Tramvaji

[Užice]

За Београд није оправдана инвестиција пошто како год да га провучемо, само са 3 линије нећемо покрити све оптерећене правце у граду којих има само на Сремској страни 3 - ка Земуну, ка Бежанији и ка Сурчину.

A Solun će sad za 5 dana pokriti sve svoje pravce sa samo 2 linije? Koji grad na svetu uopšte ima sve opterećene pravce pokrivene metroom, možda samo Moskva ili Peking. Tramvajem bez metroa ni na jednom pravcu nećemo rešiti problem, jer će zbog međuzavisnosti sa drumskim saobraćajem i dalje biti hronično spor, nedovoljnog kapaciteta i faktički bez reda vožnje, i neće funkcionisati ni na kašičicu kada su bilo kakvi javni skupovi i zatvaranja u centru. A i dalje ne čuh kako ikako možemo provući tramvaj kroz urbane gudure i tesnace kojima sada saobraćaju 18, 25, 26, 74, 78 a u budućnosti bi trebale metro linije 2 i 3? Tu i autobus prolazi jedva.

 

[Дошљак]

Нису БГ и Солун за поређење. Приморски градови су одсечени са стране мора. БГ се грана на све стране. Сам Вождовац се грана на два крака, Звездара исто.

 

[Karlo del Ponte]

Sve smo ovo već napravili, tramvaj još u 19. veku, prigradsku železnicu osamdesetih i devedesetih, autobuske trake i kružne prstenove takođe imamo već odavno. Parkiranje na trotoarima može biti zabranjeno koliko sutra, ako se ima volje.

Sam si rekao da "Sofija ima tri puta veću tramvajsku mrežu", a ima zapravo +50% veću. Ali svakako razvijeniju od Beograda. Dakle:
1) Tramvaj:
1.1. proširiti mrežu za 50%
1.2. ući tramvajem u strogi centar
1.3. pokriti ogromne makrolokacije: Zemun, Žarkovo, Vidikovac, "Dunavski venac" (leva obala Dunava)
1.4. mnogo kritičnih tačaka koja zahtevaju rekonstrukciju, promenu saobraćajnog rešenja: Slavija, Autokomanda, Beogradska, Trošarina, Cvetkova pijaca
1.5. trenutno je mali i zastareli vozni park
2) Prigradska železnica:
2.0. pola kapaciteta centralnog dela uništeno. Ako se ne sačuva makar NBG-Sajam-Rakovica loše nam se piše sa ili bez metroa.
2.1. Sada je jadno korišćenje izgrađenih pruga: Dvokolosečne pruge sa <=30 min intervalom, jednokolosečne 60 špic 120 van špica, preko Save i Dunava <=15minuta interval čak i subotom i nedeljom, to su neki minimumi iskorišćenosti.
2.2. uska grla kod Rakovice, stajalište Karađorđev park, Između NBG i aerodrom, južno nema celovitih dvokolosečnih pruga, čak i ako sprečimo dalja ukidanja u centralnom čvoru
2.3. zastareli i mali vozni park: velika nabavka potrebna
3) Autobuske trake:
3.1. dosta pravaca, gde se može bez eksproprijacije i sa skromnim rekonstrukcijama nemaju žute trake: Vojvođanska, Kneza Miloša, Višnjička, Kneza Višeslava, Bahtijara Vahabzade, Nikole Tesle ka Brankovom mostu...
3.2. Makrolokacije nemaju oformljenih glavnih bulevara na kojima bi uopšte mogla žuta traka: Zemun, Čukarički greben južno od Zarkova, cela Rakovica, obilazno Vidikovac-Banjica-Zvezdara-Višnjica (SMT), zatim veza Autokomanda - Zvezdara sa makar žutom trakom, leva obala Save, Dedinje i možda još nešto što nisam pomenuo.
4) Kružne prstenove? Ako ulice Kruga dvojke kuda ide tramvaj, i kombinacija Takovska-Kneza Miloša - Gazela mogu tako da se nazovu, onda jedva neka krdža. Od prstenova se ovde misli na:
4.1. UMP: kompletiranje Topčider-Autokomanda, a zatim i Autokomanda-Pančevački most bar u nekom obliku.
4.2. SMT: sa standardom 2+2 trake kola 1+1 javni prevoz kao minimalnim.
4.3. T6: i to kao motoput od Vojvođanske do leve obale Dunava.
5) Zaboravljeno osnovni minimalni radijalni pravci:
5.1. Ibarska magistrala sa 2+2 i motoput od Belih voda do Meljaka, sa sve petljama.
5.2. Topčiderski bulevar od SMT do Ripnja bez uzurpacije trase pruge
5.3. Smederevski put sa 2+2 sve do Boleča ne računajući trake za levo skretanje, a do ulaza u Kaluđericu još i sa tramvajem.
5.4. Zrenjaninski put 2+2 + žute trake i tramvajske baštice.

Dakle, metro mora, i to pod stavkom hitno, kad krene treba da se gradi u 3 smene 24/7. Skoro 30 godina je prošlo od zadnjeg većeg sukoba na ovim prostorima, kada on počne teško da ćemo moći da gradimo bilo šta od infrastrukture u uslovima ratne ekonomije.

Naprotiv, sve pomenuto ima veći ekonomski stepen povraćaja i odavno nedostaje. Eventualno visoki stepen povraćaja bi u tim okolnostima imao premetro na kritičnim delovima: Ekonomski fakultet-Tašmajdan, Požeška, Karađorđev park - Slavija - Poštanska štedionica, Mostar-Autokomanda, ili recimo, Jurija Gagarina kao poluukop sa šinskim koridorom na medijani motoputa.

