Trolejbusi

[Дошљак]

Значи увечико чисте простор...

 

[vucko]

Poslali smo praznične “čestitke” gradonačelniku Beograda, zameniku gradonačelnika i sekretaru za javni prevoz. Sve najbolje u Novoj godini žele im građani okupljeni oko inicijative “Vratimo trolu 28” i podsećamo ih na obećanja o sastanku kao i na našu peticiju na koju nisu još odgovorili.

:kk:

 

[Прле]

Првилно и позитивно!

 

[Dart]

Ja sam vrlo skeptičan što se tiče Ikarbus trolejbusa, ali moram reći da na Škodinom sajtu postoji skica modela koji liči na Ikarbus.

 

[Дошљак]

 

[Vinča307]

Isti Ik 218

Послато са Mi 9 SE помоћу Тапатока

 

[MC_]

Bender Rodriguez » Čet Jan 16, 2020 2:29 am[/url]":2v267for]

Uzimam primere iz vojne industrije jer se odmah setih M-84ke koja je bila korak ispred proizvoda po kome je dizajnirana - T-72. Ali onda beše i Orao koji je od starta bio dva koraka iza onoga što je stremio da imitira odnosno zameni.

Problem sa olrom j ebio taj sto je SFRJ racunala da ce moci da uveze jace motore sa zapada, a to im nije bilo dozvoljeno.

 

[MC_]

Sva ta vozila, pravljena u SFRJ mogla su d aidu od tacke A do B.
To im je bila svrha.
Tu svrhu su izpunjavali.

 

[Dart]

Pa realno vozila i nemaju neku drugu svrhu od prevoza putnika od tačke A do tačke B.
Btw ne bi bila loša i nova Škoda 32tr (SOR)

 

[branik]

Колико нас овде је живело у СФРЈ и колико може да прича на основу објективних података?
Фап је производио камионе и компоненте по МБ лиценци. Константно је пратио, свесно каснећи једну генерацију, сва технолошка и дизајнерска унапређења до распада земље 1991 (кабине, мењачи, осовине, кочнице, неки мотори, низ ситних компоненти...) У систему Фап-Фамос у Скопљу до рата се прави аутобус идентичан, готово ништа мање квалитетан, Мерцедесовом O303 - S315. Креће распад земље, рат, санкције, инфлација... таман кад је требало спремати нову генерацију. Након тога, више ништа није било као пре, више није било могуће организовати озбиљну производњу.
Застава 1971. почиње да прави одбачену каросеријску варијанту Ф128 ( лиценцно) који је 1968. био ауто године у Европи. Тадашњи модели трајали су десетак година и до почетка осамдесетих били су, уз извесна техничкоестетска унапређења у тренду и технолошки и визуелно.
Увођење југа у производњу - варијанта 127, одлаже рад на наследнику. Спремало се гашење фиће крајем 1985 и требало је направити мали аутомобил и 1981.излази југо. То је био приоритет. Производња је на максимуму (преко 200 000 годишње). Потражња је у другој половини осамдесетих огромна и то фабрици опет одузима простор за увођење новог модела. 1986. представљају флориду, модел опет пореклом од Фијата. Овог пута је то тада актуелни типо. Југо и 101 се толико траже да се чекају месецима. Фабрика и добављачи су изнад капацитета. ДМБ, произвођач мотора спремио је замену већ времешног мотора Д128 мотором фајер од 1000, и за флориду 1,4. Одлаже се увођење флориде у производњу, јер треба на свим позицијама подтичи квалитет прве уградње и направити капацитете. Кад се стекну услови и створи простор за њу, почињу предратни политички проблеми са добављачима из остатка СФРЈ. Српски произвођачи не могу да брзо освоје нове позиције ни да постигну квалитет. Онда долази 1992.и санкције и за српску привреду крај. Сваки наставак живвота 1996.био је раван чуду. 1999.је заковала ковчег. До лета 1990. Заставина возила су сасвим коректна. Проблеми и лоша репутација долазе после када су склапани од делова којекуда скупљених.
Много се о СФРЈ привреди прича на основу предрасуда и мањка знања.
Тај систем је педестих болно схватио оно што овај још није - да о стручним питањима морају да одлучују стручни људи. Они су схватили да је најбоље, кад већ немаш своје, купити туђе знање, а онда се на њему учити и унапређивати.
Сва цојна техника СФРЈ била је заснована на совјетској, а онда је овде убрзо копирана и унапређивана. Ми смо били пилитички "између" и имали смо посредно-непосредно приступ обема странама. Ево примера који ми је јако познат: шездесетих смо купили опрему за батаљон понтоњерије са понтонима, реморкерима, одговарајучим камионима, инжењеријском опремом (Обреновац, касније прекомандован у Загреб). Почетком седамдесетих све је унапређено и произведено у домаћој варијанти и опремљено неколико батаљона.
Политичка криза после Титове смрту изазвала је почетком осамдесетих економску. Она је успирила привредни раст и увођење технолошких промена. Таман кад се изађе из тога, само неколико година касније, долази нова криза и смрт СФРЈ, а са њом и њене привреде, састављене од међусобно чврсто увезаних предузећа расутих од Вардара до Триглава. У новом окружењу ни једна новонастала појединачна привреда се није добро снашла. Сада најбоље функционише Словенија јер није имала рат на својој територији и која је имала мало тешке индустрије па се лако преорјентисала. Томоса випе нема, ТАМ се угасио, Фруктал је сенка...Функционише флексибилна лака индустрија. Пола државе живи од луке Копар која је такође развијена у доба СФРЈ.
Зато, када се о СФРЈ пише, треба имати у виду и ове чињенице. Није то баш све било црно и лоше. Напротив!

