Trolejbusi

[SRBO]

Прле » 15 Jan 2020 14:48[/url]":htud44p3]Ајде још једно за све к..... по ссср.

Тролза (тролејбус)
http://www.trolza.ru/upload/iblock/d63/ ... 75067f.jpg

Газ (електробус)
https://rostec.ru/upload/iblock/2cb/2cb ... 154184.JPG

БКМ
Трола (точкови померени тако да возач седи на њима, улази се после, велика равна површина)
https://bkm.by/wp-content/uploads/2016/08/5-3.jpg
Електробус
https://bkm.by/wp-content/uploads/2019/ ... d-file.jpg


Све ово одавно кола по улицама, и одличне су, тако да о''ладите мало са ссср логиком. Скините холивуске наочаре, седите у авион и дођите да видите како то изгледа данас. Ако сте задрти - гарантујем зелену завист.

У је, тако сад Тролза изгледа?

Дакле не треба нам ми ћемо то упропастити ставити на њега фарове од зијачи и југа и браник од икарбуса :lol:

 

[only_long_hair_lady]

SRBO » Sre Jan 15, 2020 5:26 pm[/url]":1gq9cy2w]

Дакле не треба нам ми ћемо то упропастити ставити на њега фарове од зијачи и југа и браник од икарбуса :lol:

Zapravo još i kad stave farove sa Zijači (okrugle) još i izgledaju simpa. Ali zato kad krenu oni četvrtasti farovi (posebno oni malecki), farovi od Juga i sve dalje krupnije intervencije, e to je stvarno već teško unakažavanje

Zar je inače moguće da zaista ne umeju da kupe farove i dalje ne zastarelog modela? Ili se samo prave ludi :shock:

 

[Bender Rodriguez]

Аца » Sre Jan 15, 2020 4:01 pm[/url]":2al0cbvq]
Не видим шта толико вређа очи на KTM 5 трамвајима.

https://www.youtube.com/watch?v=ElnHWqJRaDI&t=19s

 

[Аца]

Добро, стварно је почело да се претерује са тим некаквим ,,ултрамодерним" дизајном... Али, реално, није све тако црно.

Наравно да није, кад сам рекао отпад нисам имао у виду све данашње моделе. Сложићемо се да је неконтролисано додавање префињених црта унаказило возила.

 

[Bender Rodriguez]

Pa da, ali kao što ne valja praviti barbiku od vozila, tako ne valja ni pretvarati ih u bezlične kutije za cipele. Kao što je bio slučaj sa KTM-5.

Štaviše, viđao sam i ''prostija'' i spartanskiji osmišljena vozila od njega koja su opet 3 puta lepša za oko.

P.S.
U stvari, kutije od cipela bar imaju paralelne bočne površi. Ovaj nema ni toliko. Strane su mu "nakrivljene" kako se blize krovu. Jer ga je neko pametan dizajnirao tako nakaznog 1960ih usled pitaj boga kojih prohteva i političkih uticaja.

 

[Express]

Прле » 15 Jan 2020 02:48 pm[/url]":1d6e3ope]Ајде још једно за све к..... по ссср.

Тролза (тролејбус)
http://www.trolza.ru/upload/iblock/d63/ ... 75067f.jpg

Газ (електробус)
https://rostec.ru/upload/iblock/2cb/2cb ... 154184.JPG

БКМ
Трола (точкови померени тако да возач седи на њима, улази се после, велика равна површина)
https://bkm.by/wp-content/uploads/2016/08/5-3.jpg
Електробус
https://bkm.by/wp-content/uploads/2019/ ... d-file.jpg


Све ово одавно кола по улицама, и одличне су, тако да о''ладите мало са ссср логиком. Скините холивуске наочаре, седите у авион и дођите да видите како то изгледа данас. Ако сте задрти - гарантујем зелену завист.

Belkommunmaši nisu koštali ništa više nego kvalitetni dizel autobusi. Pa gde to još ima da trola košta kao autobus? Jasno je da autobus proizvođača istog ranga košta duplo manje (recimo MAZ i LAZ proizvode i autobuse i trolejbuse). Tu se priča o objektivnosti stava istaknutog podvučenim slovima svakako završava.

