Politika, 09.01.2012.
„Кец“ грејао и зими и лети
Најстарији престонички тролејбус, са гаражном ознаком „један“, после 31 године крстарења београдским улицама, најзад је пензионисан у мају 2010. године и од тада, у дворишту Музеја науке и технике, чека на рестаурацију.
Ђорђе Петковски, који је скоро четири деценије руководио сектором одржавања тролејбуса у ГСП „Београд“, присећа се како се популарни „кец“ тада „сналазио“ по Београду, али и како је, са осталим стручњацима, те 1979. године био у Русији, где су тестирани и купљени први руски тролејбуси „ЗИУ- 9″.
- Када се прво возило, које је у почетку путнике превозило од Академског трга до Крушевачке улице појавило, било је права атракција. Ипак, пре тога је требало учинити неколико измена, јер су већ при првим тестирањима на улицама руски тролејбуси показали неке недостатке. Због мање снаге мотора, тешко су савладавали узбрдице, а то је нарочито сметало при поласцима на успону код „Лондона“ – започиње причу Петковски, додајући да, у оно време, није било тако лако убедити Русе да су домаће иновације неопходне, па су наши мајстори на наговарање обично трошили дане, а понекад и недеље.
Мајстори из Русије су, наиме, били против било каквих промена на возилу, сматрајући да се тиме омаловажава квалитет њиховог рада.
- А ми смо, на основу ранијег искуства, знали да се у фабрици не могу претпоставити сви проблеми на које возило може да наиђе на терену – истиче Петковски, истичући да је безбедност путника, посебно у возилима на електрични погон, била увек примарна.
Зато су на степеницама и подовима „кеца“ постављали вишеструке гумене уметке, а посебна пажња квалитету изолације поклањала се током зиме.
- Тад је влага велика, а има и соли по улицама, и све то оштећује изолацију – истиче Петковски.
Присећа се, ипак, и „дечјих бољки“ овог возила, којем су једина мана, вели, били уређаји за хлађење.
- Путници су се грејали и лети и зими, јер тролејбус није имао клима уређај, већ је и грејање и хлађење ишло из мотора. Зими је грејање било савршено, док је лети било потребно затворити клапне на доњем делу возила, да би прохлађен ваздух могао да дође до унутрашњости троле. Те клапне су управо и представљале проблем, јер се дешавало да се откаче после наглог кочења, и да у возило, уместо хладног почне да улази топао ваздух. Зато су возачи били припремљени да, чим то уоче, зауставе тролу и поправе квар – наглашава Петковски.
Ручно топили залеђену мрежу
Ђорђе Петковски, некадашњи руководилац сектора одржавања тролејбуса, присећа се и колико је некад било тешко зими оспособити електричну мрежу за рад.
- Када је дебели минус и каблови на мрежи се заледе, да бисмо је оспособили за рад вукли смо тролејбусе камионима чак од Славије до Студентског трга. Истовремено, неко од нас би се пео на кров и држао шипке од троле тик уз каблове мреже и тако бисмо стварали топлоту и топили лед – каже Петковски.