Jack Torrance
Intermediate
built to last 
Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
shabanajzer
Intermediate
stajaznam, ne deluje mi hiperdizajnirano kao recimo citadis, ali bi mogao da prodje. plus je dvosmeran, ne znam koliko je to potrebno beogradu, a posebno sto je zato skuplji. od skodinih se meni mnogo vise svidja onaj porscheov 14T.
Šta fali dizajnu, sasvim solidno izgleda . Što se tiče dvosmernosti, za nju će se kad-tad javiti potreba. Upotrebljiviji su i, iskreno, klasičen okretnice koje mi poznajemo zauzimaju više prostora. Najzad, takav tramvaj je idealan za jednokolosečne deonice. Što ne bi i njih gradili, to nije ništa nepoznato i nazadno, i dalje se grade.
No ovde imamo jedan drugi problem. Naime, kada je GSP 1985. planirao da kupi 50 tramvaja ČKD KT8 (široki 2,5 m, dugi 32 m). U tadašnjem gradskom sekretarijatu za saobraćaj je vladalo mišljenje da bi na problematičnim raskrsnicama poput Slavije ili kod Pravnog fakulteta i sl. prilikom havarija, zagušenja ili nestanka struje tako veliki tramvaji samo dodatno otežavali saobraćaj. Insistirali su da se oni kupe tek nakon daljih rekonstrukcija mreže koje bi umanjili ovaj problem. E sad, dve upregnute Katice su duge 36 m, Švajcarac s prikolicom je isto toliko dug, pa voze. Da li je bila opravdana bojazan tadašnjeg sekretarijata ili ne, ne znam. U svakom slučaju, takve deonice treba da se potpuno rekonstruišu, naročito Slavija.
. Što se tiče dvosmernosti, za nju će se kad-tad javiti potreba. Upotrebljiviji su i, iskreno, klasičen okretnice koje mi poznajemo zauzimaju više prostora. Najzad, takav tramvaj je idealan za jednokolosečne deonice. Što ne bi i njih gradili, to nije ništa nepoznato i nazadno, i dalje se grade.No ovde imamo jedan drugi problem. Naime, kada je GSP 1985. planirao da kupi 50 tramvaja ČKD KT8 (široki 2,5 m, dugi 32 m). U tadašnjem gradskom sekretarijatu za saobraćaj je vladalo mišljenje da bi na problematičnim raskrsnicama poput Slavije ili kod Pravnog fakulteta i sl. prilikom havarija, zagušenja ili nestanka struje tako veliki tramvaji samo dodatno otežavali saobraćaj. Insistirali su da se oni kupe tek nakon daljih rekonstrukcija mreže koje bi umanjili ovaj problem. E sad, dve upregnute Katice su duge 36 m, Švajcarac s prikolicom je isto toliko dug, pa voze. Da li je bila opravdana bojazan tadašnjeg sekretarijata ili ne, ne znam. U svakom slučaju, takve deonice treba da se potpuno rekonstruišu, naročito Slavija.
bigvlada
Advanced
Parafraziraću, ovo je tramvaj u onoj meri u kojoj je Jugo automobil. Istočnoevropski dizajn prevoznih sredstava i dalje maksimalno zlostavlja termin "moderan dizajn". Glavni prodajni spin za 14t je taj što su ga dizajnirali uz pomoć Poršea. Pa šta? I Đorđeto Đuđaro je dizajnirao Jugo Floridu koja je i pored toga đubre. Crotram je svemirski brod u odnosu na "ovo".
Treba nam dizajn koji može biti jednosmeran ili dvosmeran, sa ili bez trole, prilagođen deonicama sa ili bez treće šine. Modularan koncept koji je testiran i isproban na više lokacija. Izvini, ja ne vidim drugo rešenje sem Citadisa. Pogledaj gde se sve upotrebljava samo Citadis i uporedi to sa kompletnim opusom Škode.
Šta se dešava sa Škodom kada padne kiša? Ne, čekaj, to već znamo iz iskustva.