Dokle će više da diskriminišu sav taj narod koji živi/radi/školuje se na trasama gde god prolazi trola - trola koja je ništa drugo no elektrobus sa mrežnim napajanjem? Toj agoniji se izgleda ne nazire kraj sve do eventualnog ukidanja trolejbusa - usred procesa elektrifikacije autobusa pogonjenih fosilnim gorivom. A onda će izgleda sjašiti s jarca na magarca odnosno s Belorusa na Kineza iz istog razloga - cene. Ista meta, isto odsatojanje, samo na mnogo većem broju linija na žalost svih nas.

Iz tog razloga treba apelovati na nadležne da spreče dalju uzurpaciju domaće autoindustrije. Kad je već đubre nek je naše, u smislu poređenja Ikarbusa i Belkommunmaša. Zato sam i pomenuo da je Ikarbus manje zlo. Mislim da ipak u rešavanju problema ignorisanja trolejbusa od strane domaćeg proizvođača leži neka objektivnost a ne u nekom po ko zna koji put recikliranom izgovoru kako su ex-sovjetske trole, odnosno kineski elektroautobusi jeftiniji a ipak dobri. Nije potrebno uveravati nas o "dobrom" kvalitretu pomenutih, "kvalitetu" u koji nas svaki mogući dan podseća ovim ili onim vibracijama, klepetanjem, zveckanjem, krckanjem i kvarovima.

Ne mora to biti nikakav Solaris, može Ikarbus s Škoda ili Kiepe vučom. Ikarbus bi omogućio i standardizaciju komponenti na taj način što bi u slučaju elektrobusa osim kineskog kapitala iz iste zemlje porekla bile samo jeftinije baterije. Vuča bi ostala evropska kao i kod trolejbusa.

Kozmetika baš kao i kvalitet lako se mogu unaprediti novim dizajnom, odnosno kvalitetnijim komponentama - ne obavezno značajno skupljim. Dok god pri raspisivanju javnih nabavki nije bitan odnos cene i kvaliteta već ili najniža ponuđena cena ili nazovi prijateljstvo dva naroda (svi gledaju sopstveni interes, sve ostalo je samo maska) možemo reći da stojimo u mestu. Dok se ne uozbiljimo nećemo unaprediti trolejbuski podsistem, pa ni javni prevoz s njim.

Španci nam recimo mogu poslužiti kao dobar primer. Madrid:

Spojler

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EyQu0auLnOY[/youtube]

^^^Malo Citaro, malo i Hispano, Castrosua s tim da domaći proizvodi nisu daleko lošiji u odnosu na strane uz šta imaju istu opremu. Njima prevoz izgleda unifikovan kao naš 70-ih i 80-ih. Različita vozila ali isti delovi. Nama su i trole i tramvaji imali drvena sedišta, sad svaki model vodi svoju politiku. Svi plastični, no opet cirkus. Čak i Ikarbusi imaju različitu opremu. Strašno.

Bilo bi dobro unifikovati autobuse na bilo koji pogon, trolejbuse i tramvaje makar istim sedištima, odnosno bojama panela ukoliko je moguće, podolitom, žutim lajsnama, led svetlima, kolor šemom bez značajnih varijacija (minimalno prilagođavanje dizajnu različitih modela), ujednačenim fontom garažnih brojeva, tipom displeja, veličinom i fontom istih, načinom ispisa destinacije tako da vozila drugačijeg dizajna i tipa ipak izledaju koliko-toliko uniformno. Kako je nekada kod nas moglo a sada više ne može iako je moguće u Šaniji? Dakle cena očito nije problem već nedostatak discipline.

Ovaj Castrosua New City Scania N280UB CNG ima ista sedišta kao Citaro NGT, čak u istoj boji.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=MUQ5sEcVMRk[/youtube]

U Zagrebu imate oba tipa takvih sedišta - i stari i novi.

Citaro G, stari tip sedišta:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=bu8eW0WFURY[/youtube]

Citaro G, novi tip sedišta:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Q8KMnFzHg58[/youtube]

SVT Vicenza:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=sGx3DweOTXE[/youtube]

Interesantno da Tepkos proizvodi oba tipa. Mislio sam da su italijanska s obzirom na to da se dugo koriste baš u Italiji. Ne znam da li je ovo samo kineska kopija originala.

 

[Дошљак]

Подржавам идеју о Икарбусу тролејбусу.

