Trg Slavija

[Karlo del Ponte]

Мислим да је главни проблем што сте "ви" у фазону да треба да се дискриминишу аутомобилисти па ће тако људи да попизде и крену јавним саобраћајем и онда ће све бити боље. Мислим да је то погрешан приступ.

Циљни стандард је обезбедити паркиралишта за станаре, и прилазе аутом до станова, и преко тога не прелазимо. Ако занемаримо еколошке, здравствене, енергетске, микроклиматске, и у глобалу економске проблеме, које у највећој мери ствара аутомобилски саобраћај, и нагласимо само просторне, критеријум брзине кретања и уједначености брзине кретања кроз град, аутомобилу се, као најнепоузданијем, просторно најнеефикаснијем додељују остаци простора. И то тек када се реши питање сржи од 80% неаутомобилског саобраћаја у центру. Већ 1984. у кругу двојке је постојала потражња за 40.000 паркинг места, а било их је 17.000. Шта више, због заједничких коришћења простора, аутомобил спушта поузданост и брзину осталог саобраћаја на свој ниво, па и испод њега.

Уосталом, зашто се толико гадиш јавног превоза, бицикла и/или пешачења?

Тротоар у краља милутина је са једне стране барем 200цм

него, очигледно се не слажемо са методама. За мене је то фашизам. нисмо ми Њујорк или Париз нити ћемо бити (ни за 100 година), па да морамо да протерујемо возаче са улица као некакав рак.

а то као бициклистиче стазе широки тротоари...то су само лепе брошуре..бицикл нико не вози јер је стари град веома брдовит. широки тротоар (шири од два метра) је бацање простора ако не служи ничему (није пешачка зона, нема фрекфентност, није улица која треба да се сагледа боље или нагласи као пешачи коридор до нечега, итд).

Чак и брдовити градови, градови где су често кише, градови у којима је зими -10, градови где су јаки ветрови, прихватили су бициклистички саобраћај, као своје стратешко опредељење за део саобраћаја. Брисел је цео брдовит. Интересантно је да је град са најјачом клтуром свакодневног бициклизма Копенхаген. Ти, Зељо, вероватно никада ниси био у Берлину, Бечу, Амстердаму... Вероватно би властима у Бриселу сугерисао како праве велику грешку, да треба да пусте аутомобиле у другу траку, а онај трг лево претворе у паркинг :lool:

У Београду недостаје читав низ предуслова за бициклистички саобраћај. Најважнији недостаци:
- Безбедан простор за кретање
- Чување бицикала, места за везивање
- Култура вожње и разбијање баука о вожњи по киши, брдима итд.
- Неподношљив ваздух уз већину широких улица.

Ако имаш хроничан проблем са паркирањем а укидаш пм због таквог ширњеа онда је то и бацање пара, а све зарад неког идеала који нема сврху. Нема сврху, јер не треба тротоари свуда у граду да буду 200+цм зато што је то лепо. Нема поенту, тај скупоцен простор треба да се искористи што ефикасније. Паркинг јесте један најбољих од решења у овом крају.

ово горе је дакле киритка не целокупног пројекта већ ето мало смо се сконцентрисали на преуређење улица, регулисањем пм вуођењем траваја итд.

А зелене површине? Површине за децу? Претварање града у чисто бетонило + паркиралишта је и "естетско загађење". Узгред, на оној слици из Брисела, парк почиње одмах лево од кадра.

Када наглашаваш економију и ефикасност, онда говориш против аутомобилског саобраћаја:
- Најнеекономичније трошење енергије. Аутобус 7 пута ефикаснији, шински превоз 15-20 пута.
- Најнеекономичније коришћење простора. Један аутомобилски путник 40-60, аутобуски 5-10, трамвајски 3-6, пешаци и бициклисти слично као аутобус (изражено у метрима квадратним).
- Највеће варијације у возним временима има аутомобил (непоуздан превоз)
- Брзина при којој се остварује највећа пропусна моћ најмања за аутомобилску траку. За аутомобил 12км/с, трамвај и аутобус око 30км/с, метро и приградска железница 60-80км/с.
- Повећање потрошње нафте утиче на увозничку зависност, повећава се национални дуг, економија се ослања на ресурс са нестабилном ценом.
- Еколошки, здравствени, трошкови саобраћајних незгода и остали трошкови.