Koja je prednost Škode? Cena? Govorimo o akviziciji nečega što zauzima 30-40% godišnjeg budžeta grada (računam da obnove ceo park, tj. 120 tramvaja) i što će se neminovno nabavljati u etapama (recimo 10 godišnje). Koliko košta održavanje Škode? Da li si video kako izgleda servisni centar za TGV, AGV i Citadis? (hint. - radi ih ista firma) Ono liči na laboratoriju a ne na nešto gde se koriste macole i let lampa za popravke. Može li Škoda (ili Crotram) da ponudi nešto slično? Verujem da je Citadis po jedinici skuplji od bilo kog do sada predloženog modela, ali isto tako verujem da je kvalitetniji, modularniji, rasprostranjeniji i srednjeročno i dugoročno gledano, najbolji izbor.
Nismo dovoljno bogati da bi kupovali jeftine stvari.
Treba nam dizajn koji može biti jednosmeran ili dvosmeran, sa ili bez trole, prilagođen deonicama sa ili bez treće šine. Modularan koncept koji je testiran i isproban na više lokacija. Izvini, ja ne vidim drugo rešenje sem Citadisa. Pogledaj gde se sve upotrebljava samo Citadis i uporedi to sa kompletnim opusom Škode.
Šta se dešava sa Škodom kada padne kiša? Ne, čekaj, to već znamo iz iskustva.
Koja je prednost Škode? Cena? Govorimo o akviziciji nečega što zauzima 30-40% godišnjeg budžeta grada (računam da obnove ceo park, tj. 120 tramvaja) i što će se neminovno nabavljati u etapama (recimo 10 godišnje). Koliko košta održavanje Škode? Da li si video kako izgleda servisni centar za TGV, AGV i Citadis? (hint. - radi ih ista firma) Ono liči na laboratoriju a ne na nešto gde se koriste macole i let lampa za popravke. Može li Škoda (ili Crotram) da ponudi nešto slično? Verujem da je Citadis po jedinici skuplji od bilo kog do sada predloženog modela, ali isto tako verujem da je kvalitetniji, modularniji, rasprostranjeniji i srednjeročno i dugoročno gledano, najbolji izbor.
Nismo dovoljno bogati da bi kupovali jeftine stvari.
Mene sve nesto kopka kako je Zagreb do sada vec skoro potpuno obnivio vozni park, a Beograd nije ni poceo. Takodje, u Bijeljini ce veoma uskoro poceti izgradnja tramvajske mreze i nabavka novih vozila:
Po ko zna koji put ispada kako su sve te stvari itekako izvodljive i realne, ali eto, kod nas iz nekog razloga neostvarive.
Baš da je Škoda takvo đubre, ne verujem.
Uostalom ni ti ni ja ne odlučujemo koji će se tramvaji kupiti.
Toliko.
A što su ga uvezli američki gradovi kao Seattle, Portland i Tacoma, gradovi koji imaju, bukvalno, kiše 9 meseci u godini?
Ima ga i Bombardier, Siemens, CAF, Ansaldo-Breda, Kinki-Sharyo, Nippon-Sharyo, ali i Škoda. Ništa novo i posebno. Nije ALSTOM ništa novo uradio.
Modularan koncept je prvi predstavio MAN koji je prava prodao Adtranzu, a njega je kupio Bombardier. Priznajem, ALSTOM ga je na svoj način usavršio (ništa lošije nisu ni drugi učinili). I ne znam šta je to posebno revolucionarno u trećoj šini, ona je postojala i u Washington D.C.-u i Londonu dok su imali tramvaj. Ne vidim da je to potrebno Beogradu, a nisu ni drugi gradovi to uveli. Ostale stvari nude i drugi proizvođači, najzad, tramvaji se proizvode po narudžbi, a ne serijski.
Može, Bombardier/Stadler je skuplji i mislim da je on vrh u proizvodnji tramvaja.
Uostalom ni ti ni ja ne odlučujemo koji će se tramvaji kupiti.
Toliko.
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
2,5 mil za tramvaj? ... Mnogo je, kume...
Ako nam treba 50 kom godisnje, ajde bolje u NIP pa da se napravi proizvodnja u Gosi.
Strucnjaci, to je tramvaj, kutija sa elektromotorom, ne visoka tehnologija.
Ako nam treba 50 kom godisnje, ajde bolje u NIP pa da se napravi proizvodnja u Gosi.