 

[MC_]

branik » Čet Jan 16, 2020 12:51 pm[/url]":2e1gdcvc]Колико нас овде је живело у СФРЈ и колико може да прича на основу објективних података?
Фап је производио камионе и компоненте по МБ лиценци. Константно је пратио, свесно каснећи једну генерацију, сва технолошка и дизајнерска унапређења до распада земље 1991 (кабине, мењачи, осовине, кочнице, неки мотори, низ ситних компоненти...) У систему Фап-Фамос у Скопљу до рата се прави аутобус идентичан, готово ништа мање квалитетан, Мерцедесовом O303 - S315. Креће распад земље, рат, санкције, инфлација... таман кад је требало спремати нову генерацију. Након тога, више ништа није било као пре, више није било могуће организовати озбиљну производњу.
Застава 1971. почиње да прави одбачену каросеријску варијанту Ф128 ( лиценцно) који је 1968. био ауто године у Европи. Тадашњи модели трајали су десетак година и до почетка осамдесетих били су, уз извесна техничкоестетска унапређења у тренду и технолошки и визуелно.
Увођење југа у производњу - варијанта 127, одлаже рад на наследнику. Спремало се гашење фиће крајем 1985 и требало је направити мали аутомобил и 1981.излази југо. То је био приоритет. Производња је на максимуму (преко 200 000 годишње). Потражња је у другој половини осамдесетих огромна и то фабрици опет одузима простор за увођење новог модела. 1986. представљају флориду, модел опет пореклом од Фијата. Овог пута је то тада актуелни типо. Југо и 101 се толико траже да се чекају месецима. Фабрика и добављачи су изнад капацитета. ДМБ, произвођач мотора спремио је замену већ времешног мотора Д128 мотором фајер од 1000, и за флориду 1,4. Одлаже се увођење флориде у производњу, јер треба на свим позицијама подтичи квалитет прве уградње и направити капацитете. Кад се стекну услови и створи простор за њу, почињу предратни политички проблеми са добављачима из остатка СФРЈ. Српски произвођачи не могу да брзо освоје нове позиције ни да постигну квалитет. Онда долази 1992.и санкције и за српску привреду крај. Сваки наставак живвота 1996.био је раван чуду. 1999.је заковала ковчег. До лета 1990. Заставина возила су сасвим коректна. Проблеми и лоша репутација долазе после када су склапани од делова којекуда скупљених.
Много се о СФРЈ привреди прича на основу предрасуда и мањка знања.
Тај систем је педестих болно схватио оно што овај још није - да о стручним питањима морају да одлучују стручни људи. Они су схватили да је најбоље, кад већ немаш своје, купити туђе знање, а онда се на њему учити и унапређивати.
Сва цојна техника СФРЈ била је заснована на совјетској, а онда је овде убрзо копирана и унапређивана. Ми смо били пилитички "између" и имали смо посредно-непосредно приступ обема странама. Ево примера који ми је јако познат: шездесетих смо купили опрему за батаљон понтоњерије са понтонима, реморкерима, одговарајучим камионима, инжењеријском опремом (Обреновац, касније прекомандован у Загреб). Почетком седамдесетих све је унапређено и произведено у домаћој варијанти и опремљено неколико батаљона.
Политичка криза после Титове смрту изазвала је почетком осамдесетих економску. Она је успирила привредни раст и увођење технолошких промена. Таман кад се изађе из тога, само неколико година касније, долази нова криза и смрт СФРЈ, а са њом и њене привреде, састављене од међусобно чврсто увезаних предузећа расутих од Вардара до Триглава. У новом окружењу ни једна новонастала појединачна привреда се није добро снашла. Сада најбоље функционише Словенија јер није имала рат на својој територији и која је имала мало тешке индустрије па се лако преорјентисала. Томоса випе нема, ТАМ се угасио, Фруктал је сенка...Функционише флексибилна лака индустрија. Пола државе живи од луке Копар која је такође развијена у доба СФРЈ.
Зато, када се о СФРЈ пише, треба имати у виду и ове чињенице. Није то баш све било црно и лоше. Напротив!