 

[Аца]

Поједностављујете и занемарујете тренутну ситуацију. Фабрика Икарбус је приватизована, а ви причате о сарадњи с другим фабрикама и прављењу тролејбуса.

 

[Express]

Ne pojednostavljuje niti zanemaruje niko ništa jer je Vićentić lično rekao da će ceo proizvod biti Ikarbus (sa tradicionalnim evropskim dobavljačima) osim baterija. Kinezi su samo otkupili deo vlasništva otplatom duga a zauzvrat nude i jeftine baterije koje su od evropskih proizvođača skupe.

Ako će autobusi imati uobičajene komponente (M.A.N šasije) zašto bi se trolejbusi razlikovali? Zašto bi imali kinesku vuču kad ni autobusi neće imati? Čak ni Higer autobusi nisu naručeni s kineskim motorima koji ne podležu našim standardima. Ista priča je i sa električnim komponentama.

Znači ne rade se kineski modeli nego daju kapital i njihovu jeftinu kritičnu komponentu radi smanjenja cene električnih autobusa. Prosto je naverovatno da neko sa jedne strane nudi totalno drugačije podvozje (dizel) dok sa druge ignoriše drugačiju električnu varijantru (trolejbus).

A inače ako ćemo realno isto je moguće postići i bez intereždžija Kineza. Grad može postati vlasnik koji bi uticao na proizvodnju po sopstvenim potrebi što naravno uključuje i trolejbuse. I tada bi bilo moguće nabavljati jeftine baterije iz Kine bez učestvovanja kineskog kapitala.

Više o tome ovde i ovde

 

[branik]

Прле » Sre Jan 15, 2020 3:48 pm[/url]":1emq85rx]Ајде још једно за све к..... по ссср.

Тролза (тролејбус)
http://www.trolza.ru/upload/iblock/d63/ ... 75067f.jpg

Газ (електробус)
https://rostec.ru/upload/iblock/2cb/2cb ... 154184.JPG

БКМ
Трола (точкови померени тако да возач седи на њима, улази се после, велика равна површина)
https://bkm.by/wp-content/uploads/2016/08/5-3.jpg
Електробус
https://bkm.by/wp-content/uploads/2019/ ... d-file.jpg


Све ово одавно кола по улицама, и одличне су, тако да о''ладите мало са ссср логиком. Скините холивуске наочаре, седите у авион и дођите да видите како то изгледа данас. Ако сте задрти - гарантујем зелену завист.

SSSR ne postoji već tridesetak godina. O čemu pričaš?
Danas smo pisali o SSSR u kontekstu starih tehnologija i neulaganja u razvoj.
Od ere komunizma prošlo je više od 30 godina, što je sasvim dovoljno da se potpuno zameni kadrovi iz tog doba, ali i da se moraju osvajati nove tehnologije, jer za tih 30 godina istekla je i jedna tehnološka generacija.
To su proizvodi nekih novih država i nekih novih ekonomija. Belorusija je ozbiljan igrač na polju mašinstva i mašinogradnje.
Spoljašnost je najmanje važna. Što je atraktivnija, to je kasnije skuplja za održavanje. Suština je ispod te plastične fasade.

 

[only_long_hair_lady]

E ne znam za tu ideju i koliko bi to bilo izvodljivo, a da nečemu vredi.
Ako se iko od vas seća uspeha Gošinog prototipa. Znam samo iz priče sa foruma, a kad sam pitala moje za njega, nisu ni stigli da se jednom povezu njim, jer je vrlo brzo povučen.

Zanima me, ako je iko od vas imao prilike da se vozi njim, da ne bude stidljiv i da ispriča kako je izgledalo voziti se njime.
Koliko vidim sa slika vrlo je delovao složeno i pomalo dizajn deluje naporno.

Izvor slika: Opet google pretraga slika

branik » Sre Jan 15, 2020 9:30 pm[/url]":3nx4ojwu]
Spoljašnost je najmanje važna. Što je atraktivnija, to je kasnije skuplja za održavanje. Suština je ispod te plastične fasade.

Nzm, meni su ovi sada i dalje sasvim dobrog dizajna. Ipak su to trolejbusi, ne avioni. Mada ne bih ništa imala ni protiv tih u službi proširavanja postojećeg sistema (nikako zamene). I naravno, ako valjaju.