Strucnjaci, to je tramvaj, kutija sa elektromotorom, ne visoka tehnologija.
bigvlada
Advanced
Ok, hajdemo redom:
Treća šina koju ti pominješ se koristila u Bidimpešti od 1887, a kasnije verzije u Parizu i Londonu. Ovo nije to, jer je APS rešio sve
dosadašnje probleme sa trećom šinom. APS je vlasništvo Alstoma, niko drugi ga ne koristi. Dodaje oko 100.000 evra po jedinici na cenu
tramvaja, dok je postavljanje šina tri puta skuplje od klasičnih dvošinskih. Početni troškovi postavljanja jesu
viši, ali je kasnije održavanje neuporedivo jeftinije. Evo ti cela pričica: http://en.wikipedia.org/wiki/Alimentation_par_Sol
Bombardier:
Cobra: 6 prototipova, Cirih će dobiti ukupno 74 komada do 2010. godine. Ne mogu da nađem broj primeraka za ostale modele, ali u svakom slučaju, veoma kvalitetni tramvaji. Ipak, svi koriste samo trole, bez treće šine.
Siemens:
Combino prodat u 16 gradova. 2004 je dobar deo povučen usled grešaka u dizajnu i konstrukciji. To im je donelo gubitke od 300 miliona evra
plus još 400 koliko je bilo potrebno da to poprave. Od svih do sada prodatih, samo je 15 tramvaja druge generacije koji su isporučeni Bernu.
Jedino su Amsterdam (155 komada) i Melburn (59) naručili veće količine. Pored problema vezanih za sve do tada prodate tramvaje, amsterdamski su imali problema sa pukotinama u podu. Poznanj nikada nije dobio sve tramvaje u ispravnom stanju. Postdam koji je prvi kupio Combino je na kraju morao da vadi tramvaje iz muzeja da bi zamenio ovaj otpad. 32 komada im nikada nisu isporučena. Zaključak - Simens? Ne hvala. Brukaju nemačku mašinsku industriju.
Ansaldobreda, S.P.A.:
Ne proizvode tramvaje, već samo vozove i vagone za metro. Najbliže tramvaju su njihovi LRT modeli za tržišta Bostona i San Franciska.
Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles (na ove si mislio kada si rekao CAF?):
Imaju 1 prototip za tramvaj u Bilbaou, LRT u Antaliji (14 komada), tramvaju Edinburgu (27 komada, isporuka 2010), tramvaj u Lisabonu (6
komada),LRT u Sevilji (17 komada), tramvaj u Valensiji (12 komada, nisu niskopodni), LRT u Malagi (2 komada).
Kinkisharyo:
Imaju divne vozove, ali samo jedan model LRT-a, seriju 5100 koja se koristi u Hirošimi. Tramvaj nemaju.
Nippon-Sharyo:
Takođe prave divne vozove, ali nemaju tramvaje..
Alstom Citadis:
Najveći broj prodatih i instaliranih tramvaja: 1140 operativnih tramvaja u 28 gradova (delimično se ograđujem jer ne znam ukupan broj za Bombardier).
Alstom i Bombardier imaju najviše iskustva u gradnji tramvaja u odnosu na sve ostale proizvođače, ali samo Alstom ima niskopodne tramvaje sa trećom šinom. Po mom mišljenju, gem, set i meč za Francusku.
Treća šina koju ti pominješ se koristila u Bidimpešti od 1887, a kasnije verzije u Parizu i Londonu. Ovo nije to, jer je APS rešio sve
dosadašnje probleme sa trećom šinom. APS je vlasništvo Alstoma, niko drugi ga ne koristi. Dodaje oko 100.000 evra po jedinici na cenu
tramvaja, dok je postavljanje šina tri puta skuplje od klasičnih dvošinskih. Početni troškovi postavljanja jesu
viši, ali je kasnije održavanje neuporedivo jeftinije. Evo ti cela pričica: http://en.wikipedia.org/wiki/Alimentation_par_Sol
Bombardier:
Cobra: 6 prototipova, Cirih će dobiti ukupno 74 komada do 2010. godine. Ne mogu da nađem broj primeraka za ostale modele, ali u svakom slučaju, veoma kvalitetni tramvaji. Ipak, svi koriste samo trole, bez treće šine.
