Šta je novo?

Tramvaji

Zvuči dobro, al jako rastegnuto i skupo do neviđenih razmera. Mi ne proizvodimo ni mnogo jednostavnija vozila, a hteli bi od nule da pokrenemo celu industriju sa zadatkom da izbaci gotov tramvaj, koji uz to neće služiti samo za paradu. Mnoga od silnih imena koja postoje danas u toj sferi, nastajala su godinama, uz često veliko i domaće tržište, kapitalom iz džepova ulagača i banaka, ne toliko uz podršku države. Niko nama ne brani da ulažemo kapital, ako ga imamo, u tako nešto, al očigledno da niko od domaćih lovatora za tako nešto nije zainteresovan. Mate Rimac stvorio toliko, što uz pomoć ulagača, što pametnim strateškim potezima, i danas ima ozbiljnu firmu. Stvarao je godinama, al se upustio u nešto što nema toliku konkurenciju i uspeo čovek. Evo i sad samo što ne otrči u Končar da pravi tramvaje. Ne ide to tako jednostavno. Samo da stvorimo brend i renome za tako skup proizvod treba mnogo godina, a mislim da živimo od domaćeg tržišta, u startu je to recept za jako ograničen rast kompanije, a i njenu veliku vezanost za jednog kupca, što automatski znači i vrlo sužen razvoj tog proizvoda. Neisplativo je jednostavno. Mnogo tu ima posla, na mnogo nivoa, a pominje se radionica. Vek radionica je apsolutno za nama. Kompanije su se mahom jako uvećale, preuzimaju jedna drugu, spajaju se, bukvalno bore bez prestanka na dosta surovom tržištu, jer danas vala ima svega. Na kraju, vidimo i sami da ni jedna nova fabrika tramvaja nije osnovana, a ako gledamo Bozankaya-u, tu opet dolazimo do toga da Turska pored tramvaja kao gotovog proizvoda, pravi i mnogo što šta drugo što ide u taj gotov proizvod, a i ima i svoje tržište, daleko veći izbor sa lakšim pristupom radnoj snazi. Pokreće se čitava mašinerija za 20 tramvaja godišnje, i to u jednoj maloj Srbiji. Ne može se to očekivati od države, pogotovu u ovom nekom divljem kapitalizmu, a uz sve to bi taj neko trebao da gradi i stanove za zaposlene, po današnjim cenama placeva, materijala, trebao bi Ilona Maska zamoliti za pomoć. Glavno, fali nam pravi preduzetnik, koji gleda i malo dalje u budućnosti, a da pritom nije toliko oprezan sa svojim kapitalom. Težak scenario.

Ne znam kakav dil, šta mi možemo sa njima da pravimo. I ovako smo stalno u vrlo nategnutim odnosima, politički, a i izgleda i ekonomski.

Kome KOncar prodaje svoje tramvaje?
 
Zagrebu, kome će drugom. Osjek ima tipa dvadesetak tramvaja, ako i toliko.
 
Боље онда да у оквиру Желвоза развијамо и производњу трамваја, такође бих за инжењере, техничаре и занатлије требало градити станове, и субвенционисати куповину некретнине...
Колико год да је тежак процес исплати се, производ је ипак домаћи.

Da si živ i zdrav, znam od igle do lokomotive šta se dešava u Želvozu, većina poslova dobijaju po partijskoj liniji, bilo cega da su se uhvatili samo su upropastili dodatno. Barem sa na temi o železnicama pisao pasuse i pasuse o tome kako je Želvoz očajno odradio remont 710 za ozbiljne pare i da je samo to... Nikada nemaju dovoljno radnika pa od ih pozajmljuju od podizvođača, uporno kasne sa poslovima, a o avanturama sa primopredaja bolje da ne pišem..

Cela priča je tamo veštački napravljena, Šinvoz je ozbiljniji remonter, ali ni oni nemaju kapaciteta za takve stvari.

Ljudi, nemam ništa protiv vaših ideja, ali to toliko nerealno zvuči iz sadašnje situacije..
 
Држава је 1993. планирала развој и проширење трамвајске мреже у Беоограду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, уз производњу трамваја коју је требао да ради конзорцијум државних фирми, на челу са МИН, али санкције, па приватизација..
 
