Сад ја хоћу да кажем нешто у одбрану своје,
саобраћајне струке. Однос између саобраћајне и архитектонске струке је исто као однос између аритметике и геометрије, релативно. Саобраћајни инжењери се фокусирају на моделе засноване на математичкој анализи, статистици и вероватноћи, док за њих постоји само дводиментионална геометрија, у којој се држе циљног стандарда квалитета транспорта, и функционалности. Архитекте, са друге стране, јако воде рачуна о комплетном простору, врло детаљно разрађују питања размештаја свих објеката, од споменика киоска, преко информативних табли клупица итд. али на саобраћај гледају шаблонски, без икакве дубље анализе. Не може бити један добар за све, а оно што нас је наш школски ситем јако осакатио је да нас није научио да сарађујемо и да се допуњујемо.
Када је у питању конкретан предлог решења, ту је потребно направити неколико варијанти за разматрање. Оно што је реално, Славија је једна од најслабијих тачака трамвајског система у Београду:
- Трамвај се креће продуженом трасом са кривинама преко трга, што смањује брзину целом систему, чак и када нема пуно аутомобила. :notok:
- Друмска возила нигде не смеју да прелазе преко скретница. :notok: Навлаче прашину, лапавицу, врше механичке ударе.
- Изузетно се смањује ефикасност дугих трамвајских возова, који би требали бити ослонац трамвајског система. :notok:
- Трамвај у мешовитом аутомобилском саобраћају је ко пиле у кучини. :notok: Осим евентуално чистог прилаза нечијој згради или кући, коришћење трамвајског коридора за аутомобиле је неприхватљиво.
- Трамвајска и тролејбуска контактна мрежа су уплетене на такав начин, да кваром на било ком делу комплетан и тролејбуски и трамвајски саобраћај стаје. :notok:
- Окретница није функционална, зато што трамваји из правца Београдске немају перон за улазак и излазак путника, а не постоји ни колосек за искључивање из саобраћаја :notok:
- Два стајалишта на линији 9 у сваком смеру :notok:
На овај начин можемо анализирати и пешачки,
бициклистички, тролејбуски и остале видове саобраћаја кроз, најпре опис, а затим и математички опис, и за постојеће, и за будућа решења.
У самој Улици краља Милутина можемо имати конфликт са станарима и корисницима паркинг простора, у оквиру конфликата простора које иначе имамо у граду. Када је у питању
проток аутомобилског саобраћаја у Немањиној, он је већ ограничен на Савском тргу и на раскрсници са Кнеза Милоша у већој мери него што га могу потенцијално пореметити трамваји на раскршћу Немањине и Краља Милутина. Пролазак једног трамваја зауставља друмски саобраћај 8-15 секунди, а у сваком смеру би било 25-35 пролазака трамваја. Дакле, друмски саобраћај у Немањиној би био прекидан 7-17 минута у оквиру сваких сат времена, што је више него дупло мање него што је то на раскршћу са Кнеза Милоша и на Савском тргу. Та "ометања" би била чак и мања од оних која су тренутно на Славији. :kk:
Сада, када је у питању
Бирчанинова, мислим да она није сјајно решење. Катице могу скретати на 20м полупречника, и премда би се то још некако извело, оштре кривине су несрећно решење које по сваку цену треба избегавати. И сама садашња Славија нема полупречнике кривине мање од 30 метара, окретница Блок 45, раскршће Савски трг, скретање за Ресавску су по 50 метара полупречници, није то безвезе. О кривинама сам детаљније писао на теми о метроу. Такође, могуће је имати и проблеме са станарима на углу Бирчанинове и Краља Милутина, којима би трамвај шкрипао испод прозора без икаквог заштитног појаса зеленила или било чега. Ја сам за то да се као варијанта стави крак трамваја према Вождовцу на самој ивици трга, поред Мекдоналдса. Елиминишу се оштре кривине, трамвај, као обележје трга, остаје присутан уз утицај једино на Делиградску, и даље имамо оне погодности везане за градњу метроа. Стајалиште за Вождовац, такође, бива на самом тргу. Ту подразумевам да Делиградска, као коридорска аутомобилска саобраћајница не долази у обзир.
