другу? Зашто се хвата 29 до Шумица и асоцира са тим потезом а не 19? На први поглед између њих не би требале постојати разлике. Разлике су створене са тактом а онда су се оне огледале и у бројевима. Пошто је оптерећење односно потражња овде идентична, само број полазака може створити разлику. Ако кажемо да у сваком поласку има X путника и помножимо то са 100 полазака, добићемо сигурно већи број него да истих тих X путника помножимо са 40 полазака нпр. Тако на папиру делује да 19 вози мање путника укупно чак и од Шумица ка Славији, а када се то споји са деоницом од Шумица ка Коњарнику, врло лако може погрешно да се протумачи.
Шта смо закључили?
1. 17 и 31 нису попуњене првенствено због Коњарника, већ због тога где воде на другом крају
2. 29 је преоптерећен јер не постоји 19 да му помогне у оном облику како је то намењено планом из 1980. када су обе линије осмишљене
3. 19 је мање попуњен од Шумица ка Коњарнику због других линија односно фактора преседања и такта, и то се мора правилно тумачити
Ова 3 закључка је врло битно схватити да би се разумели проблеми 29 и могло приступити решавању истих.
======
Шта су битна уопштена дугорочна саобраћајна питања и решења?
Прво да сагледамо њих, па да видимо шта можемо краткорочно урадити.
Најевеће питање је оправданост постојања окретнице Коњарник, њена раздвојеност од окретнице Устаничка и како се то прелива даље.
Ток људи од Устаничке ка ширем подручју центра се дели на два. Један који иде Булеварем, други иде преко Шумица. Како би се избалансирала та два тока, намерно је отежано преседање и приступ од Устаничке ка Шумичком току.
Зашто је то урађено? Разлог је већа атрактивност линија 17, 19 и 31 од 5, 6, 7 и 14 за многа кретања. Трамваји не продиру директно у центар, немају предност на раскрницама и умеју бити мање поуздани некад. То је једна од главних мана. Лакше се стиже на Теразије са 50/308 + 19/31 него са комбинацијом трамвај + 26/27. Брже се стиже на Нови Београд са 50/308 + 17 него са 7, итд.
Како је то урађено? Тако што нису те линије никада продужене до Устаничке. Изговора се може наћи пуно, недостатак места, нагиб, итд., али то нема везе са правим разлогом. Ако би ове Коњарничке линије директно окретале на Устаничкој, оне би било још више оптерећене а трамваји би се мање користили. То би довело до прептерећења на тим аутобуским линијама и довело до неоптималног коришћења трамваја. Зато је та опција мало "отежана". Ко жели, може да се спусти ка Коњарнику и Шумицама и "хвата" те варијанте, и многи ће то учинити. Међутим, добар део људи неће, већ ће користити трамвај. Некада је битно знати и коју везу треба понудит а коју намерно не треба понудити.
Да ли је ово смислено и поштено из перспективе путника? Није. Да ли је ово вештачко отежавање смислено из перспективе система? Дугорочно не, али привремено итекако.
Како се ово питање Устаничке и Коњарника може решити дугорочно?
1. Оптимизацијом трамваја
1.1. Тако што ће линија 6 да продре директно у центар преко Теразија. Ово није битно само за Устаничку већ и за све делове града ближе од ње, нпр. за Лион који неће бити покривен метроом. Што пре се ово уради, то боље. Овако ће путници радије одабрати да са 6 оду у центар, него да се спуштају на 31 нпр.
1.2. Тако што ће се оптимизовати предност трамваја где год је то могуће
1.3. Тако што ће се у једном тренутку у будућности продужити трамвај даље у ММЛ и тако пребацити додатан број путника на шинске системе са аутобуса. Ово не само што ће покупити путнике из ММЛ, већ ће понудити и потезу 300 место за раније преседање.
2. Тако што ће људе са Устаничке развозити метро и понудити боље везе. Линија 2 је планирана да понуди директну везу Устаничке са АТШ (преседање на троле за локална кретања), са Славијом, Савским Тргом, Новим Београдом и Земуном. То ће променити токове путника значајно.
3. Неминовним пребацивањем тренутних линија са Коњарника на Устаничку када се горњи услови испуне. Када се буде градила метро станица припремиће се и нова окретница и биће потребан додатан капацитет да храни метро станицу. Ток путника ће се окренути на деоници Шумице - Устаничка, људи неће ићи доминантно ка Шумицама да би ишли ка граду, већ ће ићи ка Устаничкој да би ишли ка метроу. 17 и 31 ће добити више локалан карактер него трансверзални и као такве, неће представљати ризик за дисбалансирање система.