 

[Užice]

Нису БГ и Солун за поређење. Приморски градови су одсечени са стране мора. БГ се грана на све стране. Сам Вождовац се грана на два крака, Звездара исто.

Solun je ravničarski primorski grad, nije kao Split, Rijeka ili Trst gde strme planine blokiraju širenje grada dalje od obale. Severni deo grada oko obilaznice je takođe urbanizovan i gusto naseljen, a obe linije metroa se pružaju samo u par kilometara uskom pojasu uz more. Koliko krakova imaju Sofija, Bukurešt, Budimpešta, Beč, Prag, zar nisu i oni mogli da ih sve pokriju tramvajima? Ni sa njima Beograd ne može da se poredi, sa kim onda može? Izgleda jedino sa Novim Sadom, Nišom i Kragujevcem, što ti gradovi onda nemaju tramvaj i prigradsku železnicu?

 

[nikola novi bg]

Sam si rekao da "Sofija ima tri puta veću tramvajsku mrežu", a ima zapravo +50% veću. Ali svakako razvijeniju od Beograda. Dakle:
1) Tramvaj:
1.1. proširiti mrežu za 50%
1.2. ući tramvajem u strogi centar
1.3. pokriti ogromne makrolokacije: Zemun, Žarkovo, Vidikovac, "Dunavski venac" (leva obala Dunava)
1.4. mnogo kritičnih tačaka koja zahtevaju rekonstrukciju, promenu saobraćajnog rešenja: Slavija, Autokomanda, Beogradska, Trošarina, Cvetkova pijaca
1.5. trenutno je mali i zastareli vozni park
2) Prigradska železnica:
2.0. pola kapaciteta centralnog dela uništeno. Ako se ne sačuva makar NBG-Sajam-Rakovica loše nam se piše sa ili bez metroa.
2.1. Sada je jadno korišćenje izgrađenih pruga: Dvokolosečne pruge sa <=30 min intervalom, jednokolosečne 60 špic 120 van špica, preko Save i Dunava <=15minuta interval čak i subotom i nedeljom, to su neki minimumi iskorišćenosti.
2.2. uska grla kod Rakovice, stajalište Karađorđev park, Između NBG i aerodrom, južno nema celovitih dvokolosečnih pruga, čak i ako sprečimo dalja ukidanja u centralnom čvoru
2.3. zastareli i mali vozni park: velika nabavka potrebna
3) Autobuske trake:
3.1. dosta pravaca, gde se može bez eksproprijacije i sa skromnim rekonstrukcijama nemaju žute trake: Vojvođanska, Kneza Miloša, Višnjička, Kneza Višeslava, Bahtijara Vahabzade, Nikole Tesle ka Brankovom mostu...
3.2. Makrolokacije nemaju oformljenih glavnih bulevara na kojima bi uopšte mogla žuta traka: Zemun, Čukarički greben južno od Zarkova, cela Rakovica, obilazno Vidikovac-Banjica-Zvezdara-Višnjica (SMT), zatim veza Autokomanda - Zvezdara sa makar žutom trakom, leva obala Save, Dedinje i možda još nešto što nisam pomenuo.
4) Kružne prstenove? Ako ulice Kruga dvojke kuda ide tramvaj, i kombinacija Takovska-Kneza Miloša - Gazela mogu tako da se nazovu, onda jedva neka krdža. Od prstenova se ovde misli na:
4.1. UMP: kompletiranje Topčider-Autokomanda, a zatim i Autokomanda-Pančevački most bar u nekom obliku.
4.2. SMT: sa standardom 2+2 trake kola 1+1 javni prevoz kao minimalnim.
4.3. T6: i to kao motoput od Vojvođanske do leve obale Dunava.
5) Zaboravljeno osnovni minimalni radijalni pravci:
5.1. Ibarska magistrala sa 2+2 i motoput od Belih voda do Meljaka, sa sve petljama.
5.2. Topčiderski bulevar od SMT do Ripnja bez uzurpacije trase pruge
5.3. Smederevski put sa 2+2 sve do Boleča ne računajući trake za levo skretanje, a do ulaza u Kaluđericu još i sa tramvajem.
5.4. Zrenjaninski put 2+2 + žute trake i tramvajske baštice.

Naprotiv, sve pomenuto ima veći ekonomski stepen povraćaja i odavno nedostaje. Eventualno visoki stepen povraćaja bi u tim okolnostima imao premetro na kritičnim delovima: Ekonomski fakultet-Tašmajdan, Požeška, Karađorđev park - Slavija - Poštanska štedionica, Mostar-Autokomanda, ili recimo, Jurija Gagarina kao poluukop sa šinskim koridorom na medijani motoputa.

1.1 Где проширити, Новом Београду не треба трамвај апослутно и једина улица (поред постојећих) која би могла да има трамвај је Булевар Милутина Миланковића, али то нема смисла.
1.2 није могуће ући шинама и трамвајима у строги центар града.
1.3. Земун је тако узан, да две највеће улице једва имају по две траке по смеру, о чему причате исто важи и за Видиковац и Жарково.
1.4. слажем се за кртичне тачке (додао бих Пожешку) и за тачку 1.5.
3.1. Кнеза Милоша укинута због гужви, што се тиче Николе Тесле (једино можда код улаза у кружни ток код Ушћа) и Војвођанске (проширена је) ту трака није потребна.
3.2. Наводите како нема места за жуту траку у неким насиљима, а у тим истим причате у увођењу трамвајске мреже, нема логике.