 

[Пантограф]

Express » 15 Jan 2020 08:37 pm[/url]":3002n8kc]Grad može postati vlasnik koji bi uticao na proizvodnju po sopstvenim potrebi što naravno uključuje i trolejbuse. I tada bi bilo moguće nabavljati jeftine baterije iz Kine bez učestvovanja kineskog kapitala.

E, to nama treba: da Vesić i njegovi sklapaju trolejbuse.

 

[branik]

Ne verujem da se mnogo ljudi može podičiti vožnjom u 52, niti se na bilo koji način mogao nazvati uspehom.
Bio je to preveliki zalogaj, ali i otkrivanje tople vode. Sanos je napravio dobar trolejbus tako što je Škodinu elektroopremu ugradio u svoju prilagođenu šasiju.
U Goši pokušali su da naprave sve, posebno elektronsko upravljanje vučom. Retko se kad vratio u garažu svojim pogonom. Išao je ispred svog vremena za naše uslove, tj, naša pamet i tehnologija nije uspela da reši trajnost komponenti pa se vraćao kamiononom. Tokom sankcija, nakon što je uspešno remontovan i sa otpada podignut ziu gb 50, opet su ga se setili, menjali sistem kontrole vuče, ali uzalud. Polagali smo mnogo nade u njega, često ga čežnjivo zagledali dok nije ni na vidiku bila ni mogućnost nabavke novih.
Na kraju je završio u trnju kod menze Dorćola.

 

[Bender Rodriguez]

only_long_hair_lady » Sre Jan 15, 2020 9:52 pm[/url]":1cycetaw]
Zanima me, ako je iko od vas imao prilike da se vozi njim, da ne bude stidljiv i da ispriča kako je izgledalo voziti se njime.
Koliko vidim sa slika vrlo je delovao složeno i pomalo dizajn deluje naporno.

Ja sam se vozio njime par puta 1996 dok je bio na ulicama. Ostalo mi je u secanju da je stalno nesto stucao i da je jednom prilikom cak tri puta zastao na putu od Trga republike do St trga ili Rajiceve (ne mogu da se setim da li je bio na liniji 28/41 ili na nekoj iz tadasnje Rajiceve).

Izgledao je fensi za to vreme (i za nase srozane standarde) ali je bio uzasno sklon kvarovima i zastojima. Provozao sam se njime par puta i posle toga je sklonjen sa ulica.

 

[only_long_hair_lady]

Ovo 'uspeh' je bilo sarkastično. U smislu kako bi, posle takvog uspeha (to jest neuspeha) pokušavali opet kod nas da konstruišu i dizajniraju trolejbus.

Ja sam se vozio njime par puta 1996 dok je bio na ulicama. Ostalo mi je u secanju da je stalno nesto stucao i da je jednom prilikom cak tri puta zastao na putu od Trga republike do St trga ili Rajiceve (ne mogu da se setim da li je bio na liniji 28/41 ili na nekoj iz tadasnje Rajiceve).

Izgledao je fensi za to vreme (i za nase srozane standarde) ali je bio uzasno sklon kvarovima i zastojima. Provozao sam se njime par puta i posle toga je sklonjen sa ulica.

Pretpostavila sam da je bio nepodnošljivo bučan. Ipak nisam mislila da je toliko bio nesposoban da nije mogao da spoji ni 500m. :shock: I da je uvek kamion morao da dolazi po njega da ga vodi kući. Nisam znala da je tada išao, mislila sam da je desetak godina ranije.

 

[Express]

Пантограф » 15 Jan 2020 10:01 pm[/url]":uoh4ioit]

Express » 15 Jan 2020 08:37 pm[/url]":uoh4ioit]Grad može postati vlasnik koji bi uticao na proizvodnju po sopstvenim potrebi što naravno uključuje i trolejbuse. I tada bi bilo moguće nabavljati jeftine baterije iz Kine bez učestvovanja kineskog kapitala.

E, to nama treba: da Vesić i njegovi sklapaju trolejbuse.

Taman da "estetični" zglobni trolejbusi budu lepi za plakanje. Šalu na stranu mislim da oni neće dugo biti na vlasti. Toliko su propusta napravili da su šanse jako male. Još većem broju ljudi postali su trn u oku.