Siemens:
Combino prodat u 16 gradova. 2004 je dobar deo povučen usled grešaka u dizajnu i konstrukciji. To im je donelo gubitke od 300 miliona evra
plus još 400 koliko je bilo potrebno da to poprave. Od svih do sada prodatih, samo je 15 tramvaja druge generacije koji su isporučeni Bernu.
Jedino su Amsterdam (155 komada) i Melburn (59) naručili veće količine. Pored problema vezanih za sve do tada prodate tramvaje, amsterdamski su imali problema sa pukotinama u podu. Poznanj nikada nije dobio sve tramvaje u ispravnom stanju. Postdam koji je prvi kupio Combino je na kraju morao da vadi tramvaje iz muzeja da bi zamenio ovaj otpad. 32 komada im nikada nisu isporučena. Zaključak - Simens? Ne hvala. Brukaju nemačku mašinsku industriju.
Ansaldobreda, S.P.A.:
Ne proizvode tramvaje, već samo vozove i vagone za metro. Najbliže tramvaju su njihovi LRT modeli za tržišta Bostona i San Franciska.
Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles (na ove si mislio kada si rekao CAF?):
Imaju 1 prototip za tramvaj u Bilbaou, LRT u Antaliji (14 komada), tramvaju Edinburgu (27 komada, isporuka 2010), tramvaj u Lisabonu (6
komada),LRT u Sevilji (17 komada), tramvaj u Valensiji (12 komada, nisu niskopodni), LRT u Malagi (2 komada).
Kinkisharyo:
Imaju divne vozove, ali samo jedan model LRT-a, seriju 5100 koja se koristi u Hirošimi. Tramvaj nemaju.
Nippon-Sharyo:
Takođe prave divne vozove, ali nemaju tramvaje..
Alstom Citadis:
Najveći broj prodatih i instaliranih tramvaja: 1140 operativnih tramvaja u 28 gradova (delimično se ograđujem jer ne znam ukupan broj za Bombardier).
Alstom i Bombardier imaju najviše iskustva u gradnji tramvaja u odnosu na sve ostale proizvođače, ali samo Alstom ima niskopodne tramvaje sa trećom šinom. Po mom mišljenju, gem, set i meč za Francusku.
bigvlado, da te malo dopunim
Siemens
I ja kažem ne hvala za Combino. Možda Avanto :/ ...
Bombardier
Cobra je sjajna, ali oni imaju baš veliki izbor modela
http://www.bombardier.com/en/transp...vehicles/flexity-trams?docID=0901260d8001269c
http://www.bombardier.com/en/transp...ty-light-rail-vehicles?docID=0901260d800126b8
Stockholm
Minneapolis
Ansaldobreda
Kako ne proizvode tramvaje? Oni su poznati po svojim Sirio tramvajima
http://www.ansaldobreda.it/ita/files/prodotti.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/Sirio
CAF
Evo jednog tramvaja za Bilbao. Zanimljivo rešenje.
http://www.caf.net/ingles/productos/proyecto.php?id=462&cod=4&sec=desc
Kinki Sharyo
Imaju više modela tramvaja, kao što kažeš, jedan je za Hirošimu, ostali su za Američko tržište (postoji pogon u USA).
Jersey City
Seattle LRT (otvaraju 2009)
Nippon Sharyo
Imaju i oni tramvaje, proizvode još solo četvoroosovinske.
http://www.n-sharyo.co.jp/business/tetsudo_e/prod_streetcar.htm
Uzgred, za mene je LRT eufemizam za moderni tramvaj i ništa drugo. Naročito se ističe za one veće koji su postojali i pre nego što se ova krilatica svorila. Zato ja tramvaj i LRT smatram istim. Znam da će ovo među mnogima na ovom forumu izazvati osudu, ali ne marim.
Hajdemo malo o Alstomu. Znam da je ova teća šina drugačija od ovih prethodnih, no mene je strah toga što je to sklono čestom prljanju, a ona dovodi struju. Ako bi se u Beogradu to uvelo, tu bi tek s nečistoćom imali problema. Znam da je Bordo nju uveo jer su smatrali da bi mreža kontaktnih vodova narušila ambijentalnu celinu starog jezgra grada, ali to je veoma diskutabilno. Meni su daleko interesantniji Alstomovi tramvaji sa akumulatorom uvedeni u Nici i Mursiji. Ne zbog navodnog narušavanja celine, već zbog korišćenja na perifernim kraćim produžecima, npr. gradi se nova pruga, a nema s para za elektrifikaciju, a ona je najskuplja prilikom gradnje tramvajske mreže.