 

[Igor]

Izvinjavam se što ulećem sa par fotografija ali u pitanju je niskopodna prikolica.

 

[Cotra]

1.1 Где проширити, Новом Београду не треба трамвај апослутно и једина улица (поред постојећих) која би могла да има трамвај је Булевар Милутина Миланковића, али то нема смисла.

Zasto NBGD-u ne bi trebao tramvaj.
Tramvaj bo mogao bas da juri Novim Beogradom?

 

[Kesha]

1.1 Где проширити, Новом Београду не треба трамвај апослутно и једина улица (поред постојећих) која би могла да има трамвај је Булевар Милутина Миланковића, али то нема смисла.
1.2 није могуће ући шинама и трамвајима у строги центар града.
1.3. Земун је тако узан, да две највеће улице једва имају по две траке по смеру, о чему причате исто важи и за Видиковац и Жарково.
1.4. слажем се за кртичне тачке (додао бих Пожешку) и за тачку 1.5.
3.1. Кнеза Милоша укинута због гужви, што се тиче Николе Тесле (једино можда код улаза у кружни ток код Ушћа) и Војвођанске (проширена је) ту трака није потребна.
3.2. Наводите како нема места за жуту траку у неким насиљима, а у тим истим причате у увођењу трамвајске мреже, нема логике.

Zašto nije moguće ući tramvajem u strogi centar grada? Eto ti prvi primer spajanje Slavije sa Pariskom, a preko Kralja Milana, Terazija, Kolarčeve i dalje Vase Čarapića i Uzun Mirkovom. Zatim spajanje Bulevara sa Terazijama. Žarkovo i Vidikovac primaju tramvaj kao ništa kroz Trgovačku i dalje Ibarskim putem. Novi Beograd ima više pogodnih koridora, a u Zemun se može lako ući prilično čistim pravcem uz samu reku, mislim na Bulevar Nikole Tesle. Dalje kuda sve po Zemunu ne znam.

 

[Bender Rodriguez]

Ja bih kroz svaku ulicu u gradu provukao šine. I kaldrmu oko njih.

 

[Дошљак]

1.1 Где проширити, Новом Београду не треба трамвај апослутно и једина улица (поред постојећих) која би могла да има трамвај је Булевар Милутина Миланковића, али то нема смисла.
1.2 није могуће ући шинама и трамвајима у строги центар града.
1.3. Земун је тако узан, да две највеће улице једва имају по две траке по смеру, о чему причате исто важи и за Видиковац и Жарково.
1.4. слажем се за кртичне тачке (додао бих Пожешку) и за тачку 1.5.
3.1. Кнеза Милоша укинута због гужви, што се тиче Николе Тесле (једино можда код улаза у кружни ток код Ушћа) и Војвођанске (проширена је) ту трака није потребна.
3.2. Наводите како нема места за жуту траку у неким насиљима, а у тим истим причате у увођењу трамвајске мреже, нема логике.

1.1. Војвођанска-Земунска-Египатска-Тошин бунар, Зорана Ђинђића, Николе Тесле, Црвене армије-Бул.уметности, Ђорђа Станојевића и Марка Христића, Николе Тесел. Ето где може и треба трамвај на НБГ. Плус Бранков мост.
1.2 Славија-Теразије-Трг републике, и Ташмајдан-Теразије-Трг републике. Некадашњи природни коридори трамваја неприродно и неосновано ампутирани 40их.
1.3 у Земуну може и једносмерни кружни трамвај кроз центар као у Сарајеву, можд и кроз пешачку зону.

 

[Kesha]

Ja bih kroz svaku ulicu u gradu provukao šine. I kaldrmu oko njih.

Razumem da te iritira ovakva postojeća mreža, mislim generalno na njeno stanje i vozni park, al nema mesta baš ni tolikom sarkazmu, jer možemo barem pričati šta bi bilo dobro da se uradi u nekom trenutku. Sve što sam naveo uopšte nije teško ostvarivo. Na kraju, primera iz Evrope, onog razvijenijeg dela, ima koliko hoćeš. Mogu makar da se nadam da ćemo ponešto pametno usvojiti od njih, ako ne pod ovima, možda za koju godinu pod nekim drugim. Možemo mi i dalje da gledamo u onaj plan metroa, ostvarivog tamo otprilike 2040 godine, i da se nadamo da će zaista toliko unaprediti saobraćaj u Beogradu, a možemo da budemo malo i realniji upravo sa tramvajem, ma kako to suludo nekom zvučalo. Svi oni gradovi, hvaljeni ovde na forumu po pitanju javnog prevoza, najčešće i jesu prepoznatljivi upravo po razvijenom tramvajskom podsistemu, ne metrou. Ako su ulice negde tesne, ok ne ako, nego tamo gde jesu, umesto utucavanja milijardi u nakaradni metro plan, bolje ukopopati tramvaj na kritičnim deonicama. Koliko god malo verovatno da će se ovom problemu ozbiljnije pristupiti kod nas u Beogradu u bliskoj budućnosti, ne mislim da bar mi ovde na forumu treba da nastupamo kao da je apsolutno sve izgubljeno. Na kraju, ne volim da mračim, ne vidim nikakvu korist od toga. Ovde na forumu i treba uvek težiti maksimumu, pa neka bude i 50% od toga jednog dana, pa će biti dobro. Ne pitamo se mi naravno, al ne mislim da treba odustati i od ideja barem, pa valjda će ih neko nekad i sprovesti u delo.

