Tramvaji

[dedinje]

Sigurno je da širina koloseka itekako ima uticaja na maksimalnu brzinu. Ukoliko je kolosek uzi i maksimalna brzina je manja. Mislim da su to osnovni zakoni mehanike i statike (kinetike?). Ne verujem da postoji metro čiji je kolosek širok svega 1 m. jedino ako je pruga prava ko lenjir. Pruga moze biti najsolidnije urađena ali ako je širina koloseka 1 m maksimalna brzina je 60km/h. O ovome bi mogao više reći neki inzinjer ili građevinar niske gradnje.

 

[Siniša]

Problem kod nas je što je kolosek uzan, svega 1 metar. Zbog toga tramvaji idu sporije i uvek se ljuljaju čak i neposredno nakon završene rekonstrukcije. U Pragu kolosek je mnogo širi, oko 1,5 metra. Tramvaji mogu da voze mnogo brze na nekim deonicama, po mojoj proceni i do 80 km/h. U tramvaju, prostor sa putnicima nije ništa širi nego kod nas. Ali širok kolosek omogućuje da tramvaj vozi brzo bez trunke ljuljanja.

Metarski kolosek je možda nekada bio problem, danas je sve manji problem. Što tehnologija napreduje, biće sve manji i manji. Problem ljuljanja je neodržavanje. Prag za razliku od Beograda održava svoje pruge. S metarskim kolosekom ne možeš neke velike brzine razviti, a i ne treba ukoliko se koriste pruge isključivo u gradu.
Navest ću primer gradsko prigradske železnice u Perthu, kojom sam se lično vozio. 23. decembra 2007. otvorena je nova linija Perth-Mandurah, kolosek je 1067 mm (kao i ostale pruge prigradske železnice u Perthu), vozila nova Bombardierova širine 2900 mm, a brzina može dostići i do čak 130 km/h. Linija ima 73 km svega 10 stanica, tako da su stanice u velikom razmaku i može se razviti velika brzina. Nema ljuljanja! Nema ni na starijim linijama.
Što se tiče Praga, moram da te ispravim dedinje, vozila su šira nego naša 2500 mm, naša su 2200 mm.
Pozdrav

 

[Siniša]

Sigurno je da širina koloseka itekako ima uticaja na maksimalnu brzinu. Ukoliko je kolosek uzi i maksimalna brzina je manja. Mislim da su to osnovni zakoni mehanike i statike (kinetike?). Ne verujem da postoji metro čiji je kolosek širok svega 1 m. jedino ako je pruga prava ko lenjir. Pruga moze biti najsolidnije urađena ali ako je širina koloseka 1 m maksimalna brzina je 60km/h. O ovome bi mogao više reći neki inzinjer ili građevinar niske gradnje.

Izvinjavam se na duplom postu. Da se vratimo opet na čuveni Bilbao i njegov metro koji moše razviti brzinu i do 80 km/h
http://en.wikipedia.org/wiki/Metro_Bilbao

The first sixteen vehicles which carry the numbers UT 501 to 516 were delivered by CAF and ABB in November 1995. Inside each car 2+2 seats are arranged respectively vis-à-vis in the colors of the Corporate design – red and grey –. A set of four cars is altogether 72.12 meters long, 3.85 meters high and 2.80 meters wide. That's specially wide for a train that uses narrow gauge, for example vehicles of the large profile Berlin metro are only 2.65 meters wide, and they use the European normal gauge of 1435 millimeters.
The trains use, like the commuter railroads in the region, the overhead tension of 1500 volts and possess altogether sixteen motors of respectively 180 kilowatts; together that yields 2880 kilowatts per train unit. The maximum speed is 80 kilometers per hour.

 

[Влада]

Rekonstrukcija tramvajske infrastrukture nije mnogo odmakla
Popravka šina trajaće tri godine

Autor: Goran Svilar | Foto: G. Milutinović | 14.08.2008. - 10:22

Za rekonstrukciju tramvajske infrastrukture u Beogradu prošle godine je odobren kredit od Evropske investicione banke. U nekim delovima grada zamena šina je završena, ali je preostalo još mnogo posla koji će biti završen tek za dve - tri godine. Tramvajske baštice u Ulici vojvode Stepe već duže vreme su u katastrofalnom stanju.

Za kompletnu popravku tramvajskog voznog parka i infrastrukture prošle godine odobren je kredit u iznosu od 90 miliona evra. Sredstvima iz kredita planirano je finansiranje rekonstrukcije ukupno 33 kilometra tramvajskih šina i popravka 60 tramvaja. Do sada nije urađeno mnogo. Tramvajske šine zamenjene su u Ulici Jurija Gagarina i Proleterske solidarnosti u Novom Beogradu i u Nemanjinoj te na Autokomandi. Uporedo sa radovina na proširenju Savske ulice u Bulevaru vojvode Mišića počela je zamena tramvajskih šina. Biće zamenjeno ukupno 1.700 metara „tramvajske ceste“ od okretnice GSP kod Gospodarske mehane do Savske ulice. Rekonstrukcija šina u Bulevaru vojvode Mišića, koja je u nadležnosti Sekretarijata za saobraćaj, poklopila se sa rekonstrukcijom Savske ulice koja je zahtevala obustavljanje tramvajskog saobraćaja.