Na kraju krajeva, stručnjaci bi trebali da oforme nekakav okrugli sto i da vide kakav tramvaj i kakva mreža treba da bude u budućnosti. Već više od 20 godina nije izgrađena ni jedna nova pruga (ne računam rekonstrukcije). Zadnja je bila kroz Resavsku 1987. Imam osećaj da niko ne zna šta hoće a ni šta neće! U zadnjih 30 i kusur godina bilo je toliko planova i ideja, a malo se toga uradilo. Imao sam prilike da vidim gomile predloga, možda neke i nisam video. I najzad postoje krugovi kome ne odgovara razvoj tramajskog ili bilo kog drugog šinskog sitema u Beogradu, pa makar mi ne verovali i nazvali me paranoikom. Veliki problemi kojima baš ne vidim kraja
Siemens
I ja kažem ne hvala za Combino. Možda Avanto :/ ...
Bombardier
Cobra je sjajna, ali oni imaju baš veliki izbor modela
http://www.bombardier.com/en/transp...vehicles/flexity-trams?docID=0901260d8001269c
http://www.bombardier.com/en/transp...ty-light-rail-vehicles?docID=0901260d800126b8
Stockholm
Minneapolis
Ansaldobreda
Kako ne proizvode tramvaje? Oni su poznati po svojim Sirio tramvajima
http://www.ansaldobreda.it/ita/files/prodotti.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/Sirio
CAF
Evo jednog tramvaja za Bilbao. Zanimljivo rešenje.
http://www.caf.net/ingles/productos/proyecto.php?id=462&cod=4&sec=desc
Kinki Sharyo
Imaju više modela tramvaja, kao što kažeš, jedan je za Hirošimu, ostali su za Američko tržište (postoji pogon u USA).
Jersey City
Seattle LRT (otvaraju 2009)
Nippon Sharyo
Imaju i oni tramvaje, proizvode još solo četvoroosovinske.
http://www.n-sharyo.co.jp/business/tetsudo_e/prod_streetcar.htm
Uzgred, za mene je LRT eufemizam za moderni tramvaj i ništa drugo. Naročito se ističe za one veće koji su postojali i pre nego što se ova krilatica svorila. Zato ja tramvaj i LRT smatram istim. Znam da će ovo među mnogima na ovom forumu izazvati osudu, ali ne marim.
Hajdemo malo o Alstomu. Znam da je ova teća šina drugačija od ovih prethodnih, no mene je strah toga što je to sklono čestom prljanju, a ona dovodi struju. Ako bi se u Beogradu to uvelo, tu bi tek s nečistoćom imali problema. Znam da je Bordo nju uveo jer su smatrali da bi mreža kontaktnih vodova narušila ambijentalnu celinu starog jezgra grada, ali to je veoma diskutabilno. Meni su daleko interesantniji Alstomovi tramvaji sa akumulatorom uvedeni u Nici i Mursiji. Ne zbog navodnog narušavanja celine, već zbog korišćenja na perifernim kraćim produžecima, npr. gradi se nova pruga, a nema s para za elektrifikaciju, a ona je najskuplja prilikom gradnje tramvajske mreže.
Na kraju krajeva, stručnjaci bi trebali da oforme nekakav okrugli sto i da vide kakav tramvaj i kakva mreža treba da bude u budućnosti. Već više od 20 godina nije izgrađena ni jedna nova pruga (ne računam rekonstrukcije). Zadnja je bila kroz Resavsku 1987. Imam osećaj da niko ne zna šta hoće a ni šta neće! U zadnjih 30 i kusur godina bilo je toliko planova i ideja, a malo se toga uradilo. Imao sam prilike da vidim gomile predloga, možda neke i nisam video. I najzad postoje krugovi kome ne odgovara razvoj tramajskog ili bilo kog drugog šinskog sitema u Beogradu, pa makar mi ne verovali i nazvali me paranoikom. Veliki problemi kojima baš ne vidim kraja
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
Pogledajte kakve su šine ovom lrt-tramvaju u Bostonu,gore od naših
'Ajdemo ispocetka... Beograd ce prvo zameniti autobuse i trolejbuse! E sad, posto nam grad jos uvek finansijski i nije bas u najboljem stanju, to znaci da ce proces obnove autobuskog i trolejbuskog voznog parka potrajati barem nekoliko godina. Drugo, KT-4YU nisu uopste toliko stari, prosecna starost im je 25 godina, sto znaci da uz remont, modernizaciju sistema upravljanja, tiristorizaciju i dogradnju srednjeg niskopodnog dela, mogu potrajati barem jos toliko... Drugim recima, slobodno zaboravite na price o Citadisima, Crotramovima, Skodama i ostalim drangulijama...