Mada, kad se bolje razmisli treba biti oprezan i sa gradom bez obzira na vladajuću garnituru. Šta ako nastavi da mu bude dojilja? Pa tek bi u vlasništvu grada imao prostora za eksperimentisanje poluproizvodima bez bojazni od gubitka tendera. Ovako bar strog vlasnik može da ih rikta do mile volje što može rezultirati i boljem kvalitetu.

Kod Ikarbusa me najviše brine kontrola kvaliteta. Sve ostalo se da unaprediti. Ukoliko KInezi mogu to da garantuju (u šta već sumnjam s obzirom na iskustvo s Higerom) onda ok. Ako ne nek traže drugo rešenje.

Ikarbus niko od renomiranih proizvođača neće a najbolje bi bilo da ga upravo neko takav uzme u svoje ruke.

Na kraju krajeva Kinezi mogu da nas iskoriste i pobegnu te da usput ništa konkretno ni ne unaprede, grad može podstaći na status quo s prototipovima i poluproizvodima a ozboljnog kupca nema. Ova priča s Ikarbusom mi liči na kolateralnu štetu.

A to da je bolje imati naše đubre nego tuđe svakako stoji.

 

[Bender Rodriguez]

Express » Čet Jan 16, 2020 12:41 am[/url]":2vpvxppn]Ikarbus niko od renomiranih proizvođača neće a najbolje bi bilo da ga upravo neko takav uzme u svoje ruke.

Kad bi se to desilo, već sutradan bi se našle hiljade koje bi kukale ''kmeeee, pre 50 godina mi smo izvozili te Ikarbuse u svet (čitaj - Istočni blok i zemlje trećeg sveta), a sad čekamo da nas ti iz sveta kupe da im budemo radionica za sklapanje proizvoda...''
Iako je Ikarbus već odavno radionica za sklapanje.

Setite se priče sa Zastavom - dok su bili Zastava automobili, svi smo se sprdali na račun Juga i Stojadina koji su, realno, bili očaji od automobila čak i za naše standarde. Onda dođe Fiat, kupi fabriku koja realno i nije imala neku budućnost kao nezavisna, i odma kreću kuknjave ''kmeeee, uništiše nam Zastavu, sad ćemo umesto Stojadina da sklapamo Punto i 500L, uaaaa...''

Inače i Ikarbus i FAP su za prethodnih 25-30 godina imali nekoliko prilika da postanu licencirani proizvođači za velike igrače, ili da bar dobrano pojačaju saradnju sa njima. Protraćili su svaku od tih prilika. Sad snose posledice. I nema tu mnogo što sad može da se uradi. O sudbini i perspektivi Ikarbusa je trebalo ozbiljno razmišljati još davne 2008. kad su počeli serijski da isporučuju nedovršene krševe od proizvoda na mutnim i sumnjivim tenderima. Tad je bio trenutak da se kompanija dovede u red i vrati na pravi put kojim su bili krenuli početkom 2000ih pa posle zastranili. Sad kad su već 10 godina izgradili reputaciju šrafciger-industrije koja pravi krševe od proizvoda... sad naravno da niko ozbiljan neće da ih kupi. Isto je bilo i sa FAPom.

 

[Аца]

Боље ФАП и Икарбус него МАЗ и Лиаз контејнери које нам данас нуде приватници.

 

[Bender Rodriguez]

Da Ikarbus, FAP i država nisu jeli što se ne jede, danas bi pomenute fabrike bile licencirani proizvođači za neke velike igrače (MAN, Mercedes, VDL, Volvo...) i ne bi bilo ni potrebe, a ni isplativosti, da se kupuju razni Liazi, MAZovi, BMCovi, Kenjazi i slično.

Ali... šta očekivati od fabrika koje su ostale uljuljkane u socijalizam a 90ih usvojile čuveni mentalitet ''kakva meni plata, takva tebi vrata''.
Zastava je bila takva, Ikarbus je bio takav, i na kraju je i FAP postao takav. I očekivano, od njih troje, dvoje su de facto završili u finansijskoj komi.

