Tramvaji

[solecar]

Nema potrebe za bilo kakvim pomeranjem Bulevara. Sasvim je dovoljno porušiti kioske i kladionice u zoni autobuske okretnice , i eto prostora i za 17 , 19 i 31.

 

[stanislaw]

Da. Samo šteta što je gamad te kladionice i lokale sklepotine legalizovala. Svojevremeno su i javno spominjana imena korumpiranih iz opštine Zvezdara koji su takav užas dozvolili.

 

[SRBO]

Лепо се може и то решити

1. Нова власт
2. Одлука "последњих 100 година су биле грешка"
3. Скоро све легализовано што не поштује неи стандард постаје нелегално
4. Дођоше са уџерицама и осталим просеравањима депортовати назад у селендре
5. ради шта треба



Make Belgrade Great Again

 

[stanislaw]

Ova ti je baš dobra, Make Belgrade Great Again

 

[boca-ica]

SRBO » 17 Dec 2016 20:00[/url]":3gcd074r]Лепо се може и то решити

1. Нова власт
2. Одлука "последњих 100 година су биле грешка"
3. Скоро све легализовано што не поштује неи стандард постаје нелегално
4. Дођоше са уџерицама и осталим просеравањима депортовати назад у селендре
5. ради шта треба



Make Belgrade Great Again

:lool: a tramvajem smo i ušli u 21 vek , zar ne ?

 

[solecar]

stanislaw » December 17th, 2016, 9:18 pm[/url]":3h7yea92]Da. Samo šteta što je gamad te kladionice i lokale sklepotine legalizovala. Svojevremeno su i javno spominjana imena korumpiranih iz opštine Zvezdara koji su takav užas dozvolili.

SRBO » December 17th, 2016, 10:00 pm[/url]":3h7yea92]Лепо се може и то решити

1. Нова власт
2. Одлука "последњих 100 година су биле грешка"
3. Скоро све легализовано што не поштује неи стандард постаје нелегално
4. Дођоше са уџерицама и осталим просеравањима депортовати назад у селендре
5. ради шта треба

Make Belgrade Great Again

Sve se može srediti kad se hoće , na ovaj ili onaj način. Ne znam da li se sećate da je prilikom otkupa zemljišta za izgradnju uključenja na Pančevački most iz pravca Trga republike bilo problema oko one prodavnice što je prodavala auto gume , jer čovek nije žeo da ukloni radnju , pa su ga na kraju ipak sklonili , iako je sve bilo legalno (nije bilo divlja gradnja).
Isto tako i kada su proširivali Tošin bunar kod ŽS , bilo je problema , jer nisu hteli ljudi da prodaju , ili su zabiberili cenu , pa se i to na kraju rešilo.

 

[Mair]

Sedmica... ali nije na loto-u.

Izvor fotografije: FB.

 

[Karlo del Ponte]

direktor » 17 Dec 2016 10:50 am[/url]":4vnyiitq]Karlo ovo kod fransa mi nepije vodu zbog visina
Prikljucenje prokopa moze i na bolji nacin treba razmotriti sve varijante .
Sto se tice potrebe za novim tramvajima postoji opcija donacije jos jedne ture iz bazela
za prokop bi tramvaj mogao da se uvali i u metro kasetu i tako ima mjesta za 2 linije

Везано за успоне код Ветеринарског факултета, предвидео сам рампу на месту заравни због стајалишта, а стајалиште на месту садашње рампе. Успони су 6%, а са друге стране, у џунгли код Ветеринарског можемо да радимо шта хоћемо.

Успон Хотел "Србија" - Терминус Шумице је 5,2%. Изгледа много, али слично је и код Биоскопа Вождовац.

Везано за разлоге мањег коришћења доступних трамвајских линија, учесталост полазака није јадини и најважнији разлог. Ту се не можемо поредити са ЛРТ-има у САД, којима је интервал 12 или 15 минута ван вршних сати највећа мана
- Свако је бар неки пут имао лоша искуства трамвајских застоја, која остварују много јачи психолошки утисак од рупа по пола сата на линијама 33 и 48 због застоја.
- Неусклађени редови вожње на дељеним деоницама. Рецимо, средњи интервал трамваја Бањица-Славија је испод 4,5 минута чак и викендом осим вампирски рано и вампирски касно. Али, чак и при уредно извршаваном реду вожње су рупе 10-11 минута. У ствари, много ефикаснији превоз би имали да имамо са истим бројем трамваја само две линије ка Бањици на тачно 7 минута у шпицу, тачно 9 минута ван шпица и викендом, али са поласцима између.
- Непокривеност стајалишта код Правног, и за чекање непријатна уска острвска стајалишта.
- Споро кретање, видљиво спорије од аутобуса на Славији, у Рузвелтовој, у Јурија Гагарина где аутобус, за разлику од трамваја, делимично качи зелени талас, бескрајна чекања на семафорима.
- Недостатак управо директних линија за средиште Круга двојке, куда нам иду скоро све најоптерећеније аутобуске линије.
- Врло, врло дуги прекиди трамвајских линија у току не само реконструкције мреже, него и радова на топловоду и слично.