Odlican post.

 

[branik]

Živ bio!

 

[Express]

Bender Rodriguez » 16 Jan 2020 01:06 am[/url]":3979il8r]

Express » Čet Jan 16, 2020 12:41 am[/url]":3979il8r]Ikarbus niko od renomiranih proizvođača neće a najbolje bi bilo da ga upravo neko takav uzme u svoje ruke.

Kad bi se to desilo, već sutradan bi se našle hiljade koje bi kukale ''kmeeee, pre 50 godina mi smo izvozili te Ikarbuse u svet (čitaj - Istočni blok i zemlje trećeg sveta), a sad čekamo da nas ti iz sveta kupe da im budemo radionica za sklapanje proizvoda...''
Iako je Ikarbus već odavno radionica za sklapanje.

Setite se priče sa Zastavom - dok su bili Zastava automobili, svi smo se sprdali na račun Juga i Stojadina koji su, realno, bili očaji od automobila čak i za naše standarde. Onda dođe Fiat, kupi fabriku koja realno i nije imala neku budućnost kao nezavisna, i odma kreću kuknjave ''kmeeee, uništiše nam Zastavu, sad ćemo umesto Stojadina da sklapamo Punto i 500L, uaaaa...''

Inače i Ikarbus i FAP su za prethodnih 25-30 godina imali nekoliko prilika da postanu licencirani proizvođači za velike igrače, ili da bar dobrano pojačaju saradnju sa njima. Protraćili su svaku od tih prilika. Sad snose posledice. I nema tu mnogo što sad može da se uradi. O sudbini i perspektivi Ikarbusa je trebalo ozbiljno razmišljati još davne 2008. kad su počeli serijski da isporučuju nedovršene krševe od proizvoda na mutnim i sumnjivim tenderima. Tad je bio trenutak da se kompanija dovede u red i vrati na pravi put kojim su bili krenuli početkom 2000ih pa posle zastranili. Sad kad su već 10 godina izgradili reputaciju šrafciger-industrije koja pravi krševe od proizvoda... sad naravno da niko ozbiljan neće da ih kupi. Isto je bilo i sa FAPom.

Tačno. Dok ih nisu preuzeli Kinezi imali su šansu makar da se vrate na ono što im je nekada davno dobro išlo - licencnu proizvodnju ili alternativno da naprave sami kvalitetan proizvod. Ikarbus dok je u kineskim rukama ne može ništa a otkup licence od bilo kog proizvođača biće moguć samo ukoliko ga preuzme grad - bilo koja vlast.

Mada džaba licenca ako disciplina kontrole kvaliteta nije na mestu.

https://www.flickr.com/photos/32322040@N06/32937718752/

^^^NG/NLxx3, jedan Merkavim, Drugi Haargaz. Kakav crni M.A.N.