Ponekada nije toliko vazna starost vozila koliko je bitno to kako je to vozilo odrzavano. Kada danas vidim one nase jadne tramvaje i uporedim ih sa njihovim pretecama koje smo sobili iz Switze, razlika je tuzna.
U svakom slucaju, svi istocnoevropski gradovi su svoje stare tramvaje restaurirali (ako je to uopste bilo potrebno), a uz njih nabavili i nove. Ako i Beograd zadesi slican scenario, to uopste nije toliko lose. Drugo, da bi novi tramvaji funkcionisali kako treba, prvo mora da se kompletira obnova beogradskih sina. U poslednjih par godina mnoge tramvajske linije nisu ni radile.
Sve ce sa vremenom doci na svoje mesto
U svakom slucaju, svi istocnoevropski gradovi su svoje stare tramvaje restaurirali (ako je to uopste bilo potrebno), a uz njih nabavili i nove. Ako i Beograd zadesi slican scenario, to uopste nije toliko lose. Drugo, da bi novi tramvaji funkcionisali kako treba, prvo mora da se kompletira obnova beogradskih sina. U poslednjih par godina mnoge tramvajske linije nisu ni radile.
Sve ce sa vremenom doci na svoje mesto
bigvlada
Advanced
Da, vremenom će se ići na to da i tramvaji i trolejbusi imaju po jednu veliku bateriju koja bi im bila dovoljna za ceo dan. I tramvaj i trolejbus imaju svoje prednosti i potrebna su nam oba.
Ne verujem da bi sa prljavštinom bilo toliko problema, uostalom pogledaj gornje slike, nije nešto preterano čisto, a ona jedna slika me podseća na deo bulevara posle Cvetkove pijace. Uostalom, GSP čisti noću sa vremena na vreme šine, možda će trasu sa trećom šinom morati da čiste u kraćim vremenskim intervalima i to je to. Ma da ,mislim da je ovde urađen drugi štos, tj. da na samom tramvaju postoji nešto što grebe i glođe i zatim nešto što usisava prljavštinu. Taj štos sa usisivačem sam video u nekoj nemačkoj emisiji, imaju nešto slično na vozovima, neki usisivač koji skuplja đubre pored pruge.
Već sam pominjao da za početak treba izgraditi jednu eksperimentalnu trasu Hajat - opština NBGD - stari Merkator - Dunav - Glavna - Tvornička. Mogu ili da prilagode deo postojeće trase od depoa do Hajata za dolazak/odlazak tramvaja na svoju liniju ili da tramvaji idu Trećim Bulevarom u suprotnom smeru i onda nadvožnjakom pored Slovačke ambasade i Telekoma do Bulevara Mihajla Pupina.
Druga trasa bi mogla da obuhvati Bežaniju, da se spušta kod 11.aprila i studenjaka, pored Hale sportova do opštine NBGD. Tu može da se uključi na prvu liniju ili da nastavi ulicom Omladinskih brigada, preko nadvožnjaka i onda se uključi u Treći Bulevar.
Može autobuski lobi da se buni protiv tramvaja i trolejbusa koliko hoće, kada nafta bude 200 dolara za barel odneće ih mutna Marica.
Ne slažem se da bi mreža šina narušila staro jezgro grada. Ko je od vas bio u Zagrebu? Oni su postavili prugu na trgu Bana Jelačića koja se sjajno uklopila u okolinu.
U našoj varijanti, ulica Kralja milana bi bila pešačka zona, obložena granitom kao u Knez Mihajlovoj, sa trošinskom linijom tramvaja, većim drvoredom i žardinjerama sa cvećem.