- Biće postavljeno otprilike oko kilometar novih šina, to će stvoriti uslove za uvođenje savremenih niskopodnih tramvaja, koji će biti brži i udobniji od postojećih. Rok za završetak posla je 110 dana, a radnici su već prionuli na posao. - kaže Branko Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj.

Tramvajske baštice u pojedinim delovima grada su gotovo ruinirane, ali se čini da je situacija najgora u Vojvode Stepe. Poslednjih nekiloko godina su u katastrofalnom stanju. Iako je to ustaljena praksa, vozači automobila sve više izbegavaju kretanje preko šina u Vojvode Stepe jer su rupe ogromne.
- Šine nisu problem, ovde su baštice u gorem stanju. To je jedan od projekata koji se očekuje a u narednom periodu će biti raspisan konkurs za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju šina u ovoj ulici - kaže Branko Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj.

Predstoji zamena tramvajskih šina u Bulevaru vojvode Mišića, Vojvode Stepe, Bulevaru kralja Aleksandra, Resavskoj, Beogradskoj, Požeškoj i u delu od Autokomande do Slavije, što je više od pola od 33 kilometra, koliko je najavljeno da će biti popravljeno.

Nove šine će nakon radova u Bulevaru vojvode Mišića, dobiti Požeška i Resavska ulica u delu od Nemanjine do crkve Svetog Marka. Taj posao će početi sledeće godine, a nakon toga je planirano uređenje šina u Karađorđevoj, od hotela „Bristol“ do Nemanjine.
- Za kompletnu zamenu svih šina u Beogradu potrebno je još najmanje dve-tri godine, zaključuje Smiljanić.

Šine u Bulevaru na sredini kolovoza
Slaven Tica, direktor GSP „Beograd“ naglašava da su šine u Ulici vojvode Stepe „najmlađe“ od svih u Beogradu. Prema njegovoj proceni, šine u Bulevaru vojvode Mišića je bilo potrebno zameniti dok bi nakon toga trebalo popraviti „tramvajski put“ u Bulevaru kralja Aleksandra.
- Za Bulevar je situacija specifična jer se čeka usvajanje detaljnog plana regulacije a postoji ideja da se šine prebace na sredinu kolovoza - kaže Tica.

Kupovina novih tramvaja
Dvadeset miliona evra od kredita EIB namenjeni su i za popravku 60 tramvaja. Međutim, prema rečima Branka Smiljanića, do popravke neće doći već je u planu nabavka novih tramvaja za šta će uskoro biti raspisan tender.
- Tramvaji koji će se nabaviti biće niskopodni, sa posebnim sistemima za hlađenje, vučom i napred i nazad i modernog izgleda - kaže Smiljanić.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=53015

 

[Siniša]

E baš me zanima koje to nove tramvaje misle da kupe, koji to tramvaji koštaju ispod 2 mil. Evra po komadu. :/

 

[jovanovm]

CroTram TMK2200.

 

[Siniša]

CroTram TMK2200.

Pa baš za njega je gradski menadžer vikao u stilu ,,ko je lud da daje 2 do 2,5 mil. Evra za taj tramvaj'', iako košta 1,8 mil. Evra. Kraća verzija bi bila još jeftinija.

 

[vrachar]

Kakav crni Crotram. Beogradu treba nesto novo i kvalitetno sto ce moci da izdrzi visedecenijsku torturu. Neverujem da bi Crotram bio u stanju da prezivi duze od nekoliko godina u najboljem slucaju.

 

[Siniša]

Beogradu treba nesto novo i kvalitetno sto ce moci da izdrzi visedecenijsku torturu. Neverujem da bi Crotram bio u stanju da prezivi duze od nekoliko godina u najboljem slucaju.

Svaki novi niskopodni ne bi dugo opstao.

 

[bigvlada]

Tri godine? Bando, kupite JEDNU mašinu i obnovite prugu za nedelju dana. :bash::bash::bash::bash::bash:
A i tramvaje možete da nabavljate u delovima.

 

[KimIlSin]

Kakav crni Crotram. Beogradu treba nesto novo i kvalitetno sto ce moci da izdrzi visedecenijsku torturu. Neverujem da bi Crotram bio u stanju da prezivi duze od nekoliko godina u najboljem slucaju.

Sa OVAKVIM odrzavanjem, kakvo je danas u GSP, nijedan moderan tramvaj ne bi bas dugo potrajao, mada, mogu da kazem da su napredovali u zadnje vreme. Da se opet vratim na staro, nove tramvaje treba nabaviti tek za nekih desetak godina, do tada KT-4 mogu, naravno, uz modernizaciju, da sasvim solidno obavljaju posao.

 

[Matt]

Tako je, ovi nasi su bas retro i nismo jedini grad sa starim tramvajima, kad budemo imali sredjene sine i vise novca mogu da dodju novi.