Психолошки ефекат сустизања је јако важан, због кога се пруге за велике брзине често граде поред аутопутева. То нам је и велика мана на Панчевачком мосту, где ће и након завршетка радова друмска возила бити бржа од воза! Ту би надвожњак преко петље направио сјајан утисак!

И са свим тим, у неким деловима града трамвај је и даље најпопуларније превозно средство.

А везано за интервал у Устаничкој, ако направимо и пругу ка Прокопу, можемо аутобус и потпуно избацити (сем 30, 50 и 308). Тада би трамваји 17 (Устаничка - Прокоп - Савски трг - Хајат - Стари Меркатор - Земун) и 31 потпуно заменили аутобусе, са интервалима по 6 минута у шпицу, 9 ван шпица, викендом 10 и поласцима између. Ипак, како би могли користити сигнални приоритет у шпицу, препоручује се "конвојска" метода, трамвај иза трамваја са стајалиштима једно иза другог, а временски размак за 50 на сат у улици око 10 секунди. Исто предлажем и за Булевар. Линија 17 ионако трпи због све горих и горих застоја на Газели, понекад у шпицу "рупе" буду и до 45 минута! Трамвајски мост ионако недовољно користимо.

Занимљиво запажање је да је мост са највише кретања у граду, Бранков, уједно и једини мост на којем имамо резервисане траке за јавни превоз!!!

 

[Stomatolog]

B92, 19.12.2016.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1211858

Reč stručnjaka: Vratite tramvaj na Terazije

Tramvajski prevoz bi trebalo vratiti na Terazije i u Kralja Milana, ocenio je šef katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu Slaven Tica.

Kako je rekao, tramvaj bi mnogo efikasnije prevezao oko 3.000 putnika koliko se procenjuje da u toku jednog sata prođe potezom od Kalemegdana do Slavije,

On je u intervijuu Politici, kazao da na tom potezu trenutno u toku jednog sata prođe 47 vozila gradskog prevoza, odnosno nekoliko trolejbuskih linija i autobus 31.

Tica je naglasio da bi tramvajski prevoz trebalo vratiti i u druge krajeve Beograda, jer bi to podiglo kvalitet usluga prevoza i skratilo vreme putovanja, a prednost je i ekološka podobnost tramvaja.

Prema njegovim rečima, skraćivanje "kruga dvojke", do Pravnog fakulteta umesto kod Vukovog spomenika, poboljšalo bi se njeno funkcionisanje, atraktivnost, a uštedelo bi se i vreme obrta kruga te, jedne od najstarijih linija u Beogradu, za sedam do 10 minuta.

Tica je naveo da uvođenje pešačke zone u centru i širok prodor šinskih vozila, ne znači nikako da trolejbuse treba ukinuti .

"Trolejbusi su idealni na brdskim terenima kao što su Konjarnik, Medaković, deo Vračara, Banjica ili Kanarevo brdo i za njihovu vezu sa Slavijom. A da ne naglašavam njihovu ekološku podobnost", kazao je on i dodao da jaku integraciju trolejbuskog i tramvajskog podsistema imaju i svi švajcarski gradovi.

On je istakao da saglasno strategijama modernih gradova, i strategija dugoročnog razvoja sistema javnog transporta Beograda je da poveća učešće elektropodsistema u delovima grada, a među kojima je uspostavljanje tramvajskih veza do Studentskog grada, Vidikovca, Bežanijske kose ili Mirjeva.

Tica koji je bio generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograda, kazao je i da širenje tramvajske mreže u Beogradu nikako ne ometa gradnju metroa u prestonici.

"Izgradnja klasičnog metroa ili lakog, pitanje je dugoročnih strateških odluka grada pa i države. Ali jedna linija ne čini sistem, njega čine mreža integrisana sa svim ostalim podsistemima javnog prevoza. Tačna trasa linija utvrđivanja mikrolokacija budućih stajališta zahteva temeljnu analizu, tu struka mora da da odgovor i da se grad konačno opredeli šta hoće", rekao je Tica.

Prema njegovim rečima, svaki od podstsitema javnog transporta putnika, od taksija do metroa, ima tačno određenu funkciju i opslužuje određene korisnike.

On je ocenio i da "BG voz" funkcioniše mnogo bolje nego ranije, i da uz minimalna ulaganja u infrastrukturu i vozni park, kao i uz punu fizičku i tarifnu integraciju sa ostalim podsistemima on može biti snažan nosilac transporta putnika, ali bi ga trebalo integrisati u sistem grada, vlasnički, organizaciono i upravljački, jer bi tada grad ima više interesa za razvoj i investiranje.

Tica je dodao i da bi u mrežu BG voza mogli da uđu i Mladenovac i Lazarevac, u narednim fazama, a u budućnosti je interesantan i koridor ka Pančevu i Staroj Pazovi.

 

[dare]

GB2357

 

[Cuburac93]

Tramvaji od taša ka vuku stoje već oko 40 min.