Линија 10 би највероватније и ишла преко Вука, што због уштеде времена на раскрсницама, што због Вука као саобраћајног чвора.

Не, то никако. Ова уштеда коју сам описао подразумева да трамвај иде директно Старине Новака. За раскрсницу код Поштанске шедионице сам смислио опет посебно решење, при којем ни један трамвај неби чекао дуже од минут на семафору, а 12 да иде поред Поштанске штедионице. Трамвајска деоница између Вука и Правног факултета је врло спора због много семафора, а поред Немањине од Ресавске до Савског трга то је најоптерећенији део мреже. Сам капацитет трамвајског дела Краља Милутина или Београдске, коју год варијанту да одаберемо, не треба да буде ограничен овим критичним делом Булевара. Од Славије према Поштанској штедионици имамо веома јак ток путника, а када ова деоница постане бржа и поузданија, биће још јачи. Пут преко Вука трамвајем на овом правцу је 6-8 минута дужи, чиме би на линији 10 поништили брзински ефекат са променама између Правног и Ветеринарског.

 

[vucko]

Ko je to nama izasao u blicu danas?

 

[stf]

Линија 10 би највероватније и ишла преко Вука, што због уштеде времена на раскрсницама, што због Вука као саобраћајног чвора.

Не, то никако. Ова уштеда коју сам описао подразумева да трамвај иде директно Старине Новака. За раскрсницу код Поштанске шедионице сам смислио опет посебно решење, при којем ни један трамвај неби чекао дуже од минут на семафору, а 12 да иде поред Поштанске штедионице. Трамвајска деоница између Вука и Правног факултета је врло спора због много семафора, а поред Немањине од Ресавске до Савског трга то је најоптерећенији део мреже. Сам капацитет трамвајског дела Краља Милутина или Београдске, коју год варијанту да одаберемо, не треба да буде ограничен овим критичним делом Булевара. Од Славије према Поштанској штедионици имамо веома јак ток путника, а када ова деоница постане бржа и поузданија, биће још јачи. Пут преко Вука трамвајем на овом правцу је 6-8 минута дужи, чиме би на линији 10 поништили брзински ефекат са променама између Правног и Ветеринарског.

Ово ми је доста занимљив податак. Немам разлога да ти не верујем, али сам стекао утисак да би се доста дуже чекало на скретање из Краља Милутина па у Београдску, него, да се продужи до Вука.
Такође, само у доњем делу београдске имамо 3 семафора, док је скретање из 27. марта у Београдску највероватније немогуће за КАФ-а.
Какав је твој предлог?

@Vucko

 

[zidar]

Resenje: ukidanje 10. i pojacavanje 9.

 

[djole]

Дакле, у том случају Београдска и Старине Новака постају 1+1 за аутомобил, са једне стране косо паркирање, дрворед, жива ограда, тротоар, са друге стране, жива ограда, бициклистичка стаза, дрворед са цветном лејом, пешачки тротоар.

Taman sam hteo više da se ne petljam u temu, ali priznajem da ovo uopšte nisam razumeo. Zašto bi se u slučaju ukopavanja tramvaja u Beogradskoj menjalo išta drugo na površini? Nije to novooslobođeni prostor za bicikle jer novooslobođenog prostora nema - ostaje 2+2, samo nema šina. Ne vidim razloga da se ulica sužava.

 

[djole]

Mnogo veci zastoj na slaviji prave trole, i njima mnogo treba da naprave krug na kruznom toku. Kada krene sa stanice na slaviji ka crvenom krstu...

Ne bi li trolama bilo lakše ako bi pomerili tu stanicu na kraj Kralja Milana, dakle pre ulaska u krug? Tad ne bi morali da se "tuku" s ovima što hoće da izađu iz kruga u Nemanjinu.

 

[djole]

Уосталом, зашто се толико гадиш јавног превоза, бицикла и/или пешачења?

Možda zato što recimo autobusom, biciklom ili peške, ne možeš da odneseš televizor na popravku, ne možeš da prevezeš bolesnog rođaka, ili prosto zato što želiš da stigneš na Bežaniju za najkraće vreme i bez drndanja s budalama u prevozu.

