Zvuči dobro, al jako rastegnuto i skupo do neviđenih razmera. Mi ne proizvodimo ni mnogo jednostavnija vozila, a hteli bi od nule da pokrenemo celu industriju sa zadatkom da izbaci gotov tramvaj, koji uz to neće služiti samo za paradu. Mnoga od silnih imena koja postoje danas u toj sferi, nastajala su godinama, uz često veliko i domaće tržište, kapitalom iz džepova ulagača i banaka, ne toliko uz podršku države. Niko nama ne brani da ulažemo kapital, ako ga imamo, u tako nešto, al očigledno da niko od domaćih lovatora za tako nešto nije zainteresovan. Mate Rimac stvorio toliko, što uz pomoć ulagača, što pametnim strateškim potezima, i danas ima ozbiljnu firmu. Stvarao je godinama, al se upustio u nešto što nema toliku konkurenciju i uspeo čovek. Evo i sad samo što ne otrči u Končar da pravi tramvaje. Ne ide to tako jednostavno. Samo da stvorimo brend i renome za tako skup proizvod treba mnogo godina, a mislim da živimo od domaćeg tržišta, u startu je to recept za jako ograničen rast kompanije, a i njenu veliku vezanost za jednog kupca, što automatski znači i vrlo sužen razvoj tog proizvoda. Neisplativo je jednostavno. Mnogo tu ima posla, na mnogo nivoa, a pominje se radionica. Vek radionica je apsolutno za nama. Kompanije su se mahom jako uvećale, preuzimaju jedna drugu, spajaju se, bukvalno bore bez prestanka na dosta surovom tržištu, jer danas vala ima svega. Na kraju, vidimo i sami da ni jedna nova fabrika tramvaja nije osnovana, a ako gledamo Bozankaya-u, tu opet dolazimo do toga da Turska pored tramvaja kao gotovog proizvoda, pravi i mnogo što šta drugo što ide u taj gotov proizvod, a i ima i svoje tržište, daleko veći izbor sa lakšim pristupom radnoj snazi. Pokreće se čitava mašinerija za 20 tramvaja godišnje, i to u jednoj maloj Srbiji. Ne može se to očekivati od države, pogotovu u ovom nekom divljem kapitalizmu, a uz sve to bi taj neko trebao da gradi i stanove za zaposlene, po današnjim cenama placeva, materijala, trebao bi Ilona Maska zamoliti za pomoć. Glavno, fali nam pravi preduzetnik, koji gleda i malo dalje u budućnosti, a da pritom nije toliko oprezan sa svojim kapitalom. Težak scenario.
Ne znam kakav dil, šta mi možemo sa njima da pravimo. I ovako smo stalno u vrlo nategnutim odnosima, politički, a i izgleda i ekonomski.
Kome KOncar prodaje svoje tramvaje?