Ne verujem da bi sa prljavštinom bilo toliko problema, uostalom pogledaj gornje slike, nije nešto preterano čisto, a ona jedna slika me podseća na deo bulevara posle Cvetkove pijace. Uostalom, GSP čisti noću sa vremena na vreme šine, možda će trasu sa trećom šinom morati da čiste u kraćim vremenskim intervalima i to je to. Ma da ,mislim da je ovde urađen drugi štos, tj. da na samom tramvaju postoji nešto što grebe i glođe i zatim nešto što usisava prljavštinu. Taj štos sa usisivačem sam video u nekoj nemačkoj emisiji, imaju nešto slično na vozovima, neki usisivač koji skuplja đubre pored pruge.
Već sam pominjao da za početak treba izgraditi jednu eksperimentalnu trasu Hajat - opština NBGD - stari Merkator - Dunav - Glavna - Tvornička. Mogu ili da prilagode deo postojeće trase od depoa do Hajata za dolazak/odlazak tramvaja na svoju liniju ili da tramvaji idu Trećim Bulevarom u suprotnom smeru i onda nadvožnjakom pored Slovačke ambasade i Telekoma do Bulevara Mihajla Pupina.
Druga trasa bi mogla da obuhvati Bežaniju, da se spušta kod 11.aprila i studenjaka, pored Hale sportova do opštine NBGD. Tu može da se uključi na prvu liniju ili da nastavi ulicom Omladinskih brigada, preko nadvožnjaka i onda se uključi u Treći Bulevar.
Može autobuski lobi da se buni protiv tramvaja i trolejbusa koliko hoće, kada nafta bude 200 dolara za barel odneće ih mutna Marica.
Ne slažem se da bi mreža šina narušila staro jezgro grada. Ko je od vas bio u Zagrebu? Oni su postavili prugu na trgu Bana Jelačića koja se sjajno uklopila u okolinu.
U našoj varijanti, ulica Kralja milana bi bila pešačka zona, obložena granitom kao u Knez Mihajlovoj, sa trošinskom linijom tramvaja, većim drvoredom i žardinjerama sa cvećem.
Naravno da je održavanje vozila i mreže ključ kvalitetnog tramvajskog prevoza. Mogu katice još dugo da voze, ali treba misliti i o novim vozilima.
Za sada je autobuski lobi dosta jak, ali nadam se da će i tome doći kraja.
Tvoja ideja o eksperimentalnoj liniji nije loša, srediom 80ih je i postojala ideja da se kroz bulevar M. Pupina, Tvorničku, Omladinskih brigada i Save Kovačevića u Zemunu sprovede tramvaj. Moram da napravim tu kartu iz Izmena i dopuna GUP-a iz '85 pa da je postavim. Bilo je tri predložena projekta.
No ja imam jednu drugačiju ideju. Sproveo bi tramvaj kroz Agostina Neta, bulevarom Umetnosti, Trešnjinog cveta, Nikole Tesle do keja. Zašto baš tu? Izbeći Omladinskih brigada, na tom potezu su i delta city, novi Merkator, opština (jeste malo dalje nego od Omladinskih brigada) i što je najvažnije, izbeći kružni tok. Smatram da je tramvaj kroz kružni tok veoma loša opcija.
Zatim vezu od Hajata do raskršća sa bul. Umetnosti i Trešnjinog cveta, ali bi trasu sproveo kroz pakr, odnosno zelenu površinu na strani prema SIV-u. Tako bi se dobila jeftino trasa, izbegla bi se gužva i raskršća ukoliko bi išlo kroz bul. M. Pupina. Sve više se teži da se tramvajske linije grade što više kroz zelene površine, a i prijatnija je vožnja.
I produžetak kroz Treći bulevar, za početak do Tošinog bunara.
Takođe kao i ti, mislim da je budućnost ulice Kralja Milana kao pešačko-tramvajske. Samo što je to realno da s izgradi tek kad se izgrade mostovi preko Dunava.
Za sada je autobuski lobi dosta jak, ali nadam se da će i tome doći kraja.