Алтернативно се може направити и нека друга варијанта у зависности од тога како се замисли 50, како ће се конципирати окретница, фидери за метро, итд. С обзиром да ће аутобуски систем по увођењу метроа претрпети велике промене, у складу са тадашњом ситуацијом треба одлучивати. У свакој варијанти би било добро задржати окретницу Коњарник као резервну односно техничку окретницу.
Како се питање Устаничке и Коњарника може решити одмах? Не може се решити одмах. Чак и да постоји довољно простора на окретници, продужавање 17, (19) и 31 до тамо у овом тренутку би само пореметило токове. Морају се решити друге средњерочне ствари, под чиме првенствено мислим на круг 40 и оптимизацију линије 50. У дугорочној перспективи постојећа мрежа у Устаничкој чека потенцијалну конверзију 50 у тролејбуску линију, чека се продужење трамваја, чека се метро, али краткорочно се не може пуно тога урадити.
А шта се одмах може урадити?
Приступ бр. 1: Нечиме надокнадити улогу 19 на релацији од Славије до Шумица и тако растеретити 29
Ту постоје 3 варијанте.
Варијанта 1.1. је вратити линију 19 на релацији Коњарник - Студентски Трг/Дунавска. Опет би људи преседали на Шумицама да хватају 50/308 и опет би од Коњарника 19 била празна, али то треба узети у рачуницу и прихватити да је то тако због Устаничке. Чак и да вози скроз празан 19 до Шумица, он оправдава своје постојање као испомоћ за 29. Ово би покупило велики део путника који иду ка центру и обратно. Пошто продужавање више од једне линије након Славије тренутно није популарно у граду, ово не бих форсирао.
Варијанта 1.2. је вратити линију 19 на релацији Коњарник - Славија. Овако би се испомогла 29, али само једним малим делом до Славије. Створио би се исти проблем као сада са 21 и 22. Људи би у теорији ишли све до последње станице где могу пресести на 19, што су у овом случају Шумице. А од Шумица ка Коњарнику је 19 бескористан. Последично, 19 на релацији Коњарник - Славија не оправдава своје постојање и боље је пребацити тај капацитет на 29. То је град логично и урадио.
Варијанта 1.3. је продужити линију 83 до Коњарника. Ово би делимично испомогло 29 од Шумица до Славије, али не би се створио "конфликт" односно непотребно "ривалство" међу линијама управо зато што им се разликују трасе након деонице од Шумица до Славије.
То значи ће у 83 ући они који иду или само до Славије, или који продужавају ка Савском тргу, Ушћу и даље. Ако иде неко ка центру, нема потребе да нпр. код АТШ улази у 83, само да би онда на Славији опет пресео на 29 који може одмах ту код АТШ ухватити. Овде постављамо ситуацију тако да такт 29 иде у нашу корист а не да игра против нас као што је било раније у односу 19-29-31. Ово би урадило следеће:
- 83 ће мало испомоћи за локална кретања од Шумица до Славије у складу са својим тактом
- 83 ће значајније извући из 29 све оне који би иначе на Крсту пресели на 83 или на Славији на 83/нешто друго.
- за разлику од варијанте са 19, на 29 остаје већи број тролејбуса да поднесе оно оптерећење од Шумица ка Медаку
Међутим, најважнији део ове варијанте је последњи. 83 неће имати на деоници од Шумица до Коњарника онај проблем који је имала 19. А зашто? Из истих разлога зашто то немају 17 и 31. Због онога где воде на другој страни. Они који иду од Устаничке или се нађу на Коњарнику а иду ка Немањиној, Савском тргу или Ушћу ће ући у 83 одмах на Коњарнику јер 83 није у сукобу са 29, па не постоји разлог да се иде до Шумица. Исто тако и у повратку.
Закључак варијанте је: Понудиће се прва директна веза Шумица, Савског Трга и Ушћа као значајних тачака атракције. Понудиће се алтернатива за линију 17 на траси до општине НБГД и Земуна. Понудиће се алтернатива за линију 7 на релацији до Ушћа. То је што се тиче само од Шумица. А покупиће и успут од АТШ и Жичке и све оне који би иначе нпр. ишли ка Ушћу и општини НБГ којима се не исплати ићи горе на 7 или доле на 17.
Ово делује као врло добра опција и многи би били на добитку. Мана је што се опет све трпа ка Шумицама у маниру крпљења, уместо да се сагледа шира слика.
