Сад
Читајући овај и претходне текстове, могу да закључимо следеће:
А) Оцена покушаја и релативно добре стране:
1. СНС као и увек требају брзи и лаки поени
2. Питање трамваја је актуелно и одговара овом под 1.
3. Турцима требају међународни пројекти и сами траже куда да утрапе своју продукцију
4. Набавити ове трамваје није проблем јер новац не обезбеђујемо ми сами већ турска Халкбанка, сами капацитети су слободни јер немају дуге поруџбине
5. Сигуран сам да иницијатива није кренула са наше стране, јер да јесте, било неколико произвођача игри, КАФ исто има програм финансирања а још су у дилу са Соларисом, то би могао да се направи добар посао, па чак и да се локализује део производње. И други имају програме финансирања, поједини чак дају у лизинг трамваје док их одржавају сами за то време.
Б) Критика:
1. У брзе поене не улази прича о ширењу мреже јер то захтева време, реални новац, и компаније које то заиста могу да ураде, а пројектовање и експропријација захтевају додатно време
2. Турски произвођач у свом портфолију нема изграђене трамваје за метарски колосек, што доводи до мисли да немају ни готова колица. Ово није питање једног дана да се направи а да будемо покусни кунићи, са транспортом брзине корњаче довешће нас до брзине пужа.
3. 1+2 наводи на помисао да постојећа мрежа треба да се прошири/употпуни трећим шином, али и то кошта и не може за кратко време да се испуни.
4. Турци нису поуздани партнери (не говорим о брендовима који се производе у Турској, причам баш и турским брендовима)