Tvoja ideja o eksperimentalnoj liniji nije loša, srediom 80ih je i postojala ideja da se kroz bulevar M. Pupina, Tvorničku, Omladinskih brigada i Save Kovačevića u Zemunu sprovede tramvaj. Moram da napravim tu kartu iz Izmena i dopuna GUP-a iz '85 pa da je postavim. Bilo je tri predložena projekta.
No ja imam jednu drugačiju ideju. Sproveo bi tramvaj kroz Agostina Neta, bulevarom Umetnosti, Trešnjinog cveta, Nikole Tesle do keja. Zašto baš tu? Izbeći Omladinskih brigada, na tom potezu su i delta city, novi Merkator, opština (jeste malo dalje nego od Omladinskih brigada) i što je najvažnije, izbeći kružni tok. Smatram da je tramvaj kroz kružni tok veoma loša opcija.
Zatim vezu od Hajata do raskršća sa bul. Umetnosti i Trešnjinog cveta, ali bi trasu sproveo kroz pakr, odnosno zelenu površinu na strani prema SIV-u. Tako bi se dobila jeftino trasa, izbegla bi se gužva i raskršća ukoliko bi išlo kroz bul. M. Pupina. Sve više se teži da se tramvajske linije grade što više kroz zelene površine, a i prijatnija je vožnja.
I produžetak kroz Treći bulevar, za početak do Tošinog bunara.
Takođe kao i ti, mislim da je budućnost ulice Kralja Milana kao pešačko-tramvajske. Samo što je to realno da s izgradi tek kad se izgrade mostovi preko Dunava.
Svaka ti je k`o Njegoseva.creme-nadlle":2l4jecxt je napisao(la):
Kutija sa elektromotorom!! to je tramvaj. Ovaj dizajn je samo nalepljen lim na tu kutiju.
120 tramvajax2.5 milki = 300 000 000e
to je znaci ...100 milki za fabriku i sve uz to. 100 milki da se naprave tramvaji. I 100 da podelimo izmedju nas...eh da sam znao da zavrsim ekonomiju. Hello! danas sam čuo na radiu da LOHR ipak želi da kupi Šinvoz :kk: to znači eto nama onih Francuskih super Tramvaja sa predhodnih slika ,ako neko ima neka nam pokaže širu paletu njihovih Tramvaja, mislim manji,veći,duži,širi 
ovaj stari Beograđanin će se voziti bezšumno 
ovaj stari Beograđanin će se voziti bezšumno 
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.423
- Pohvaljen
- 8.241
Dobrodošao! Na kom si radiju to čuo? Zvuči vrlo interesantno.mcdeki bg":3r5xzjnp je napisao(la):Hello! danas sam čuo na radiu da LOHR ipak želi da kupi Šinvoz :kk: to znači eto nama onih Francuskih super Tramvaja sa predhodnih slika ,ako neko ima neka nam pokaže širu paletu njihovih Tramvaja, mislim manji,veći,duži,širi
ova vest će onda verovatno promeniti tok diskusije kao, koji od modela LOHR-a nam treba za BG
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.423
- Pohvaljen
- 8.241
Izvor: RTV
Link: http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2008_09_12/vest_83524.jsp
Pa.. to što će da preuzmu šinvoz ne znači da će da proizvode tramvaje nego da će možda da učestvuju u programu rekonstrukcije šinskih vozila.. mada ne bi bilo loše ni da otvore pogon za tramvaje.
http://www.lohr.fr/transport-public_gb.htmmcdeki bg":eet3xhh7 je napisao(la):Hello! danas sam čuo na radiu da LOHR ipak želi da kupi Šinvoz :kk: to znači eto nama onih Francuskih super Tramvaja sa predhodnih slika ,ako neko ima neka nam pokaže širu paletu njihovih Tramvaja, mislim manji,veći,duži,širi
http://en.wikipedia.org/wiki/Translohr
Ja sam, ipak, pristalica tradicionalnog tramvaja sa dve šine.
U Sinvozu ce pre svega da se proizvode teretni vagoni, a, o ovom Translohr sistemu ne treba ni razmisljati, jer je preskup, i, za Beograd, neisplativ. O dolasku cuda poput Citadisa ne treba imati nikakvih iluzija, jer Beograd nema para ni da u potpunosti obnovi autobuski i trolejbuski vozni park... I, na kraju, Beograd i dalje ima jednu od najmladjih tramvajskih flota u Ervopi...