Приступ бр. 2: Одвући део путника од Шумица ка трамвају и тако растеретити 29
Ту постоји само једна варијанта која се може урадити одмах.
Варијанта 2.1. је продужити линију 83 до Цветка. Ово не би дирекно испомогло 29 ка Шумицама, али би испомогло индиректно и паметније. Ту би било значајно пет ставки.
Прва је да би одвукло део људи који стижу са потеза 300 на Устаничку на трамвај. Исто тако и људе који живе у околини. Лакше је сести на неки трамвај до Цветка и онда на 83, па ићи где год ти је поребно него ићи са 50/308 до Шумица, са 29 до Крста и тек онда сести у 83. Исто тако је лакше ући у трамвај и 83, па ићи директно све до Земуна, него ићи на 17. 17 ће вероватно доћи брже, али треба урачунати да треба прво доћи до Коњарника ухватити тај 17.
Друга је да би повукло део људи из Миријева и који иначе сада користе друге линије на 83. Лакше је ући у 46 и 79, па ухватити 83 на Цветку него ићи на 46/79 + трамвај до Устаничке + 50/308 до Коњарника, па тек онда хватати превоз за Земун. Алтернативно, Миријевци користе тренутно и паметнију варијанту 46+17. Ако би се омогућило да се са 46 пређе код Цветка на 83, то би растеретило и 46 на делу до Франша. А исто је брже прећи на 83 и када се иде ка Славији и другим дестинацијама, не само ка Новом Београду.
Трећа је да би донело Цветку са околином директну везу са Земуном, Чубуром, Крстом, итд. Иако су линије на Булевару и у Војислава Илића близу, трансфер између њих је зачуђујуће непогодан. Тако близу а тако далеко би се могло описати. Ако нпр. идеш са Лиона, мораш отићи или назад до Цветка, па са 46/55 до АТШ, па на тролу, па тек онда на 83. Или алтернативно отићи са трамвајем до Ђерма, па пресећи пешке ка Крсту. Ништа од тога није једноставно и брзо. Овако би 83 покрио све до АТШ и самог Цветка. Део Булевара би могао да се спусти само доле у Војислава Илића директно на 83, а други део би могао да хвата код Цветка. То би делимично растеретило онда и 77 за путовања ка НБГД. Не мора се спуштати Батутовом или Белопаланачком да би се ухватио 77, нити ићи варијантом 79+77, већ се може директно ићи од Цветка.
Четврта је да би се растеретио мало и 46/55 деоници од АТШ до Цветка која зна бити "гадна".
Пета је што би дугорочније заокружило фино све везе у тој околини када се продужи Чингријина и направи нова окретница. 28, 55, 77, 83 и 309 на једном месту, одмах поред Цветка и свих трамваја би били врло погодни за разна путовања док додавање 83 на Коњарник не би имало толико драстичан ефекат.
Закључак варијанте је: Ово исто делује као врла добра опција и нуди боље распоређивање кретања. Отворило би директније путање ка граду за околину Цветка, Миријево и потез 300. Стимулисало би коришћење трамваја. Растеретило би 29 на деоници од Славије до АТШ директно. Растеретило би 29 на деоници од АТШ до Шумица индиректно јер многи више не би ишли све до Шумица. Краће је продужавање а отвара више опција. Прати трасу будуће линије метроа која није случајно тако уцртана већ је та веза потребна. Мана је што би била мало гужва на самој окретници код Цветка. Међутим, то није чисто ограничење простора већ распореда истог. Само треба мало прераспоредити где тачно чекају аутобуси, где прихватају путнике, где испуштају путнике, и где се паркирају муштерије у оближњим локалима. Нису потребни никакви већи грађевински радови, само мало "тумбања" и фарбе. Ако се то реши могло би то фино функционисати док се не изгради дугорочна окретница кад се буде продужавала Чингријина.
Који приступ узети ако располажемо само са 83?
Оба приступа доводе до сличног резултата, али на другачији начин. Треба опрезно одабрати који нам је погоднији. Не може се само погледати које су доступне окретнице и бацити линију тамо без да се сагледају последице по систем. Исто тако се не може само погледати нека линија, рећи да је тамо гужва и ето, треба ту испомоћ. То је неозбиљно.