Нпр..
20241223_163826.jpg
 
Боље и тако да кренемо него да аутоматски отпишемо развој домаћих фирми.

Желвоз је, ако се узме у обзир све што се пише о тој фирми, прави кандидат за темељне промене које су предуслов да крене домаћа производња и развој возила, зар нам није у интересу да спасимо ту фирму, како би изашла из стања које је описао @Jelancha
 
Мислим да је то до обртног постоља, сад ћу лаички можда звучати, ту би требало да су и особћвине са огибљењем, кочнице и електромотот.

Иначе ово је решење какво је требало Београду.


Pars Nova je radila ove nadogradnje, nju je prije nekoliko godina preuzela Škoda i sad se zove Škoda Pars Nova, jedini prave Tatra nadogradnje oni rade sa ubacivanjem srednjeg niskopodnog modula ili dubinskom modernizacijom



7126-Šumperk-Pars-Nova.jpg
7126-Šumperk-Pars-Nova (1).jpg
254532.jpg
Tram_K3R.N_Brno.jpg
Satra_III.jpg



Vecinom rade sa Tatrim K2 modelima kao na slikama, katicama i kt8d5, gradovi u kojima su radili modernizacije su prag, Brno, Bratislava, Sarajevo i to je koncept koji je isao prije dvadesetak godina

Dns se taj koncept dokazao kao pogresan jer je koristena siemens oprema i motori sa početka 2000ih, gdje dns svi gradovi imaju problema sa upravljackim jedinicama jer ih siemens ne proizvodi vise , a cijena jednog ovakvog tramvaja je isla i do milion eura i gradovi su skontali da je bolje dati jos malo para i uzeti nova vozila umjesto sminkanja starih , jer svakom vozilu dodje kraj


Satra_III-interiér.jpg


Ovako sarajevski izgledaju u unutrašnjosti al su se u stvarnosti pokazale sva manjkavost i starost tih vozila iako izgledaju fino na početku
 
Желвоз је, ако се узме у обзир све што се пише о тој фирми, прави кандидат за темељне промене које су предуслов да крене домаћа производња и развој возила, зар нам није у интересу да спасимо ту фирму, како би изашла из стања које је описао @Jelancha

Pa oni su spašeni, vrte milione od državnih preduzeća, ali to što rade je loše.

Već kada bi morali da pravimo Šinvoz je logičniji izbor, jer oni već imaju iskustvo u pravljenju komponenti za Bombardier. A i priča je mnogo zdravija + podržavaju dualno obrazovanje u Zrenjaninu.
 
Fino, domaći metarski "uskotrupni" KT8D5. Šteta što je ciljanom razmenom i stopiranjem grdnih projekata uništena nada za razvoj domaće industrije šinskih vozila za potrebe gradskog prevoza krajem 20. veka (kada su, ispostsvilo se, ista bila najpotrebnija bez svake sumnje).

Ajde što su komunjare imale svoje bubice, nego što ovi sada i pored najbolje izvozne robe ugovaraju istu razmenu samo u manjem obimu i sa drugim zainteresovanim stranama, ponovo ciljajući istu, nešto veću metu - vozila za gradski prevoz (ovog puta i drumska bez mrežnog napajanja).

@Jelancha

Šinvoz ima odličan potencijal za metro i bg voz, uzevši u obzir da je Bombardier pod okriljem Alstoma. Eto nama prave, produktivne "Alstom Srbije", samo što bi ja zrenjaninski pogon rezervisao za remont i proizvodnju komponenti daljinskog programa, a u Makišu ili Jakovu otvorio proizvodno-remontni centar za gradske (metro i metroliki S-Bahn) garniture, eventualno i za tramvaje, zavisno od toga da li će mrežu da šire ili sakate (indukuju ili redukuju tražnju).
 
Ljudi, zaboravite na remont Katica, trenutno klima u gradskoj upravi više naginje ka ukidanju trola i tramvaja, kakav crni remont.

Ako se u to upuste, računajte da je tramvaj otpisan isto kao i trole. Remontovaće ih ofrlje, nova vozila neće nabavljati, a onda će redom da krenu jedan po jedan da staju, pa će autobusi da uleću umesto njih.

