БЕОГРАД
Нови круг око Славије
Саобраћајна реконструкција кружног тока са фонтаном у његовом центру и изградња платоа испред Народне банке требало би да почне на јесен и буде завршена за годину дана. – Од прокопавања подземних пролаза за пешаке испод кружног тока – највероватније ће се одустати
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Првог априла биће расписан тендер за избор грађевинске фирме која ће реконструисати Славију, као и део Булевара ослобођења до Аутокоманде (Фото А. Васиљевић)
Најконтроверзнији део решења за уређење Трга Славија – прокопавање подземних пролаза за пешаке испод кружног тока – највероватније ће бити укинут, сазнајемо у градској управи. Планска комисија града требало би да за десетак дана обелодани како ће се пешаци прелазити преко Славије када њен кружни ток до јесени следеће године добије три саобраћајне траке за аутомобиле и једну за јавни превоз.
Комисија је принуђена да пожури јер ће првог априла, како најављује Горан Весић, градски менаџер, бити расписан тендер за избор грађевинске фирме која ће реконструисати Славију, као и део Булевара ослобођења до Аутокоманде. До тог датума не само што пројекат уређења Славије мора бити ревидиран новим решењем за пешаке, већ њега треба унети и у нови план детаљне регулације, који потом усваја градска скупштина. Обнова би требало да почне на јесен и да потраје око годину дана, каже Весић.
Од подземних пролаза одустало се тек сада, у последњем тренутку, иако су они прихваћени на конкурсу за уређење Славије из децембра 2012. године. Највише због подземних пролаза, пројекат се убрзо нашао под критикама стручне јавности и грађана. Њихове замерке су биле да се уз подземне пролазе проточност саобраћаја неће повећати све док се не сагради метро станица и да ће због тога цео пројекат бити траћење новца. И бројни читаоци „Политике” негодовали су због тога што ће Славија, чак и преуређена, постати, како су коментарисали на нашем сајту, обичан кружни ток уместо градски трг и пешачка мека.
Вероватно су и све те примедбе утицале на надлежне да се предомисле. Незванично, као један од разлога за одустајање од подземних пролаза за сада се наводи то што се испод Славије налазе бројне инсталације између којих би било веома тешко прокопати коридоре за пешаке. Ако се инсталације не би измештале него заобишле, то би одузело простор за пешаке па би пролази били уски. Додатни аргуменат против тих пролаза, наводи наш саговорник из градске управе, представља и чињеница да није светски тренд да се пешаци „гурају” под земљу, већ они морају имати предност.
Ако се и даље ломе копља око тога како олакшати кретање пешака на Славији, дилеме нема када је реч о фонтани која ће бити у центру кружног тока. Земни остаци Димитрија Туцовића биће пренети у Алеју заслужних грађана, док ће његов споменик бити измештен на будући плато пред Народном банком Србије, одакле ће лицем бити окренут ка кружном току, чије средиште још заузима. Споменик неће бити сабијен на мањи простор од оног на којем је сада.
------------------------------------------------
Три прстена за аутомобиле
Саобраћајном реконструкцијом Славије, како је најављивано, биће укинута аутобуска и тролејбуска стајалишта, трамваји и тролејбус измештени на обод прстена,уведена три саобраћајнапрстена за аутомобиле у кружном току и још једна трака у Булевару ослобођења. Саобраћајне анализе указују да је сада потребно више од десет минута да се прође Славија у шпицу, а после унапређења саобраћаја то време ће бити упола скраћено. Новац за тај посао, као и за уређење трга и платоа, обезбеђен је из кредита европских банака.
------------------------------------------------
Амбициозни подухвати
2004. Предложено је да се на месту где је биста Димитрија Туцовића подигне споменик модерне Србије – цилиндрична грађевина од стакла исте висине као и хотел „Славија”. Аутор победничког решења замислио је да се у објекат угради панорамски лифт до видиковца са којег би се Београд видео као на длану. За стаклени споменик, у чијој је унутрашњости требало да буду исписани стихови „Химне слободе”, био је обезбеђен новац из градског буџета. Од свега се одустало зато што је,како је тада објашњено, јавност лоше примила идеју.
2005. Победнички рад са конкурса те године ставља сунчани сат у средиште кружног тока. Ауторски тим осмислио је наткривени тргна платоу испред зграде Народне банке. Испод њега били би комерцијални садржаји, као и подземни пролаз до станице метроа.
2006. Архитекте „Енергопројекта” виделе су Славију као пешачку зону. Букааутомобила, аутобуса и трамваја била би затомљена спуштањем возила под земљу. Аутори који су осмислили ово решење предвидели су и изградњу куле високе 150 метара.
2008. Предлагано је да на платоу испред Народне банке буде постављена скулптура у плитком базену, која би са околним зеленилом чинила модеран трг. Таква архитектонска целина, никад виђена на нашим просторима, одговарала би музиком на емоције пролазника, захваљујући посебним сензорима.
2012. Фонтану у средини, подземне пешачке пролазе код Београдске улице, Краља Милана, Немањине и Булевара ослобођења и урбани мобилијар осмислили су награђени тимови на конкурсу за израду урбанистичко-архитектонског решења Трга Славија. У трци за прву награду, која није додељена, учествовало је 70 решења. Претходне две године аутори пет награђених идејних решења укрштали су идеје са стручњацима из Саобраћајног института ЦИП, којима је поверена израда главног пројекта преуређења трга, као и саобраћајна реконструкција Славије. Главни пројекат требало је да буде микс њихових предлога укључујући и изградњу подземних пролаза, и да буде завршен прошле јесени.
Д. Мучибабић
објављено: 04.02.2015.