 

[Bender Rodriguez]

Pa Pantograf je nedavno objasnio zašto je Beograd neuporediv sa većinom gradova, a to je zato što nema prstenove i obilaznice. To mu je verovatno pokušaj da se iskupi za onaj blam sa "u Beogradu se malo koriste automobili" i jedan od izuzetno retkih slučajeva gde je u pravu (za prstenove i obilaznice).

Samim tim sve one ideje i priče koje slušam 20 godina "ali tako je u Beču i Cirihu" su potpuno irelevantne i neprimenjive.

A nemojte više da trpate tramvaje kroz centar, i ovako srozavaju saobraćaj oko sebe na postojećim trasama, ne treba nam da srozaju na još više. Kako ste krenuli, vi biste šinu provukli svuda, pa reko što da stanemo samo na par deonica, daj da pokrijemo sve šinama i nema razmišljanja.

Kao što rekoh već sto puta - tramvaji su za Novi Beograd, a na desnoj obali za krak ka Rakovici, Bulevar i eventualno Višnjičku. Čak mogu i Dvojku da ukinu što se mene tiče, jer je postala beskorisna i sramotna. Ili da je pak ostave kao nagoveštaj turistima u kakav su grad došli.

P.S.
Zemun je isto prepun zakržljalih i tesnih ulica.

 

[ristivoje]

Ja bih kroz svaku ulicu u gradu provukao šine. I kaldrmu oko njih.

Bez kaldrme,ako moze.

 

[Bender Rodriguez]

Pa ne može bez, jedna sveta krava Beobilda mora da prati drugu. A tramvaj i kaldrma oko njega su ono, svetinja nad svetinjom na BB. I pešaci pored koji se lomataju na kaldrmi u pešačkoj zoni.

 

[razbibriga]

Izvinjavam se što ulećem sa par fotografija ali u pitanju je niskopodna prikolica.

Pogledajte prilog 220831Pogledajte prilog 220832Pogledajte prilog 220833Pogledajte prilog 220834

Najvise volim ovakvu 2+1 konfiguraciju sedista

 

[Užice]

Ja bih kroz svaku ulicu u gradu provukao šine. I kaldrmu oko njih.

Par dobrih kandidata za širenje tramvaja bez baštice koji bi tu onda mogao da glumi metro: Dečanska, Francuska, Venizelosova prema Dorćolu, Grčića Milenka, Maksima Gorkog, Južni "Bulevar" do Dušanovca, Mite Ružića, Dragoslava Srejovića, Mirijevski "Bulevar" prema Mirijevu, Kumodraška i Braće Jerković prema istočnom Voždovcu, Ace Joksimovića na Čukarici, Novogradska, Ugrinovačka, Prvomajska u Zemunu

 

[Пантограф]

Dabome da je Ugrinovačka idealan kandidat, s obzirom da je trebalo da postane Bulevar Lenjina još pre više od pola veka.

A inače si zaboravio Balkansku, Admirala Geparda i zemunsku Starca Vujadina.

 

[Karlo del Ponte]

A Solun će sad za 5 dana pokriti sve svoje pravce sa samo 2 linije? Koji grad na svetu uopšte ima sve opterećene pravce pokrivene metroom, možda samo Moskva ili Peking.

У Москви је метро 30% транспорта. Најтачнији и најбоље попуњен у Европи, али опет баш због лошијег развоја секундарне мреже, не спада међу најбоље градове. Ипак су за последњих 15 година доста урадили: "дијаметри" односно "регионални метро", улагали су у трамваје, неки вид "бус рапид транзит", граде другу обилазницу, увећавају број колосека на прилазним пругама....

Tramvajem bez metroa ni na jednom pravcu nećemo rešiti problem, jer će zbog međuzavisnosti sa drumskim saobraćajem i dalje biti hronično spor, nedovoljnog kapaciteta i faktički bez reda vožnje, i neće funkcionisati ni na kašičicu kada su bilo kakvi javni skupovi i zatvaranja u centru.

Да кажеш то неком у Будимпешти, Варшави, Ротердаму, Прагу, Бечу, питао би да ли си ти чист. Чак и у донапредном Београду су постојали бар делови мреже где је трамвај постизао солидне перформансе. Проблем је често био што ти сегменти нису везивани у целине и саниране слабе тачке. За град у којем је средње путовање 7км/ч, средња брзина 20-25км/ч на бољим деловима мреже је солидна. Метро је ипак 30-35км/ч за град величине и структуре Београда (без екстремног проређивања станица) да се не лажемо. Данас најоптерећенији коридори у Београду је ред капацитета дупле Катице са интервалом 2 минута. Да, то оптерећење може расти, и тада метро и може бити оправдан, али тек када се везује за систем који је управљан, одржаван, и што је јако важно разгранат. Чак, оперативно управљање трамвајем и железницама је тренинг за оперативно управљање метроом.

A i dalje ne čuh kako ikako možemo provući tramvaj kroz urbane gudure i tesnace kojima sada saobraćaju 18, 25, 26, 74, 78 a u budućnosti bi trebale metro linije 2 i 3? Tu i autobus prolazi jedva.