Ajde malo oladite s tim proterivanjem automobila. Jer ma koliko svi trubili protiv automobila, još uvek ih niko nije ukinuo. Automobil je još uvek pokretač državne ekonomije, mnogo veći nego španski tramvaj. Jeste im ponegde ograničen pristup u centar, ali u minimalnoj meri i uz adekvatnu alternativu obilaznim trasama.

 

[drum1]

ђоле, пост 305 и 307: поново се потпуно слажемо!!

стф: Нећемо постати јер је то у наредном веку физички неизводљиво.

зидар: ако је то једино што можеш да ми кажеш...

карло: ни случајно се не гадим јавног превоза. бицикл се у бгд неће возити још 20 година из датих разлога. притом, београд је превише брдовит, много више од великог дела брисела. они имају и лифтове понегде...знам за онај код њихове палате правде.

па имамо паркове већ?? треба их још али не уместо већ деценијама недостајућих паркинг места?

мислим...како ви причате је да..хајде да исцртамо "иделане" коридоре јавног превоза у граду. патрљке паркинг места и улица претворимо у пешачке зоне и бициклистичке стазе. а тамо где остане места за аутомобиле, остане. па сад пошто ће јавни превоз бити на одличном нивоу, људи нека престану да имају аутомобиле, које свакако неће моћи ни да возе ни да паркирају у том случају. мислим да приступ треба да буде далеко умеренији и примеренији ситуацији на терену, потребама грађана, садашњим и будућим.


заборавио сам да поменем да што се тиче нагазних семафора, то мења причу. :kk:

амбис: моје виђење решења је

склоните пешаке у пролазе тако да постоје и пречице испод трга које ће да чекају да се повежу са будућом метро станицом

не сужавајте број трака (као на рендеру-скици).

забраните свим саобраћајцима осим прекаљеним ветеранима (ако их има) да прилазе славији у униформама.

тако је моје изворно размишљање.

када бих желео да "онезависим" трамваје у славији стави бих их даље од кружног тока, слично као аутокоманда, с тим што нисам сигуран колико би то допринело у односу на цену.

 

[sizif]

Разлог због кога се мени не свиђа предложена идеја о измештању трамвајског саобраћаја у Краља Милутина и Бирчанинову је просто у томе што се решење једног проблема нуди производњом нових.

Славија је чвориште више видова саобраћаја и моје је мишљење да решење треба тражити на њој самој. Некако ми се чини да би најоптималније било спустити трамваје под земљу. У Немањиној мало испод станице, ка Вождовцу - испод Ветеринарског факултета, а ка Правном - на равнини између Крунске и Булевара.

 

[stf]

Ne bi li trolama bilo lakše ako bi pomerili tu stanicu na kraj Kralja Milana, dakle pre ulaska u krug? Tad ne bi morali da se "tuku" s ovima što hoće da izađu iz kruga u Nemanjinu.

Било би. Никада ми та станица неће бити јасна.....

Ajde malo oladite s tim proterivanjem automobila. Jer ma koliko svi trubili protiv automobila, još uvek ih niko nije ukinuo. Automobil je još uvek pokretač državne ekonomije

Карло ти анализом објашњава да је то заблуда....аутомобил успорава економију и диже трошкове. Бројке то говоре, нико то не измишља. Само наши размажени возачи то никада неће схватити...јер неће.

стф: Нећемо постати јер је то у наредном веку физички неизводљиво.

Није физички неизводљиво, него психички.

бицикл се у бгд неће возити још 20 година из датих разлога

Наравно да неће, кад се помињање било какве инфрастуктуре за бициклисте сматра за, цитираћу те:" бацање пара и простора".
Ја сам летос покушавао у више наврата да возим бајс по старом граду и умало да главу изгубим у више наврата. Иначе, моја кондиција је у минусу, па сам без већих проблема савладавао београдска брда. И, наравно, на дестинацију сам стигао неупоредиво брже него јавним превозом, а око 3 пута него исти пут аутомобилом. И то са мучењем преко преуских тротоара.