Dobro ajde da ne preterujem s licencama samo kvalitetnijim komponentama uz adekvatnu kontrolu kvaliteta moguće je napraviti nešto pristojno bilo na bilo kojoj šasiji - bilo u vidu sopstvene samonoseće karoserije. Ovo poslednje važi za bilo kakav pogon što uključuje i trolejbuse.

Da se nadovežem i na branikov post.

Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode. Sada skrnave Ikarbus zbog nekih Belorusa, Turaka i Kineza iz potpuno istih razloga - cene ili bratstva i jedinstva dok ta druga strana baš kao i u prošlosti ima na umu samo jedno - sopstveni interes.

Ma rekoh već ista meta - isto odstojanje. Uloge iste, glumci različiti igraju u drugom terminu.

 

[Dart]

Kinezi nisu još preuzeli Ikarbus, a pošto sve ide kilavo pitanje je da li će nešto biti od toga...
https://www.blic.rs/biznis/od-fabrike-v ... -i/sz7clml
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz ... h-problema

 

[MC_]

>Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih >vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode

Objasnicu vam zasto je to bilo tako. SFRJ je imala veliki suficit u izvozu robe siroke potyrosnje u SSSR. I ne samo takve robe, vec i nekih masina itd.
Pojavio se ogroman klirinski ug SSSR-a prema nama.
Klirinski dug se uglavnom pokrivao robom.
SFRJ je geldala kakvom robom moze da pokrije taj dug. Obicno smo uvozili oruzje od njih, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zato su gledali da uvezu bilo sta upotrebljivo iz Istocnog bloka, odnosno SSSR,

Njihovi trolejbusi su bili prilicno upotrebljivi i zato su i uvozeni.

 

[vucko]

:wink:

"Vratimo trolu 28": Opština Zvezdara zvanično tražila vraćanje linije
Izvor: N1

Prema saznanjima do kojih je došla inicijativa "Vratimo trolu 28", Opština Zvezdara je ipak uputila zvaničan zahtev gradskim vlastima da se razmotri mogućnost vraćanja trolejbuske linije 28, iako je predstavnicima ove inicijative rečeno da opština nema mogućnosti da deluje po ovom pitanju.

Kako je saopštila inicijativa, nedelju dana po ukidanju linije, 7. novembra, opština je uputila dopis Sekretarijatu za javni prevoz u kojem navodi da su građani "veoma pogođeni odlukom o ukidanju" kao i da su "ostali bez direktne linije do centra grada".

Predstavnici inicijative saopštili su da su iznenađeni ovim saznanjem, jer su njima predsednik skupštine opštine, Aleksandar Eror, kao i predsednik opštine, Miloš Ignjatović, jasno stavili do znanja da opština nema nikakvu nadležnost po pitanju linija javnog prevoza i da stoga ne može da pomogne građanima, iako je na zahtev opštine Zvezdara uvedena linija 312 u Velikom Mokrom Lugu krajem decembra 2019. godine.

Predsednik opštine Zvezdara, Miloš Ignjatović, obećao je predstavnicima inicijative da će im ugovoriti sastanak sa nadležnima u Sekretarijatu, međutim, sastanak još nije zakazan iako je prošlo skoro mesec dana od obećanja.

Prijem kod gradskog sekretara Jovice Vasiljevića je građanima obećao i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kojeg su građani iznenadili pitanjima u vezi sa ukinutom trolejbuskom linijom tokom otvaranja nove Palilulske pijace.

Građani okupljeni oko inicijative "Vratimo trolu 28" skupili su više od 8.000 potpisa kojima se zahteva ponovno uspostavljanje ove linije, ali ni posle mesec i po dana nisu dobili odgovor na peticiju.

Sekretarijat za javni prevoz nije dostavio analizu saobraćaja na osnovu koje je ukinuta trolejbuska linija 28, koju su građani zahtevali u skladu sa zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja.

Održano je nekoliko protesta tokom kojih je simbolično blokiran saobraćaj na 28 minuta.

rs.n1info.com/Vesti/a561106/Vratimo-trolu-28-Opstina-Zvezdara-zvanicno-trazila-vracanje-linije.html

 

[Express]

Dart » 16 Jan 2020 02:44 pm[/url]":31dcxzb4]Kinezi nisu još preuzeli Ikarbus, a pošto sve ide kilavo pitanje je da li će nešto biti od toga...
https://www.blic.rs/biznis/od-fabrike-v ... -i/sz7clml
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz ... h-problema

Naravno da jesu jer je doneto rešenje. Kako to uvek kod nas biva čeka se pravosnažnost mesecima. Jedino ako političari nešto ne muljaju između redova. Sud je uradio ono najbitnije.