Kolektivni za'eb Jugoslovenske industrije i ekonomije je počeo 70ih, između ostalog zato što je zemlja napravljena na filozofiji a i tehnologiji srpa i čekića, mislila da to što joj Stojadin, Ikarbus, TAM i FAP imaju prođu u (tadašnjim) Egiptu, Sudanu, Poljskoj, Rumuniji, Turskoj, Mozambiku i sličnim tržištima... znači da će to doveka tako trajati i da će svi da se otimaju za njihove jedne te iste proizvode dok ostatak sveta hrli napred i menja se. Već 80ih je postajalo jasno da se gubi korak sa konkurencijom i novim tehnologijama. Da, devedesete su osakatile našu privredu a 2000te je sahranile. Ali kažem, problem nije nastao 1991. već mnogo pre. Onda kad se umislilo da su Jugo i Stojadin uspesi, i da će vremenom postati samo još popularniji, a uz minimum evolucije i poboljšanja. Isto važi i za ostale fabrike, pa samim tim i Ikarbus i FAP.

 

[Дошљак]

Проблем наше индустријске производње је у томе што су нам фабрике већином у филозофији остале на нивоу самоуправљања због куповања социјалног мира и полигони за разне партијске подобнике да се играју директора и из тих фирми извлаче паре разним мутнум радњама. Слично је и са другим јавним предузећима, нпр. ГСПом. На то се само успешно довезао увознички лоби. Проблем Заставе је у томе што није добила производни програм широке потрошње попут Дачије где би се задовољиле и потребе сиромашнијег становништва и привреде. Икарбус је упропастила политика лошом приватизацијом (сумњиви руси) и редовним експериментисањем са различитим моделима у разним варијантама и комбинацијама од 2004. без озбиљног развоја и са великим уплитањем политике (пожуривања или толерисања лошијег квалитета обраде и компоненти). Са ФАПом је слична прича само су још више Богу иза ногу него Икарбус па је некадашњи гигант сведен на ниво радионице која прави десетак камиона годишње. И поред свега тога ја верујем да би неки Икарбус 218М тролејбус био задовољавајуће возило када би се обратила пажња на компоненте које се уграђују и квалитет завршне обраде. Фабрике нису саме по себи криве колико је крив недомаћински однос државе према њима. Слично је нпр. са железницама и предузећима која одржавају и производе железничка возила (Гоша, Фабрика вагона Краљево, МИН, Желвоз, Шинвоз). Било је потребе за њиховим услугама, али држава није уговарала послове. Сад имамо пропали возни парк железнице и пропала предузећа у пет некада индустријски јаких градова.

 

[Bender Rodriguez]

U suštini, industrija SFRJ (odnosno uprava) se ponašala kao klinac koji je upravo završio neku srednju zanatsku školu i došao do sredstava da pokrene svoj biznis (od raznih donacije i pomoći, prvenstveno od zapada, posle 1948) i onda uleteo u priču da hoće da bude konkurentan nekome ko je pravio proverene proizvode u vreme dok čak ni njegovi roditelji nisu bili rođeni, a kamoli on sam. Da se takmiči sa facama kao što su Mercedes, Henkel, Siemens, Volvo...

Al ajde de, to sve ne bi bio problem da je ''mali'' hteo da se fokusira na par ''grana'' (da se tako izrazim) i da se usavrši u njima, pa da iskoristi vreme dok traju donacije i zalet da nauči, ilustracije radi, 10 veština i da pravi 20 (vrsta) proizvoda ali da bude maher u tome. Nego je pokrenuo 1000 biznisa sa namerom da pravi 5000 proizvoda. Sve od igle do lokomotive. Da pravi satove ko Švajcarci, lokomotive ko Englezi, automobile ko Italijani, tenkove ko Sovjeti, autobuse i kamione ko Nemci...

Ne ide brate. To može da traje dok imaš vakuum na tržištima u svetu podeljenom na crno i belo (zapad i komunistički blok). Pa se nađu nesrećnici kojima su čak i Stojadin i Ikarus san snova a spremni su da ti plate bogatstvo za njih. Ali onog momenta kad bilo šta u toj računici počne da se menja, bolje bi ti bilo da imaš ne jedan, nego 20 spremljenih planova i alternativa. E većina fabrika u Jugoslaviji nije imala ništa od toga. Ona je takva dočekala pad Zida i nagoveštaj novog milenijuma.