мислим...како ви причате је да..хајде да исцртамо "иделане" коридоре јавног превоза у граду. патрљке паркинг места и улица претворимо у пешачке зоне и бициклистичке стазе. а тамо где остане места за аутомобиле, остане. па сад пошто ће јавни превоз бити на одличном нивоу, људи нека престану да имају аутомобиле, које свакако неће моћи ни да возе ни да паркирају у том случају. мислим да приступ треба да буде далеко умеренији и примеренији ситуацији на терену, потребама грађана, садашњим и будућим.

Београд се од краја Другог светског рата развијао само по мери аутомобила. У то време је тако било свуда у свету. Међутим, тај свет се мења, а ми заглависмо у 1950-тим.....
Зашто је свет одустао од развоја аутомобилског концепта ћу укратко да ти појасним. Уосталом, крајње је логично.....
Дакле, стамбени блокови су ту где јесу, они се не могу померати.... Некада су улице све биле 1+1 и за тај број аутомобила биле су довољне. Порастом броја аутомобила, постале су тесне, те су проширене на 2+2, на рачун пешака, паркинга, дрвореда, клупа, жардињера..... и накратко су подмириле потребе. Међутим, број аутомобила је наставио да расте, па су и те 2+2 лице постале недовољне. Али цврц, више немају где да се прошире, јер су дошле готово до улаза у зграде....и шта сад.....?
Елем, поента је да ће број аутомобила увек расти, али места за њих неће бити, просто је физички немогуће.
Дакле, у будућности ћемо доћи до тачке да се физички више неће моћи помоћи аутомобилу, али ће град бити девастиран. Неће имати тротоаре, бициклистичке стазе, травњаке, дрвореде, паркове.....сваки педаљ ће заузети аутомобили. Да ли ико жели да живи у том граду? Да ли заиста желиш такав град? Какав ће квалитет живота бити у том граду? Колико ће такав град да смањи цену некретнина у Краља Милутина?
Ићи путем развоја који је сигуран ћорсокак неминовно за последицу има ударац главуџом о зид.

Зашто ми уопште да дођемо у ту ситуацију? Зар није боље на време развијати алтернативне видове превоза. Није поента "забранити кола" и насилно укинути паркинг. Поента је постепено дестимулисати аутомобилски саобраћај до тачке, када ће великој већини бити непотребан или прескуп, нефункционалан. До тачке, када ће велики број грађана то коначно схватити и прихватити. Тачно, аутомобил представља највећи конфор, али тај конфор има цену. Ако хоћеш да се башкариш сам у колима, спорије ћеш возити, мучићеш се да нађеш паркинг, кружићеш због затворених улица, па ако ти се заиста исплати, па ти вози....

Елем, ово је већ залажење у дубоко планирање градова на дужи периодш што има везе са темом, али је исувише опширно. Ако желиш да наставимо ову дискусију, има пригодна тема за то.

 

[sizif]

Разлог због кога се мени не свиђа предложена идеја о измештању трамвајског саобраћаја у Краља Милутина и Бирчанинову је просто у томе што се решење једног проблема нуди производњом нових.

Славија је чвориште више видова саобраћаја и моје је мишљење да решење треба тражити на њој самој, а не применом решења из прошлог века. Некако ми се чини да би најоптималније било спустити трамваје под земљу. У Немањиној мало испод станице. Ка Вождовцу - испод Ветеринарског факултета. А ка Правном - на равнини између Крунске и Булевара. Станице трамваја на Славији би биле подземне и уклопљене са подземним пешачким прелазима, а бенефити изузетни:
- надземни саобраћај у коме би учествовали само аутомобили, аутобуси и тролејбуси би био много растерећенији и бржи;
- Београдска улица би била много тиша и имала би - сем на потезу од Крунске до Булевара - места за 4 траке;
- лакше и једноставније би се пребациле шине на исту страну Булевара ослобођења и то само на потезу испод Ветеринарског факултета до Франша. Од Славије до Франша добили бисмо по једну жуту траку;
- Избегла би се и мимо саме Славије гомила укрштања друмског и шинског саобраћаја, што би било благотворно и за једну и за другу инфраструктуру: Крунска, Његошева, Краља Милутина, Књегиње Зорке, Охридска, Тиршова, Пастерова... Да не причам да готово на свакој од ових станица трамвај стаје због семафора.