 

[Žika]

Stomatolog » Pon Dec 19, 2016 5:29 pm[/url]":gxzbpmp5]B92, 19.12.2016.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1211858

Tramvaj ili bilo koji drugi šinski sistem pokazuje svoju efikasnost kada nema ukrštanja sa ostalim učesnicima u saobraćaju / bilo sa pešacima bilo sa drugim vozilima.

 

[laki72]

Da, da, samo onda ostaje pitanje koliko je to tramvaj
A pokazuje svoju efikasnost i u ovim pretpraznicnim danima, kad stize cak i brze od busa na istoj relaciji
Nazalost, to ce potrajati do prvog snega, kada 'spanci' pokazu svoj mediteranski karakter

Nego bre, pa mnogo smo strokava nacija. Smrde nam busevi, trole, tramvaji pogotovo...
Pa bar je sapun i voda jeftino

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[trialin]

Hoce svi tramvaji biti crveni?

 

[kruuki]

Hoce svi tramvaji biti crveni?

Ne,Svajcarci se nece farbati...


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[zoran_m]

Petica trenutno.. 27. Marta. Ne znam koliko se vidi sa slike ali vozac nije video tramvaj, dosla je i hitna.

Pogledajte prilog 1

 

[Пантограф]

Овде често пишемо о унапређењу београдског трамваја, а једно од питања је зашто се трамвајским возилима једноставно не да сигнални приоритет на раскрсницама.
Колико је то озбиљно питање и колико стручног знања захтева смислено убрзавање класичне ("легаси") трамвајске мреже, каква постоји и у Београду, показује пример Цириха, града који служи као узор за беспрекорно функционисање јавног превоза, и чији трамвај на метарском колосеку дневно превезе више од 600.000 путника (два и по пута више од београдског).

Ево литературе на солидно познатном језику: http://www.andynash.com/nash-publicatio ... -01-13.pdf

Један детаљ: у Цириху су се трудили да, давањем предности трамвају (тамо где може, а није могло свуда), не угрозе проточност аутомобилског саобраћаја. Изгледа да су и у томе успели.

 

[Era]

A zato bi se davala prednost tramvaju u raskrsnicama u odnosu na drugi vid javnog saobracaja?

 

[Matt]

Zbog komplikovanijeg kočenja

 

[direktor]

Zato sto tramvaj kao sinsko vozilo treba da ima prednost

 

[Žika]

Матеја Бељан » Uto Dec 27, 2016 3:26 pm[/url]":2eid4osm]Zbog komplikovanijeg kočenja

Često kažu kao da voze auto bez kočnica.

 

[direktor]

nocna sanacija mreze kod pravnog

jucerasnji zastoj zbog kvara tramvaja

 

[Karlo del Ponte]

Era » 27 Dec 2016 03:23 pm[/url]":1yskhbwj]A zato bi se davala prednost tramvaju u raskrsnicama u odnosu na drugi vid javnog saobracaja?

1. Зато што се на тај начин постижу значајније енергетске уштеде него код друмског превоза. Потрошња енергије код шинских возила је малтене сразмерна броју покретања из места.
2. Зато што се постиже уштеда времена за возило са више путника него у аутобусу и тролејбусу.
3. Зато што су многи коридори аутобуског превоза изложени хроничном загушењу жуте траке и претовару возила, са својим економским последицама.
4. Зато што се аутобуска линија са интервалом 3 минута може заменити трамвајском са интервалом 6 минута, те са мањим бројем пролазака возила са приоритетом смањити потенцијалан проблем у попречним саобраћајницама.
5. Веће превозне јединице са мањим интервалом су погодније за управљање саобраћајем преко центра даљинског управљања.
6. Боље карактеристике кочења возила на гуменим точковима у односу на шинска, и већа безбедност, као што је претходно неко поменуо.

 

[Era]

Vidim da je to sada trend u Zapadnoj Evropi, davati tramvaju prednost u raskrsnici bez obzira na bilo koji vid saobracaja.
E sada, zato je to sada trend a pre nije bio, je dao Karlo del Ponte kroz tacke 2 i 5. Po mom misljenju ostale tacke ne igraju ulogu.

 

[vucko]

Пантограф » 27 Dec 2016 02:27 pm[/url]":3cnicixv]Овде често пишемо о унапређењу београдског трамваја, а једно од питања је зашто се трамвајским возилима једноставно не да сигнални приоритет на раскрсницама.
Колико је то озбиљно питање и колико стручног знања захтева смислено убрзавање класичне ("легаси") трамвајске мреже, каква постоји и у Београду, показује пример Цириха, града који служи као узор за беспрекорно функционисање јавног превоза, и чији трамвај на метарском колосеку дневно превезе више од 600.000 путника (два и по пута више од београдског).

Ево литературе на солидно познатном језику: http://www.andynash.com/nash-publicatio ... -01-13.pdf

Један детаљ: у Цириху су се трудили да, давањем предности трамвају (тамо где може, а није могло свуда), не угрозе проточност аутомобилског саобраћаја. Изгледа да су и у томе успели.

Po meni je najgori semafor za tramvaje kod Cvetkove pijace, tu se redovno izgubi nekoliko minuta.