Аутономија у модерним системима није доминантно везана за приградске трасе, то је само једна од примена. Она је првенствено намењена за:
- осетљива урбана подручја где би сама контактна мрежа, њени стубови или носачи били неповољни по окружење из било ког разлога. Ово је најчешће у центрима.
- места где би постављање мреже било компликовано и скупо због укрштања са другим трасама и видовима саобраћаја, где је потребан већи број скретница и остале опреме, итд.
- "премошћавање" 2 постојеће деонице
- проширење услуге одмах на деонице које ће касније добити мрежу (не чекају се сви планови, одлуке, буџет, тендери, дозволе, изградња)
- проширење услуге на деонице које се саме не би амортизовале у догледној будућности (то су те специфичне приградске трасе што спомиње Бумбарево брдо)
- ванредне околности и кретање по гаражи
То не значи да не треба ширити мрежу. Баш треба ширити мрежу, али знати и допунити је аутономним деоницама. Модерни тролејбуси, који су уствари неки хибридни електробусеви су тек у зачетку и доживљавају процват у свету. Пре 10 година је таква технологија била незамислива. На истим деоницама могу бити и до 20% ефикаснији од обичних тролејбуса само на рачун регенеративног кочења. То значи да чак и да никада не возе ван мреже, биће ефикаснији дугорочно.
А сваке године су све бољи. И сваке године са развојем батерија (које доживљвају револуцију тренутно) ће тек бити све бољи, са дужом аутономијом, мањом потрошњом и мањом ценом. То је савршени спој електробуса и старинског класичног тролејбуса где се узимају предности са обе стране (погон на струју + ефикасност + аутономија) а одбацују мане обе стране (цена + пуњење искључиво на окретници + мањи домет и недостатак "слободног кретања"). Куповина обичних тролејбуса у 2021. у нашој ситуацији би била пуцање у ногу. Једноставно, у овоме је будућност. Тек када будемо изградили флоту тролејбуса са већом аутономијом можемо помислити да је допунимо са одређеним бројем класичних са мањом аутономијом где је то оправдано. Ако имамо 100 са аутономијом и 100 обичних, то има смисла и то је стабилан систем. У ситуацији када имамо 0 са аутономијом и крећемо уствари од нуле са градњом модерног тролејбуског система, то не сме бити ни тема какве треба купити.
Београд тек треба да развије свој "модерни" тролејбуски систем. Имали смо период у непосредној прошлости када су троле сматране за "застареле" и из тог периода смо овај "стари" систем наследили. У том стању ума многи још увек живе јер нису информисани. Сада је друго време, када је битна ефикасност, битна мања потрошња, битна екологија. Нису тролејбуси данас оно што су били пре 20 година односно оно што виђамо у Београду на улицама. У последњих неколико година се све окренуло наопачке и јасно је куда иде тренд. Свет се променио, технологија је напредовала. И тек када прихватимо да ове троле у трећој деценији 21. века нису оне из 20. века, тек онда можемо почети да приступамо систему исправно.
Не сме више да постоји изговор да трола треба вамо а не може тамо. Модерне троле треба да иду свугде, у сваки крај града, да ли био равничарски или брдски, да ли био са ове или оне стране реке, да ли се преклапао са трамвајем или не. Све док и последњи аутобус са СУС мотором не нестане из града. Ми морамо потпуно прећи на погон на струју у следећим деценијама. Електробуси који су много напредовали и који ће тек напредовати, неће још дуго а можда и никад постићи ефикасност, једноставност и сигурност тролејбуског саобраћаја. Тако требамо поредити. Не гас, не дизел, не класичне старе троле, њима је одзвонило. Ми треба да поредимо модерне тролејбусе са акутелним електробусевима. И јасно је шта треба бити избор за следећих 15-20 година за већину деоница.
Где год може да иде аутобус, може и модеран тролејбус. Не постоји никакав изговор да наставимо користити инфериорнија возила која су много скупља само зато што смо заглавили у глави у прошлости. Електромотор, батерија и неколико електро компоненти су много једноставнији, лакши и јефтинији за одржавање од других возила. Што би се рекло "нема шта да се поквари". Нема милион покретних делова, нема мењача, компликованих сервиса. Одржавање обичног аутобуса је као одржавање спејс шатла наспрам тролејбуса. И то треба да буде један од главних аргумената, поготово када се узме у обзир каква је традиција одржавања возила код нас.
У једном тренутку ћемо морати све класичне аутобусе избацити. Боље нам је и јефтиније да их заменимо модерним тролама него електробусима. Сваки секунд чекања нам бусеви спаљују новац, уништавају здравље и окружење. То је нешто што људи морају да схвате. Не да требамо развити троле, већ не смемо себи дозволити да их не развијемо. Метро и трамвај не могу допрети до сваког и неће никада моћи. У складу са тиме се треба и понашати.
Троле треба да иду свугде. Од Земуна до Калуђерице, од Борче до Видиковца. Свугде. Нема приче равница, метро, трамвај, мрежа, бакрачи. Где год постоји ауспух, треба да иде трола, класична, хибридна, каква год. И нема више увођења трола, специјални бројеви за троле, трамваје, измишљања. Линија је линија, то да ли је трамвајска, тролејбуска или аутобуска је само вид транспорта. У том контексту треба да почнемо да причамо о конверзији линија, а не о неким увођењима.
То све је тема која ће тек бити актуелна у следећим деценијама у складу са еколошким нормама, и вид транспорта који тек треба да заживи. А код нас треба прво направити основне коридоре одакле ће моћи да се гранају линије ка својим одредиштима. Додавањем мреже у неколико критичних улица где пролази много линија може се једним потезом убити много мува. Линије се напајају док су под мрежом на коридору, а после куд која по старом. У кратком року бисмо могли имати 10-20 тролејбуских линија у таквој комбинацији. А након тога само наставити ширење.
И за крај да поновим: Модерни тролејбуси нису исто што и стари тролејбуси. Модерни тролејбуски системи тек сада су у зачетку и тек треба да доживе развој. Ми такав систем исто тек треба да развијемо. Ово што сада имамо нема везе са тиме. Сада треба ресет и градимо ново. Остављамо старе троле 20. века иза себе, сва поимања и емоције везане за њих. Крећемо да уводимо троле 21. века са новим имиџом и новим квалитетом услуге. За разлику од других градова у свету који сада уводе тролејбусе, ми имамо барем нешто мреже за почетак, па смо у предности. Међутим, то свеједно не мења ствар да смо тек на почетку. И то треба понављати и народу и политичарима: ми тек треба да развијемо тролејбуски систем, ово што имамо данас није показатељ тога како модерни тролејбуски системи функционишу. Ово што имамо данас је само мали део онога за шта постоје потенцијали.
А за ово што ће рећи неће ништа од тога бити... да се питају само србенде, вероватно и неће. Међутим, пита се мало и историјски контекст у којем живимо, пита се технологија, пита се економија, пита се екологија. Као што су нас на Берлинском конгресу упрегли да градимо пругу упркос великом негодовању у народу, тако ће нас и сада "време" упрегнути да градимо еколошки превоз. Време трола тек долази. А ми бирамо да ли ћемо се том тренду прикључити на време или тек када не будемо имали другог избора.