Пробијање ова три тунела постојећим трасама спречило би прављење нових проблема који би били изазвани измештањем траса у Бирчанинову и Краља Милутина и верујем да не би много више коштало. А еколошки и бенефити на плану убрзања саобраћаја били би неслућено већи.

 

[zidar]

@sizif

Sve gore navedene tacke osim ukrstanja sina i kolovoza resavaju se nasim planom izmene trase.

Zbog visinske razlike izmedju niske Nemanjine i Slavije i Visokog Bulevara i Platoa izpred Hrama, tuneli bi morali da idu od Nemanjine sve do 27. Marta i Veterinarskog Fakulteta, sve je to izvodljivo ali bi skupa sa podzemnim stanicama kostalo daaaaleko vise od pukog premestanja trase u susednu ulicu. Racunaj da je to otprilike cena podzemnog LRT ili metroa, koja se racuna u desetinama miliona € po kilometru dok je rekonstrukcija cele Resavske sa okrtnicom kostala 3.5 miliona.

Mozemo da resimo Slaviju sa 100 miliona € ali ih nemamo a saasvim zadovoljavajuce resenje dobijamo sa 5% tog iznosa.

Inace se svi slazu da tramvaji i nisu najveci problem na Slaviji, tako da bi tolika investicija bila tesko opravdana, ali je zato Slavija problem za tramvaje pa bi njihovo izmestanje njima puno znacilo.

A lakse ce se regulisati saobracaj sa nagaznim semaforima u Nemanjinoj i Kralja Milana nego sa tramvajskim ukrstanjima u kruznom toku.

 

[Galeks]

Da ne bi duzio post, evo moj mali doprinos i skica koja dopunjuje vec dat predlog. Naime ideja je kao sto je vec nekoliko puta predlozeno da tramvaji iz Bulevara Oslobodjenja skrenu u Pasterovu i odatle u Kralja Milutina, potom levo u Nemanjinu a odatle desno u Resavsku. Lepse se vidi na slici (zumirajte sliku).
Pritom bez ukidanja ijedne linije sa istom trasom.
Cesto koristim bas ove tri linije, i secam se kada se rekonstruisala Beogradska prosle ili pretprosle godine, da je tramvaj 10 isao preko Resavske i pored Vuka. Nista mu nije falilo a nije bila ni osetna vremenska razlika u putovanju.
Naravno ovom idejom Resavska ulica bi bila apsolutno tramvajsko-pesacka ulica.
[box]Prednost ove trase u odnosu na vec predlozeno resenje je manja opterecenost ul. Kralja Milana (tramvaji je seku samo jednom), Beogradska ulica bez skretnica (to je verovatno svima jasno), povezanost sa raznim bolnicama i institucijama u okolini Pasterove ulice, veza sa Vukom i manje presedanja (ostaju iste linije sa minimalnom izmenom trase.)[/box]

 

[JohnnyLee]

1 ствар: укинути 14 јер по овој реорганизацији она губи смисао, а возилима са ње појачати 9 и 10

 

[boca-ica]

Vezano za Slaviju , inkognito prateci jedan veoma meni cenjenim forum
saznao sam da su provalili pobednike još neobjavljenog konkursa :lool:
http://s18.postimage.org/xcgl33mg9/branairedza.jpg

 

[drum1]

београд се уопште није развијао по мери аутомобила. то и јесте проблем, јер да јесте, ми бисмо данас имали прстење, широке булеваре итд. то је радио само нови београд.

шта када буде загушено? па прави се полицентричан град или се његов центар размазује и сл.

психички немогуће? извини, али наиван си. баш зато што тако размишљате, зато се и заносите са тим неким бициклистичким стазама и дрворедима (који су по многима често чист вишак у нашим условима (стари град)). то је нешто што код нас неће доћи још двадесет година јер је народ лењ и бахат. ја сам скроз за укидање тога, као и за бициклистички саобраћај, али укидање паркинг места данас то неће променити, већ ће само разљутити те "практичне" људе који возе кола свуда.

београд има 2 милиона (у најбољем случају) србија има 7мил. у србији ће да пада број становника још минимум 20 година. тако да београд неће имати 7 милиона до краја века никако. то је и даље далеко од париза итд.