Recept preslikan kao sa trolama.
 
Такође, зна се како велики играчи споља реагују на државну производњу а нарочито њену заштиту.
СФРЈ је у мају 1989. добила "упозорење" због тих ствари..

Screenshot (5017).png


Screenshot (5015).png
 
Poslednja izmena:
Pa oni su spašeni, vrte milione od državnih preduzeća, ali to što rade je loše.

Već kada bi morali da pravimo Šinvoz je logičniji izbor, jer oni već imaju iskustvo u pravljenju komponenti za Bombardier. A i priča je mnogo zdravija + podržavaju dualno obrazovanje u Zrenjaninu.
Пројекат као што је покретање производње трамваја би свакако унапредио квалитет производње.
 
Da li bi se zaustavljanom sramnog projekta Expo doslo do dovoljno novca za revitalizacju tramvajske i trolejbuske mreze?
 
КТ4 је требало модернизовати пре 15 година и на бази те модернизације развити неку производњу полунископодног трамваја (или са нископодним приколицама) са производњом 10-15 трамваја годишње.
Imaš po Evropi modernizovane KT4 tramvaje sa umetnutim niskopodnim segmentom.
Generalno je KT4 odličan tramvaj za naše podneblje, najveći nedostatak mu je upravo pristupačnost. Jako je teško napraviti dobar niskopodni tramvaj za kolosek od 1000 mm, zato bi prikolice ili segment bili odlično rešenje.

Постоља да. То је вероватно и најсложенији део који ми не би смо могли тек тако да освојимо
Мотори би морали да се промене на нове асинхроне како би и управљање њима било ново. Може и старо, али то је онда мање ефикасно решење. Остала електроопрема би ваљало да се замени цела.
Nije neka velika razlika između AC i DC motora, a zamena istih je verovatno najskuplji deo remonta. Svakako mora da se uvede napajanje motora korišćenjem pretvarača (ako već nije), tako da nije bitno da li je čoper ili invertor. Najveća prednost AC motora je što ima manje održavanja.

Sve to može, i treba, da se stavi na papir. Ali imam osećaj da ćemo se ponovo razočarati što se javnim novcem raspolaže bez tehno-ekonomske analize ili se ista pravi naknadno kako bi se opravdala politička odluka.

Dns se taj koncept dokazao kao pogresan jer je koristena siemens oprema i motori sa početka 2000ih, gdje dns svi gradovi imaju problema sa upravljackim jedinicama jer ih siemens ne proizvodi vise , a cijena jednog ovakvog tramvaja je isla i do milion eura i gradovi su skontali da je bolje dati jos malo para i uzeti nova vozila umjesto sminkanja starih , jer svakom vozilu dodje kraj
A koje upravljačke jedinice koristi Siemens u Cerovcu? Oni u tramvaje isto ugrađuju komercijalne komponente kao i bilo ko drugi. U nekom trenutku će svaki proizvod izgubiti tehničku podršku proizvođača, i tada jednostavno moraš da predvidiš mini-modernizaciju da pređeš na drugi.
Ili da ideš na elektromehaničko rešenje koje možeš sam da krpiš, ali to ima svoje nedostatke...
 
Мени је стварно мало нереално о чему се полемише о производњи некој серијској трамваја, а не можемо да одржавамо трамваје како треба (пример ЦАФ - 1/3 их је у саобрађају). Мислим да је то само довољну покзаатељ колико имам стручног кадара, али и средстава као и могућности за било какву издраду шинских возила. Да не причам неку савремену.

Остаје нам да купујемо турска возила вероватно и то је наша реалсност и тешка прича да ће се мрежа ширити икада нажалост. Већ видим потенцијално укидање двојке као нови план града Београда.
 
Sta je u Srbiji ostalo od metalne industrije koja bi mogla da radi barem delove tramvaja?
Stvari mogu da se postave i obrnuto:

Mozemo li da proizvodimo neke delove za tramvaje i da ih izvozimo?
Mozemo li da radimo nesto za Koncara, vezano za tramvaje, ako vec radimo za Gorenje?


Koncar trazi ljude, znaci treba mu prosirenje proizvodnje.
 
Vrh