Мислим да бочне правце типа Максима Горког или Љутице Богдана нико никада неће ни решавати, оставиће аутобус за локалне потребе, а транзитне правце формирати преко других делова мреже. Циљ трамваја Вождовац-Славија-Земун је да се повуче што већи део тока путника са 18 и 78. Такође и БГ:ВОЗ. Вождовац са обзиром на карактеристике токова је са разлогом у метро плановима постављан као последња рупа на свирали. На Вождовцу су приоритети СМТ обавезно са жутим тракама, петље на аутопуту, и Нова Кумодрашка на правцу Аутокоманда - Душановац - Булевар Пеке Дапчевића, опет обевезно са минимум жутим тракама, уз разматрање и трамвајских баштица или наземног преметроа (медијина брзог булевара).

1.1 Где проширити, Новом Београду не треба трамвај апослутно и једина улица (поред постојећих) која би могла да има трамвај је Булевар Милутина Миланковића, али то нема смисла.
1.2 није могуће ући шинама и трамвајима у строги центар града.
1.3. Земун је тако узан, да две највеће улице једва имају по две траке по смеру, о чему причате исто важи и за Видиковац и Жарково.
1.4. слажем се за кртичне тачке (додао бих Пожешку) и за тачку 1.5.
3.1. Кнеза Милоша укинута због гужви, што се тиче Николе Тесле (једино можда код улаза у кружни ток код Ушћа) и Војвођанске (проширена је) ту трака није потребна.
3.2. Наводите како нема места за жуту траку у неким насиљима, а у тим истим причате у увођењу трамвајске мреже, нема логике.

Прескочићу оне на које су други дали исти одговор какав би ја дао.
1.3. У целини предложеног поменуо сам минималне основне булеварске правце. За Земун то је продужетак Булевара Михајла Пупина на правац Угриновачке, са ширењем Угриновачке, откупом и рушењем у ту сврху око 130 кућа. Слично као Вождовац, Земун има мешовито индивидуално и колективно становање, осредњу густину насељености, која не правда макар подземни метро. Поред тога и лесни нанос као незгодан за поткопавање/подземну градњу.
1.4. О Пожешкој сам раније писао, сугестија да се све од Хиподрома до Видиковца направи независна преметро траса испод Пожешке подземна, а даље на медијани брзог пута све до Видиковца/Петловог брда. Чак и ако се са продужењем ка Видиковцу и Земуну остави овако, биће боља ситуација зато што ће мањи број полазака већих трамваја повући већину путника садашњих конвоја аутобуса.
3.1. У Кнеза Милоша никада није било жуте траке, макар колико ја знам. А ни не треба да је има док се не прошири на 3+3 од Мостара до Лондона. Ту и тако сада кола обарају брзину аутобуса и тролејбуса на брзину пешака, а са жутим тракама ће се макар јавни превоз кретати солидном брзином. Већ код Лондома би се прекинула жута трака. Даље од Лондона имам неколико предлога варијанти решења за разматрање, али ово 2+2 за кола, 1+1 жута трака једнозначно! Ту жута трака може да уштеди и до 10 минута. Ту требају, рецимо, и одређене модификације на петљи Мостар, типа проширење рампе за укључивање 23. 37 и 58 на Кнеза Милоша тако да они имају ту жуту траку.
3.2. Како нема логике? И жута трака и трамвајска баштица су решења са којима се тежи ка управљивости саобраћаја и гарантовању времена превоза. Трамвајска баштица без аутобуса или са минималним бројем аутобуса је у условима основне културе одржавања система ефикаснија од жуте траке претрпане аутобусима. Улице којима иде аутобус или тролејбус делимично или потпуно са жутом траком се пресецају са улицама где иде трамвај у баштици, шта ту није логично? Рецимо Земун, који вас изгледа највише буни. Трамвај за Земун иде са Вождовца преко Михајла Пупина, Савског трга, Славије, Аутокоманде. Са Видиковца преко Бановог брда, БАС Блок 42, Булевара уметности. Са Савских блокова преко Булевара уметности. Код Старог меркатора окреће ка Хотелу Југославија и преко Авијатичарског трга завршава у Земунском парку у првој фази. Са пробијањем Угриновачке се истом продужава до Саобраћајне школе и Нове Галенике. У Булевару Николе Тесле има жута трака само за смер Бранков мост, зато што се смер од Бранковог никада не загушује. Туда се 15 и 84 мењају тролејбусима, зато што је Главна у Земуну због историјског наслеђа незгодна за било који шински систем. Један од циљева широке Угриновачке је да што више људи одустане од Главне за транзит.

Ja bih kroz svaku ulicu u gradu provukao šine. I kaldrmu oko njih.

Не претеруј. Рецимо, ја говорим о систему трамваја са око 300 стајалишта, што је мање од 10% укупног броја стајалишта ГСП. Односно, трамвај, железница, и неки правци булевара са жутим тракама су костур озбиљне транспортне мреже.

 

[Užice]

Dabome da je Ugrinovačka idealan kandidat, s obzirom da je trebalo da postane Bulevar Lenjina još pre više od pola veka.

A inače si zaboravio Balkansku, Admirala Geparda i zemunsku Starca Vujadina.

Ako se Mirijevski i Južni sokak zvanično smatraju "bulevarima", onda je i Ugrinovačka to isto.

Svi oni gradovi, hvaljeni ovde na forumu po pitanju javnog prevoza, najčešće i jesu prepoznatljivi upravo po razvijenom tramvajskom podsistemu, ne metrou.