По мени веза Земун-Цветко и отварање алтернативних путања је значајније из ширег аспекта система у односу на "крпљење" појачавањем 29 или пребацивање 83 на Коњарник. Нуди бољу повезаност за више људи и већу кохезију удаљених насеља. Уједно се увелико поклапа са основним правцем друге линије метроа, што је само бонус. Отвориће нове везе које су потребне и створиће нове навике путника које ће касније само бити обогаћене бољим видом транспорта када дође метро. Другим речима, док год не будемо имали метро, погодно је да 83 привремено ту на неких ~10 година саобраћа. А само оптерећење 29 ка Шумицама поред тога решити на друге, дугорочно боље начине.
=====
Шта даље?
Ако 83 хипотетски усмеримо на Цветка да привуче више људи на трамвај, растерети Шумице и понуди нове везе, шта нам преостаје још да урадимо да поправимо ствари? Односно шта се средњерочно може урадити што је мало компликованије од самог тумбања линија а не захтева ни велике промене попут продужавања трамваја и градње метроа.
Суштина проблема лежи у односу линије 50 са Шумицама и Устаничком а одговор у затварању круга 40.
Под затварање круга 40 се сматра да она након Димитријале, наставља преко Цветка ка АТШ. Одатле преко Медака, Јерковића, Степе и Трошарине ка Бањици. Први део који фали је око 3км мреже од Бањице до Медака, и услови за постављање исте целом дужином ће бити испуњени када се уради СМТ од Бањице до Јерковића. То би требало бити могуће већ у следећој фази односно ускоро (кроз пар година). Други део који фали је од АТШ до Чингријине. С обзиром на планове са Чингријином и Господара Вучића, ово ће у новој конфигурацији након продужења Чингријине и ширења Господара Вучића бити око 800м додатне мреже. Међутим, с обзиром на то да не знамо када ће се продужавати Чингријина и ширити Господара Вучића, до тада није ни потребна мрежа. Тих 1,5км од Градске Болнице преко Батутове и Цветка до АТШ-а се може премостити на батеријама, не морају се чекати други пројекти. Ту одлично ускаче аутономија да понуди услугу одмах која би се иначе вероватно чекала много година.
Шта се тиме добија?
0. Повезују се Бањички, Врачарски и Звездарски крак тролејбуске мреже, што ће касније бити битно и када се пресели депо иза Медака.
1. Растерећује се драстично 50 од Бањице до Шумица кроз чисто преклапање трасе.
2. Растерећује се 50 на деоници од Шумица до Устаничке кроз алтернативну трасу. Сви они који су до сада настављали даље ка Булевару ће једноставно наставити са 40 до Цветка и ту прећи на трамвај, уместо да иду индиректније са 50 до Устаничке, па онда тамо на трамвај. Сви они који иду даље у Димитријалу, ка Деспота Стефана или даље ће ићи са 40 до тамо уместо да иду са 50 до Устаничке, на трамвај до Цветка, па онда на 79 или неку другу комбинацију. Поједноставиће се и побошљаће се услуга. У 50 ће остати само они који иду ка самом Коњарнику, потезу 300, Миријеву и делу булевара око Мите Ружића.
3. Растерећује се 29 на делу од Медака ка АТШ. Ова деоница је значајна јер ће у будућности бити коришћена за долазак до метро станице код АТШ.
4. Нуди се директна веза Шумица, Цветка и Здравка Челара (где се преседа ка Панчевачком мосту) односно неки вид "обилазнице"
5. Нуди се веза Војислава Илића и Димитријале која сада не постоји а која је са преседањем непропорционално компликована у односу на удаљенст. Ако неко хоће од нпр. Шабачке данас да дође до Римске мора да иде на 79+46/55+трола. 3 превоза и много времена за нешто што је 1600м удаљено ваздушном линијом односно 5 станица. Да је у равници тај проблем би био мање изражен, али овде ако неко хоће пешке да "скрати" мора се 2 пута попети и спустити са брда, што није погодно за већину ситуација и путника, плус захтева време.
6. Отварају се могућности за додатна проширења, линије, итд. Линија 50 је прва која пада на памет.
Врло мало је потребно за ово, сама географија и систем то намећу. Очекујем да се нешто овакво нађе и у плану ширења тролејбуске мреже који ћемо видети већ ове године.
===
Све у свему, по мени је за 29 и дугорочно здравље система најбоље да се 83 пребаци на Цветка и да се што пре затвори круг 40. То ће већ дати простора за дисање. А онда приступити даљим фазама.
Mislio sam da u ovom obliku današnjem nisu, tek su bili u začecima, bukvalno su neuporedivi tadašnji sa sadašnjima. Svejedno, pogrešio sam i hvala na ispravci.