притом, по мени, то уопште није позитивно, требало би да се стварају услови за живот и ван београда и новог сада. већи град је само скупљи, а београд је већ довољно велики да прави довољно пара и да има све садржаје као сваки велеград.

али опет ми бежи тема непотребно, извињавам се на томе осталим члановима.

 

[Karlo del Ponte]

@ Zelja87
Коначно си доживео и једаб +1 од мене. Ово скретање има везе са темом, па је тиме и пожељно. Једино што је тада препоручљиво бити што краћи, директнији и конкретнији. Пост је О.К. :kk:

Шта значи живети у кругу двојке?
- Паркирање - катастрофа
- Кретање аутом - катастрофа
- Градски превоз - по брзини и поузданости испод просека Београда
- Простора за децу - фали
- Поглед кроз прозор и дневна светлост - углавном очајно
- Паркови зеленило - мало и недовољно
- Квалитет ваздуха, бука - катастрофа
- Цена стана? - За једнособан стан можеш купити луксузну и комфорну кућерину 25-30 километара од те локације, ауто можеш стварно да возиш, и паркираш скоро свугде, деца трче по трави, панорамски поглед, највећу буку праве птичице и шушкање лишћа, ваздух се удише пуним плућима, чак и у купатилу има дневне светлости, бабе су предалеко да би те виделе кроз прозор од прекопута...

Полупланским спонтаним развојем је тај "круг двојке" остао, као центар моноцентричног Београда од пре Другог светског рата. И ја бих волео неки полицентрични Београд, али Систем звани Београд има ослонац ГСП, али скоро све линије су управо усмерене у круг двојке. Југоисточно од Франша је у 5 важних саобраћајница 15 линија аутобуса и трамваја. Од њих 12 је усмерено према кругу двојке. Поред Сајма од 18 линија трамваја и аутобуса 15 је усмерено на круг двојке. И на крају, цене некретнина се мењају обрнуто пропорционално са удаљавањем од круга двојке.

На крају, круг двојке постаје такво поприште конфликта да је свако решење изнуђено, и оставиће приличан број незадовољних. Ови предлози решења у којима сужавамо коловоз аутомобилима, одаљавамо паркинг места од станова и "погледа кроз прозор", а са друге стране побољшавамо простор за пешаке, бицикле и јавни превоз тежи оптималном, јер омогућава да, када је већ целом Београду живот у претераној мери усмерен на круг двојке, макар било како проциркулише, и не буде у толикој мери ограда између супротних крајева града.

 

[boca-ica]

Pri izmeštanju linija i vrste vozila sa Slavije moralo bi se voditi računa da to izmeštanje preseca okolna čvorišta
(udaljenih svega par minuta peške)
upravo radi preuzimanja deo bremena Slavije .

Konkretno u iznetom predlogu o izmeštanju trolebuskih linije kroz Njegoševu,
jasno je naznačeno da čvorište -K.Milana-Resavska -Njegoševa- (ispred Beograđanke)
preuzima deo bremena sa Slavije jer tu se seku linije autobusa, tramvaja i trolebusa

Obližnje čvorište kao što je ono iznad Slavije ispred dečije klinike u Tiršovoj,
gde je postojeca autobuska okretnica, može da preuzme deo tramvajskog Slavijinog tereta, i to
ul Knjeginje Zorke uprvo tramvaju to omogucava (od elektrotehničkog fakulteta -kod Vuka- do dečije klinike u Tiršovoj)
A od Tiršove, svi tramvaji mogu da nastave po onom Zidarevom planu preko Birčaninove
to je drugo ćvorište koje preuzima deo bremena sa Slavije
He he . . . . ima i trece . . . . al. . .

Udaljenija postojeca čvorišta koja su vezana za Slaviju, bi morala da dožive malu transformaciju kako bi mogla
da prime ubrzaniji saobracaj sa ,,oslobođenog ,, takvog novog trga.

Evo da se potsetimo ranijih pokušaja (2004) uređenja Slavije
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=386074

 

[stf]

@ Zelja87

Овим постом си свесно или несвесно објаснио многе ствари.