MC_ » 16 Jan 2020 02:55 pm[/url]":31dcxzb4]>Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih >vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode

Objasnicu vam zasto je to bilo tako. SFRJ je imala veliki suficit u izvozu robe siroke potyrosnje u SSSR. I ne samo takve robe, vec i nekih masina itd.
Pojavio se ogroman klirinski ug SSSR-a prema nama.
Klirinski dug se uglavnom pokrivao robom.
SFRJ je geldala kakvom robom moze da pokrije taj dug. Obicno smo uvozili oruzje od njih, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zato su gledali da uvezu bilo sta upotrebljivo iz Istocnog bloka, odnosno SSSR,

Njihovi trolejbusi su bili prilicno upotrebljivi i zato su i uvozeni.

Bilo je priče i o tome čini mi se u vezi jednog dela RVR garnitura. Nije mi poznato da su sva vozila na taj način nabavljena.

Interesantno da se posle 2001 zaključno s Trolzama prešlo na Beloruse, takođe zemlje nekadašnje članice bivšeg SSSR. Glavni adut Belkommunmaša na poslednjem tenderu bila je cena. "Kvalitet" znamo kakav je.

Sad Rusi pokušavaju da nam uvale i tramvaje pored fabrike u Kragujevcu. A u vezi Belorusa oni su se u poslednje vreme gurali po tenderima zbog nedostatka Ikarbusa kao konkurenta. Sve tendere bi dobijao Ikarbus da je nudio trole jer ne samo što bi bio konkurentan po ceni već i po činjenici da je domaći proizvođač uz to da mu je matični grad upravo onaj koji je i raspisivao tendere godinama.

 

[branik]

MC_ » Čet Jan 16, 2020 3:55 pm[/url]":2z5jo53d]>Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih >vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode

Objasnicu vam zasto je to bilo tako. SFRJ je imala veliki suficit u izvozu robe siroke potyrosnje u SSSR. I ne samo takve robe, vec i nekih masina itd.
Pojavio se ogroman klirinski ug SSSR-a prema nama.
Klirinski dug se uglavnom pokrivao robom.
SFRJ je geldala kakvom robom moze da pokrije taj dug. Obicno smo uvozili oruzje od njih, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zato su gledali da uvezu bilo sta upotrebljivo iz Istocnog bloka, odnosno SSSR,

Njihovi trolejbusi su bili prilicno upotrebljivi i zato su i uvozeni.

Sa istočnim blokom nije bilo klasične trgovine, već kliring - prebijanje, robna razmena. Trgovale su države, a ne firme. Gsp bi trolejbuse kupio od države, naše. U tom preračunavanju vrednosti mi smo dobro prolazili i dolazili do vrlo jeftine robe.

 

[hiavata]

Dart » Thu Jan 16, 2020 10:39 am[/url]":digczran]Ja sam vrlo skeptičan što se tiče Ikarbus trolejbusa, ali moram reći da na Škodinom sajtu postoji skica modela koji liči na Ikarbus.

Idealno za BG, cak je i magla na reklami..

 

[Daxara]

#2067 u kvaru, linija 29, Šumice smer ka centru.

Sent from my MI 8 using Tapatalk

 

[Аца]

Квалитет је наш приоритет, ГСП још бољи и ефикаснији.

 

[branik]

Daxara » Pet Jan 17, 2020 12:14 pm[/url]":3foozije]#2067 u kvaru, linija 29, Šumice smer ka centru.

Sent from my MI 8 using Tapatalk

Razumem da se greje, ali zar mu se isplati da svaki čas izlazi da spušta trole?

 

[Daxara]

Spustio je tek posle 10 minuta kad mi je naišla sledeća 29.

Sent from my MI 8 using Tapatalk

 

[branik]

Pa ako 29 ide na 10' to je pravi raspad.

 

[Daxara]

Došla su 2 zajedno.

Sent from my MI 8 using Tapatalk