 

[Siniša]

I kad budemo imali manje opterećenje putnika na travajima, onda mogu da se uvode niskopodni.

 

[.Vuk.]

Beograd-tramvaji-uzas

 

[Milance]

Почела реконструкција трамвајске деонице у Булевару војводе Мишића

У оквиру наставка реализације пројекта „Обнова инфраструктуре Београда” данас је почела реконструкција трамвајске деонице у Булевару војводе Мишића. Радови ће обухватити комплетну замену пруге на деоници од раскрснице са Дринском улицом до кафане „Господарска механа”, укључујући и шине на Мостарској петљи. Посао би требало да буде завршен до краја године.

Ова деоница дуга је 1,7 километара, а посао је поверен аустријској фирми „Свителски”. Трамвајски саобраћај на овој деоници већ је обустављен јер је реконструкција пруге координирана са проширењем Савске улице.

Посао финанисира град, а у обнову трамвајске деонице у Булевару војводе Мишића биће уложено око 480 милиона динара.

До сада су у оквиру овог пројекта обновљене трамвајске деонице у Немањиној и Савској улици, саобраћајни чвор „Аутокоманда”, затим деонице у Милентија Поповића, Пролетерских солидарности, Трећем булевару, на Земунском путу и дуж Старог савског моста.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.rs

 

[Ambassador]

Btw, na neki "volšeban" način Biodekor PONOVO radi signalizaciju, itd. "Malo" mi je dosta, dosta, dosta njih!!!

 

[KimIlSin]

Beograd-tramvaji-uzas

Sto? Kada bi se malo sredili, bili bi sasvim ok. Ako su modernizovani KT-4 dobri za Nemacku i Cesku, ne vidim razlog zasto i nama ne bi valjali...

 

[vrachar]

Da, samo sto u Ceskoj i Nemackoj pored modernizovanih Katica imaju i nove tramvaje.

 

[KimIlSin]

Imaju, pa shta? To je zato sto su imali i dosta starijih tramvaja, i iskljucivo zato. A BG je pocetkom 90-ih imao najnoviju "flotu", jer su samoupravljaci odlucili da treba tipizirati vozni park, a CKD su bili uzhasno jeftini, tako da cak i danas, Beograd ima prilicno nove tramvaje. To sto se doticni ne odrzavaju kako treba, to je vec druga pesma....

 

[mcdeki]

Pa, zar smo ludi da umesto Lora i Siemensa uzimamo Crotram ,baš kao što su i oni kupili Ikarbusove autobuse malo sutra! A mogu da zamislim ako se Lor montira u Srbiji da li bi se po Zagrebu vozili tramvaji made in Serbia ?,ipak ljudi malo nacionalnog dostojanstva ,ako ga je ostalo :/

 

[Igor]

Pa ne bi se ja licno vodio tim nacionalnim pitanjem koliko prakticnim i pre svega ekonomskim interesom. Nisam upoznat sa cenama tramvaja koje si spomenuo ali ukoliko crotram zadovoljava sto se tice kvaliteta a pre svega cene u odnosu na konkurenciju onda ne vidim problem da se tako nesto i ne uzme za Beograd. U suprotnom samo cemo sebi naneti vise stete a tu pre svega mislim ekonomski ukoliko uzimamo preskupe tramvaje koji nisu u skladu sa nasim mogucnostima samo zarad zadovoljavanja nacionalnog ponosa

 

[jovanovm]

Ja nekako mislim da se covek moze ponositi samo odgovornom nacijom Inace u fabrici u kojoj se pravi CroTram radi podooosta Srba. To sto Hrvati ne kupuju nasu robu samo je njihov gubitak, nikako nas. Zatvorena trzista su sama po svojoj prirodi manje efikasna od otvorenih.

Ja putovao tramvajem vise puta, radi kao Siemens Mada bih vise voleo Siemens... A ako je Lor koji se sklapa u Srbiji opet skuplji od CroTrama onda ga jos vise trebamo kupiti da pritisnemo nasu firmu da bude bolje organizovana i konkurentnija Tako pomazemo srpskoj ekonomiji

 

[Siniša]

Pa baš se Siemensov Combino nije dobro pokazao u Budimpešti, ne bi ja to kupovao. Za sada, ako ćemo o kvalitetu, moje mišljenje je da nabolje tramvaje sada pravi Bombardier.

 

[jovanovm]

Hmm.. interesantno - u kom smislu se nije dobro pokazao? Koliko se ja secam, bio je skandal sa kintom i korupcijom u gradskoj vlasti, a ne znam nista za tehnicke probleme...

 

[Siniša]

Bilo je problema zbog grešaka u konstrukciji. Siemensov aluminijumski Combino su morali ponovo da izrađuju jer su smatrali da bi se krov srušio. Budimpešta ih je čak jedno vreme i povukla s ulica. Priča je da se u njega ne može ugraditi klima. Nakon toga je Siemens počeo tramvaje da proizvodi od lima, i tako je otpala priča o tramvaju lake aluminijuske konstrukcije. Pisalo se dosta po drugim forumima o tome. Combino se smatra najlošijim tramvajem koji se proizvodi.