Стари део града је планиран у време када смо били чиста аграрна држава, а само највећи буржуји имали кола која чак нису имала ни посебну сврху, јер си било где моигао доћи пешке или трамвајем. Чак и тада, град је планиран на тај начин да се јавне површине поделе равномерно између свих корисника (пешаци, бициклисти, јавни превоз, приватни превоз)......

НБГ је планиран у неко друго време, када је аутомобилизација становништва узела маха. Али, и тада су јавен површине планиране равномерно између свих корисника. Јесте, аутомобили имају свуда по три широке траке, али и пешаци имају тротоар од 3-4 метра, зелених површина колико хоћеш, бициклистички рај......

Поента је да су аутомобили у старом граду преузели 90% површина, што мора да се заустави., јер је то неприродно и ненормално. Да се врати баланс.

Не може се правити од пите погача, тј. од старог града НБГ. Не може се аутомобилима повлађивати на рачун свих и свега осталог. Ти си оптужио нас да хоћемо да помогнемо трамвају на рачун свега? То је нетачно. Ми помажемо јавном превозу, пешацима, бициклистима, а на рачун само одређеног броја паркинг места. Ти насупрот томе, предлажеш да се уреде паркинзи на рачун свега и свакога, иако је доказано да аутомобилски превоз превезе најмању количину људи...

Па где је ту логика? Здрав разум?

 

[Galeks]

1 ствар: укинути 14 јер по овој реорганизацији она губи смисао, а возилима са ње појачати 9 и 10

Zasto ta linija gubi smisao? Morate razmisljati i na placanje ukoliko se preseda... Na licnom primeru mi vise odgovara kada 14-icom idem sa autokomande direktno do Lion-a. A sumnjam da sam jedini. Ne idu svi samo do vuka sa 14-icom...

 

[zidar]

@boca-ica

A kako bi bilo da trole od crvenog krsta idu kroz Save Kovacevica (Milesevska) pa Kursulinom i Baba Visnjinom do Njegoseve pa dalje do JDP.
Cubura bi ostala bez trola ali bi se trasa priblizila Vuku, Veza Medak-Konjarnik-Vuk (+bg:voz) ima smisla

 

[Henry_Chinasky]

Problem sa Milesevskom je u tome, sto je ulica strasno uska, problem je da se mimoidju dva automobila kada se neko bahato parkira i upali sva 4 a mogu da zamislim kada bi se tu stvorile trole. Bio bi zastoj svakih 5 min...

 

[Barkley]

Већ сам на разним темама удавио са навођењем Стразбура као пример за све и свашта, али ми се то указало погодним и овде. Извињавам се ако смара. Елем, имао сам прилике да од 2005. пратим развој њихове трамвајске мреже - на уштрб аутомобилске. Сем што је најужи центар града постао скоро у потпуности пешачка зона (уз трамваје, наравно), а није баш мале површине, из године у годину све више шире мрежу, тако што од улица које су биле 2+2 праве 1+1. Знам да ми је једна од реакција била: ''Па, куда ће аутомобили да пролазе?''. Иако су обилазнице бројне и широке, присуствовао сам застојима у јутарњим или поподневним часовима, чак и на обилазницама, али - трамвај само шиба. Чак ми се прошле године десило да изнервиран што не могу да убедим остатак групе да користимо трамвај уместо буса, одем са аутобуске станице сам, преседнем једном, прошетам двеста метара и сачекам још пет минута остале који су само путовали једним аутобусом од тачке А до тачке Б, али у јутарњој гужви. наравно да су се сви вратили трамвајем. о бициклистичким стазама у граду и у предграђима ни да не говорим.

Иначе, често прошетам кроз Краља Милутина ујутру (део изнад Краља Милана) и не примећујем да је нешто пуно користе аутомобили, у односу на Светозара Марковића, нпр., тако да је ни не видим као претерани губитак као аутомобилски коридор.

 

[boca-ica]

Zidar DA moglo bi ,
Gledano koje trola sve interesantne tačke pokriva, bilo bi šteta da samo češe pijacu.
Vec sam napisao da susedna čvorišta moraju da preuzmu deo Slavijinog tereta
Nedovoljno uređen i ne iskorišten skver koj sačinjen od uliva ulica
-Krunska,- Baba Višnjina, -Kursulina, -Maksima Gorkog, -Mileševska, -Trnska, -Golsfordijeva,- Kičevska
iskoristiti kao čvorište gde se seku trole i busevi to je -OK
To je još teži kružni tok za regulaciju i to sa parkom u sredini, nego što je Slavija - možda pretežak arhit.- saobr. izazov ?