Пређимо сада на саму
Краља Милутина. Ту имамо могућност да направимо трамвајски зелени талас, независно од токова аутомобила. У Београдској немамо ту могућност. Сматрам да аутомобилски саобраћај треба оставити, али по принципу на том и том делу једносмеран у једном, на другом у другом правцу, а исто мислим и за Ресавску. И у Ресавској и у Краља Милутина мислим да треба да се направи такав систем, да се укине аутомобилски коридор, али да се остави прилаз аутомобилима. За узврат, Београдска бива побољшани коридор. Поред школе можемо ограничити брзину трамваја на 30км/с, али то је опет брже од просечно 6-12км/с за трамвај за трамвај кроз Београдску. У питању су затворени блокови, у којима се паркинг места могу испланирати унутар блока, а можда и да се направи подземан паркинг испод терена оближње Треће гимназије, али свакако, морало би се консултовати са станарима. Како би удовољили самим станарима, можда би требало направити стајалиште код 3.гимназије. Мало би успорило трамваје, али би учинили уступак станарима, и боље оплужили строги центар.
Напокон,
раскршће Краља Милутина и Булевара. Ту би смо направили проблем. На претходним деловима смо углавном били бржи и практичнији, али овде нећемо бити такви. У Београдској је трамвај 10 ишао са главним током, и на том правцу смо имали велики капацитет. Како су интервали за возила у Краља Милутина краћи него за Београдску, и како се приликом пројектовања подређују онима на раскршћу Београдске и Булевара, интервали за трамвај и аутомобиле станара зграда би били 15-20 секунди на сваких 2 минута. Са обзиром да се очекује до 35 трамвајских возова, могуће је да се направи чеп, који би нарушио квалитет целом систему. Решење је направити одвојене колосеке за правац и скретање пред раскрсницу, и у Булевару, и на излазу из Краља Милутина, чиме би се капацитет готово удвостручио. За то би морало да се стајалиште од Вука према Ташмајдану премести испред метропола, а трмваји према Старине Новака би стајали у парку.
Е, сад о
Булевару Ослобођења. Пребацивање трамваја на једну страну је веома добро решење јер:
- Део од Ветеринарског факултета до Славије у правцу града је најспорији и најнепоузданији део вождовачког крака трамвајске мреже. Узрок томе су таксисти и аутобуси, који долазе често у групама из већ поремећеног саобраћаја. На овај начин би се учинило да макар трамвајски саобраћај буде поуздан. :kk:
- Употпуњује се коридор Аутокоманда - Клинички центар за пролазак возила хитне помоћи! :kk:
- Елиминишу се оштра скретања што утиче на већу брзину и удобност трамваја и ниже трошкове експлоатације. :kk:
Додатни захтев који морамо да испунимо је да постојећи аутобус потпуно не упропастимо. Стога сугеришем да остане семафоризована раскрсница код Ветеринарског, која ће сваких 90 секунди моћи да пусти по 2 зглобна или 3 соло аутобуса у трамвајску баштицу. На тај начин се неће успорити аутобус, само ће гужве на стајалишту код Храма да се преместе према Ветеринарском факултету, где аутобуси који миле и чекају свој ред не сметају трамвају. Кад стигну до семафора, брзо ће пичити, а таксистима забранити ту скретање, ако већ не изгубе вољу. Друга гужва данас настаје на самом прилазу Славији, али ту сматрам да би требало 30,39,42,47,59 директно скренути на терминус без изласка на Славију. Има и она Варијанта да се Делиградска претвори у аутобуско-тролејбуски коридор, а да од Ветеринарског доминирају трамваји. Са свим тим, мислим да треба да се направи окретница за трамваје Тиршава у парку, из разлога које сам навео на почетку текста.
Економска страна: 
Ако ти за 35 трамваја на сат у сваком смеру смањиш возно време за по 4 минута, могуће је да исти саобраћај обавиш са 5 трамваја мање. Вредност 5 нових трамваја је око 10 милиона евра, а цела Ресавска са окретницом је коштала три пута мање. Када се ту додају уштеде времена путника итд. ефекти инвестиције буду још већи.
Пост јесте километарски, тиче се свих околних улица, али тако нам је. Славија је неодвојив део од целог система, и шта год да се уради, имаће ефекта на цео околлни систем.