A tu je i ta čuvena priča o kupovini socijalnog mira (kao što ti Došljak lepo i napisa). To ti je ono kad država i političari hoće da ispadnu face i pokupe glasove obećanjima da će održati u životu 200 fabrika umesto da se odreknu 150 da bi ostalo 50, ali 50 koje bi imale budućnost. Ali jbg, u kampanjama (odnosno CK sednicama ako pričamo o 80im) lepše zvuči ''održaćemo u životu 200 fabrika sa 20.000 zaposlenih!!!'' nego ''ugasićemo veći deo neprofitabilnih crnih rupa, i biće otpuštanja, ali zato ćemo da nabildujemo taj, taj i taj sektor industrije i osiguramo sigurnu budućnost koja će nam kasnije doneti boljitak''.

Ma u suštini sve isto kao i sa spoljnom politikom. Ni tamo ni vamo, ni levo ni desno, ni na zapad ni na istok... nego uvek na neku treću stranu, koja se naravno uvek završi provalijom. Vazda bilo i biće na ovim prostorima. :roll:

P.S.
Ovo sve ne znači da iz Jugoslavije nije izašlo nijedno čudo tehnike. Naprotiv, bilo ih je mnogo. Čak i tih sudbonosnih tmurnih 80ih. Ali kao celina, takav sistem i državna politika bili su osuđeni na propast. A sve zato što se država rasplinula na 235220 pravaca umesto da se fokusira na XY delatnosti u kojima bi mogla da bude trajno konkurentna i perspektivna.

 

[Дошљак]

У транзиционом периоду те неприватизоване фабрике и фирме су биле одличне полуге за очување власти на локалу. У БГу за тако нечим није било потребе због огромног државно-јавног апарата док су по мањим местима људи куповани за изборе обећањима запослењем у локалној фирми. Е сад, много већи проблем за нашу производњу који се често занемарује јесте крах тржишта. Одједном уместо 20 милиона ту је тржиште са једва 7 милиона, а нагрће све агресивнија, јача и по питању квалитета, цене и пласмана конкуренција из иностранства. Индустрија у Југославији се развила захваљујући ограничености тржишта робом из увоза, те су се многе фирме трудиле да кооперацијама и лиценцама пласирају своје производе преко локалних фирми које би имале удео у производњи. Данас тога више нема. Газе нас и запад и кинези коју су подједнако јаки и немилосрдни. А у игри су и наши увозници који имају исто јак утицај. Од индустрије је опстало само оно што и њима треба - производња муниције. Све остало је симболично.

 

[Аца]

Саносе 115 куповали су Југословени, Арабљани и Руси, док други Европљани нису хтели своје улице да упрљају "југословенским отпадом". То је права истина. Извоз тих аутобуса није условио квалитет, већ политика.

 

[Bender Rodriguez]

Sanos je u svetu autobusa tad bio ono što je M-84 bio u svetu tenkova. Oni spadaju u grupu onih malobrojnijih čuda jugoslovenske tehnike i nauke vrednih poštovanja.

Ali kao što imamo primere Sanosa i M-84ki, tako imamo i primere Stojadina i Orla. Prva dva su smisleni projekti koji su od starta rađeni ozbiljno i kvalitetno. Druga dva su povuci potegni politički inspirisani pokušaji da se neke naše fabrike i inustrijske grane iznivelišu sa konkurencijom kojoj nisu bili ni do kolena.

Uzimam primere iz vojne industrije jer se odmah setih M-84ke koja je bila korak ispred proizvoda po kome je dizajnirana - T-72. Ali onda beše i Orao koji je od starta bio dva koraka iza onoga što je stremio da imitira odnosno zameni.

Inače ne zameram ja Jugoslaviji što se opredelila za socijalizam (duga je to tema, nije bitno sad za raspravu) niti što je u blokovskom svetu pokušala da nađe i stvori posebno tržište i mesto za sebe. Zameram joj što je odjednom htela da se raspline na 1000 strana i što nije imala nikakvu viziju šta kad se bilo šta u jednačini promeni (Tito, blokovi, tehnologije, tržišta...) A upozoravali su je više puta, i iznutra i spolja, na to. Kao i na to da ni Amerika ne može da bude majstor svega od igle do lokomotive, a kamoli jedna - do pre 10 ak godina - ruralna, nerazvijena i ne baš velika zemlja.

 

[direktor]

Казала ми птичица да је изрезано 7 тролзи зглобних да су остале 3 музејска први зглобни тролејбус у бг и још два понајбоља ....