U neposrednoj blizini (peške 3-5 min) su nekoliko drugih važnih čvorišta kao što je Vuk i Čubura
Čubura je okružena saobracajem i nije iskorišten nj. saobr. potencijal i to je izazov ali manje težak za rešavanje
PS
Mislim da Baba Višnjina upravo ima najlepše dane arhiktektonske metarmofoze a koja u sebi ne nosi ni pomisao za
javni gradski saobracaj jer je sa tom namerom još davno sileđiski ,,oslepljena,, jednim otvorenim parkingom pri ulivu u Makaenzijevu.

 

[chobanne]

Da ne bi duzio post, evo moj mali doprinos i skica koja dopunjuje vec dat predlog. Naime ideja je kao sto je vec nekoliko puta predlozeno da tramvaji iz Bulevara Oslobodjenja skrenu u Pasterovu i odatle u Kralja Milutina, potom levo u Nemanjinu a odatle desno u Resavsku. Lepse se vidi na slici (zumirajte sliku).
Pritom bez ukidanja ijedne linije sa istom trasom.
Cesto koristim bas ove tri linije, i secam se kada se rekonstruisala Beogradska prosle ili pretprosle godine, da je tramvaj 10 isao preko Resavske i pored Vuka. Nista mu nije falilo a nije bila ni osetna vremenska razlika u putovanju.
Naravno ovom idejom Resavska ulica bi bila apsolutno tramvajsko-pesacka ulica.
[box]Prednost ove trase u odnosu na vec predlozeno resenje je manja opterecenost ul. Kralja Milana (tramvaji je seku samo jednom), Beogradska ulica bez skretnica (to je verovatno svima jasno), povezanost sa raznim bolnicama i institucijama u okolini Pasterove ulice, veza sa Vukom i manje presedanja (ostaju iste linije sa minimalnom izmenom trase.)[/box]

Mislim da je ovo resenje daleko bolje. Jako je glupo forsirati ulicu Kralja Milutina kad već na 200m dalje u Resavskoj postoje tramvajske sine. Ne slazem se sa predlogom da se skrece u Nemanjinu ka Slaviji pa do nove raskrsnice u Kralja Milutina, nego bih sine iz resavske nastavio pravo do Bircaninove i tu izvrsio skretanje, porblem jedino moze biti uroloska klinika na cosku Bircaninove i Resavke zbog buke. Na taj nacin izbegavamo dodatne tramvajske raskrsnice u Nemanjinoj Kralja Milana i Bulevaru K. Aleksandra. Manje semafora i manje guzve u tim ulicama. Iz ovog se vidi da se ne slazem da sine idu kroz Pasterovu jer je tu ipak veliki jednosmerni saobraćaj a i ima dosta bolnica u blizini tako da bih zadržao resenje prolaza kroz Bircaninovu. Naravno ukinuo bih autobuske okretnice u birčaninovoj i na slaviji i sve linije bih postavio kao tranzitne kroz slaviju ili ako već mora okretnica onda smislio drugo resenje možda kod zgrade banke u delu Kralja milutina od Nemanjine do Kralja Milana jel je tu generalno slabiji saobraćaj i svi koriste slaviju. Ovim resenjem uklonile bi se sine u celoj beogradskoj od slavije do 27 marta, na slaviji, i u nemanjinoj do resavske. Resenje u bulevaru oslobodjenja o izmestanju sina je jako dobro smisljeno mada mislim da bi morao da se sece drvored do bolnica i veterinarskog faksa u tom slucaju. Sto se putnika tice ako tramvajima nisu isli direktno bas do slavije, mislim da nista ne gube jer presedati na autobuske i trolebuske linije mogu bas u svim prevcima na raskrsnicama se ovim vec pomenutim ulicama. U ovom slucaju zabranio bih kompletan saobracaj u resavskoj od B.K.Aleksandra do nemanjine i u Kralja Milutina od Nemanjine do K.Milana osim za Gradski Saobracaj.