Da se ne poredimo sa mnogo razvijenijim evropskim gradovima, Prag, Sofija i Bukurešt su kudikamo prepoznatljivji po svom metrou nego po tramvajima, iako im je i tramvajska mreža u poređenju sa Beogradom kolosalna. Budimpešta je nadaleko čuvena po trećoj najstarijoj metro liniji na svetu, iako je njen tramvajski podsistem jedan od najboljih i najkorišćenijih u Evropi. Ali nijedan od tih gradova ne bi imao funkcionalni tramvaj bez metroa koji se sa njim dopunjuje. Tamo se metro prvenstveno koristi za putovanja dužine 3-20 kilometara, a tramvaj za kraće relacije od lokalnih par stajališta do maksimalnih 8-12 kilometara. Ako nećemo metro, možeš li zamisliti sebe da se klackaš sedmicom 17 kilometara celom trasom od terminusa do terminusa, pogotovo ako negde žuriš da stigneš i nemaš sat vremena fore? Da i ne dodam da je još u toku špic? Ili protest u Nemanjinoj kao šlag na tortu? Ili da se voziš antibiotik 14-com od Banjice do Ustaničke, da bi nekako izbegao češći ali uvek pretrpani bus 50? Da li bi brže i pogotovo udobnije stigao već postojećim "direktnim" tramvajima i autobusima, ili metroom čak i uz jedno lako presedanje sa M3 na M2 ?

Да кажеш то неком у Будимпешти, Варшави, Ротердаму, Прагу, Бечу, питао би да ли си ти чист. Чак и у донапредном Београду су постојали бар делови мреже где је трамвај постизао солидне перформансе. Проблем је често био што ти сегменти нису везивани у целине и саниране слабе тачке. За град у којем је средње путовање 7км/ч, средња брзина 20-25км/ч на бољим деловима мреже је солидна. Метро је ипак 30-35км/ч за град величине и структуре Београда (без екстремног проређивања станица) да се не лажемо. Данас најоптерећенији коридори у Београду је ред капацитета дупле Катице са интервалом 2 минута. Да, то оптерећење може расти, и тада метро и може бити оправдан, али тек када се везује за систем који је управљан, одржаван, и што је јако важно разгранат. Чак, оперативно управљање трамвајем и железницама је тренинг за оперативно управљање метроом.

Dobro, kakav je tramvaj bio u svim tim gradovima pre nego što su metro dobili, ili kada su 70 godina imali samo jednu podzemnu liniju sa tramvajskim vagonima u slučaju Budimpešte? Da li se uspešno nosio sa automobilskim gužvama koje ga u Beogradu ubijaju, pošto nema metroa da odvuče putnike sa volana u vozove? A kada bi svi semafori bili nagazni za tramvaje, sve ostalo bi postalo sporije od pešačenja.
I danas ima dobrih tramvajskih deonica u Beogradu, upravo Autokomanda-Banjica koju debil Gangula hoće da počupa, Vukov Spomenik-Cvetkova Pijaca, Blok 45-Milentija Popovića, Savski Trg-Hipodrom. Duple Katice su super kada voze Novim Beogradom i Bulevarom, ali u Resavskoj i Bulevaru Oslobođenja prave haos i sebi i svima okolo. Metro nema dodira sa drumskim i tramvajskim saobraćajem, tako da ako se u njemu i dogodi kuršlus on ne ometa nikoga van svoje 100% nezavisne infrastrukture.

 

[Kesha]

Bitnije je da Resavskom idu kola. Mnogo bitna ulica za prevoz vlastitim prevoznim sredstvom. A čuvena stajališta kod Hrama su daleko veći problem od tramvaja. Teško je doći do autobusa kad stane u stajalište, a i inače autobusi ne prave kolone, pogotovu 31-ica koja otpušta i prima putnike po pet minuta. Kad stane nikad da krene. Uopšte ne razmišljam @Užice o nekom presedanju na metro, koji će doći ko zna kad, a po predloženim trasama presedanje sigurno neće biti glatko za mene, ako ostanem na ovoj adresi. Ovo što ljudi predlažu za tramvaj, ostvarivo je u mnogo kraćem vremenskom periodu sa zasigurno većim učinkom. Ne mogu ponavljati jednu istu stvar 100 puta. Uporno tvrdiš da tramvaj u jednoj Budimpešti ne bi funkcionisao ovako kako funkcioniše bez metroa, a trasiran je u većini tako da mu ostatak drumskog saobraćaja ne pravi smetnju. U tome je poenta. Bila bi veća gužva svakako, al bi išao. Prag, koji je pritom i dosta brdovit, je baš prepoznatljiv po razvijenom tramvaju, koji se gle čuda penje uz i ne baš blago strme ulice. Poenta je da je sve moguće, i ništa tako strašno, ni usponi, niti uske ulice. Za sve postoji rešenje, kao što postoji realna potreba i za metroom, al ako fokus ostane samo ne njemu narednih 20 godina, veruj mi i ti tuneli će nam brzo presesti.

 

[Bender Rodriguez]

U Resavskoj ima i firmi, a samim tim i službenih automobila. Ceo grad je haotičan i naopako sađen i razvijan, zato stavovi i implikacije "ovde su ovi racionalni i dobri, a ovi ovde se bahate i vozikaju" ne stoje. Jer je ovde sve zbrda zdola, a čak ni najveće državne institucije i službe nemaju parkinge i smeštene su na najdebilnije moguće lokacije. Kao kad bi neko rekao šta ima neko da vozi kola kroz Milana Tankosića a tamo neki geniji smestili RFZO poslovnicu za tri opštine.

