Koliko trolejbusa iz poslednje nabavke je u rashodu, tj koliko ih još od 83 ima u funkciji?
Oni ove godine pune 10 leta. Zreli su za ozbiljan remont, pa da izguraju još po bar 5.
Trolejbusi su godišnjoj kilometraži od oko 60-70k km, tako da su sada na za grad ozbiljnih 700 000. Zamislite samo koliko tona čađi i raznih gasova su uštedeli, nisu rasuli po nama da su umesto njih bili autobusi i trošili dnevno po 100 i više l nafte. Broj potrošenih kw/h je smešan u odnosu na ono što potroši autobus u gorivu, ulju i antifrizu.
Ne zaboravite u kakvim političko-ekonomskimnokolnostima je f-sao SSSR. Sve su morali sami, bez razmene znanja i tehnologije. U takvim okolnostima naglasak je bio na funkcionalnosti, ne na dizajnu. Poslednjih decenija posle svih promena, hvataju priključak i u tehnologiji i u dizajnu.
Mada, sa svim iskustvom koje imam, mislim da je bolja varijanta kada dokazani proizvođač autobusa pravi trolejbus na dokazanoj šasiji i voznim sklopovima uz prilagođavanja pogona koji kupi gotovog od poznatog proizvođača, nego samostalno razvijena šasija proizvođača trolejbusa. Imamnutisak da je tada obaj univerzalni, autobuski deo zanemaren i da su takva vozila u startu hendikepirana. Do duše, i jedno i drugo ima svoju cenu. Kad je kod naših nabavki glavni kriterijum cena, jasno je u kom će pravcu ići. A šteta je, jer zbog ogromnih ekološko-materijalnih benefita trolejbuski saobraćaj zaslužuje da se obilato u njega ulaže i da se na njemu ne štedi. Ovako, kupuju vozila koja koštaju osamdesetak k e, traju desetak godina, uštede u odnosu na autobuse za to vreme još po 2, a onda dave tu vrstu saobraćaja jer se nekome ne sviđaju razapete žice po gradu i hoće da mu se rastopi lopovski postavljena kocka u gradu (u nekim gradovima u unutrašnjosti je i gore) koji se davi u smogu.