Npr i kroz Svetozara Markovića se vozikaju kola. Jer voze ljude (posetioce, pacijente, zaposlene, ekipe na zadatku (serviseri, dostavljači, čuvari)...) ka najvećem kliničkom centru u zemlji smeštenom na najgoroj mogućoj lokaciji. I tamo isto može da dođe neko i kaže vidi ove, šta će ovde s kolima. Pa eto, došli, jer nijedna veća saobraćajnica ne vodi do KBC, nego sve ulice iz 19. veka, gudure i nagibi. I da, jedne olindrane stepenice (Deligradska). Koje je isto tako neki genije iz SFRJ postavio kao jedini pešački prilaz KBC sa južne strane...

 

[Užice]

Da je Beograd zadnjih pola veka ili više razvijan na zdravim i održivim osnovama, metro bi u njemu igrao istu ulogu kao brzi voz Soko na nivou Srbije koji spaja najveće populacione centre, BG Voz bi u gradu i predgrađu bio nešto poput češće IR linije, a tramvaji bi igrali ulogu sporijih Re vozova na svim pravcima gde su saobraćajnice i teren za njih pogodni. Tako bi trebalo biti i ako ikada nešto od ovog metroa dobijemo, tako je i u svim ovim srednjoevropskom i balkanskim metropolama koje su po veličini najbolje uporedive sa Beogradom, ne neki Cirisi i Dablini bez metroa čija urbana zona je tu negde veličine Beograda, a oni koji prave takve komparacije uvek prećutkuju da je beogradska urbana zona veličine Pariza ili Rima(ne Il de Fransa niti regije Lacio, koji su opet njihova šira urbana zona).

Nikako nisam za to da tokom narednih 20 godina fokus bude samo na metroa, a da se za to vreme sve ostalo i dalje raspada. Najhitnija izgradnja prve faze metroa, širenje tramvaja do Tošinog Bunara, Retenzije i Rospi Ćuprije, novi trolejbusi, nabavka novih garnitura i pojačanje takta BG Voza barem na prvoj liniji Ovča-Batajnica, to bi za Beograd u ovom trenutku bio optimum, i može sve u isto vreme samo ako se ima mozga, tj. ako se ne prosipaju pare na bolesne pljačkaške projekte EKSPO i Narkoonalni Stadion.

 

[nikola novi bg]

1.1. Војвођанска-Земунска-Египатска-Тошин бунар, Зорана Ђинђића, Николе Тесле, Црвене армије-Бул.уметности, Ђорђа Станојевића и Марка Христића, Николе Тесел. Ето где може и треба трамвај на НБГ. Плус Бранков мост.
1.2 Славија-Теразије-Трг републике, и Ташмајдан-Теразије-Трг републике. Некадашњи природни коридори трамваја неприродно и неосновано ампутирани 40их.
1.3 у Земуну може и једносмерни кружни трамвај кроз центар као у Сарајеву, можд и кроз пешачку зону.

Нашем центу града (са уским улицам) који није захвалн за аутомобиле и препун аутобуса само још фали трамвајски систем шине и мрежа. Шта ће на Тргу трамвај, има превише саобраћаја, чему служе троле онда? Боље њих обновити на пример. ТРАМВАЈ НА БРАНКОВ МОСТ АУ
Какви природни кордидори налазимо се скоро у четвртни 21. века, а не на почетку прошлог века. То у Земуну може бити више атракција да повеже тај део шеталишта од Венеције до Ушћа на пример, ал мислим да би било лепо увести и неки речни градаки превоз уз обале наших река који су толики потенцијал.

Da je Beograd zadnjih pola veka ili više razvijan na zdravim i održivim osnovama, metro bi u njemu igrao istu ulogu kao brzi voz Soko na nivou Srbije koji spaja najveće populacione centre, BG Voz bi u gradu i predgrađu bio nešto poput češće IR linije, a tramvaji bi igrali ulogu sporijih Re vozova na svim pravcima gde su saobraćajnice i teren za njih pogodni. Tako bi trebalo biti i ako ikada nešto od ovog metroa dobijemo, tako je i u svim ovim srednjoevropskom i balkanskim metropolama koje su po veličini najbolje uporedive sa Beogradom, ne neki Cirisi i Dablini bez metroa čija urbana zona je tu negde veličine Beograda, a oni koji prave takve komparacije uvek prećutkuju da je beogradska urbana zona veličine Pariza ili Rima(ne Il de Fransa niti regije Lacio, koji su opet njihova šira urbana zona).

Nikako nisam za to da tokom narednih 20 godina fokus bude samo na metroa, a da se za to vreme sve ostalo i dalje raspada. Najhitnija izgradnja prve faze metroa, širenje tramvaja do Tošinog Bunara, Retenzije i Rospi Ćuprije, novi trolejbusi, nabavka novih garnitura i pojačanje takta BG Voza barem na prvoj liniji Ovča-Batajnica, to bi za Beograd u ovom trenutku bio optimum, i može sve u isto vreme samo ako se ima mozga, tj. ako se ne prosipaju pare na bolesne pljačkaške projekte EKSPO i Narkoonalni Stadion.

БГ Воз апсолутно, први бих чешће ишао са њим (да буде бар на пола сата од 6-18). Људи аман шта ће трамвај у Тошином Бунару. Таман су га проширли сад само фали да се ту створе још шине. Земуну и Новом Београду не треба трамвај, камоли Бежанији. Евентулано нека линија кроз Булевар Николе Тесле (ал опет није прометна улица) и Булевар Милутина Миланковића (као ни ова тренутно и ако се отворио БАС). Схватите да на Новом Београду нема гужви (сем мостови) и да је довољно трамвај онолико колико их има због вечике фреквенције људи из тог дела. То што сви желите ширење мреже у тренутку где се постојећа мрежа не може назвати одрживом и за пример, а да не помињем возни парк то нема смисла. Маштарије су једно, а наша реалност нешто друго.

НАПОМЕНА: МЕТРО ЈЕ РЕШЕЊЕ АЛИ И ТО ВЕЛИКО АЛИ УЗ ОДЛИЧАН СИСТЕМ ТРАМВАЈА КОЈИ ТРЕНУТНО НЕМАМО У ЦЕЛОСТИ (ВЕЋ ЗНАМО МАНЕ ВОЗНИ ПАРК ПРЕ СВЕГА) И НАПРЕДОВАЊЕ (ВОЗНИ ПАРК + РЕДОВНИЈИ РЕД ВОЖЊЕ ПРЕ СВЕГА) И ЕВЕНТУАЛНА ШИРЕЊА МРЕЖЕ БГ ВОЗА.

 

[Užice]

БГ Воз апсолутно, први бих чешће ишао са њим (да буде бар на пола сата од 6-18). Људи аман шта ће трамвај у Тошином Бунару. Таман су га проширли сад само фали да се ту створе још шине. Земуну и Новом Београду не треба трамвај, камоли Бежанији. Евентулано нека линија кроз Булевар Николе Тесле (ал опет није прометна улица) и Булевар Милутина Миланковића (као ни ова тренутно и ако се отворио БАС). Схватите да на Новом Београду нема гужви (сем мостови) и да је довољно трамвај онолико колико их има због вечике фреквенције људи из тог дела.

Studentski Grad generiše mnogo putovanja, i ne mora tramvaj kroz samu ulicu Tošin Bunar koja je dosta uzana na tom delu. Može jedan krak da se odvoji iz Bulevara Milutina Milankovića kroz Španskih Boraca sa tramvajskom estakadom preko autoputa do Arene, a odatle kroz Bulevar Zorana Đinđića pravo do Studenjaka gde bi mu bila okretnica. Tom delu NBG baš-baš fali direktna veza sa novobeogradskom železničkom stanicom i novim BAS-om. To bi mogla biti nova tramvajska linija 4, Studentski Grad-Tašmajdan preko Novog Savskog Mosta kada se izgradi, u tom slučaju bi moglo da se uradi i račvanje kod Merkatora sa tramvajskom prugom kroz Bulevar Umetnosti, Nikole Tesle i dalje duž obale kao u Budimpešti sve do Keja Oslobođenja u Zemunu, tu bi mogla da se uvede vrlo korisna tramvajska linija 8 Kej Oslobođenja-Kneževac preko Novog Beograda i Mosta na Adi, ako se vladajući slepci ikada smiluju da završe BPP.
Tu bi mogla da terminira i linija 1 Zemun/Kej Oslobođenja-Omladinski Stadion svojom zasebnom trasom pored Ušća i preko Novog Savskog Mosta, još bolje ako bi se tramvajska infrastruktura na Paliluli proširila do Rospi Ćuprije. Prigradski putnici sa poteza 700 bi u Zemunu time dobili mogućnost presedanja na tramvaj do severoistočnog Beograda, kao što već odavno imaju svi ostali prigradski potezi 100, 200, 300, 400, 500 i 600. Linija 1 bi posle prelaska Save mogla ići i duž Pristaništa, Kalemegdana i unutrašnjim Krugom Dvojke do Ruzveltove, čime bi se pojačala veza između Savskog Trga sa Knez Mihajlovom i zapadnim Dorćolom gde trenutno direktno vozi samo 11-ca na 20+ minuta i EKO-2 koji kruži kao Šargan okolo-naokolo.

Praktično ceo Beograd ima gustinu naseljenosti koja opravdava i tramvaj i metro, ali svakako ima mnogo više smisla širiti tramvaj po prostranim i ravnim bulevarima zapadno od Save nego po raznim čukaričkim, zvezdarskim i voždovačkim brdima i sokačićima.

 

[Дошљак]

Нашем центу града (са уским улицам) који није захвалн за аутомобиле и препун аутобуса само још фали трамвајски систем шине и мрежа. Шта ће на Тргу трамвај, има превише саобраћаја, чему служе троле онда? Боље њих обновити на пример. ТРАМВАЈ НА БРАНКОВ МОСТ АУ
Какви природни кордидори налазимо се скоро у четвртни 21. века, а не на почетку прошлог века. То у Земуну може бити више атракција да повеже тај део шеталишта од Венеције до Ушћа на пример, ал мислим да би било лепо увести и неки речни градаки превоз уз обале наших река који су толики потенцијал.

Улице у центру којима иде јавни превоз нису уске. Краља Милана уска? Теразије уске? Трг републике узан? Булевар Краља Александра од Ташмајдана до Трга Николе Пашића узан? Не знам шта је теби центар, можда сплет сокака по Врачару којима се провлаче 24, 25 и 26?

Шта ће на тргу трамвај? Па из истог разлога из ког су ту аутобуси и тролејбуси.

Нема везе који је век, људи желе да са периферије до центра дођу праволинијски, линије Звездара-Трг и Вождовац-Трг су природни коридори. Неприродно је што се на Славији преседа са трађваја на 31, и што се код Ташмајдана преседа са трамваја на 27.

Трамвај у центру Земуна би био добар за преседање. Наравно и Земун пати од закржљале инфраструкруре, и ту фали ширење Тошиног бунара, Угриновачке са директном везом са БМП. Са тим проширеним улицама би могао да се оформи бољи систем.